Glavne osobine semena pšenice (Ttriticum aestivum)

Babić Ljiljana, Radojčin Milivoj, Babić Mirko, Turan Jan, Stanišić-Mehandžić Sanja

Rezultati istraživanja nekih fizičkih osobina domaćih domaćih selekcija semena pšenice su prikazani u radu. Tri aksijalne dimenzije semena dužina, širina i debljina su rađeni samo pri jednoj vlažnosti mase zrna i to ravnotežnoj vrednosti. Dužina semena Simonide su 5.1-6.0 mm, Dragane 5.1-6.0 mm, a NS 40S su 5.0-5.9 mm. Ostale dve dimenzije su dosta slične za sve tri sorte: širina je od 2.3-2.8 mm, 2.0-3.0 mm i 2,2-3.0 mm za Simonidu, Draganu i NS 40S respektivno. Debljina semena Simonide je od 1.9-2.4 mm, za Draganu 1.9-2.7 mm i sa sortu NS 40S je 2.0-3.4 mm. Ova merenja ukazuju na oblik semena koji je kod svih triju sorti više izduženo elipsoidan nego sferoidan. Ovaj zaključak su potvrdila merenja sferičnosti zrna koja su relativno niskih vrednosti i iznose za Simonidu i Draganu 0.57, dok je kod sorte NS 40S sferičnost 0.6. Nasipne gustine su 791.34 kg/m3, 788.51 kg/m3 and 731.77 kg/m3 za Simonidu, Draganu i NS 40S. Srednja vrednost poroznosti mase semena Simonide je 28.28%, Dragane 31.46% i zy NA 40S je 31.59%. Kada je u pitanju čvrstoća pojedinačnog semena, rezultati kompresionog testa su potvrdili da su Simonida i Dragana tvrde pšenice. Najveća srednja vrednost sile razaranja je bila kod sorte Simonida i iznosila je 244.4 N pri vlažnosti zrna od 13.6%. Sorta Dragana je imala srednju vrednost ove sile od 241.4 N pri vlažnosti od 13.3%, dok je sorta NS 40S imala srednju vrednost sile od 106.8 N pri vlažnosti semena od 14.1%.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

GNSS – status i perspektive

Ristić Aleksandar, Govedarica Miro, Petrovački Dušan

U radu se prezentuje stanje i perspektiva aktuelnih Global Navigation Satellite Systems (GNSS) mreža u svetu: Global Positioning System (GPS) mreže razvijene u Sjedinjenim Američkim Državama, GLObal’naja NAvigacionnaja Sputnikovaja Sistema (GLONASS) mreže razvijene u Rusiji, GALILEO mreže u razvoju Evropske Unije i Kineske COMPASS mreže. Analiza rezultata i dostignuća je prvenstveno je omogućena učešćem predstavnika Centra za geoinformacione tehnologije i sisteme Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, prikazanim kroz 4 naučna rada, u okviru EUropean POSition determination system organizacije sa sedištem u Berlinu koja okuplja zemlje istočne i centralne Evrope u okviru projekta EUPOS INTERREG IIIc, Detection of Underground Utilities using Ground Penetrating Radar and D-GNSS Technology, project part-financed by the European Union. Radovi su objavljeni na konferenciji International Syumposium on Global Navigation Satellite Systems, Space-Based and Ground-Based Augmentation Systems and Applications, održanoj 11-14 novembra 2008, odnosno 30novembra – 02 decembra 2009. godine u Berlinu pod pokroviteljstvom EUPOS organizacije.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Sadržaj mangana u m. Semimembranosus, jetri i bubregu komercijalnih svinja proizvedenih u Vojvodini

Tomović Vladimir, Petrović Ljiljana, Tomović Mila, Kevrešan Žarko, Džinić Natalija, Jokanović Marija

