Republika Srbija Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
.

.
Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Skupština Srbije usvojila je danas, 29.05.2009. godine, 15 zakona iz oblasti poljoprivrede kojima se oblast poljoprivrede uređuje kao celina, a sve u interesu poljoprivrednih proizvođača. Među ovih 15 zakona su i Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o javnim skladištima i Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Poljoprivreda predstavlja motor razvoja našeg društva i jedina grana koja ostvaruje suficit u razmeni sa drugim državama. Poljoprivrednici koji žive na selu i zarađuju od svog rada na selu, moraju naći načina da unaprede svoje znanje i da još više povećaju konkurentnost svojih proizvoda.

Da bi se izašlo u susret realnim zahtevima poljoprivrednika, država je pripremila set zakona iz oblasti poljoprivrede koji na suštinski način ucrtavaju budući pravac razvoja naše osnovne privredne grane.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je pripremilo petnaest zakona iz oblasti poljoprivrede.

Ovi zakoni sastavljani su tako što su usklađivane dve vrste potreba – potreba individualnih poljoprivrednih proizvođača i potreba usklađivanja našeg pravnog sistema sa evropskim zakonodavstvom.
.

Zakon o bezbednosti hrane

1. Osnovni zakon za jednu zemlju, zakon koji štiti život i zdravlje ljudi, zdravlje životinja, bilja i životne sredine je svakako Zakon o bezbednosti hrane. Ovim zakonom se sveobuhvatno regulišu svi aspekti proizvodnje, prometa, kontrole i potrošnje hrane. Jedna od najvažnijih posledica donošenja Zakona o bezbednosti hrane jeste unapređenje zaštite prava potrošača. Ukratko, Zakon o bezbednosti hrane uređuje sistem kontrole hrane u državi Srbiji, što je jako važno, kako za građane Srbije, tako i za državu Srbiju, jer bez ovog zakona ne može se postati član
Evropske unije.
.

Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju

2. Ako je Zakon o bezbednosti hrane jedan od najvažnijih zakona za ulazak Srbije u Evropsku uniju, onda je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju najvažniji zakon za srpsku poljoprivredu. To je krovni zakon za celu poljoprivredu – ciljevi agrarne politike, vrste podsticaja, registar gazdinstava, evidentiranje i izveštavanje u poljoprivredi, integrisani poljoprivredni informacioni sistem. Osnivanjem Uprave za agrarna plaćanja konačno će se uspostaviti centralizovan sistem realizacije podsticaja i kontrola namenskog korišćenja sredstava u Republici Srbiji. Donošenjem Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju postiglo bi se povećanje konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda, podrška održivom razvoju sela, kao i podrška životnom standardu ljudi koji zavise od poljoprivrede.
.

Zakon o stočarstvu

3. Dalje, Zakonom o stočarstvu definišu se ciljevi u stočarstvu; subjekti u stočarstvu i njihovi organizacioni oblici; odgajivački ciljevi i sprovođenje odgajivačkih programa; kontrola produktivnosti i očuvanje osobina domaćih životinja; gajenje domaćih životinja; gajenje pčela; akvakultura; očuvanje genetskih rezervi domaćih životinja i biološke raznovrsnosti u stočarstvu; proizvodnja i promet hrane biljnog porekla za domaće životinje i proizvodi životinjskog porekla; promet priplodnim materijalom. Pored toga, donošenjem ovog zakona formiraće se odgajivačke organizacije čime omogućava se povećanje direktnog uticaja proizvođača na postavljanje selekcijskih ciljeva i povećanje produktivnosti domaćih životinja. Ovim zakonom se predviđa i vođenje glavne matične evidencije domaćih životinja u skladu sa međunarodnim standardima što će odgajivačima domaćih životinja omogućiti dobijanje podataka o kvalitetnim priplodnim životinjama i uslovima za upis domaćih životinja u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja.
.

