Izvor: Tanjug

BEOGRAD – Ministar trgovine Slobodan Milosavljević otvorio je danas u Beogradu Treći državni pčelarski sajam, na kojem su, u organizaciji Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), nastupila 74 izlagača.
Ministar Milosavljević je istakao da je kvalitet sajma, što pored izlagačkog, ima i edukativni karakter i poručio pčelarima da je jedan od najvažnijih zadataka da u ubuduće još više podignu kvalitet svojih proizvoda i standardizuju med. Cilj je da što veće količine meda budu poslate na evropska i svetska tržišta, čime će proizvođači pomoći svoje budžete, ali i trgovinski bilans i ekonomiju Srbije, kazao je Milosavljević.

Ministar je obećao da će Ministarstvo trgovine nastaviti i završiti borbu protiv falsifikatora, da će iskoreniti nekvalitetan med sa domaćeg tržišta i iz prodavnica i dati punu podršku svim pčelarima koji vredno i pošteno rade i kvalitetom doprinose i brendiranju Srbije. Milosavljević je poželeo pčelarima „da im sajam bude uspešan i da prodaju svoje proizvode, da im teče med, a da ima i mleka na tržištu Srbije“.

Srbija može da izveze sav med koliko god ga proizvede

Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović je rekao da na sajmu ove godine ima 10 odsto više izlagača, ali i mnogo više posetilaca. Srbija može da izveze sve raspoložive količine meda, dodao je Živadinović. Živadinović je u intervjuu za Tanjug rekao da je iz Srbije u 2009. izvezeno 1.000 tona, „kada smo iz zakonskih razloga imali određenu blokadu, ali je zato već prošle godine izvezeno 2.000 tona.“ Prema Živadinoviću, u Srbija se prosečno godišnje proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda. Prošle godine bila je nešto lošija ispaša, pa je proizvedena i manja količina – oko 3.000 d0 3.500 tona.

Ističući da za „izvoz nema problema,“ Živadinović je naveo da su dosadašnji kupci iz inostranstva prezadovoljni kvalitetom ovdašnjeg meda, a SPOS stalno ulaže u marketing u inostranstvu, kako bi doveo strane kupce u Srbiju i upoznao ih sa domaćim potencijalima za izvoz. „Sada smo našli dovoljno kupaca da izvezemo sav med koji postoji na tržištu, tako da ne postoji nikakvo ograničenje u proizvodnji. U Evropi je najtraženiji naš bagremov med koji je vrhunskog kvaliteta, karakteristika Balkana“, naveo je predsednik SPOS.

Živadinović je kazao da poseduje informacije po kojima, kupci u inostranstvu koriste proizvod iz Srbije i za poboljšanje kvaliteta meda uvezenog iz drugih zemalja. Predsednik SPOS je ukazao da su sada uglavnom rešeni svi zakonski problemi, ostao je samo još zahtev države za obeležavanje košnica u Srbiji, a ne pčelarnika što je isključiva praksa u Evropskoj uniji (EU). Živadinović je ukazao i da je sa otvaranjem tržišta, došlo do povećanog interesovanja mladih za bavljenje pčelarstvom, kojim su se do pre neku godinu bavili uglavnom stariji ljudi.

„Tada smo imali jako niske cene u otkupu, pa se proizvodnja nije isplatila i svi su imali med na zalihama“, rekao je Živadinović, navodeći da je bagremov med plaćan po 1,55 evra za kilogram. „Zahvaljujući marketinškim aktivnostima u inostranstvu, cena je dostigla 2,5 evra, sa tendencijom daljeg rasta, u čemu mladi pčelari vide svoju šansu“, naveo je Živadinović. Živadinović je ukazao da u Srbiji postoji bolest pčela, ali je rešenje na vidiku.

Predsednik SPOS je takođe primetio da je Srbija jedina zemlja u tranziciji koja nije dobila državne subvencije po košnici, ali da „pčelari razumeju ekonomsku situaciju i zahvalni su za svaku pomoć“. „Prošle godine uvedene su i subvencije za opremu, ali to je još uvek nedovoljno, pravo rešenje bi bile subvencije po košnici. Sada treba ojačati pčelarstvo, da sutra budemo spremni da izdržimo oštru konkurenciju na otvorenom evropskom tržištu“, objasnio je Živadinović. Predsednik SPOS je ukazao da u Srbiji još nema uvezenog meda u velikim količinama, ali kako carine padaju, pristizaće sve više jeftinog, često sumnjivog kvaliteta.

Na sajmu je prisutan i predsednik Svetske pčelarske organizacije „Apimondija“ Žil Ratia, koji je sa saradnicima došao da se dogovori oko organizacije međunarodnog simpozijuma „Uticaj tehnike pčelarenja i okoline na kvalitet pčelinjih proizvoda“, koji treba da 2012. bude održan u Beogradu. Ukoliko taj skup bude uspešno organizovan, Srbija ima šansu da dobije i organizaciju Svetskog kongresa „Apimondije“ 2017. Ratia je istakao da više nisu toliko važne same količine proizvedenog meda, koliko njegov kvalitet. U toku ceremonije otvaranja, Živadinović je uručio plakete kao zahvalnost za podršku i saradnju predstavnicima ministarstava trgovine i poljoprivrede, unutrašnjih poslova i Kongresnog biroa Srbije.

Na sajmu su i delegacije pčelarskih organizacija Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske , Rumunije, Mađarske, Crne Gore i Makedonije. Tokom dva dana trajanja manifestacije biće održani i stručni skupovi na kojima će predstavnici „Apimondije“ govoriti o ulozi pčelarstva u razvoju ruralnih sredina i zajedničkim inicijativama sa agencijama Ujedinjenih nacija. Stručnjaci laboratorije iz nemačkog grada Bremena će održati predavanje o otkrivanju antibiotika u medu i evropskom zakonodavstvu po tom pitanju. Ulaz za sve posetioce je besplatan, za njih je organizovan i muzičko zabavni program, takmičenje za najlepši zaljubljeni par koji će dobiti bure meda i dečija medena zabava.