U ovom radu utvrđen je sadržaj ukupnog pepela i mangana (Mn) u M. semimembranosus, jetri i bubregu svinja (n = 69), deset različitih genotipova, proizvedenih u Vojvodini. Između različitih genotipova svinja nisu utvrđene značajne razlike (P > 0.05) u sadržaju ukupnog pepela i u sadržaju Mn, ni za jedno ispitano tkivo. Sa druge strane, između različitih tkiva utvrđena je visoko značajna razlika (P < 0.001) u sadržaju ukupnog pepela i u sadržaju Mn. Sadržaj Mn u mišićnom tkivu nalazio se u intervalu od 0.018 do 0.038 mg/100 g (prosečno 0.025 mg/100 g), u tkivu bubrega u intervalu od 0.16 do 0.30 mg/100 g (prosečno 0.22 mg/100 g) i u tkivu jetre u intervalu od 0.23 do 0.51 mg/100 g (prosečno 0.35 mg/100 g). Konzumiranjem 100 g tkiva jetre zadovoljava se minimalno 11.4%, odnosno maksimalno 25.7%, preporučenog dnevnog unosa za Mn.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Promene dinamičke viskoznosti slada tokom fermentacije

Hlavač Peter

Fizičke osobine naročito mehaničke, reološke, električne i termofizičke važne su radi ocene kvaliteta prehrambenih proizvoda. Reološka svojstva merili su mnogi autori za mnoge materijale. Rezultati merenja reoloških osobina pivskog slada prikazani su u ovom radu. Merenje je izvršeno digitalnim rotacionim viskozimetrom Anton Paar (DV-3P). Prvi uzorak slada uzet je na početku fermentacije, a drugi uzorak je uzet posle 3 časa fermentacije. Uzorci slada su uskladišteni na temperaturi od 3°C i mereni su u različitim danima. Merenja su obavljena posle stabilizacije temperature od 7°C do laboratorijske temperature. Zavisnost dinamičke viskoznosti od temperaturi i vremena fermentacije opisana je u radu. Viskoznost slada u zavisnosti od temperature eksponencijalno opada. Duže fermentisani uzorci imali su niže vrednosti viskoznosti u svim merenjima. Izmerene vrednosti dinamičke viskoznosti dobijene su uz dobru preciznost i sve iscrtane zavisnosti imaju veoma visok koeficijent determinacije.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Označavanje alergenata u hrani – uloga u zaštiti potrošača

Palfi Erzsebet, Barna Maria

Pojava alergije na hranu javlja se u 3-4% odrasle populacije i 5% dečije populacije. Tretman je alergen eliminaciona dijeta koju treba izvoditi jedino na bazi informacija o sadržaju alergenata u hrani. Cilj ovog istraživanja bio je pronalaženje najboljih intervencija za borbu protiv alergenata. Kao metod korišćen je kompjuterski višekriterijumski intervju koji obezbeđuje integrativnu i komparativnu analizu različitih perspektiva od 30 ispitanika na širok rang mogućih tipova intervencija. Oni predlažu odgovarajuće obeležavanje kao dobru intervenciju, rezultat je bio 6.7-7.8±2.74. Na osnovu mišljenja većine aktera može se reći da je adekvatno i razumljivo obeležavanje alergenata i edukacija potrošača kao intervencija ima prednost u menadžmentu alergenata u hrani.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Sistemi za optičko kolor sortiranje

Marković Dragan, Veljić Milan, Čebela Žarko, Božić Saša

Mašine za optičko sortiranje koriste se za sortiranje voća, povrća, semena i drugih proizvoda. Kolor sorteri stvaraju sliku objekta koji se kreće kroz mašinu i upoređuje sa zadatom slikom. Ukoliko proizvod ne zadovoljava zadate kriterijume, biće odbačen sa mašine. Korisnički interfejs koristi se za praćenje rada mašine i kontrolu funkcija. Kolor sorter kreira sliku proizvoda upotrebom kamere, lasera ili integrisanom kombinacijom oba uređaja. Pneumatski izbacivač odbacuje loš proizvod sa mašine. U ovom radu prikazani su novi integrisani sistemi optičkih kolor sortera koji se sastoje od podsistema za snimanje i pneumatske jedinice za odbacivanje loših proizvoda.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Kinetika prenosa mase tokom osmotske dehidratacije šljive u melasi šećerne repe

