Uticaj dimenzija zadebljalog korena mrkve na silu prodiranja
Bajkin Anđelko, Ponjičan Ondrej, Babić Mirko, Radomirović Dragi, Dedović Nebojša, Radojčin Milivoj
Zadatak istraživanja bilo je kvantitativno određivanje dimenzija i mase korena mrkve u zavisnosti od načina kultivacije (ravno zemljište i mini gredice) i određivanje razlika u teksturi korena merenjem sile prodiranja na ksilemu i floemu. Oblik zadebljalog korena mrkve određen je merenjem maksimalnog prečnika korena, prečnika ksilema i dužine korena. Takođe je merena i masa zadebljalog korena. Na ravnom zemljištu zbog više vrednosti koeficijenta varijacije i statistički značajno viših vrednosti za maksimalni prečnik i prečnik ksilema, utvrđen je niži kvalitet zadebljalog korena mrkve. Za merenje sile prodiranja korišćen je merni instrument TMS-PRO (Food technology), sa prečnikom probojca 6 mm. Za svaki koren na mestu maksimalnog prečnika izveden je puncture test na tri merna mesta: bočno i na poprečnom preseku na mestu ksilema i floema. Na krivi zavisnosti između sile prodiranja i pređenog puta, utvrđene kritične tačke: ‘yield point’, maksimalna i srednja vrednost sile prodiranja za pređeni put od 10 mm. Statistički značajne razlike u sili prodiranja između ksilema i floema utvrđene su za maksimalne i srednje vrednosti sile prodiranja, kao i za nagib krive prodiranja za oba načina kultivacije. Između ksilema i floema nisu utvrđene statistički značajne razlike u tački yield point. Testiranjem zavisnosti između oblika i mase zadebljalog korena u odnosu na silu prodiranja, pomoću koeficijenata proste regresije, najviša međuzavisnost utvrđena je za kritične tačke prodiranja na floemu.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Preliminarna istraživanja uticaja jonizujućeg zračenja na Aspergillus spp. i aflatoxin B1 zaraženo zrno kukuruza
Mariotti Andrea, Galuppi Roberta, Altafini Alberto, Serraino Andrea, Zaghini Anna
Cilj ovog istraživanja bio je ocenjivanje učinka jonizujućeg zračenja na Aspergillus spp. i na aflatoksin B1 na nivoima kontaminacije kukuruznog zrna. Osam uzoraka kukuruza ozračeni su jonizujućim zračenjem odnosno dozama od 3, 5, 7 i 10 kGy. Kontrolni uzorci pokazali su ukupan broj održivih miceta od 106 CFU/g a srednji nivo aflatoksina B1, otkriven pomoću HPLC/FL, bio je 1212.8, medijana 1319 ppb. Učinak γ zračenja na Aspergillus spp. izaziva zavisno od doze zračenja smanjenje u ukupnom broju plesni i izgled nekih mutanata. AFB1 kontaminacija ocenjena je u uzorcima ozračenim sa 10 kGy, maksimalna ukupna prosečna apsorbovana doza zračenja koju dopušta Direktiva Evropske Zajednice. Rezultati su pokazali povećanje AFB1 sa srednjim nivoom od 1975,8 ppb i medijan 1924,5 ppb.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Modeliranje protoka kalibrisanog svežeg i duboko zamrznutog voća na rotacionim diskosnim kalibratorima
Marković Dragan, Veljić Milan, Simonović Vojislav, Čebela Maria
Princip rada rotirajućih diskosnih kalibratora zasniva se na odvajanju plodova različitih geometrijskih karakteristika kroz zazore odgovarajućih dimenzija karakterističnih za svaku zadatu klasu posebno. Klase su raspoređene od najmanje do najveće u smeru rotacije diska, a lučna kalibraciona pregrada može biti dvojake izvedbe, sa konstantno opadajućom širinom zazora i sa kaskadnom širinom. U ovom radu se razmatra kretanje plodova sa aspekta njihove brzine, i analizira model za određivanje kapaciteta rotacionih diskosnih kalibratora za različite vrste svežeg voća kao i za duboko zamrznutu malinu. Maseni protoci odnosno kapaciteti kalibratora za ispitane vrste voća u radu su približni onim koji su dobijeni nekim drugim poznatim metodama. Maseni protok kalibriranog voća srazmeran je masi i obrnuto srazmeran prečniku plodova za tretirano voće.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Praksa obeležavanja alergena na mesnim proizvodima u Mađarskoj
Pálfi Erzsébet, Gál Cecília, Kecskeméti Judit, Szabolcs István, Surányi József
Alergija na hranu je nepovoljna imuna reakcija proteine, koja utiče na kvalitet života. Jedina terapija je izbegavanje alergena u hrani. S jedne strane, izbegavanje je teško jer informacije o sadržaju alergena mogu biti zbunjujuće. S druge strane, gluten, mleko i soja su, kao i mesni proizvodi, bitan deo mađarske kuhinje. Mesni proizvodi sadrže gluten, mleko, laktozu, soju i zahtijevaju označavanje 14 alergena. Cilj ovog rada je odrediti način označavanja alergena. Istraživanje je provedeno na 74 proizvoda od mesa. Ispitivan je format, fraza i jasnoća označavanja alergena. Većina mesnih proizvoda poseduje informaciju o alergenima na etiketi. Informacija o alergenima nalazi se na popisu sastojaka, ‘može sadržati’, i ‘bez mleka ili soje’ nalepljena na poleđini proizvoda od mesa.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Uticaj ‘Bentopela’ na kvalitet i efikasnost korišćenja peletiranih krmnih smeša
Adamović Milan, Bočarov-Stančić Aleksandra, Radivojević Mihailo
U radu su prikazani rezultati istraživanja uticaja sredstva za peletiranje krmnih smeša – ‘Bentopel’ (na bazi bentonita) na fizičko-hemijske osobine, mikrobiološku i mikotoksikološku ispravnost peletirane krmne smeše za koke nosilje. Dat je i prikaz rezultata istraživanja o uticaju peletirane krmne smeše sa dodatkom ‘Bentopela’ na prirast, konzumiranje, korišćenje hrane i pH u krvnom serumu i buragu teladi. Ocena fizičko-hemijskih osobina, mikrobiološke i mikotoksikološke ispravnosti smeše za koke nosilje obavljena je poređenjem ogledne-O i kontrolne-K smeše. Dodatak 2% ‘Bentopela’ smeši O nije znatnije uticao na njen hemijski sastav, izuzev sadržaja silicijuma (1,12 : 0,11) i aluminijuma (0,21 : 0,02), (O : K). Tvrdoća peleta u smeši O bila je veća (6 Khal J/kg : 3,7 Khal J/kg), a indeks otiranja manji (10,7% : 14,1%). Ukupan broj bakterija u smeši O je bio manji nego u smeši K (5.000/g : 39.000/g). Ukupan broj kvasaca i plesni u smeši O bio je tri puta manji (10/g : 30/g). Broj identifikovanih vrsta plesni je takođe bio manji u O smeši (3) nego u K smeši (8). Telad hranjena smešom sa dodatkom ‘Bentopela’ (1,5%) ostvarila su veći dnevni prirast (1,084 : 0,972 kg). Efikasnost korišćenja smeše bila je povoljnija u O grupi teladi (1,74 : 186 kg). Vrednost pH sadržaja buraga teladi iznosila je 80. dana uzrasta 6,54 : 6,28, a 120. dana 6,39 : 6,14. Vrednost pH krvnog seruma 80. dana je iznosila 7,45 : 7,40, odnosno 120. dana 7,49 : 7,40 (O : K), i u O grupi je bila bliža optimalnim fiziološkim vrednostima.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Uticaj agroekoloških uslova na tehnološki kvalitet merkantilne pšenice
Torbica Aleksandra, Mastilović Jasna, Živančev Dragan
U radu su upoređeni rezultati ispitivanja tehnološkog kvaliteta merkantilne pšenice roda 2008. i roda 2010. godine. Ove godine su bile različite u pogledu klimatskih uslova koji su prethodili žetvi. Jun 2008. godine na teritoriji Vojvodine karakterisalo je toplije vreme sa manje padavina nego što je uobičajeno za ovaj mesec, sredinom meseca došlo je do porasta temperature, tako da su one do kraja meseca imale vrednosti iznad ili znatno iznad prosečnih. Maksimalne dnevne temperature vazduha su tokom većeg dela treće dekade juna imale vrednosti između 30 i 35°C. Tokom maja 2010. godine je u Vojvodini zabeležen dvostruko veći broj padavinskih dana u odnosu na normalu, i tako kišovito vreme se nastavilo i tokom juna (ukupne količine padavina nalazile su se u kategorijama kišno i vrlo kišno), a broj padavinskih dana je bio tri do četiri puta veći od uobičajenog, tako da je žetva pšenice u većini mesta počela u julu. Izrazito različiti klimatski preduslovi uslovili su i različito manifestovan tehnološki kvalitet merkantilne pšenice na teritoriji Vojvodine. Pšenicu roda 2008. godine karakterisao je pogoršan kvalitet proteina i izmenjen kvalitet skrobne komponente usled izloženosti temperaturnom stresu. Karakteristične su bile male i neujednačene vrednosti za pokazatelje kvaliteta brašna i testa: energije na ekstenzogramu, rada na alveogramu i maksimalnog viskoziteta izmerenog na amilografu. U tehnološkom procesu proizvodnje hleba od brašna ovakvih karakteristika hleb odgovarajućeg kvaliteta se mogao proizvesti isključivo uz primenu namenskih aditiva. Pšenicu roda 2010. godine je usled izuzetno povećane količine padavina karakterisao izmenjen tehnološki kvalitet ugljenohidratne komponente zrna usled povećanog sadržaja proklijalih zrna. Kvalitet testa meren reološki karakterisala je ujednačenost vrednosti pokazatelja merenih farinografom i pripadnost brašna od pšenice roda 2010. godine u proseku B1 kvalitetnoj grupi. Vrednosti energije merene ekstenzografom su se posmatrano po regionima kretale od nemogućnosti registrovanja do maksimalno oko 60 cm2, a odnosni broj je u proseku bio manji od donje granice podesnosti za preradu u pekarstvu. Vrednosti maksimalnog viskoziteta merene amilografom su izrazito neujednačene po regionima, prosečna vrednost je bila manja od optimalne i realno je odražavala povećanu amilolitičku aktivnost usled prisustva proklijalih zrna u pšenici. Oba roda pšenice su bila neujednačenog kvaliteta posmatrano po žitorodnim regionima, što je karakteristično za žetve pšenice u poslednjih nekoliko godina. Takođe, oba roda pšenice odlikuju niske vrednosti broja padanja, maksimalnog viskoziteta na amilogramu, kao i energije na ekstenzogramu koje i pored opravdanih očekivanja nisu rezultirale tehnološkim kvalitetom koji odstupa od višegodišnjih proseka.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Varijabilnost prinosa i parametara kvaliteta zrna hibrida kukuruza kokičara (Zea mays L. Everta)
Srdić Jelena, Pajić Zorica
Definisanje visokog kvaliteta kukuruza kokičara zavisi od aspekta kako proizvođača, dorađivača tako i potrošača. Zbog toga se posebna pažnja u oplemenjivanju kukuruza kokičara posvećuje povećanju prinosa, ali sa zadržavanjem i povećanjem kvaliteta iskokaknog i neiskokanog zrna. Ogled sa 12 hibrida kukuruza kokičara postavljen je po principu slučajnog bloka u 3 ponavljanja. Ispitivane su osobine: prinos zrna kukuruza, zapremina kokičavosti i broj zrna u 10 g. Analiza varijanse pokazala je da postoje statistički značajne razlike između posmatranih genotipova u pogledu sve tri osobine. Prinos zrna hibrida u ovom istraživanju, kretao se od 3,36 t/ha (ZPSK 645/1k) do 6,07 t/ha (ZPSK 611k). Najmanju zapreminu ostvario je hibrid ZPSK 501k (27,33 cm3/g), što se smatra izuzetno niskom zapreminom, dok je 5 hibrida imalo dobru zapreminu kokičavosti od preko 38,00 cm3/g. Najvišu zapreminu kokičavosti ostvario je ZPSK 649/1k sa 39,50 cm3/g. Šest hibrida iz ovog istraživanja imalo je krupno zrno, pet hibrida je bilo srednje krupnoće zrna, dok je hibrid ZPSK 501k (83 zrna u 10 g) bio sitnog zrna. Negativna korelacija utvrđena je između prinosa i zapremine kokičavosti (-0,52), koja iako nije bila značajna ukazuje na srednju jačinu zavisnosti između parametara i na to da prinosniji hibridi uglavnom imaju manju zapreminu kokičavosti. Značajna negativna korelacija utvrđena je između prinosa i broja zrna u 10 g (-0,70*), dok je značajna pozitivna korelacija bila je između broja zrna u 10 g i zapremine kokičavosti (0,66*). Ovakvi rezultati govore u prilog komleksnosti procesa oplemenjivanja kukuruza kokičara.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Uticaj metoda ekstrakcije i sušenja na rastvorljivost proteina semena graška
Ianchici Raul, Perţa Crişan Simona, Segal Rodica
Proteini graška sadrže sve esencijalne aminokiseline potrebne za ljudsku ishranu, i ljudsko telo ih relativno dobro podnosi. Dakle, oni se mogu koristiti za utvrđivanje hrane, pod uslovom da su ekstrahovani, odvojeni i sušeni u formi izolata proteina. Rastvorljivost je jedna od najvažnijih funkcionalnih svojstva izolata proteina i do toga može doći pod uticajem pare ili sušenjem. Stoga je ispitivana rastvorljivost ekstrahovanih proteina i sušenih različitim metodama. Ekstrakcija proteina iz semena graška izvršena je ultrazvučnom ekstrakcijom, za razliku od konvencionalnih metoda koje uključuju mehaničko mešanje. Da bi se razdvojili proteini iz rastvora, u svim slučajevima obavljeno je taloženjem do izoelektrične tačke. Sušenje proteina obavljeno je organskim rastopima i liofilizacijom. Protein ekstrahovan u ultrazvučnom području, i osušen zamrzavanjem ima najbolju rastvorljivost.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Stanje, razvoj i perspektive korišćenja bioenergetskih useva u Svetu i u Srbiji
Dželetović Željko, Mihailović Nevena
U svetu, široku primenu ima korišćenje tradicionalnih bioenergetskih useva, pre svega slame žitarica i drvne mase. Upotreba ratarskih useva za proizvodnju biodizela i bioetanola beleži neprekidni rast po stopi od 20-30% na godišnjem nivou, bez obzira na ekonomsku krizu u Svetu. Takođe, široko se promoviše i korišćenje različitih vrsta jednogodišnjih i višegodišnjih trava, od kojih se, po kvalitetu biomase, posebno izdvaja miskantus (Miscanthus×giganteus Greef et Deu.). Poslednjih godina intenzivno se istražuju pirolizne tečnosti dobijene od različitih biljnih vrsta i njihova rafinacija, kojim bi trebalo da se obezbedi znatno efikasnija supstitucija mineralnih goriva u energetskim sistemima male do velike snage. Površine pod bioenergetskim usevima su u neprekidnom porastu i sa marginalnih i zemljišta niske plodnosti sve češće se prelazi na njihovo gajenje na visoko-produktivnim zemljištima, pre svega zbog ostvarivanja većeg profita. Korišćenje bioenergetskih useva u Srbiji inicijalno je podstaknuto istraživanjima finansiranim od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Prisutan je interes za korišćenje ovih useva za pojedina poljoprivredna gazdinstva i individualna domaćinstva u ruralnom području. Očekuje se da država, poput zemalja članica EU, kroz određene subvencije podstakne gajenje bioenergetskih useva u Srbiji. Pored ekonomske koristi, procenjujemo da će mogućnost ostvarivanja visokog nivoa energetske autonomije poljoprivrednih gazdinstava biti jedan od glavnih motiva za buduće korišćenje ovih useva u Srbiji.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Uticaj nezavisnih parametara ekstrudiranja na temperaturni profil u cevi ekstrudera
Vukmirović Đuro, Čolović Radmilo, Ivanov Dušica, Kokić Bojana, Lević Jovanka, Đuragić Olivera, Sredanović Slavica
Proizvodnja hrane za ribe je složenija u poređenju sa proizvodnjom hrane za ostale kategorije životinja. Jedan od razloga za to je i veoma kratak digestivni trakt riba, zbog čega svarljivost hrane mora biti veoma dobra. Danas se hrana za ribe uglavnom proizvodi ekstrudiranjem, kojim se postiže termo-mehanička obrada pri čemu u zoni kuvanja cevi ekstrudera dolazi do želatinizacije skroba i denaturacije proteina. Dužina zone kuvanja može se menjati variranjem nezavisnih parametara ekstrudiranja. U ovom eksperimentu varirani su količina dodatog ulja (0, 3, 6 i 9%), broj obrtaja puža (180, 300 i 420 min-1) i ukupna otvorena površina matrice ekstrudera (50 i 100 mm2), a temperatura je merena na četiri merna mesta, približno u poslednjoj trećini cevi ekstrudera. Najduža zona kuvanja dobijena je pri najoštrijim uslovima ekstrudiranja (0% ulja, 420 min-1, 50 mm2), sa temperaturama od oko 100°C na prva dva merna mesta, 110°C na trećem i gotovo 120°C na četvrtom mernom mestu, koje je najbliže matrici ekstrudera. Pri najblažim uslovima (9% ulja, 180 min-1, 100 mm2), temperatura na prvom mernom mestu iznosila je svega 54,0°C, a na drugom i trećem 58,5 i 65,3°C. To su suviše niske temperature da bi došlo do značajnijih promena u materijalu, te do kuvanja dolazi tek na samom kraju ekstrudera (84,5°C na četvrtom kontrolnom mestu). Može se zaključiti da se variranjem nezavisnih parametara ekstrudiranja može podešavati temperaturni profil u cevi ekstrudera i time intenzitet obrade materijala. Najveći uticaj na visinu temperature i temperaturni profil ima broj obrtaja puža ekstrudera.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Beneficije SCADA sistema sa primerima u poljoprivredi
Bugarski Vladimir, Nikolić Perica, Matić Dragan, Kamenko Ilija
U ovom radu autori bi želeli da skrenu pažnju na sve veću potrebu za nadzorno upravljačkim softverom, kako u poljoprivredi tako i u ostalim granama industrije. Posedovanje i korišćenje SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition – prikupljanje podataka i upravljanje na višem nivou) softvera je u 21. veku postala neophodnost. Ovaj rad ima za namenu da prikaže sve pogodnosti softvera za centralno prikupljanje podataka i distribuirano upravljanje. SCADA sistemi omogućavaju prikupljanje, čuvanje i analiziranje signala iz pogona, energetski su efikasni i omogućavaju jednostavno upravljanje sistemima. Direktno upravljanje pogonima vrši PLC (Programmable Logic Controller – programabilni logički kontroler), a SCADA komunicira sa PLC-om, preuzima sve neophodne informacije, postavlja reference i vrši upravljanje na višem nivou. Nisu retki primeri da SCADA sistemi implementiraju savremene metode optimizacije parametara regulatora. SCADA sistemi omogućavaju izvršavanje pozadinskih skripti što nam otvara mogućnosti korišćenja regulatora rasplinute logike (Fuzzy regulatora) i optimizacionih algoritama tipa genetskih algoritama i optimizacije tipa roja čestica (Particle Swarm Optimization). Danas su ovakvi sistemi sve više prisutni na tržištu i ovaj rad ukazuje na dobrobiti toga i ima za nameru da se ovaj pozitivan trend nastavi. Poseban osvrt je dat na primere SCADA sistema u poljoprivredi. Dati su primeri izvedenih SCADA sistema u pogonu za proizvodnju sojinog brašna i griza i teksturiranih sojinih proteina, u pogonu za proizvodnju mineralnih đubriva, pogonu za proizvodnju biljnih ulja i u hladnjačama. Svi ovi SCADA sistemi su implementirani u raznim pogonima u Srbiji. Rad takođe opisuje iskustva autora u pravljenju, testiranju, puštanju u rad i održavanju SCADA sistema.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Korišćenje WEB tehnologija u nadzoru i upravljanju potrošnjom energije
Nikolić Perica, Matić Dragan, Bugarski Vladmir, Kamenko Ilija
Savremene informacione tehnologije koje su široko prisutne u svakodnevnom životu mogu da se primene i na oblast nadzora i upravljanja. WEB tehnologije obuhvataju jako široku paletu alata koji se primenjuju za prikaz sadržaja, rad se bazira na alatima koji su lako dostupni besplatni i široko rasprostranjeni. Tehnologija svakodnevno široko upotrebljavana može da se relativno jednostavno primeni i u oblastima nadzora i upravljanja bilo to industrijskim, laboratorijskim postrojenjima. U radu se prikazuje moguća primena WEB tehnologija za nadzor i posredno upravljanje potrošnjom električne energije u okviru pogona procesne industrije. Praktična primena će poslužiti da se prikaže jedna od mogućih realizacija WEB tehnologija u oblasti nadzora i upravljanja. Prikazana je struktura komunikacionih kanala kojima se vrši prikupljanje i skladištenje podataka pri čemu je posebno naglašen deo prikaza podataka. Praktičnom realizacijom u pogonu procesne industrije pokazana je upotrebljivost ovakvih tehnologija u industrijskim postrojenjima. Naravno ne treba se ograničiti na samo jednu primenu zbog toga će rad da da smernice za šire oblasti primene takvih tehnologija i oblasti akvizicije, nadzora i upravljanja. Osnovne prednosti su u tome da nema prostornog ograničena jedino ograničenje predstavlja dostupnost komunikacionog kanala odnosno komunikacione infrastrukture. Za prikaz se koristi standardni WEB ‘browser’ i na taj način omogućena je široka primena pošto su svi savremeni komunikacioni uređaju opremljeni WEB ‘browserom’. Na ovaj način dobijena je i osobina platformske nezavisnosti u pogledu operativnog sistema pošto su svi savremeni komunikacioni uređaji opremljeni WEB ‘browserom’ od mobilnih telefona do personalnih računara.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Uticaj čuvanja semena visokog vijuka na klijavost tokom posžetvenog dozrevanja
Stanisavljević Rade, Đokić Dragoslav, Milenković Jasmina, Terzić Dragan, Đukanović Lana, Vuga-Janjatović Vesna
Odmah po ubiranju semena visokog vijuka seme je sa povećanom vlagom i sa smanjenom klijavošću što uslovljava prisutnost dormantnog semena. Stoga je nakon dosušivanja semena na 12% vlažnosti u klasičnim skladišnim uslovima za čuvanje semena, ispitivan uticaj tri različite ambalaže (papirne kese, platnene kese i PVC kese) na promenu klijavosti semena, odmah nakon ubiranja, nakon 30, 60 i 90 dana. Na tri ispitivane partije semena visokog vijuka, odmah nakon žetve je utvrđeno 35-46% dormantnog semena, što je uslovilo početnu klijavost od 59 do 64%. Nakon 30 dana, dormantnost semena se smanjila za 3,4% a klijavost se povećala za 2,5%, dok tip ambalaže nije imao značajan uticaj. Trend smanjenja dormantnosti semena i povećanja klijavosti se i nakon 60 dana nastavio u istim procentima. Tip ambalaže u ovom periodu nije konstatovan od značajnog uticaja. Nakon 90 dana čuvanja semena utvrđeno je smanjenje dormantnog semena na 29-33% i povećanje klijavosti na 71-77%. U onom periodu, seme čuvano u PVC ambalaži je imalo značajno veću klijavost na dve od tri ispitivane partije semena, što je omogućilo zadovoljenje zakonske regulative za stavljanje semena u promet i korišćenje za setvu u jesenjem setvenom roku iste godine kada je i ubrano. Seme čuvano u papirnoj i platnenoj ambalaži kod sve tri partije je imalo manju klijavost od 75% i nije se moglo koristiti u komercijalne svrhe.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Promene u kvalitetu slatkih paprika tokom perioda dozrevanja
Orbán Csaba, Füstös Zsuzsanna, Gilinger Pankotai Mária
Naši ciljevi bili su da se sazna kako se boje voća, sadržaj vitamina C, i aktivnost enzima peroksidaze menja nakon žetve u različitim tipovima paprike. Kriterijum klasifikacije je boja površine, koja može da ukaže na stepen zrelosti. Odvojeni plodovi bili su skladišteni jednu ili dve nedelje na 18°C. Rezultati su pokazali da se kod poluzrelih paprika sadržaja vitamina C povećava tokom prve nedelje, a nakon toga vrednost opada zbog disimilacije i procesa starenja. Kod potpuno zrelih paprika, došlo je do smanjenja sadržaja vitamina C od početka skladištenja. Promena POD aktivnosti bila je slična promeni sadržaja vitamina C. Kod poluzrele paprike, sadržaj se u prvom periodu povećava, a zatim opada. Kod potpuno zrelih uzoraka dobijene su stabilne niske vrednosti, koja su se malo menjale. Eksperimenti su dali nove detaljne podatke o procesu zrenja paprike različitih nivoa zrelosti od prethodnih ispitivanja.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu