Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12.
Adresa: Bulevar oslobođenja 81, 21000 Novi Sad
Kontakt: Ivan Pavkov
Urednik: Mirko Babić
E-mail: mbab@polj.uns.ac.rs
Tel.: 021/459-958
Izdavač: Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi
www.ptep.org.rs
Električne osobine sušenog voća
Hlaváčová Zuzana, Kertész Ákos
Električnim osobinama bioloških materijala se posvećuje odgovarajuća pažnja u istraživanjima već duži niz godina. Kada se analiziraju električne osobine biljnih tkiva, neophodno je uzeti u obzir njihov nehomogen sastav sa makroskopskog i mirkoskopskog stanovišta. Ako je u pitanju analiza sa mikroskopskog aspekta, uočava se da je unutrašnjost ćelije dobar provodnik jer sadrži jone koji ulaze u sastav rastvora organske materije. Ćelijska membrana sama po sebi nije provodnik. Ako se biološki materijali posmatraju sa makroskopskog aspekta, onda se zaključuje da su oni nehomogenog sastava i polu-provodnici ili dielektici. Gustina i strukturni raspored ćelija u okviru tkiva, kao i vrsta tkiva sama po sebi utiču bitno na električne osobine. Poroznost materijala takođe utiče na ove osobine, jer u zavisnosti od veličina i rasporeda pora u njima se nalazi određena količina vazduha, te on sa svojom temperaturom i vlažnošću takođe bitno utiče na električne osobine. Prema tome, porozni materijali imaju sledeće uticajne faktore na električne osobine: dimenzije i prostorni raspored pora, zatim njihova gustina i poroznost kada su u hrpi. U ovom radu su prezentovani rezultati merenja sledećih električnih osobina: otpornosti, impedance i kapacitivnosti pri frekvenciji električne struje u dijapazonu od 50 do 200 kHz. Sva merenja su obavljena uz pomoć LCR instrumenta tipa GoodWill 821. Rezultati su skladišteni u PC. Biološki materijal koji je korišćen bili su uzorci sušenog voća i to kajsije, kruške i dunje. Uzorci su dostavljeni od strane Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Sva merenja električnih veličina su rađena sa tri ponavljanja, a zatim je konstatovana srednja vrednost. Na graficima slika 1, 2, 3 i 4 su prezentovani rezultati merenja otpornosti i impedance uzoraka sušenog voća pri frekvenciji od 50 do 200 kHz. Konstatuje se da obe merene veličine imaju iste vrednosti do frekvencije od 1,0 kHz, a nakon toga impedanca opada znatno brže nego otpornost. Kapacitivnost u funkciji od frekvencije je, takođe, grafički predstavljena na slikama 5 i 6. Ustanovljene su regresione jednačine kod ove merene veličine za šest uzoraka dunje. Konstatuje se da osušena dunja ima najmanje vrednosti otpornosti i impedance, a najveće merene vrednosti su bile kod suve jabuke. Dunja ima najveće vrednosti kapacitivnosti u funkciji od frekvencije.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promene nekih fizičkih osobina rastvora šećera tokom osmotskog sušenja kajsije
Babić Ljiljana, Pavkov Ivan, Babić Mirko
Osmodehidracija se dešava u rastvoru destilovane vode i saharoze. Pri obavljanju većeg broja eksperimenata, priprema svežeg rastvora zahteva u krajnjoj liniji značajnu potrošnju šećera. Radi optimizacije procesa, a u smislu smanjenja potrebnih sirovina za rastvor, obavljen je planski eksperiment pri čemu je on korišćen šest puta uz ponovnu rekoncentraciju za svaki novi test. Praćene su neke fizičke osobine rastvora tokom svih šest upotreba. Merene su vrednosti elektro provodnosti i pH rastvora tokom testova u svih šest ponavljanja. Konstatuje se porast električne provodnosti, što je rezultat prelaska molekula vode i rastvorivih organskih kiselina iz polutki kajsija. Promene pH vrednosti rastvora su takođe uočene. Zaključuje se da rastvor ima i dalje značajni potencijal, s obzorom da je maseni odnos voća i rastvora 1:10. Analizirale su se promene koje se dešavaju na polutkama kajsije ‘novosadska rodna’, kao što su nakupljanje suve materije iz rastvora – solid gain i promena mase vlage – moisture loss tokom konstantnog vremena trajanja eksperimenata. Ustanovljeno je da temperatura i koncentracija rastvora imaju bitnog uticaja na dva pomenuta fluksa materijala. Promena mase vlage je bila intenzivnija pri temperaturi rastvora od 60˚C u odnosu na 36˚C i konstantnoj vrednosti koncentracije od 65 Bx, ali ne dominanto. U prvom slučaju je iznosila 24,5% u odnosu na ukupnu masu uzorka na početku, a u drugom 23,4%. Međutim nakupljanje suve materije je pri temperaturi rastvora od 60˚C i koncentraciji od 65 Bx iznosila 32,05%, dok je pri temperaturi od 35˚C i istoj koncentraciji bila 16,6%. Optimizacijom analiziranih parametara se preporučuje režim osmotskog sušenja polutki kajsija pri temperaturi rastvora od 35˚C (ili sličnim ambijentalnim vrednostima temperature tokom leta u kontinentalnom klimatu) i koncentracijama rastvora od 50 do 65 Bx.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Oplemenjivanje kukuruza šećerca za različite načine potrošnje