Koprivica Gordana, Mišljenović Nevena, Lević Ljubinko, Jevrić Lidija

U radu je proučavana osmotska dehidratacija šljive u rastvoru melase šećerne repe različitih koncentracija (40, 60 i 80 %), na temperaturi od 450 C i atmosferskom pritisku. Osnovni cilj je bio da se ispita uticaj vremena imerzije i koncentracije melase na kinetiku prenosa mase tokom osmotskog sušenja. Izračunati su najvažniji kinetički parametri procesa (gubitak vode – WL, priraštaj suve materije – SG i smanjenje mase – WR), brzine promena navedenih parametara (brzina gubitka vode – RWL i brzina priraštaja suve materije – RSG) kao i odnos WL/SG koji je najznačajniji pokazatelj efikasnosti osmotske dehidratacije. Dobijeni rezultati ukazuju da je difuzija vode i rastvorka najveća u prva 3h dehidratacije. Navedeni kinetički parametri procesa su određivani nakon 20, 40, 60, 90, 120, 180, 240 i 300 minuta dehidratacije.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Poređenje kinetike osmotskog sušenja jabuke u melasi šećerne repe i rastvorima saharoze

Mišljenović Nevena, Koprivica Gordana, Lević Ljubinko

U radu je ispitan uticaj vremena imerzije i koncentracije osmotskog rastvora na proces osmotskog sušenja jabuke, pri konstantnoj temperaturi od 45°C, atmosferskom pritisku i u uslovima mešanja osmotkog rastvora. Kao osmotski rastvori korišćeni su rastvori melase šećerne repe koncentracija 40%, 60% i 80% i rastvori saharoze koncentracija 30%, 50% i 70%. Promene vrednosti kinetičkih parametara procesa kod svih uzoraka su određivane u različitim vremenskim intervalima tokom 5 sati dehidratacije. Izvršeno je poređenje osnovnih kinetičkih parametara osmotskog sušenja jabuke u melasi šećerne repe i u rastvorima saharoze. Bolji rezultati su postignuti kada je kao osmotski rastvor korišćena melasa šećerne repe. Najveći sadržaj suve materije i najveća vrednost odnosa WL/SG je postignuta dehidratacijom jabuke sa 80% melasom šećerne repe i iznose 63.42% i 16.60, respektivno. Pored toga, pomoću LabFit Curve Fitting Software-a ustanovljen je i matematički model koji najbolje fituje eksperimentalne rezultate i za predloženu jednačinu je dobijena visoka vrednost koeficijenta korelacije (R=0.9292 – 0.9932). Poznavanje ovakvog empirijskog modela je od velikog praktičnog značaja jer se na taj način može lako predvideti trajanje procesa osmotskog sušenja za željeni (zadati) sadržaj suve materije i obrnuto.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Proizvodne karakteristike i ekonomski aspekti proizvodnje dunje

Milić Dušan, Vukoje Veljko, Sredojević Zorica

I pored veoma povoljnih prirodnih uslova za njeno uspevanje i skromnih zahteva u pogledu primenjene agrotehnike, teško je objasniti malu zastupljenost dunje u voćarskoj proizvodnji, ne samo u Srbiji nego i u drugim zemljama. U proseku za period 1999-2008. godine površine dunje u svetu su iznosile 57.557 ha, a ostvarena proizvodnja 442.747 t. U svetu, Evropi i Republici Srbiji je ispoljena tendencija povećanja i površina i proizvodnje dunje. U Republici Srbiji i pored smanjenja broja rodnih stabala (stopa promene – 1.04%) ostvarena proizvodnja dunje se povećava po prosečnoj godišnjoj stopi promene od 1.99%. Ukupna investiciona vrednost intenzivnog zasada dunje iznosi 3.630 €/ha. Troškovi sadnje sa iznosom od 1.490 €/ha zauzimaju najveće učešće (41,1%) u ukupnim troškovima podizanja zasada dunje. Ostvarena dobit, izračunata kao razlika između vrednosti proizvodnje i troškova proizvodnje je 8.580 €/ha.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Analiza ekonomske opravdanosti sušenja kajsije kombinovanom tehnologijom