Zakon o javnim skladištima

4. Zakon o javnim skladištima je ključan zakon za poljoprivredu u Srbiji. Ovim zakonom predviđa se da kao potvrdu o uskladištenju poljoprivrednog proizvoda, javno skladište izdaje vlasniku poljoprivrednog proizvoda robni zapis koji se sastoji iz dva dela: Priznanice i Založnice. Vlasnik robnog zapisa može da iskoristiti robni zapis kao zalogu za kratkoročni kredit ili da izvrši prodaju robnog zapisa. Ovim zakonom uređuju se uslovi za određivanje javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, uslovi i način izdavanja dozvole za rad javnih skladišta, kao i uslovi i način njihovog korišćenja, način obavljanja delatnosti u javnom skladištu, postupak izdavanja, prometa i zaloge robnog zapisa, prinudna naplata potraživanja po robnom zapisu, odgovornost javnog skladišta preko Kompenzacionog fonda.

Poljoprivrednici sa nestpljenjem čekaju donošenje ovog zakona, jer kada se zakon donese, oni će moći da dobiju više para za svoj proizvod, budući da će sami birati kada će prodati svoju robu. Drugo, zbog uvođenja robnog zapisa, poljoprivrednici će moći da dobiju kratkoročne kredite, pošto će koristiti svoju robu kao zalog. Na kraju, i ono što je jako važno, poljoprivrednici će moći da podignu robu istog kvaliteta kao što su predali.
.

Zakon o zdravlju bilja

5. Sledeći zakon je Zakon o zdravlju bilja. Ovim zakonom obezbeđeno je i organizaciono i funkcionalno jačanje fitosanitarne službe, što je od vitalnog značaja za Republiku, posebno u cilju sprečavanja unošenja i sprečavanja širenja potencijalno razarajućih štetnih organizama koji mogu predstavljati ozbiljnu pretnju nacionalnoj ekonomiji. Obzirom da Republika Srbija ima optimalne ekološke i edafske uslove za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja, da je prepoznatljiva ne samo u EU, već i u svetu po bogatstvu biljnih resursa, to donošenje ovog zakona bi trebalo da omogući domaćim proizvođačima bilja pristup međunarodnom tržištu, da obezbedi zdravstveno ispravno bilje domaćim potrošačima što će se odraziti i na uspešniju poljoprivrednu proizvodnju. Realizacija zakona će imati direktan uticaj na sledeće učesnike:
A) poljoprivredne proizvođače koji će sa manje rizika od pojave štetnih organizama moći da gaje bilje i vrše promet sa njima, odnosno omogućava se optimizacija poljoprivredne proizvodnje;
B) uvoznike, prometnike, skladištare, izvoznike kojima se omogućava da svoju delatnost sa aspekta zdravlja bilja obavljaju sa manje rizika, a time i gubitaka; V) pružaoce usluga, jer se savetodavnim i drugim uslugama u oblasti zdravlja
bilja mogu baviti svi koji ispune uslove za upis u Registar pružaoca usluga, a time se prvi put u ovoj oblasti javlja i konkurencija i podiže kvalitet usluga;
Realizacija ovog zakona neće izazvati troškove građanima, privredi niti pojedinačnim preduzećima, nego će u nekim aspektima čak i smanjiti.
.

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja

6. Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja uređuje se registracija, kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu bilja u poljoprivredi i šumarstvu.
.

Zakon o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta

7. Zakonom o sredstvima za ishranu bilja i oplemenjivačima zemljišta uređuje se razvrstavanje, kvalitet i obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvozu i primeni i ispitivanje sredstava za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta, kao i druga pitanja od značaja za sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta.
Donošenje novog zakona omogućiće domaćim proizvođačima sredstava za ishranu bilja pristup međunarodnom tržištu, a domaćem tržištu će se obezbediti sredstva za ishranu bilja boljeg kvaliteta i veća sigurnost potrošača što će se odraziti na uspešniju poljoprivrednu proizvodnju.
.

Zakon o rakiji

8. Zakon o rakiji reguliše oblast koja ima veliki značaj u poljoprivredi Srbije, a koja obuhvata od proizvodnje, odnosno upisa u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, preko kvaliteta, oznake geografskog porekla, deklarisanja, kao i prometa.
Ovim zakonom nameće se obaveza svakom ko želi da se bavi proizvodnjom i prometom rakije i drugih alkoholnih pića da se upiše u Registar proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića. Uvođenjem Registra sprečava se nelegalna proizvodnja i promet, eliminiše se proizvodnja falsifikata i omogućava se praćenje svih puteva alkohola, kontrola celokupnog procesa proizvodnje počev od osnovne sirovine do konačnog proizvoda upakovanog u bocu čime se garantuje poreklo i kvalitet proizvoda.
Donošenje ovog zakona predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju.

Njegovim donošenjem utvrdiće se nivo zaštite i informisanosti potrošača, iskoreniće se falsifikovani proizvodi, a očuvaće se tradicija u proizvodnji rakije i drugih alkoholnih pića.
Samo na ovaj način i uz adekvatno propisani nadzor mogu se ispuniti uslovi za ulazak naše zemlje u savremene tokove Evrope.
Donošenjem ovog zakona možemo da se na najbolji način nametnemo Evropi i da našu proizvodnju i poljoprivredu predstavimo kao dobro organizovanu i kontrolisanu celinu iz koje će rezultirati najbolji, najkvalitetniji i najbezbedniji proizvodi. To možemo postići kvalitetnim organizovanjem već postojeće proizvođačke prakse, unapređenjem kvaliteta, razvojem proizvodnje rakije sa geografskim poreklom i eliminisanjem svega onoga što se smatra štetnim, a što se postiže boljom organizacijom i kontrolom proizvodnje i prometa.
Donošenjem ovog zakona ne samo što se stimuliše pojava novih privrednih subjekata već se usklađivanjem ove oblasti sa zakonodavstvom EU povećava i poverenje potrošača u proizvodnju rakije i drugih alkoholnih pića u Republici Srbiji, čime Republika Srbija postaje konkurentna na tržištu EU, što će imati pozitivan uticaja na privredu i ekonomiju naše zemlje.
Da istaknemo još jednom – ovim zakonom se ne sprečava proizvodnja rakije. Ovim zakonom se sprečava stavljanje u promet svakog ko nije u Registru proizvođača rakije. Jedino na taj način štitimo zdravlje građana Srbije.
.

Zakon o vinu

9. Zakon o vinu je usaglašen sa najnovijom EU zakonskom regulativom iz 2008. godini i regulativom Međunarodnog ureda za lozu i vino, čime se sve ostvaruju uslovi za nesmetan izvoz domaćeg vina na evropsko i svetsko tržište.
Takođe, usled evoluiranja i transformacije vinogradarsko-vinarske proizvodnje u Srbiji, došlo je do zastarevanja određenih odredbi stare zakonske regulative, pa ovaj predlog reguliše problematiku grožđa i vina na adekvatan način koji odgovara aktuelnoj situaciji, gde se proizvodnjom vina mogu baviti preduzetnici i pravna lica, afirmišući domaću proizvodnju, kvalitet i geografsko poreklo.

Da ponovim. Donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za naše proizvođače vina za nesmetan izvoz vina na evropsko i svetsko tržište. Zbog toga je ovaj zakon vrlo važan.
.

Zakon o dobrobiti životinja

10. Zakon o dobrobiti životinja definiše odgovornost pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika za dobrobit životinja, pravila postupanja i zaštite od zlostavljanja, razvijanje i unapređivanje čovekove svesti u pravcu poštovanja, brige i odgovornosti prema životinjama.
Ovim zakonom posebno se ističe odgovornost, obaveza i dužnost vlasnika, odnosno držaoca životinja, a takođe i fizičkih i pravnih lica u cilju zaštite dobrobiti životinja, čime se želi sprečiti okrutnost kao i neodgovarajuće postupanje sa životinjama.
Zakon o dobrobiti životinja predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost za našu zemlju jer:
– pri izvozu proizvoda animalnog porekla zemlja uvoznica zahteva da su ispoštovane sve procedure u vezi sa držanjem i prevozom životinja i proizvoda životinjskog porekla sve do konačnog odredišta, odnosno potrošača;
– pri izvozu lekova zemlja uvoznica zahteva da je lek ispitivan na način kojim se oglednim životinjama ne nanosi nepotreban bol, patnja, strah i stres što garantuje postojanje zakona o dobrobiti životinja;
– pri izvozu kozmetičkih sredstava zemlja uvoznica zahteva da kozmetičko sredstvo nije testirano na životinjama;
– pri izradi naučnih radova bez obzira na odobrenje naučnih veća fakulteta i univerziteta, naučnik mora da dobije dozvolu nadležnog organa za vršenje ogleda na životinjama, a na osnovu mišljenja Etičke komisije, odnosno Etičkog saveta, jer je samo takav naučni rezultat validan i sa njim se u svetu može predstaviti naša nauka.
Naročit uticaj ovaj zakon će imati na farmere – proizvođače, koji će uspostavljanjem zakonom regulisanih standarda lakše plasirati svoje proizvode na tržište Evropske unije.
.

Zakon o etanolu

11. Zakonom o etanolu uređuju se uslovi proizvodnje, kontrola kvaliteta, deklarisanje, promet i upotreba etanola, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Donošenjem Zakona o etanolu urediće se proizvodnja, promet, izvoz i uvoz etanola.
Donošenjem ovog zakona i usklađivanje ove oblasti sa zakonodavstvom EU stvara se pozitivan uticaj na privredu i ekonomiju naše zemlje.
.

Dopuna Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća

12. Zakonom o izmenama i dopunama zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća se dopunjuju i razrađuju pojedine odredbe, pre svega one za koje je u toku primene Zakona utvrđeno da su teško primenjive u praksi. Prilikom isporuke velikog broja pošiljki na teren radi pošumljavanja iz različitih rasadnika, a što se sve dešava u isto vreme u proleće i u jesen, inspektori fizički ne mogu da postignu da izdaju uverenja o poreklu za sve pošiljke koje idu na teren, pogotovo za male količine koje obično uzimaju fizička lica radi pošumljavanja privatnih

poseda. Izmenama Zakona omogućiće se da proizvođači, odnosno dobavljači za male količine sami izdaju samo njihov dokument – etiketu sa svim potrebnim elementima koji su propisani Zakonom, a inspektori će da kontrolišu količine sadnica koje su na ovaj način stavljene u promet na osnovu evidencije koju je proizvođač, odnosno dobavljač dužan da vodi.
Izmenama Zakona rešiće se i problem nedostatka šumskog semena na tržištu, jer je otvorena mogućnost da Ministarstvo može da naloži proizvođačima da sakupe seme određenih vrsta šumskog drveća, kada je to neophodno radi podizanja i obnavljanja šuma u Srbiji. Sledeći problem koji treba da se reši Zakonom jeste zapošljavanje mladih šumarskih inženjera, jer se ukida uslov da lice koje stručno rukovodi proizvodnjom mora da ima najmanje dve godine radnog staža, a sa druge strane uvodi se ograničenje da jedno lice može da stručno rukovodi u najviše tri šumska rasadnika, kako bi se otklonilo sadašnje stanje u kome je jedno lice rukovodilo proizvodnjom u 10-ak šumskih rasadnika, što objektivno nije moguće. Ograničenjem na tri šumska rasadnika obezbediće se kvalitet stručnog rukovođenja zbog stvarnog prisustva stručnog lica u rasadniku.
.

Zakon o genetski modifikovanim organizmima

13. Zakonom o genetski modifikovanim organizmima obezbeđuje se visok nivo zaštite životne sredine, biodiverziteta, zdravlja ljudi i interesa potrošača, kao i da se svest građana o genetički modifikovanim organizmima podigne na visok nivo i to edukacijom i učešćem u procesu donošenja odluke.
Ovim zakonom uređuju se uslovi za upotrebu u zatvorenim sistemima (laboratorijski rad, staklenici) i namerno uvođenje u životnu sredinu (eksperimentalni rad u polju i komercijalno gajenje) genetički modifikovanih organizama… Donošenjem ovog zakona omogućiće se uvođenje restriktivnog sistema za upotrebu genetički modifikovanih organizama.
.

Zakon o zaštiti oplemenjivača biljnih sort

14. Donošenjem zakona o zaštiti oplemenjivača biljnih sorti ostvaruju se sledeći rezultati:
– zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti,
– podsticanje domaćih oplemenjivača na stvaranje novih boljih sorti,
– stvaranje uslova za bezbedno plasiranje na domaćem tržištu stranih zaštićenih sorti,
– dostupnost boljih novih domaćih i stranih sorti poljoprivrednom proizvođaču u cilju povećanja obima i kvaliteta poljoprivredne proizvodnje,
– omogućiće se, u ograničenom periodu od tri godine, podnošenje zahteva za zaštitu starih sorti koje u dobroj meri nose proizvodnju, a čiji stvaraoci nemaju nikakvu ekonomsku dobit za korišćenje tih sorti.
.

Dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu

15. Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu
Najvažnije izmene i dopune Zakona su:
1. Ukidaju se poljoprivredne osnove jedinica lokalne samouprave;

2. dalje, izmene u delu koji se odnosi na plaćanje promene namene poljoprivrednog zemljišta. Ovim izmenama plaća se iznos od 50% tržišne vrednosti bez obzira na katastarsku klasu (u postojećem Zakonu od 3-8 katastarske klase maksimalan iznos je 1500 eura/hektaru).

3. Izmene koje se odnose na korišćenje poljoprivrednog zemljišta
Prvo, jedinice lokalne samouprave su dužne da izrade godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta najkasnije do 31.marta, a najkasnije donesu odluku o davanju poljoprivrednog zemljišta u zakup do prvog juna tekuće godine.
Definisano je pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez naknade za šumarska preduzeća u državnoj svojini, kao proširenje dosadašnjih korisnika.
Definisano je pravo korišćenja poljoprivrednog zemljišta uz naknadu za nepoljoprivrednu proizvodnju (naftne bušotine, vetrogeneratori …)

4. Uvodi se pravo prečeg zakupa
Prvo prečeg zakupa imaju:
1) vlasnici “infrastrukture” (zalivni sistemi koji su izgrađeni na državnom zemljištu uz svu potrebnu građevinsku dokumentaciju – pre razgraničenja društvene i državne zemlje)
2) “Stočari” – 1 hektar po uslovnom grlu. Zakup plaćaju po prosečnoj tržišnoj ceni za odgovarajuću kulturu i klasu u toj opštini.

5. Uspostavlja se dvokružni sistem. U prvom krugu mogu da učestvuju registrovana gazdinstva: fizička lica poljoprivrednici koji plaćaju PIO i imaju prebivalište u katastarskoj opštini gde se daje u zakup državno poljoprivredno zemljište, poljoprivrednici (plaćaju PIO) koji imaju prebivalište u toj opštini i imaju zemljište koje se graniči sa zemljištem koje se izdaje u zakup i pravna lica koja imaju sedište u toj opštini i poljoprivredno zemljište u katastarskoj opštini gde se državno zemljište daje u zakup.

U drugom krugu imaju pravo da učestvuju sva registrovana poljoprivredna gazdinstva

6. Obrazuje se Uprava za poljoprivredno zemljište
– koja će upravljati poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini,
– raspoređivati sredstva za izvođenje radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta,
– voditi informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu

7. Predviđaju se sankcije za one učesnike u licitacijama za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji: remete javni red i mir na licitacijama (pretnje drugim učesnicima, tuče i dr.), izlicitiraju neozbiljne cene koje kasnije ne žele da plate što uzrokuje potrebu za novom licitacijom, bez pravnog osnova ulaze u posed poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Takva fizička i pravna lica moraće trpeti meru zabrane učešća u budućim licitacijama u periodu do 3 godine.

8. Predviđa se plaćanje zakupnine za godinu unapred, pre potpisivanja ugovora u zakup i pre stupanja u posed zemljišta ili polaganje bankarske garancije za plaćanje zakupnine.. Ovim Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu uvodi se, pre svega, red, u postupcima davanja državne zemlje na korišćenje. Ali, ono što je još važnije, uvodi se pravda za individualne poljoprivredne proizvođače, koji će, konačno, moći da učestvuju na licitacijama na kojima će moći i da pobede.