Pajić Zorica, Srdić Jelena, Filipović Milomir
Kukuruz šećerac se koristi za ljudsku ishranu u mlečnoj fazi razvoja endosperma, kada je zrno nežno, sočno i slatko. Najveći broj komercijalnih hibrida kukuruza šećerca se zasniva na jednom ili više recesivnih alela koji menjaju ugljenohidratni sastav endosperma. Kukuruz šećerac se proizvodi za različite načine korišćenja. Svaki način iskorišćavanja šećerca, pored prinosa i nežnosti perikarpa, ima specifične zahteve za određenim kvalitetom. Ukus (slatkoća) i izgled klipa su na prvom mestu po važnosti za potrošnju šećerca u svežem stanju. Šećerac koji se transportuje na velika rastojanja treba da ima uniformno stasavanje (sazrevanje) klipova da bi se redukovao procenat otpadaka u mehaničkoj berbi useva. Zadržavanje slatkoće posle transporta je takođe veoma važna osobina. Oblik i ujednačenost klipa, boja zrna, građa i ukus su veoma važni kod izbora hibrida za komercijalnu proizvodnju. Komercijalna prerada (konzerviranje ili zamrzavanje) zahteva ujednačenu veličinu i oblik klipa. Građa zrna, oblik, veličina i ispunjenost zrna posle rezanja su zahtevi za više načina iskorišćavanja (prerade) šećerca.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Alkalna hidroliza kao alternativna metoda sanacije klaoničkog otpada
Krička Tajana, Voća Neven, Jurišić Vanja
Sve zemlje EU preuzele su obvezu promjene odnosa u energetskom sektoru temeljem zajedničke legislative. Direktiva 30/2003/EC definira 2010. godinu kao krajnji rok do kojeg se emisija CO2 mora smanjiti za 50% u transportu i to za period od 1990. do 2010. godine, što iznosi 84% od ukupnog smanjenja emisija CO2 u atmosferi. Realno, postoji sve veća zabrinutost ljudi za preveliko ispuštanje stakleničkih plinova u atmosferu, njihov utjecaj na smanjenje ozona, zdravlje ljudi i globalno zagrijavanje. Biomasa se može smatrati strateškim resursom, jer je ne samo obnovljiva, nego i dostupna svugdje te se iz nje mogu dobiti proizvodi važni za državni prosperitet, koji mogu poboljšati socio-ekonomski status (gorivo za transport, električnu i toplinsku energiju, kemikalije). Klaonički otpad predstavlja potencijalno opasan otpad koji se prema zakonima EU mora spaljivati u spalionicama. Međutim, zbog učinkovitije sanacije, EU je 2005. godine uvela i alkalnu hidrolizu kao alternativnu metodu za sanaciju klaoničkog otpada. Cilj ovog rada bio je odrediti kvalitetu fermentiranog ostatka nakon procesa anaerobne fermentacije klaoničkog otpada prethodno podvrgnutog alkalnoj hidrolizi. Provedene su kemijske analize uzoraka. Može se zaključiti da su biogeni elementi bili prisutni u umjerenim koncentracijama, dok su koncentracije teških metala bile unutar dozvoljenih granica.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Životna sposobnost semena soje proizvedene u uslovima sa i bez navodnjavanja
Vujaković Milka, Milošević Mirjana, Nikolić Zorica, Taški-Ajduković Ksenija, Miladinović Jegor, Ignjatov Maja, Dokić Violeta
Vremenski uslovi, posebno količina i raspored padavina, te pojava suše značajno smanjuju prinose i kvalitet semena soje. Nepovoljan uticaj suše može se uspešno eliminisati navodnjavanjem useva. Ispitivanja su izvršena na tri komercijalne sorte i dve linije soje selekcionisane u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Seme je proizvedeno u uslovima suvog ratarenja i navodnjavanja. U laboratorijskim uslovima izvršeno je ispitivanje klijavosti (standardni laboratorijski metod) i životne sposobnosti semena primenom vigor testova (test ubrzanog starenja, Hiltner test i hladni test). Seme proizvedeno u uslovima navodnjavanja imalo je veću klijavost primenom standardnog laboratorijskog metoda od semena proizvedenog u uslovima suvog ratarenja. Primenom ovog testa uočene su značajne razlike između ispitivanih sorti i linija. U oceni životne sposobnosti semena najviše vrednosti dobijene su primenom testa ubrzanog starenja. Značajne razlike u životnoj sposobnosti semena, između ispitivanih sorti i linija, i različitih uslova proizvodnje dobijene su primenom Hiltner i hladnog testa.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Ekološki tretmani stajnjakom