Vukoje Veljko, Pavkov Ivan

U radu se analiziraju troškovi i rezultati proizvodnje sušene kajsije kombinovanom tehnologijom. Istraživanja se odnose na sušaru kapaciteta 450 kg svežeg materijala na dan, koja je pogodna za proizvodnju na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Sušenje kajsije traje 20 dana (9.000 kg), odnosno sezona sušenja voća traje ukupno 135 dana godišnje. Kombinovana tehnologija sušenja razvijena je u laboratoriji za Biosistemsko inženjerstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Pored očekivano dominantnog učešća sveže kajsije (51,2%), indikativan je vrlo značajan udeo troškova rada (31,6%). Ukupna energija čini 3,3% troškova, dok su troškovi osnovnih sredstava 5,9%. Cena koštanja suve kajsije, u pakovanjima 200-500 g, iznosi 237,1 din/kg (2,55 €/kg). Zamena pšenične slame prirodnim gasom, u procesu konvektivnog sušenja, poskupljuje proizvodnju za 8,7%, ili za oko 1.870 €/godišnje. Veleprodajna cena od 330 din/kg (3,55 €/kg) omogućuje dobit u proizvodnji suve kajsije od 1.482 €/20 dana. Uz pretpostavku, da sušenje drugih vrsta voća obezbeđuje približno isti nivo profita, ukupna zarada za 4,5 meseci efektivnog rada iznosi oko 9.980 €. Na svaki dinar troškova ostvaruje se 1,31 dinara vrednosti proizvodnje, što se može smatrati dobrim odnosom za ovu vrstu proizvodnje. Značajna dodatna korist može se ostvariti zapošljavanjem dva člana porodice (4.500 €/godišnje). Postoje značajni tržišni potencijali za razvoj ovog biznisa u našoj zemlji. Potrebno je čak 100 sušara opisanog kapaciteta da bi se zadovoljilo samo 9,5% domaće potrošnje suve kajsije, koja iznosi oko 190 t/godišnje.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Osmotsko sušenje dunje (Cydonia oblonga mill.) u rastvoru saharoze

Stojanović Čedomir, Babić Mirko, Babić Ljiljana, Pavkov Ivan, Radojčin Milivoj, Lončarević Velimir

Dunja (Cydonia oblonga mill.) je voće, koje je pored izuzetno prijatne arome zapostavljeno u voćarskoj proizvodnji kod nas. Zbog svoje povišene tvrdoće i čvrstoće dunja se malo koristi u praksi za sušenje. Osmotsko sušenje, u okviru kombinovane tehnologije sušenja, umanjuje navedene nedostatke. Cilj ovoga rada je da se ispitaju uticaji pojedinih faktora osmotskog sušenja na fizičke osobine dunje. Za osmotsko sušenje je korišćena leskovačka sorta dunje, pripremljena je obliku četvrtina. Eksperiment je obavljen kao trofaktorni. Faktori eksperimenta bili su temperatura rastvora, koncentracija rastvora i vreme trajanja procesa. Koncentracija rastvora je varirana na 50°Bx i 65°Bx, temperatura na 40°C i 60°C, a vreme sušenja je bilo 100 i 180 minuta. Ispitivan je uticaj faktora na promenu dužine, vlažnosti i zapremine uzoraka dunje. Grafički su prikazane promene fizičkih osobina tokom osmotskog sušenja gde su rezultati aproksimirani polinomom drugog reda. Matematičkom metodom regresivne analize izračunati su koeficijenti predloženih modela kao i koeficijenti determinacije. Koeficijenti determinacije su kod promene vlažnosti i zapreminskog skupljanja dosta visoki, a kod promene dimenzije, takođe, pokazuju zavisnost od vremena sušenja. Povećanjem koncentracije i povišenjem temperature osmostskog rastvora izraženije su promene fizičkih osobina. Promene fizičkih osobina su intenzivnije u prvih 100 minuta osmotskog sušenja.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Data envelopment analysis za ocenjivanje efikasnosti biogas postrojenja: mogućnosti i ograničenja

