Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12.
Adresa: Bulevar oslobođenja 81, 21000 Novi Sad
Kontakt: Ivan Pavkov
Urednik: Mirko Babić
E-mail: mbab@polj.uns.ac.rs
Tel.: 021/459-958
Izdavač: Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi
www.ptep.org.rs
Tehnički, tehnološki i ekonomski aspekti razvrstavanja pšenice po kvalitetu
Mastilović Jasna, Hajnal-Janić Elizabet, Novaković Aleksandra
U cilju utvrđivanja efekata izbora i primene različitih kriterijuma kvaliteta prilikom razvrstavanja pšenice na krajnje efekte razvrstavanja, više hiljada uzoraka pšenice je tokom tri žetve sakupljano na većem broju prijemnih mesta i analizirano u pogledu sadržaja vlage, zapreminske mase, sadržaja proteina, sadržaja vlažnog glutena, broja padanja i sadržaja primesa sa posebnim akcentom na neodvojive primese kao što su steničava, pokvarena i proklijala zrna. Dobijena baza podataka je statistički analizirana u pogledu opsega variranja različitih parametara kvaliteta, efekata primene različitih parametara kvaliteta kao osnova za razvrstavanje i uticaja različitih indirektnih pokazatelja kvaliteta dobijenih brzim metodama na konačni kvalitet uskladištene pšenice. Dobijeni rezultati potvrđuju da je izostanak razvrstavanja izvor najvećih gubitaka u vrednosti pšenice, ali i izvor najuticajnijih problema u procesu obezbeđenja pšenice namenskog kvaliteta za prerađivačku industriju. Utvrđeno je da izbor odgovarajućih parametara na bazi kojih će se razvrstati pšenica predstavlja najefikasnije sredstvo upravljanja kvalitetom pšenice.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
ZP hibridi kukuruza kao sirovina za proizvodnju skroba
Radosavljević Milica, Milašinović Marija
Najznačajnija sirovina za proizvodnju skroba u našoj zemlji kao i u svetu je kukuruz. Kukuruzno zrno sadrži u proseku oko 70% skroba, komponente koja najviše utiče na njegov prinos. Pošto skrob čini 2/3 suve materije kukuruznog zrna, to je ujedno i njegova ekonomski najznačajnija komponenta. U ovom radu su prikazani rezultati dugoročnog naučnoistraživačkog programa na unapređenju korišćenja ZP hibrida kukuruza kao sirovine za proizvodnju skroba u Odseku za tehnološka istraživanja Instituta za kukuruz ‘Zemun Polje’. Pregledno je dat zbirni prikaz hemijskog sastava, fizičkih i tehnoloških karakteristika zrna najšire gajenih ZP hibrida kukuruza različitih generacija, različitih grupa zrenja i različitog tipa endosperma.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Karakteristike industrijskih elektromotornih pogona napajnih iz izvora promenljive učestanosti
Oros Đura, Vasić Veran, Kulić Filip, Marčetić Darko
Energetska efikasnost je jedan od osnovnih zahteva koji se postavlja pred savremeno inženjerstvo. Štednja i racionalno korišćenje energije je obaveza koja se već duže vreme postavlja kao jedan od dominantnih zahteva svake industrijske proizvodnje. Utrošak energije po jedinici proizvoda je jedna od osnovnih mera kvaliteta proizvodnog procesa i pokazatelj koji bitno utiče na konkurentnost proizvoda na tržištu. Sve aktivnosti koje se poduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u industriji su od izuzetnog značaja ne samo za određenu industrijsku granu već za celokupnu ljudsku zajednicu. Smanjenje i racionalizacija potrošnje električne energije, kao jednog od najzastupljenijih energenata u industriji, jeste predmet mnogih istraživanja. Jedan od načina racionalizacije potrošnje električne energije, ali i drugih vidova ušteda, jeste upotreba elektromotornih pogona promenljive brzine napajanih iz izvora promenljive učestalosti. U ovom radu su prikazane osobine elektromotornih pogona napajanih iz izvora promenljive učestalosti sa težištem na njihovoj primeni u procesnoj industriji. Prikazani su osnovni koncepti i načini realizacije frekventnih regulatora, analizirani su pogoni i situacije kod kojih frekventna regulacija donosi značajne prednosti i uštede ali i sveukupne prednosti i mane primene izvora promenljive učestalosti u industriji. Posebno je analizirano nekoliko realnih industrijskih slučajeva napajanja pogona primenom statičkih pretvarača učestalosti.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Anaerobni tretman supstrata za biogas postrojenje svinjogojske farme
Zoranović Miodrag, Bajkin Anđelko, Potkonjak Vlado, Vujić Željko
Anaerobna digestija-AD kao fermentacioni proces jedan je od najvažnijih tretmana nad animalnim stajnjacima i organskim otpadima drugog porekla. Suštinski, to je opšta tehnologija za filtriranje gradskih i industrijski otpadnih voda, koja ne samo da redukuje njihov negativan ekološki uticaj, već rezultira korisnim bioproizvodom u formi metana. Upotreba anaerobnog tretmana široko je demonstrirana u Aziji sa nekoliko miliona nisko produktivnih biogas postrojenja u Kini i Indiji. Međutim, u Evropi je upotreba ove tehnologije ograničena na nekoliko zemalja. Uzrok ovome je parcijalni politički okvir za kreiranje atraktivnog okruženja i promociju tehnike i tehnologije sa korišćenjem održivo obnovljivih energetskih izvora.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promena čvrstoće jabuke (Malus domestica) tokom osmotskog sušenja
Radojčin Milivoj, Babić Mirko, Babić Ljiljana, Pavkov Ivan
Tokom prve etape kombinovanog sušenja voća i povrća dolazi do promena fizičkih i mehaničkih osobina. Promene povoljno utiču na teksturu tkiva osušenih plodova koje za krajnji rezultat imaju bolje senzorne karakteristike. Materijal u ovom radu bila je jabuka sorte greny smith. Osnovni cilj ovog rada bio je da se ispitaju promene mehaničkih osobina jabuke sorte greny smith tokom osmotskog sušenja. Određivanje čvrstoće jabuke obavljeno je na originalnoj aparaturi konstruisanoj u Laboratoriji za biosistemsko inženjerstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U eksperimentu su korišćeni uzorci jabuke u obliku kocke 10x10x10 mm. Uzorci su ispitivani na svakih 30 minuta tokom tri sata osmotskog sušenja. Pri svakom uzorkovanju testirano je pet uzoraka. Merene su dimenzije uzoraka, deformacija uzorka i sila kojom se deluje na uzorak. Na osnovu izmerenih vrednosti obavljeno je izračunavanje modula elastičnosti, kao relevantnog pokazatelja čvrstoće voća. Osim slučajno biranih i testiranih uzoraka, obavljen je i eksperiment sa uzorcima koji pripadaju samo jednoj jabuci. Ovi uzorci su takođe uzimani na svakih 30 minuta u toku tri sata.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Prenos mase tokom osmotske dehidratacije jabuke i mrkve u melasi šećerne repe
Mišljenović Nevena, Koprivica Gordana, Lević Ljubinko, Petkova Mariana, Kuljanin Tatjana
Za ispitivanje prenosa mase tokom osmotske dehidratacije korišćeni su uzorci jabuke i mrkve. Proces osmotske dehidratacije je izvođen na konstantnoj temperaturi osmotskog rastvora od 55°C i atmosferskom pritisku. Kao osmotski medijum korišćena je melasa šećerne repe. Tokom eksperimenta menjana je koncentracija melase šećerne repe od 40-80% i praćene su promene najvažnijih kinetičkih parametara osmotske dehidratacije. Najbolji rezultati su postignuti kad je kao osmotski rastvor korišćena 80 % melasa šećerne repe. Praćenjem brzine prenosa mase uočeno je da su promene kinetičkih parametara najintenzivnije na početku procesa, a nakon 3 sata dehidratacije proces ima tendenciju stabilizacije.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Osmotsko sušenje jabuke u rastvorima saharoze i melase šećerne repe – promena nutritivnih karakteristika finalnog proizvoda
Koprivica Gordana, Mišljenović Nevena, Lević Ljubinko, Petkova Mariana, Pribiš Vjera
Testirani su različiti hipertonični rastvori u cilju utvrđivanja njihovog uticaja na nutritivni kvalitet finalnog proizvoda nakon procesa osmotskog sušenja. Analiziran je sadržaj ugljenih hidrata i mineralnih materija u jabuci pre i posle procesa osmotskog sušenja u rastvorima saharoze i melase šećerne repe. Na osnovu dobijenih rezultata zaključeno je da su primenjeni osmotski rastvori značajno uticali na kvalitet gotovog proizvoda. U jabuci sušenoj rastvorom saharoze dolazi do povećanja sadržaja ugljenih hidrata a istovremeno i do smanjenja sadržaja ispitivanih mineralnih materija. Uzorci sušeni u melasi šećerne repe imali su veći sadržaj mineralnih materija dok je porast sadržaja ugljenih hidrata u njima slabije izražen.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Primena melase šećerne repe nakon osmotske dehidratacije jabuke za proizvodnju bioetanola
Lević Ljubinko, Razmovski Radojka, Vučurović Vesna, Koprivica Gordana, Mišljenović Nevena
U radu je ispitana mogućnost upotrebe melase šećerne repe, nakon procesa osmotske dehidratacije jabuke, kao sirovine u proizvodnji bioetanola. Postupkom osmotske dehidratacije sadržaj vlage u jabuci je smanjen približno dva puta. U okviru eksperimenta izvršene su paralelne fermentacije, standardne melase (80,12% s.m) i melase dobijene nakon osmotske dehidratacije jabuke (68,01% s.m). Rezultati ukazuju na činjenicu da osmotskom dehidratacijom melasa šećerne repe ne gubi na kvalitetu za proizvodnju bioetanola. Primenom melase nakon osmotske dehidratacije jabuke postiže se viši stepen iskorišćenja suve materije melase na etanol (6,64% m/m), skraćuje se trajanje fermentacije i može se postići ušteda procesne vode za pripremu podloge za fermentaciju.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uticaj ekstrudiranja na higijensku ispravnost kukuruza
Kormanjoš Šandor, Filipović Slavko, Plavšić Dragana, Lazarević Ratko, Živančev Dragan, Filipović Jelena
Proizvodnja visokokvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane za životinje zahteva sveobuhvatna razmatranja o fizičko-hemijskim i higijenskim aspektima sastojaka koji ulaze u sastav hrane. Kukuruz kao osnovna sirovina u formulaciji hrane za životinje često puta je kontaminiran raznim mikroorganizmima, naročito plesnima koje kao takve utiču na kvalitet gotovog proizvoda. Radi smanjenja i sprečavanja razvoja mikroorganizama u industrijskoj praksi proizvodnje hrane za životinje koriste se različiti termički postupci tretiranja sirovina, kao i finalnih proizvoda u cilju dobijanja higijenski ispravnih proizvoda. Jedan od termičkih tretmana je ekstrudiranje. Cilj ovog rada je bio da se utvrdi uticaj ekstrudiranja na mikrobiološku ispravnost kukuruza. U radu su prikazani rezultati uticaja ekstrudiranja na higijensku ispravnost kukuruza, hemijske karakteristike kukuruza pre i posle ekstrudiranja i tehničko tehnološki parametri procesa ekstrudiranja. Dobijeni rezultati ukazuju da proces ekstrudiranja poboljšava nutritivnu vrednost i higijensku ispravnost kukuruza namenjenog za ishranu mladih kategorija životinja, riba i kućnih ljubimaca. Ukupan broj mikroorganizama u mlevenom netretiranom kukuruzu iznosio je 1,300.000 u 1g. Ekstrudiranjem kukuruza na 90°C broj ukupnih mikroorganizama se smanjio na 120 u 1 g, a na 95°C na 100 u 1 g.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Ujednačavanje fizioloških osobina hibridnog semena kukuruza po osnovi oblika i veličine
Đukanović Lana, Biserčić Dragan, Pošarac Goran, Sabovljević R.
Cilj dorade hibridnog semena kukuruza jeste da se izvrši maksimalno tehničko ujednačavanje semena prema obliku i veličini uz postizanje visoke klijavosti. Semenski materijal maksimalno ujednačen po fizičko mehaničkim osobinama (oblik, veličina i masa svakog pojedinačnog semena) pogodan je za tačno pakovanje i za sasvim preciznu i pouzdanu setvu. Hibridno seme jedne hibridne kombinacije kukuruza proizvodi se na različitim lokacijama u jednoj godini tj. u svakoj godini. Usled toga, svaki put treba podešavati tehnologiju dorade tako da se uvek dobija dorađen semenski materijal istih osobina semena. U radu su prikazani rezultati dorade hibridnog semena kukuruza dve komercijalne kombinacije proizvedenog na po dve lokacije u istoj godini. Primenjena je podela na četiri frakcije oblika i veličine semena: pljosnato seme (srednje sitno i sitno) i okruglo seme (srednje sitno i sitno). Okruglo seme obuhvata: kugličast oblik, prizmatičan oblik. Izdvojena je i kontrola, nefrakcionisano seme. Utvrđivane su osobine-pokazatelji: čistoća, masa 1000 semena, klijavost (energija klijanja i ukupna klijavost). Ispitivanje klijavosti semena izvršeno je pod standardnim laboratorijskim uslovima. Eksperimentalni podaci obrađeni su kao varijacioni red. Razlike srednjih vrednosti ocenjene su t-testom. Između osobina izračunati su prosti korelacioni koeficijenti. Rezultati pokazuju da se razdvajanjem hibridnog semena kukuruza na frakcije oblika i veličine može ujednačiti klijavost semena u odnosu na kontrolu ali i različito po frakcijama.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uticaj temperaturnog režima na rezultate određivanja trans masnih kiselina gasnom hromatografijom – masenom spektrometrijom
Kravić Snežana, Marjanović Nikola, Ivanov Dušica
U radu je izvedena optimizacija temperaturnog režima određivanja metil-estara masnih kiselina gasnom hromatografijom – masenom spektrometrijom, sa ciljem određivanja cis i trans izomera. Kako bi se dobili što jasniji pikovi masnih kiselina u što širem opsegu, kao i postiglo razdvajanje cis i trans izomera, uz podešavanje vremena trajanja analize, primenjeno je šest temperaturnih režima i na osnovu rezultata odabran je optimalan temperaturni režim. Za optimizaciju je upotrebljen standardni rastvor smeše devetnaest metil-estara masnih kiselina, koji je poslužio i za definisanje korekcionog faktora za kvantitativna određivanja. Usvojeni temperaturni režim potom je proveren i primenjen na dvanaest uzoraka industrijskih margarina, namenskih masti i sličnih proizvoda namenjenih pekarskoj i konditorskoj industriji. Kvantitativna određivanja izvedena su modifikovanom metodom 100%. Poboljšanim temperaturnim režimom razdvojeni su pikovi masnih kiselina C 20:1 i C 18:3, postignuta je i veoma dobra rezolucija oleata i elaidata, a ukupno vreme analize skraćeno je sa prethodnih četrdeset pet, na trideset minuta. Sadržaj trans masnih kiselina u većini ispitivanih uzoraka kretao se ispod 10% (od 2,55% do 8,86%). Primećeno je i da se sa smanjenjem sadržaja trans masnih kiselina povećava maseni udeo nižih zasićenih masnih kiselina sa 10, 12 i 14 C atoma.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Primena eksergijske analize na proces sušenja kukuruza u tankom sloju
Đaković Damir, Spasojević Momčilo, Štrbac Dragana, Dimić Milan
U ovom radu je prikazana diskusija procesa sušenja zrnastog materijala (kukuruza) u tankom sloju sa stanovišta energetskih, eksergetskih, kao i aspekata zaštite životne sredine. Prikazana su i neka teorijska i praktična pitanja u vezi sa energetskom i eksergetskom efikasnošću, kao i razmatranja odnosa između energije, eksergije i životne sredine. Pokazano je kako eksergija predstavlja pogodan pristup za dostizanje cilja efikasnije upotrebe energetskih resursa, kao i način za određivanje mesta i tipova gubitaka za vreme procesa sušenja.Proračun potrošnje toplote je zasnovan na upotrebi Prvog zakona termodinamike i daje kvantitativnu informaciju o energiji korišćenoj za vreme procesa sušenja. On ne obuhvata pitanje kvaliteta energije korišćene prilikom sušenja. Ovo pitanje je razmatrano na osnovu eksergetske analize.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Metodologije mehanizama čistog razvoja (CDM) u kogenerativnim postrojenjima (CHP)
Urošević Dragan, Kulić Filip, Janković Veroslav
Početak pomeranja paradigme desio se u Kjotu. Lideri su shvatili ozbiljnost problema, razumeli planetu kao mesto na kome smo živeli, živimo i treba i da nastavimo da egzistiramo. Rešenje je samo proisteklo iz pravilnog sagledavanja stvari. Privredi je prvi put pružena mogućnost da od ekologije napravi profit. Višak sredstava, kroz donacije ili povoljne kredite, ulagan je u zaštitu okoline direktno ili indirektno. CDM je jedan od mehanizama za podsticanje smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG). Uspeh CDM projekata zavisi od aktivnog učešća javnog i privatnog sektora. Posebno je aktivno učešće većeg broja privatnih kompanija važan faktor uspeha. U cilju povećanja učešća privatnih kompanija u aktivnostima vezanim za CDM projekat u ovom radu su prikazani neki osnovni koraci kao i tehnički problemi koje sadrži CDM projekt procedura. Primarni akcenat u ovom radu je primena CDM projekata u kogenerativnim postrojenjima u industriji. Neke od odobrenih metodologija za proračun smanjenja GHG su objašnjene u radu.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Efikasnost dorade naturalnog semena jarog i ozimog ječma
Đukanović Lana, Biserčić Dragan, Dević Aleksandar, Sabovljević R.
Proizvodnja semena (proizvodnja naturalnog semenskog materijala, dorada tog materijala i kontrola osobina semena) sorata koje su posebno tražene u merkantilnoj proizvodnji vrši se na više lokacija i kod više dorađivača. Naturalni semenski materijal se usled toga razlikuje manje ili više u pogledu glavnih pokazatelja osobina semena. Doradom proizvedenog naturalnog semenskog materijala treba da se ostvari potrebna i propisana ujednačenost osobina semena i pokazatelja sastava tog materijala. Osobine semena, u naturalnom semenskom materijalu, su rezultat istovremenog sadejstva više činilaca: genotipa sorte; mikroklimatskih i agroekoloških uslova u semenskom usevu; ekoloških i fizioloških reakcija biljke; zaraženosti prouzrokovačima bolesti; napada štetočina. U tom pogledu, sa gledišta ocene efikasnosti dorade naturalnog semenskog materijala, bitno je poznavati uticaj lokacije proizvodnje semenskog useva na različite sorte kao i različitih lokacija na jednu sortu. Zadatak dorade naturalnog semenskog materijala jeste da izvrši ujednačavanje tih glavnih osobina semena bez obzira na lokaciju proizvodnje. Ujednačavanje osobina semena, u semenskom materijalu, vrši se do stepena (vrednosti pokazatelja) propisanih standardima za poljoprivredno seme. U radu su prikazani i analizirani rezultati dorade semenskog materijala: dve sorte jarog ječma (jedna sorta je proizvedena na istoj lokaciji, a druga sorta na tri lokacije od kojih je jedna lokacija ista kao i kod prve sorte) proizvedenih u 2007. godini, i jedne sorte ozimog ječma proizvedenog na nekoliko lokacija proizvodnje (na ukupno tri lokacije i na šest parcela) u 2006/2007. godini. Proizvedeno seme je kategorije C 1 (sertifikovano seme prve generacije). Naturalni semenski materijal dorađen je u dva centra za doradu ( Ruma i Sremska Mitrovica) firme ‘Agroseme’ AD Sremska Mitrovica. Iz naturalnog semenskog materijala, za svaku lokaciju, odnosno za svaku parcelu posebno, prilikom prijema formirani su lotovi, a potom su izdvajani informativni uzorci u kojima su utvrđivani sledeći pokazatelji: čistoća, propad kroz sita otvora 2,0 mm kod jarih ječmova i 2,2 mm kod ozimih kao i klijavost semena. Isti pokazatelji semenskog materijala i osobina semena utvrđivani su i posle dorade. Svi dobijeni podaci obrađeni su na ukupnu varijabilnost, a razlike srednjih vrednosti su ocenjene primenom t-testa. Izračunati su koeficijenti korelacija između nekih pokazatelja. Ocena dobijenih rezultata izvršena je i po osnovi tehnoloških zahteva za osobine semena. Rezultati pokazuju da se može postići zadovoljavajuća efikasnost dorade, na različitim tipovima linija za doradu kao i uticaj sorte i lokacije proizvodnje semenskog useva na osobine semena.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Iskorišćenje otpadnih ulja
Mitrović Jelena, Urošević Dragan, Janković Veroslav
Upravljanje otpadom predstavlja jedno od nekoliko ključnih pitanja u oblasti zaštite životne sredine. Pod otpadom se podrazumeva svaki materijal ili predmet koji nastaje u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti, predmeti isključeni iz upotrebe, kao i otpadne materije koje nastaju u potrošnji i koje sa aspekta proizvođača, odnosno potrošača nisu za dalje korišćenje i moraju se odbaciti. Redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom su istovremeno i načela ovog posla a mogu se podeliti na nekoliko ključnih aktivnosti: prevencija stvaranja otpada i smanjenje korišćenja resursa; ponovna upotreba odnosno korišćenje proizvoda za istu ili drugu namenu; reciklaža odnosno tretman radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda; iskorišćenje odnosno korišćenje vrednosti otpada (kompostiranje, spaljivanje uz korišćenje energije, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i dr.) i odlaganje otpada deponovanjem ili spaljivanjem. Evidentni problemi i nizak nivo upravljanja otpadnim uljima u našoj zemlji poslednjih godina, pre svega se ogledaju u nepotpunoj zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, a otpadno ulje se uglavnom nelegalno sagorevalo, prosipalo i odlagalo. Usvajanjem Uredbe o otpadnim uljima i nacrtom Zakona o upravljanju otpadom koji je u proceduri usvajanja, stvoreni su zakonski okviri za upravljanje otpadnim uljem a time se i otvara mogućnost investiranja odnosno poslovanja u ovoj oblasti.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.