Zoranović Miodrag, Potkonjak Vlado
Zagađenje vode od stočarskog stajnjaka često je izazvano raskvašavanjem oticanjem minerala sa zemljišne površine, njegovim ispiranjem u dublje slojeve ili direktnim izbacivanjem u vodene tokove. Neiskorišćeni od useva nutrienti animalnog stajnjaka mogu oticati u površinsku ili zemljišnu vodu. Azot i fosfor su dva nutrienta od bazne poljoprivredne važnosti, koja imaju najveći potencijal zagađenju ovih pojavnih oblika vode. Vazduh u stočarskim objektima sadrži iznad sto gasnih jedinjenja izduvanih u neposredno okruženje. Od ovih gasova, u smislu zaštite životne sredine, to su mirisne supstance i amonijak. Metan i CO2 emisije značajne su u vezi sa efektom globalnog zagrevanja. Oslobađanje H2S i CO iz podzemnih skladišta tečnog stajnjaka može izazvati grupne smrtonosne incidente u animalnim objektima.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Pakovanje i održivost prehrambenih proizvoda
Gvozdenović Jasna, Lazić Vera
Savremena tehnološka dostignuća omogućavaju da se kvalitet hrane, proizveden raznim tehnološkim postupcima sačuva u odabranoj ambalaži optimalnim postupkom pakovanja. Da bi se nutritivna vrednost i kvalitetna svojstva prehrambenih proizvoda što duže zadržali, potrebno je odabrati adekvatnu i funkcionalnu ambalažu. Pri tome, trajnost visoko vrednih prehrambenih proizvoda, zavisi od zaštitnih karakteristika kombinacija ambalažnog materijala, vrste i oblika ambalaže. U zavisnosti od kvaliteta upakovanog sadržaja, potreba, odnosno dužine održivosti proizvoda, postoji široka paleta ambalažnih materijala, njihovih kombinacija, specifičnosti primene ambalaže kao i raznovrsnost oblika i dizajna upotrebljene ambalaže. U radu su dati rezultati analize kvaliteta ambalažnog materijala, načina formiranja i hermetizacije ambalaže za pakovanje osetljivih proizvoda koji za dužu održivost zahtevaju pakovanje u vakuumu ili inertnoj atmosferi.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promene penetrometrijskog otpora zemljišta pri gajenju jarog i ozimog ječma konzervacijskim tehnologijama
Bajla Jozef
U poljskim proizvodnim uslovima sa jarim ječmom (sorta Nitran) i ozimim ječmom (sorta Gerlach) pri različitim tehnologijama obrade (A-konvencionalna B-redukovana i C-minimalna) utvrđeno je da varijante sa oranjem na srednju dubinu imale su veću rastresitost zemljišta na dubi većoj od 10 cm u poređenju sa redukovanim i minimalnim tehnologijama obrade. Za veće dubine za varijante sa oranjem na srednju dubinu utvrđene su veće i ujednačenije vrednosti penetrometrijskog otpora. Za tehnologiju C sa teškom tanjiračom čija je pretkultura bio kukuruz, izmerene su više vrednosti penetrometrijskog otpora za sve dubine u poređenju kad je pretkultura bila šećerna repa. Celovitom analizom izmerenih rezultata penetrometrijskog otpora za jari ječam utvrđeno je da za rast i razvoj biljaka, tehnologije A i B obezbeđuju bolje uslove. Za eksperimente sa ozimim ječmom sorte Gerlach u toku 2006. godine utvrđene su ujednačene vrednosti penetrometrijskog otpora za sve merene dubine i sve ispitivane tehnologije obrade. Rezultati merenja penetrometrijskog otpora u toku 2007. godine pokazali su male razlike između tehnologija A i B, a za tehnologiju C bile su izmerene više vrednosti za približno 100% na dubini 15 do 40 cm.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Štetni insekti suvog voća i grožđa
Almaši Radmila
Ova istraživanja ukazuju na vrste insekata koje se mogu razvijati u suvom voću u našoj zemlji. Posebno je istraživan potencijal razmnožavanja bakrenastog moljca, Plodia interpunctella Hbn. i posledice ishrane gusenica u suvom voću. Na suvim šljivama zabeležena je nosivost od 7,6 jaja/ paru (pri gustini populacije 10 parova) do 22,4 jaja/ paru (dva para), na sušenim kajsijama od 21,8 jaja/ paru (10 parova) do 78,8 jaja/ paru (jedan par) i na suvom grožđu od 21,6 jaja/ paru (pet parova) do 63,8 jaja/ paru (dva para). Najveći broj ispiljenih gusenica ostvaren je pri početnoj gustini od dva i tri para leptira. I pored velikog broja gusenica, rezultati su pokazali da je prosečan broj formiranih odraslih gusenica, lutaka i leptira mali. Vremenski gledano 86 % gusenica se hrani oko dve nedelje, a zatim, u roku od nedelju dana, brojnost gusenica naglo opada. Štete usled njihove ishrane su očigledne. Na smrtnost gusenica uticao je nagli pad vlažnosti proizvoda. Gubici u težini suvog voća su zanemarljivi. Najveće štete nastaju u izgledu suvog voća, zbog prisustva gusenica, egzuvija, izgriženosti i izmeta. Odrasle gusenice proizvode velike količine svilenkastih niti koje smanjuju tržišnu vrednost proizvoda.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Analiza proizvodnje semena nekih ZP hibrida kukuruza u 2007. godini
Pavlov Milovan, Videnović Živorad, Stanišić Zoran, Radosavljević Nebojša, Pešić Jovan, Srdić Jelena
Proizvodnja semena kukuruza je veoma složena, osetljiva i znatno skuplja od merkantilne proizvodnje. Zbog toga se ovoj proizvodnji posvećuje posebna pažnja u cilju ostvarivanja većih prinosa i kvalitetnijeg semena. Naime zakonska regulativa iz ove oblasti striktno propisuje uslove kvaliteta neophodnih da bi seme moglo da bude stavljeno u promet. Analiza proizvodnje semena izvršena je za 3 najznačajnija ZP hibrida kukuruza: ZP 341, ZP 434 i ZP 677 u 2007. godini kod 24 proizvođača. Manji deo ove proizvodnje bio je u uslovima navodnjavanja (315 ha ili 17%), a preostalih 1.573 ha (83 %) u suvom ratarenju. Utvrđeno je da su prinosi znatno manji u suvom ratarenju, što se odrazilo na zastupljenost frakcija semena u ukupnom prinosu i masi 1000 semena. Prosečan prinos hibrida ZP 341 na 266 ha bio je 2.615 kg/ha. Od ukupnog prinosa sitnije frakcije semena (6,5 – 8,3 mm) bilo je 52,5%, sa masom 1000 semena 269,3 g. Krupnije frakcije semena (< 8,3 – 11 mm) bilo je 47,5 % i masom 1000 semena od 342,4 g. Prosečan prinos hibrida ZP 434 na 1 266 ha bio je 2.309 kg/ha. Od ukupnog prinosa sitnija frakcija semena bila je zastupljena sa 48,3% i imala masu 1000 semena 268,4 g. Krupnija frakcija semena obuhvatila je 51,7%, sa masom 1000 semena od 344,3 g. Prosečan prinos hibrida ZP 677 na 365 ha bio je 2.971 kg/ha. Sitnije frakcije semena bilo je 85,5%, a njena masa 1000 semena 282,3 g, dok je krupnije frakcije semena bilo 14,5%, a masa 1000 semena 333,5 g.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Ekonomični termodinamički ciklusi za staklenike
Bukurov Maša, Bikić Siniša
U radu je ukazano na veliku isplativost organizacije proizvodnje povrtarskih proizvoda u, preko cele godine, zatvorenim staklenicima. Zbog mogućnosti iskorišćenja slobodne energije iz prirode i njenog uvođenja u klasične termodinamičke cikluse koji se mogu koristiti i za zagrevanje i zalivanje staklenika obrazložena je potreba za preciziranjem i proširenjem energetskih pojmova. Prikazana su bitna svojstva klasične toplotne pumpe koja koristi toplotu vode iz raspoloživih prirodnih izvora, kao i paro-vodeni injektor koji radi sa poluotvorenim termodinamičkim ciklusom koje imaju primenu u klimatizaciji staklenika. Pažnja je obraćena na ekonomičnost proizvodnje tople vode, sa potrebnim energijskim parametrima dovoljnim za njen transport i distribuciju po staklenicima. Kao mogućnost navodi se primer kogeneracije za grejanje staklenika. Za staklenike manjih površina koristi se poseban parni kotao potrebnog kapaciteta. Moderna termoelektrana-toplana kombinovanog parno-gasnog ciklusa sa kogeneracijom, veličine 100 MW (električne energije) može da radi cele godine sa stepenom korisnosti η=0,9, ukoliko se njena toplotna energija koristi za klimatizaciju zatvorenih staklenika na oko 8 ha. Primenom paro-vodenog injektora za transport i distribuciju tople vode kroz grejne linije, iskorišćava se deo nisko temperaturne toplote, koji ne može da se na drugi način iskoristi.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Fizički i hemijski pred-tretmani za omekšavanje mesa oktopoda radi smanjenja vremena prerade i uštede energije
Katsanidis Eugenios
Octopus vulgaris u Eledone moschata su dve vrste koje pripadaju familiji oktopoda i koje uobičajeno nalaze svoje stanište u Mediteranskom moru. Za obe vrste je odomaćen naziv oktopod. Glavna razlika između njih je što O. vulgaris ima dva reda sisaljki na svakom pipku dok, E. moschata ima samo jedna red sisaljki. Zahvaljujući nedostatku kostiju, prosečan jestivi deo oktopoda je skoro 85% od cele jedinke, u poređenju sa ljuskarima kod kojih je taj procenat 45%. Oktopodi generalno imaju vrlo čvrstu i žilavu strukturu tkiva, naročito kada su sveži. Ova žilavost je posledica kolagenske strukture. Iako oktopodi i ribe imaju mišiće sa skoro sličnim učešćem kolagena i to 0,2-2,2% I 1,2-2,3% respektivno, velika je razlika u teksturi njihovih mišića i u jestivom kvalitetu. Tako na primer, sveže meso riba je vrlo nežno i može da se kozumira čak i sirovo, kao što je slučaj kod sušija ili sa minimalnom preradom, dotle meso oktopoda zahteva mehanički predtretaman (udaranje, treskanje o podlogu) i kasnije dosta dugotrajan termički tretman u vrijućoj vodi da bi se omekšalo. Ustanovljeno je da kolagen u mišićima oktopoda omekšava uglavnom zbog termičke obrade, a tradicionalno je poznato da se to obavlja uz dodavanje neke organske kiseline, uglavnom zbog uklanjanja mirisa. Međutim, dokazano je da ove kiseline imaju značajnu ulogu i u omekšavanju, jer destabilizuju kolagen. Efekat različitih predtretmana uz primenu organskih kiselina na omekšavanje kriva oktopoda tokom termičkog tretmana je istraživano u ovom radu. Žilavost mišića tokom različitih predtretmana je ustanovljavana merenjem sile koja je potrebna da sonda prečnika 2 mm prodre kroz obvojne mišiće dugačke 20 mm široke 10 mm i debele 5 mm, instrumentom za analizu teksture TA-XT2i. Ustanovljeno je da mehaničko udaranje u kombinaciji sa organskim kiselinama rezultira u značajno omekšavanje mišića u poređenju sa netreriranim primerkom. Nije uočen značajniji uticaj vrste organske kiseline na omekšavanje. Stoga se zaključuje da mehaničko udaranje zajedno sa organskim kiselinama mogu da se upotrebe kao predtretmani, radi skraćenja termičkog postupka dorade mesa, a što sve rezultira u ukupnom smanjenju vremena dorade i uštedi energije.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Mogućnosti savremenog pakovanja hrane
Lazić Vera, Gvozdenović Jasna, Petrović Tanja
U savremenim uslovima svi prehrambeni proizvodi se pakuju. Kvalitet i održivost različitih prehrambenih proizvoda u mnogome zavisi od primenjenih ambalažnih materijala, ali i od savremenih uslova i postupaka pakovanja. Unapređenje procesa pakovanja u klasičnom smislu, podrazumeva modernizaciju opreme, poboljšanje kvalitativnih svojstava primenjenih ambalažnih materijala, ili primenu vakuma ili pakovanja u modifikovanoj atmosferi. Savremeno pakovanje podrazumeva i primenu aktivnog i inteligentnog pakovanja. Moderno pakovanje hrane nema više samo pasivnu ulogu u zaštiti i prodaji proizvoda, nego, aktivno pakovanje menja stanje u upakovanoj hrani, da bi se produžila njegova trajnost i održao kvalitet. Inteligentno pakovanje komunicira sa okolinom dajući pojedine informacije o kvalitetu upakovanog proizvoda. U radu je dat prikaz funkcija ambalaže po tradicionalnom konceptu kao i prikaz aktivnog i inteligentnog procesa pakovanja. Zbog značaja ekološkog aspekta ambalažnih materijala, dat je i prikaz mogućnosti primene biopolimera i jestivih ambalažnih materijala. Razmatrana je mogućnost primene ovih novih postupaka pakovanja za pakovanje različitih prehrambenih proizvoda.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Mogućnost procene rizika poslovanja poljoprivrednog preduzeća
Sredojević Zorica, Milić Dušan
Neizvesnost ostvarenja poslovnog rezultata kao prinosa na ukupno uložena sredstva, odnosno kapital, predstavlja poslovni rizik. Rizik proizilazi iz činjenice da, samim ulaganjem kapitala nastaju određeni troškovi, nezavisno od toga da li se uloženi kapital koristi ili ne koristi i kojim se intenzitetom koristi. To su fiksni troškovi koji nastaju i kad uložena sredstva uopšte nisu aktivna. Tako npr., amortizacija mora da postoji bez obzira na stepen korišćenja osnovnih sredstava i to zato što je upotrebna vrednost osnovnih sredstava vremenski ograničena. Isto tako, čuvanje i osiguranje uloženih sredstava iziskuje organizovanje pojedinih funkcija i uprave preduzeća, pri čemu nastaju troškovi koji su najvećim delom nezavisni od intenziteta poslovanja preduzeća. Dakle, troškovi amortizacije i organizacije preduzeća predstavljaju fiksne troškove, koji se moraju pokriti da bi se izbegao poslovni gubitak, a to se postiže u zavisnosti od rentabilnosti i ostvarenog prinosa na uloženi kapital.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Proizvodno-ekonomska i upotrebna vrednost kajsije
Milić Dušan, Vukoje Veljko
U proseku za period 1991-2005. godine zapaženo je blago povećanje broja rodnih stabala (stopa promene 0,17%) i ostvarene proizvodnje kajsije (stopa promene 0,24%), prvenstveno kao rezultat povećanja ove proizvodnje u poslednjem posmatranom periodu (2001-2005). Investiciona vrednost 1 hektara kajsije iznosi oko 4.000 €/ha. Troškovi sadnje sa iznosom od 1.250 €/ha učestvuju sa 31,3% u ukupnim troškovima podizanja hektara zasada. U redovnoj proizvodnji kajsije može se ostvariti profit od 441.000 RSD/ha, odnosno oko 5.000 €/ha.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Analiza osnovnih parametara uspeha prehrambene industrije Vojvodine (2002-2006)
Vukoje Veljko, Milić Dušan, Maletić Darko
U radu je izvršena komparativna analiza osnovnih pokazatelja finansijskog rezultata i finansijskog položaja preduzeća iz oblasti prehrambene industrije sa područja Vojvodine. U fokusu analize je petogodišnji period (2002-2006) ali su po potrebi korišćene i duže serije podataka. Analiza se uglavnom zasniva na podacima iz zbirnih bilansa. Preduzeća iz oblasti prehrambene industrije porede se sa poljoprivrednim preduzećima. Prehrambena industrija je u tri od pet godina posmatranog perioda ostvarila negativan neto finansijski rezultat. Stope prinosa na ukupan uloženi kapital takođe su vrlo skromne (3,39-6,15%). Finansijska struktura je izrazito nepovoljna, što stvara probleme sa održavanjem likvidnosti. Obrtni fond je dovoljan za pokriće oko 56% stalnih zaliha, što znači da preduzećima nedostaje 54%, ili oko 18 milijardi dinara dugoročno raspoloživih izvora samo za uspostavljanje finansijske ravnoteže. Vrednost ukupnog kapitala preduzeća iz oblasti prehrambene industrije uvećana je za oko 75%, a realna vrednost neto sopstvenog kapitala za 39,6 indeksnih poena.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Potencijal smanjenja emisije stakleničkih gasova upotrebom biljnih ostataka iz poljoprivredne proizvodnje u Bosni i Hercegovini
Husika Azrudin
Posljednjih godina manifestacije globalnih klimatskih promjena postaju sve očiglednije, zbog čega se javlja potreba za globalnim akcijama na njihovom suzbijanju. Jedna od značajnih mogućnosti smanjenja emisije gasova koji imaju efekat staklene bašte jeste iskorištavanje biljnih ostataka iz poljoprivredne proizvodnje (OPP) u energetske svrhe. Danas postoje razvijene tehnologije za iskorištavanje ovog vida biomase. Međutim, vrlo je važno saznanje da se podsticanjem korištenja obnovljivih izvora energije na selu ne rješavaju samo globalni problemi, nego se može pozitivno uticati na ruralni razvoj na osnovama održivog razvoja jer može predstavljati dodatni prihod za poljoprivredna gazdinstva. Međutim, da bi selo postalo proizvođač i obnovljivih energenata potrebno je na nivou države poduzeti čitav niz aktivnosti vezanih za tehnologije korištenja biomase, tržište i pravno regulisanje. U radu je data analiza mogućnosti iskorištavanja OPP-a u Bosni i Hercegovini, uzevši u obzir aktuelne cijene energenata na tržištu kao i moguća podsticajna sredstava za energiju iz biomase. Procjenjeno je smanjenje emisije stakleničkih gasova zamjenom fosilnih goriva sa energentima dobijenim iz ostataka poljoprivredne proizvodnje primjenom metodologije odobrene od strane Izvršnog odbora mehanizma čistog razvoja pri protokolu iz Kjota. Razmatrani su postojeći podsticaji od strane države kao i međunarodni. Analiza je izvršena korištenjem zvaničnih statističkih podataka o zasijanim poljoprivrednim površinama u BiH i godišnjoj proizvodnji žitarica.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Prednosti korišćenja prirodnog gasa kao energenta u procesima sušenja
Ilić Boško, Ivanišević Slavko
U radu se analiziraju prednosti korišćenja prirodnog gasa kao energenta, u procesima sušenja kukuruza, ječma, pšenice, soje i ostalih zrnastih proizvoda. Korišćeni su podaci dobijeni praćenjem i analizom potrošnje goriva pri radu sušare na lož-ulje i pri radu sušare na prirodni gas, na sušari tipa DVSK-MD proizvođača ‘CER’ i sušari tipa DVSZ proizvođača ‘POBEDA’ u pogonu preduzeća ‘JEDINSTVO’ iz Apatina. U radu je pokazano da se korišćenjem prirodnog gasa kao energenta u procesu sušenja, postižu značajne uštede u potrošnji energije. Isto tako, poboljšava se proces sagorevanja i smanjuje emisija štetnih gasova u atmosferu (NOx, CO2,..), pa je i sa stanovišta zaštite životne sredine korišćenje prirodnog gasa kao energenta opravdano i preporučljivo.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Seme duvana kao obnovljiva sirovina
Lazić Miodrag L., Stanisavljević Ivana T., Veljković Vlada B.
Korišćenje semena duvana kao obnovljive i otpadne sirovine, nije samo društveno i ekonomski opravdano, već stvara i osnovu za ‘zdravu’ upotrebu duvana. U ovom radu ispitivan je uticaj različitih tehnika ekstrakcije na sastav, fizičke i hemijske osobine ulja semena duvana (Nicotiana tabacum L.) tipa Otlja. Za dobijanje ulja korišćene su klasična i ultrazvučna ekstrakcija potpomognute mešanjem i hladno presovanje. Ekstrakcija samlevenog semena je vršena n-heksanom pri odnosu seme-rastvarač 1:10 g/cm3 na 25˚C, dok je za potrebe ceđenja korišćeno nativno seme duvana. Dobijena ulja su odvajana od rastvarača ili uparavanjem pod sniženim pritiskom ili u dvostepenom postupku najpre običnom, a zatim direktnom destilacijom vodenom parom do prestanka izdvajanja n-heksana nakon čega se ulje izdvaja iz smeše sa vodom (koja je dobijena kondenzacijom vodene pare) gravitacionom separacijom u levku za odvajanje. Sastav ulja analiziran je gasnohromatografski, nakon metilovanja. Fizičke (gustina i indeks refrakcije) i hemijske (jodni, kiselinski saponifikacioni broj) osobine ulja određene su standardnim metodama. Utvrđeno je da tehnika ekstrakcije i način odvajanja ulja od rastvarača ne utiču bitno na njegove fizičke i hemijske osobine, kao i da su ove osobine ulja slične osobinama drugih biljnih ulja što ga čini pogodnom polaznom sirovinom za dobijanje biodizela. Nezavisno od ekstrakcione tehnike i načina odvajanja ulje semena duvana sastoji se uglavnom od linolne, oleinske, palmitinske i stearinske kiseline (više od 95%).
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uticaj roka setve na prinos i morfološke osobine semenskog kukuruza
Mehandžić Sanja, Crnobarac Jovan, Marinković Branko, Jocković Đorđe
Istraživanja su trajala u toku 2003 i 2004 godine. U ogledima je ispitivan uticaj tri roka setve (u razmacima od po 10 dana) na prinos semena tri linije semenskog kukuruza, različitih FAO grupa zrenja (L1-FAO 400, L2-FAO 500 L3-FAO 600) i njihovih morfoloških osobina (dužina i prečnik klipa). Nakon berbe utvrđen je prinos hibridnog semena. U 2003. godini sa kasnijom setvom došlo je do pravilnog linearnog smanjenja prinosa hibridnog semena kukuruza kod sve tri ispitivane FAO grupe zrenja. Između ispitivanih linija su postojale značajne razlike. Rokovi setve su uticali na dužinu i prečnik klipa, pri čemu nema zakonitosti. U 2004. godini najveći prinos je ostvaren kod linije L3 u prvom roku setve a najniži u drugom roku setve kod linije L1. Najveća dužina klipa je kod linije L3 (175 mm), a najmanja kod linije L2 (157 mm). Rok setve nije značajnije uticao na promenu prečnika klipa. Uticaj roka setve je izražen kod linije L1.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promena kvaliteta semena soje u zavisnosti od frakcije semena
Kostić Miladin, Balešević-Tubić Svetlana, Đukić Vojin, Ilić Aleksandar, Gajičić Velinka
U teoriji i praksi poznato je da kvalitet semena zavisi od više faktora, a između ostalog i od frakcije semena. Pored toga, veoma je bitno i učešće svake frakcije u ukupnoj masi semena. Za istraživanje je korišćeno seme sorti soje stvorenih u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, različite grupe zrenja: Jelica (00), Afrodita (0), Balkan (I), Novosađanka (I) i Vojvođanka (II). Za tri frakcije semena soje: 4,5 mm-5,0 mm, 5,0-5,5 mm i > 5,5 mm, analizirani su parametri kvaliteta semena (masa 1000 zrna, energija klijanja i klijavost), kao i učešće svake frakcije u dorađenom semenu. Na osnovu dobijenih rezultata, uočene su značajne razlike između ispitivanih frakcija samo za apsolutnu masu semena i procenat učešća semena navedenih frakcija.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Sistem skladištenja i čuvanja semena poljoprivrednih kultura u kontrolisanim uslovima
Lončarević Velimir, Tatić Mladen, Đilvesi Karlo, Pataki Imre, Štatkić Slaviša, Čapelja Vlado
Grupa stručnjaka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada definisala je projektne zadatke za izgradnju skladišno-distributivnog centra na lokaciji Rimski Šančevi neposredno pored Novog Sada. Objekat treba da bude projektovan na najsavremenijim principima i usklađen sa standardima EU. Nakon svestranog sagledavanja problema sastavljen je predlog za izgradnju skladišno-distributivnog centra regalnog tipa na površini od 6.000 m2. Uslovi u skladištu moraju da zadovolje specifične zahteve da bi seme moglo da se čuva duži vremenski period. Iz tog razloga ugrađeno je više pod-sistema koje čine Sistem mašinske instalacije. Od ideje do realizacije projekta proteklo je 16 meseci. U tako kratkom vremenskom periodu izgrađen je objekat sa kompletnom infrastrukturom na zadovoljstvo investitora.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Utvrđivanje troškova spremanja slame sistemom valjkastih bala i sistemom malih četvrtastih bala
Zekić Vladislav
Budući da fosilna goriva postaju sve deficitarnija potrebno je povećati korišćenje drugih izvora energije, usled toga različiti vidovi biomase postaju sve značajniji. Najpogodniji za energetsku primenu su otpaci i nusproizvodi šumarstva, drvne industrije, poljoprivrede i primarne prerade poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivreda produkuje veliku količinu različitih vrsta biomase ali su za energetsku primenu najpogodniji žetveni ostaci ratarske proizvodnje, odnosno slama strnih žita. Osnovni činilac koji u najvećoj meri određuje ekonomičnost svakog oblika korišćenja žetvenih ostataka je efikasnost organizacije i ostvareni troškovi spremanja. Kroz obračun troškova utvrđeno je da cena spremanja jedne tone slame strnih žita sistemom malih četvrtastih bala iznosi 1,982.88 dinara, odnosno 23,61 €. Najznačajniju stavku u ukupnim troškovima čine troškovi transporta sa 27,76% dok su troškovi baliranja na drugom mestu i čine 21,88% ukupnih troškova. Spremanja slame sistemom valjkastih bala moguće je izvršiti po ceni od 1,557.00 dinara, odnosno 18,54 €. Najznačajniju stavku u ukupnim troškovima takođe čine troškovi transporta u koje je uključen i utovar sa 35,07% dok su troškovi baliranja na višem nivou u odnosu na prethodni sistem i čine 29,39% ukupnih troškova Prema izvedenim obračunima sistem valjkastih bala ostvaruje za 21,48% niže troškove. Iz ovoga moguće je ustanoviti potrebu za daljim povećavanjem mehanizovanosti radnih procesa u poljoprivredi.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Određivanje količine izgubljenog sredstva za zaštitu semena suncokreta usled spiranja
Đilvesi Karlo, Miklič Vladimir, Butaš Daliborka, Dedić Boško, Štatkić Slaviša
Kompanije koje proizvode hemijska zaštitna sredstva za poljoprivredu za svoje proizvode propisuju dozu za korisnike. Do preporučenih doza najčešće se dolazi eksperimentalnim putem, određujući najmanju dozu koja još pruža zaštitu od primarne zaraze ili napada patogena, i najveće doze iznad koje je sredstvo toksično za klicu, semenku ili biljku. Zaštitna sredstva koja se danas koriste za zaprašivanje semena uglavnom se stavljaju u promet sa oznakom XL što znači da su u tečnom stanju. Kada se istovremeno koristi više zaštitnih sredstava za zaštitu semena, nanose se u vidu koktela ili pojedinačno, slojevito. Za WP formulaciju, što znači praškasti oblik hemijskih zaštitnih sredstava, koriste se razni tečni nosači koji imaju različite trgovačke nazive ali su im zajedničke osobine da su neškodljivi za klicu i da ne stupaju u hemijske reakcije (inertni su). U ovom radu pokušalo se analitičkom metodom utvrditi, količina hemijskih zaštitnih sredstava korišćenih prilikom zaprašivanja semena, koja se speru u dublje slojeve zemljišta, sa površine semena posle setve a nakon dodira sa vlažnim zemljištem koje izaziva klijanje. To može biti vlažnost u manjoj količini koja se ponaša stabilno ili dinamična vlažnost koja se pojavljuje usled pljuskova a ponaša se nestabilno i brzo prodire u dublje slojeve, noseći sa sobom čestice hemijskih zaštitnih sredstava. Iz dubljih slojeva čestice pesticida nisu dostupne klijancu u startu te su izloženiji patogenima i primarnoj zarazi. U radu je opisana jedna analitička metoda za utvrđivanje izgubljene količine hemijskih zaštitnih sredstava i široj javnosti su prikazani praktični rezultati.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Tehnologija proizvodnje biogasa u poljoprivredi
Jovanovski Nikola, Jovanovska Vangelica
Tehnologija proizvodnje biogasa je kompleksna, kalkulacije nameću potrebu za optimizacijom bioloških procesa razmatrajući pojedinačno stukturne i hidrauličke zahteve. Uspostavljanje idealne termostanice, kontinualnog mešanja, homogenizacije, redukcije i injektovanja substrata su pred-tretmani od bitnog značaja. Biogas proizveden od tečnog đubreta može se upotrebiti za obezbeđivanje tople vode, električne energije bez ikakve dodatne dorade (desumorisanja). Energiju oprodukuje metan (CH4) koji proizvode specifične bakterije dekompozicijom organskog materijala bez prisustva kiseonika. Kombinovani toplotno-mehanički (CHP) sistemi generišu električnu i upotrebljivu toplotnu energiju u jednom integrisanom sistemu. U uobičajenoj praksi razdvojenih mehaničkih i toplotnih sistema elektricitet se generiše u termoelektrani, dok se sopstveni postojeći sistem za zagrevanje i hlađenje upotrebljava da obezbedi neelektične oblike energije.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.