Đatkov Đorđe, Effenberger Mathias

Zbog porasta broja biogas postrojenja u Nemačkoj, postoji potreba za ocenjivanjem njihove efikasnosti. Prepoznavanjem neefikasnih postrojenja, a zatim poboljšanjem njihove efikasnosti, doprinelo bi se ukupnoj efikasnosti biogas proizvodnje. Data envelopment analysis (DEA) je često korišten metod za analizu efikasnosti. U radu su prikazana dva različita prilaza DEA metode za ocenjivanje efikasnosti 10 poljoprivrednih biogas postrojenja u Bavarskoj. U prvom prilazu biogas postrojenja su smatrana sistemima za pretvaranje energije, a ocenjena odgovarajućim apsolutnim parametrima. Na ovaj način, neki važni parametri su izostavljeni iz ocene efikasnosti. Da bi se ovo sprečilo, moguće je da se efikasnost postrojenja oceni posebno u odnosu na proizvodnju, a posebno na korišćenje biogasa. Međutim, ocena ukupne efikasnosti više ne bi bila moguća, što je bio i prvobitni cilj korišćenja metode. U drugom prilazu u oceni efikasnosti su uključeni svi aspekti proizvodnje i korišćenja biogasa, a korišteni specifični parametri koji predstavljaju karakteristike učinka. U oba prilaza, biogas postrojenja rangirana su slično, a zatim identifikovana efikasna i neefikasna postrojenja, dok rezultati poretka mogu biti interpretirani i potvrđeni od strane eksperata. U DEA metodi, moguće je sprovesti jedino relativnu ocenu efikasnosti, u okviru grupe razmatranih postrojenja. Zatim, nemoguće je da se utiče na važnost kriterijuma za ocenu efikasnosti, što je od suštinske važnosti. Relevantnost korištenih DEA modela u analizi je teško potvrditi. U daljem razvoju metodologije, težiće se apsolutnoj oceni efikasnosti, a umesto računanja ukupne efikasnosti, metod bi svrstavao biogas postrojenja u određene grupe efikasnosti (npr. odlična, dobra, loša).

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Ispitivanje mogućnosti korišćenja džibre iz proizvodnje bioetanola iz kukuruza

Mojović Ljiljana, Pejin Dušanka, Rakin Marica, Vukašinović Maja, Pejin Jelena, Grujić Olgica, Nikolić Svetlana, Radosavljević Milica

Bioetanol proizveden postupkom fermentacije biomase na bazi šećera, skroba ili lignoceluloze predstavlja jedan od najznačajnijih obnovljivih izvora energije. Prilikom proizvodnje 1 hL etanola nastaje oko 13 hl bistre džibre. Da bi se povećala ekonomičnost ovog postupka od izuzetne važnosti je da se džibra koja nastaje kao otpadni proizvod adekvatno valorizuje. Cilj ovog rada je da se ispitaju mogućnosti iskorišćavanja džibre nastale prilikom proizvodnje bioetanola na kukuruzu. U radu je ispitivana recirkulacije bistre džibre u količini od 10-30% u fazu ukomljavanja kukuruza za proizvodnju etanola, dok je zaostala čvrsta faza nakon filtracije razmatrana za korišćenje u ishrani stoke. Utvrđeno je da se recirkulacijom može značajno povećati koncentracija etanola u proizvodnom procesu. Sadržaj suve materije u džibri zaostaloj nakon fermentacije se takodje povećavao sa povećanjem količine recirkulisane bistre džibre. U radu je ispitan hemijski sastav čvrste džibre i džibre obogaćene kvascem (1 % suvog Saccharomyces cerevisiae kvasca) i analizirana nutritivna vrednost ovih uzoraka. Džibra obogaćena kvascem je imala značajno veći sadržaj proteina i generalno se može koristiti kao visoko kvalitetna hrana za životinje.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Akreditacija i kontrola rada automatskog uzorkovača semena

Kojić Jasna, Stojadinović Jasmina, Mišović Mioljub

Cilj uzorkovanja semena je dobijanje reprezentativnog uzorka čiji će rezultati ispitivanja predstavljati prosečan kvalitet partije semena. Uzorkovanje je prvi i najvažniji deo u ispitivanju semena jer utvrđeno je da najveća odstupanja u rezultatima ispitivanja potiču od nepravilnog uzorkovanja. Bez obzira da li se uzorkovanje semena obavlja šilom, sondom ili automatskim uzorkovačem, mora biti kontrolisano a osoblje obučeno, akreditovano i provereno. Najbrži i najracionalniji način uzorkovanja za semenske kompanije je automatski uzorkovač semena. Uzorkovanje semena automatskim uzorkovačem, za izdavanje ISTA sertifikata ili izveštaja o ispitivanju, zahteva akreditaciju automatskog uzorkovača semena za svaku vrstu posebno. Akreditacija potvrđuje da su ispunjeni određeni zahtevi u pogledu rukovanja, kontrole rada i nadzora uzorkovača semena. Ispravnost rada automatskog uzorkovača se kontroliše najmanje jednom godišnje poređenjem rezultata ispitivanja 10 uzoraka uzetih automatskim uzorkovačem sa razultatima ispitivanja istih uzoraka uzetih ručnim uzorkovanjem. Prednost uzorkovanja automatskim uzorkovačem je dobijanje reprezentativnijeg uzorka, izbegava se bušenje upakovanih vreća šilom i brži je proces uzorkovanja.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu

Analiza životnog ciklusa ambalaže

Lazić Vera, Krkić Nevena, Gvozdenović Jasna, Novaković Dragoljub

Osim pozitivnog uticaja na održivost upakovanih prehrambenih proizvoda, upotrebljena i odbačena ambalaža, može predstavljati značajan ekološki problem. Pored uticaja iskorišćene i odbačene ambalaže, na narušavanje životne sredine, u većoj ili manjoj meri, utiče i ceo životni ciklus ambalaže. Životni ciklus ambalaže počinje proizvodnjom ambalažnih materijala i ambalaže, nastavlja se procesom pakovanja, ambalaža zatim prati upakovani proizvod do upotrebe, te nastavlja svoj životni ciklus kao odbačena ambalaža. Da bi se ograničio negativni efekat koji ambalaža ima na životnu sredinu, neophodno je definisati ekološki status ambalaže kroz analizu životnog ciklusa U svim fazama svog životnog ciklusa ambalaža utiče na okolinu, kroz iscrpljivanje prirodnih resursa, utrošak energije, zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Iako finansijski opterećuje proizvod, a može predstavljati i ekološki problem, ambalaža je neophodnost. Pri oceni ekološke podobnosti pojedinih ambalažnih materijala neophodan je pristup uravnoteživanja pozitivnih i negativnih efekata. Analiza životnog ciklusa ili ocenjivanje životnog ciklusa (LCA – Lifecycle Assessment) je proces izračunavanja, pri kome se analiziraju i sumiraju svi utrošci (inputi) i sve emisije (autputi) tokom životnog ciklusa određenog ambalažnog materijala. Pri ocenjivanju, vrednuje se potrošnja energije, emisija u vodu i vazduh, kao i nastali čvrsti otpad. Osnovna metodologija se sastoji iz rastavljanja definisanog sistema na komponente, tj. korake procesa, te merenja masenog i energetskog bilansa za svaki izdvojeni korak procesa. Sumirani rezultati se mogu prikazivati preko eko bodova, ili multifunkcionalnih indeksa. Krajnji cilj analize životnog ciklusa je smanjenje uticaja na životnu sredinu. U radu su date definicije i različiti modeli analize životnog ciklusa, kao i način vrednovanja dobijenih podataka.

Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu