Uticaj osmotske dehidracije na kivi – rezultati multianalitičkog pristupa proučavanja strukture
Rosa Dalla Marco, Tylewicz Urszula, Panarese Valentina, Laghi Luca, Pisi Annamaria, Santagapita Patricio, Rocculi Pietro
U ovom radu su prikazani rezultati poređenja različitih analitičkih tehnika (Diferencijalna skeniranja Kalorimetrija – DSC, Niska Polje nuklearna magnetna rezonanca – LF-NMR, svetlost mikroskopije – LM i Prenos elektronsku mikroskopiju – TEM), u cilju određivanja prenosa mase, statusa vode i modifikacije ćelija tkiva perikarpa kivija tokom osmotske dehidratacije tretmana (OD). Dve sorte kivija su bile izložene osmotskom tretmanu, A. deliciosa i A. chinensis. Osmotsko sušenje obavljeno je u 61,5% rastvoru saharoze na tri različite temperature (25, 35 i 45°C), sa vremenom trajanja sušenja od 0 do 300 minuta. Pelegovim modelom naglašene su glavne razlike između dve sorte kivija koje se događaju tokom početne faze osmotskog tretmana. DSC parametri osetljivi su na izmenu vode i čvrste materije između voća i osmotskog rastvora. LF-NMR-om otkrivene su posledice razmene vode i čvrste materije na ćeliju, odnosno vakuole, citoplazmu sa vanćelijskim prostorom i ćelijski zid. Tokom OD, smanjenje vakuole protona bazena, otkrivena je LF-NMR, predložio skupljanja takvog odeljka, potvrđeno LM. Ćelijske zidove spoljne perikarpa su pokazali značajne promene u veličini, strukturi i mrlja uzimanja u toku OD posmatrano na sistem. Predloženi multianalitical pristupi treba da omogući bolji dizajn u kombinaciji obrade tehnologija dozvoljava procenu njihovog uticaja na tkivo odgovor.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Fizičke osobine i ponašanje semena kukuruza (Zea mays L.) – pri pritisnom opterećenju
Babić Ljiljana, Radojčin Milivoj, Pavkov Ivan, Turan Jan, Babić Mirko, Zoranović Miodrag
Cilj ovih istraživanja je prikupljanje podataka o fizičkim i mehaničkim osobinama šest hibrida kukuruza domaće selekcije. Jedan od njih je polu tvrdunac, dok su ostali zubani. Srednje vrednosti dužine, širine i visine pojedinačnih zrna su dobijeni merenjima na uzorku od 90 semena, a zatim su izračunati srednji geometrijski prečnik, površina pojedinačnog zrna, kao i srednja sferičnost. Nasipna i sopstvena gustina, masa 1000 zrna i koeficijent trenja po metalnoj podlozi su takođe mereni za sve hibride pri jednoj vrednosti vlažnosti zrna. Ustanovljeno je da su najduža zrna bila kod ZP 677 hibrida i to u rasponu od 10,51-11,50 mm. Najveća širina semena je konstatovana za zrna ZP 684 hibrida (7,51-8,50 mm) i ZP 677 (6,51-7,25 mm), dok je najveća debljina uočena kod semena ZP 434 (7,51-8,50 mm) i kod hibrida ZP 677 (6,51-7,25 mm). Srednji geometrijski prečnici su 7,18; 7,15; 6,91 i 6,72 mm izmereni kod hibrida NS 4015, ZP 644, NS 640 i ZP 677, respektivno. Najveća vrednost sferičnosti je konstatovana kod ZP 684 semana (0,75), a zatim slede hibridi NS 640 (0,71), dok hibridi NS 6010 i ZP 677 imaju najniže vrednosti sferičnosti od 0,6. Nasipna gustina semena kukuruza je 784,75 kg/m3 (ZP 677) i 779,58 kg/m3 do 633,56 kg/m3 (NS 6010), dok su vrednosti sopstvene gustine u dijapazonu od 1176,63 kg/m3 (ZP 677) i 1175,65 kg/m3 (NS 640) do 900,94 kg/m3 (NS 6010). Linearni model zavisnosti sekantnog modula elastičnosti od vlažnosti zrna kukuruza je ustanovljen za sve ZP hibride sa visokim vrednostima koeficijenta regresije. Slična zavisnost je ustanovljena i za NS hibride, ali sa nižim vrednostima ovog koeficijenta.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Korišćenje električnih osobina osušenih dunja
Kertész Ákos, Hlaváčová Zuzana, Priatková Lenka
Cilj ovog istraživanja bio je da se izmere električna svojstva suve dunje. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu obezbedio je uzorke suve dunje (Cidonia oblonga Mill.) u okviru bilateralnih projekata. Električni otpor, impedansa i kapacitivnost mereni su LCR-metrom Goodvill LCR-821. Frekvencije, u opsegu 1 – 500 kHz se uobičajeno koriste za merenje električne provodjivosti. Sopstvena merenja ostvarena su na frekvencijama od 100 Hz do 200 kHz. Kapacitivnost, otpornost i impedansa smanjuju se sa smanjenjem frekvencije. Regresione jednačine imaju oblik opadajuće kvadratne funkcije. Razlike između kapacitivnosti pri različitim frekvencijama za različite uzorke su veoma male. Iz ovoga može da se zaključi da metod sušenja osigurava iste karakteristike svih uzoraka dunje. Električne osobine mogu se koristiti u kontroli sadržaja vlage u uzorcima dunje posle sušenja.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Određivanje fizičkih osobina korenastog povrća pomoću testa prodiranja
Bajkin Anđelko, Ponjičan Ondrej, Radomirović Dragi, Babić Mirko, Radojčin Milivoj
Zadatak istraživanja bio je ispitivanje fizičkih osobina korenastog povrća: mrkve, peršuna, paštrnaka i celera. Navedeno korenasto povrće je namenjeno za realizaciju na tržištu u svežem stanju, te je iz tog razloga posebno značajno poznavanje njegovog oblika, strukture i teksture korena. Mrkva, peršun i paštrnak gajeni su u sistemu mini gredica, a celer je proizveden na ravnom zemljištu. Izmeren je prinos korena i lista, kao i sadržaj suve materije. Pomoću testa prodiranja (puncture test) ispitivane su fizičke osobine korena. Za merenje sile prodiranja korišćen je merni instrument TMS-PRO (Food technology), sa prečnikom probojca 6 mm. Za svaki koren, na mestu maksimalnog prečnika izveden je test prodiranja (puncture test) na tri merna mesta: bočno prodiranje u ceo koren i na poprečnom preseku na mestu ksilema i floema. Na krivi prodiranja određene su karakteristične tačke: tačka prodiranja (‘yield point’), maksimalna i srednja vrednost sile prodiranja za pređeni put od 10 mm, kao i nagib sile prodiranja. Takođe je analiziran i oblik krive prodiranja u zavisnosti od pređenog puta probojca. Ispitivanjem fizičkih osobina pomoću testa prodiranja (puncture test) utvrđene su statistički značajne i jasno izražene razlike po mernim mestima za koren mrkve, paštrnaka, peršuna i celera, čime je dokazano postojanje heterogene strukture ispitivanih materijala. Kvantitativne izmerene vrednosti sile prodiranja imaju veliki tehnološki značaj pri projektovanju linija mašina za mehanizovano ubiranje kao i postrojenja za doradu.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Dozrevanje nakon berbe kao važan faktor koji utiče na hemijske parametre pivskog ječma i slada
Líšková Miriam, Frančáková Helena, Mareček Ján
Cilj ovog istraživanja bio je utvrđivanje u kojoj meri posležetveno dozrevanje utiče na hemijske elemente kod pivskog ječma kao što su: skrob i sirovi proteini, a kasnije na hemijske parametre slada kao što su ekstrakt slada i konačnog prividnog slabljenja. Uzorci su analizirani u drugoj, šestoj i dvadeset petoj nedelji nakon žetve. Rezultati otkrivaju da je već u šestoj nedelji nakon žetve, udeo skroba i sirovih proteina smanjen, a iznos ekstrakta i konačnog prividnog slabljenja., zbog posležetvenog dozrevanja. Rezultati pokazuju značajan uticaj posležetvenog sazrevanja na hemijske elemente ječma (p
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Energetska produktivnost proizvodnje paradajza u objektima zaštićenog prostora
Dimitrijević Aleksandra, Bajkin Anđelko, Đević Milan, Urošević Mirko
Cilj ovog rada je bio da se definiše proizvodnja paradajza u zaštićenom prostoru sa aspekta potrošnje energije kako bi se uočila kritična mesta u energetskom bilansu proizvodnje i kako bi se utvrdilo da li se izborom konstrukcije objekta zaštićenog prostora može uticati na energetski bilans proizvodnog sistema. Energetski bilans je utvrđen za četiri tipa konstrukcije objekata zaštićenog prostora. Na osnovu prinosa paradajza, energetskog inputa i energetskog outputa određeni su specifični energetski input, energetski odnos i energetska produktivnost. Rezultati pokazuju da je najniža potrošnja energije po jedinici površine ostvarena u objektu sa dva bloka, 21,96 MJ/m2 dok je najviša potrošnja energije izmerena u objektu tunel tipa, 26,87 MJ/m2. Najviši prinos paradajza ostvaren je u blok plasteniku sa trinaest blokova, 35,81 kg/m2. Kada se pogleda energetski bilans, najviši energetski input utvrđen je za objekat tunel tipa 1,55 MJ/kg a najniži za blok plastenik sa trinaest blokova 0,65 MJ/kg. Najviši energetski odnos je zabeležen kod blok objekta sa trinaest blokova, 1,23 kao i najviša energetska produktivnost, 1,55 kg/MJ.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Ocena kvalitativnih parametara slovačkih i srpskih sorti Triticum aestivum. L. – and Triticum durum. L.
Mareček Ján, Lišková Miriam, Frančáková Helena, Mocko Karolina
Za potrebe mlevenja i dalje obrade. u radu su ocenjene srpske i slovačke sorte Triticum aestivum L. i Triticum durum L. Mereni su parametri koji izražavaju ekstrakciju brašna u potrebnim vrednostima. Masa hiljadu zrna u sortama durum pšenice bila je preko 47 g. a nasipna gustina je bila iznad 730 g/l.Vrednost aktivnosti vode kod svih sorti bila je manja od 0.6. Ovaj parametar je važan za procenu mikrobne aktivnosti tokom skladištenja. Optimalno aktivnost α-amilaze je merena na srpskoj sorti Triticum aestivum u godini 2010. Test sedimentacije kod svih sorti dostigao je zahtevanu sposobnost proteina pšenice da bubri (sorte Rusija i Karpatia 62 cm3). Najviši sadržaj glutena sadrži sorta Rusija. Sve testirane sorte su pogodne za ishranu ljudi.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Protivstrujna osmotska dehidratacija mrkve i jabuke u rastvorima saharoze i melasi šećerne repe
Mišljenović Nevena, Koprivica Gordana, Lević Ljubinko, Stojiljković Svetozar, Kuljanin Tatjana
U radu je ispitana protivstrujna osmotska dehidratacije jabuke i mrkve u melasi šećerne repe (50, 60, 70 i 80%) i rastvorima saharoze (40, 50, 60 i 70%). Uzorak se nakon dehidratacije u rastvoru manje koncentracije ponovo unosi u rastvor veće koncentracije. Svaka faza traje po 15 minuta, a ceo proces protivstrujne osmotske dehidratacije sat vremena. Protivstrujna osmotska dehidratacija je izvedena na atmosferskom pritisku i temperaturi od 650C. Sadržaj suve materije u jabuci se povećava sa početnih 13,43 na 42,3% nakon dehidratacije u melasi šećerne repe, dok se u rastvoru saharoze sadržaj suve materije povećava sa 15,05 do 43,89%. Kada je u pitanju protivstrujne dehidratacija mrkve, sadržaj suve materije se menjao od 11,19 do 42,11% kada je kao osmotski rastvor korišćena melasa šećerne repe, dok se u slučaju saharoze sadržaj suve materije kretao od početnih 11,43 do 43,21%.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Metode prerade soka od gorke dinje
Perţa-Crişan Simona, Ianchici Raul
Momordica charantia L. pripada porodici Cucurbitaceae, uobičajeno se zove gorka dinja. Predstavlja značajan izvor aktivnih supstanci sa antidijabetskim dejstvom. Za voćni sok poznato je da ispoljava hipoglikemička svojstva, što je preporučljivo za smanjenje nivoa šećera u krvi kod obolelih od dijabetesa. Istraživanja su usmerena na proučavanje dve proteinske frakcije iz soka gorke dinje, jedinjenja sa dokazanim hipoglikemičkim dejstvom: polipeptid-p i peptid MC6. U cilju očuvanja ovih biološki aktivnih jedinjenja obavljeno je sušenje svežeg soka od voća sa tri različita metoda: pulzaciono sušenje, vakuum sušenje i liofilizacija. Za dalje kvalitativne analize rekonstruisan je sok rehidracijom. Razdvajanje svih proteinskih frakcija i identifikacija dva jedinjenja iz sokova obavljena je SDS-PAGE elektroforezom. Rezultati su pokazali da ispitivana jedinjenja nisu oštećena termičkim tretmanom, koji predstavljaju dobar način za preradu i konzerviranje.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Modeliranje protoka kalibrisanog svežeg i duboko zamrznutog voća na rotacionim diskosnim kalibratorima
Marković Dragan, Veljić Milan, Simonović Vojislav, Čebela Maria
Princip rada rotirajućih diskosnih kalibratora zasniva se na odvajanju plodova različitih geometrijskih karakteristika kroz zazore odgovarajućih dimenzija karakterističnih za svaku zadatu klasu posebno. Klase su raspoređene od najmanje do najveće u smeru rotacije diska, a lučna kalibraciona pregrada može biti dvojake izvedbe, sa konstantno opadajućom širinom zazora i sa kaskadnom širinom. U ovom radu se razmatra kretanje plodova sa aspekta njihove brzine, i analizira model za određivanje kapaciteta rotacionih diskosnih kalibratora za različite vrste svežeg voća kao i za duboko zamrznutu malinu. Maseni protoci odnosno kapaciteti kalibratora za ispitane vrste voća u radu su približni onim koji su dobijeni nekim drugim poznatim metodama. Maseni protok kalibriranog voća srazmeran je masi i obrnuto srazmeran prečniku plodova za tretirano voće.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Klijavost i vigor semena soje proizvedenog u različitim agrometeorološkim uslovima
Vujaković Milka, Balešević-Tubić Svetlana, Jovičić Dušica, Taški-Ajduković Ksenija, Petrović Dragana, Nikolić Zorica, Kostić Miladin
Međunarodna trgovina semena, kao osnovni pokazatelj kvaliteta uzima klijavost semena. Različiti rezultati ispitivanja klijavosti semena u laboratorijskim uslovima i nicanja u polju podstakli su razvoj koncepta životne sposobnosti semena i pojma vigora. Životna sposobnost semena ili vigor predstavlja skup onih osobina semena koje utiču na klijavost semena i formiranje snažnog i zdravog ponika u različitim uslovima spoljašnje sredine. Cilj rada je bio da se utvrdi uticaj lokaliteta i godine proizvodnje na klijavost i vigor semena soje. Ispitivanja su izvršena na 6 sorata soje (Valjevka, Bojana, Balkan, Novosađanka, Vojvođanka i Morava) proizvedenih u Inđiji i Vrbasu u 2009 i 2010. godini. Kod svih uzoraka utvrđena je klijavost semena primenom standardnog laboratorijskog metoda i vigor testova (hladni test i test ubrzanog starenja). Primenom standardnog laboratorijskog metoda klijavost semena, kod svih ispitivanih sorata na lokalitetu Inđija, proizvedenih u 2009. godini, se kretala od 78% do 87%, a na lokalitetu Vrbas od 94% do 99%. Klijavost semena proizvedenog u 2010 godini, na oba lokaliteta je bila veća, kod svih ispitivanih sorti, u odnosu na 2009. godinu. Primenom testa ubrzanog starenja klijavost semena proizvedenog na lokalitetu Inđija u 2009. godini, kod svih ispitivanih sorata je bila statistički značajno niža (67-85%) u odnosu na klijavost semena dobijenu standardnim laboratorijskim metodom (78-87%). Klijavost semena dobijena primenom hladnog testa, u obe godine proizvodnje, na lokalitetu Inđija (25-90%) je bila statistički značajno niža u odnosu na vrednosti dobijen za seme proizvedeno na lokalitetu Vrbas (80-97).
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Sila razaranja i boja dunje tokom osmotskog sušenja
Radojčin Milivoj, Babić Mirko, Babić Ljiljana, Pavkov Ivan, Stojanović Čedomir
Plod dunje karakteriše prijatan miris, ukus i mogućnost dugotrajnog skladištenja. Međutim, pored dobrih osobina, visoke vrednosti tvrdoće i čvrstoće ploda dunje utiču na smanjenje obima njene upotrebe u svežem stanju. Sušenje nije uobičajen postupak prerade ove voćne vrste. Kombinovano sušenje koje se razvija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sastoji se od osmotskog i konvektivnog. Ovim postupkom sušenja otklanjaju se nedostaci proizvoda koji se dobija samo konvektivnim sušenjem dunje. U eksperimentu je ispitivan uticaj osmotskog sušenja na silu razaranja i boju dunje. Osmotsko sušenje obavljeno je pri sledećim kombinacijama temperature i koncentracije rastvora saharoze u vodi: 40oC i 50oBx, 60oC i 50oBx, 40oC i 65oBx i 60oC i 65oBx. Konvektivno sušenje uzoraka obavljeno je uniformno zagrejanim vazduhom temperature 400C, u trajanju od 20 časova. Osmotsko sušenje trajalo je 180 minuta. Svakih 20 minuta uzimani su uzorci za merenje boje, sile razaranja i vlažnosti. Ispitivanje uzoraka pritiskom upotrebljeno je za analizu sile razaranja dunje. Test je tokom osmotskog sušenja izveden na uzorcima dimenzija približno 10x10x10 mm. Nakon konvektivnog sušenja isti test obavljen je na uzorcima čije su prvobitne dimenzije bile 15x15x15 mm. Za ispitivanje sile razaranja korišćen je merni instrument TMS-PRO (Food Technology Coorporation – USA). Merenje boje obavljeno je trifilterskim kolorimetrom Konica Minolta CR-400. CIE Lab vrednosti korišćene su za vrednovanje boje. Promena boje definisana je ukupnom promenom veličine ΔE. Analizom varijanse utvrđeno je da koncentracija osmotskog rastvora predstavlja uticajan faktor na silu potrebnu za razaranje uzoraka dunje. Koncentracija osmotskog rastvora, takođe se pokazala kao uticajan faktor na promenu boje dunje. Dobijeni podaci statistički su obrađeni u softveru Statistica 9.1.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Uticaj etarskog ulja origana na osobine hitozanskog biofilma
Krkić Nevena, Lazić Vera, Gvozdenović Jasna
Hitozan je prirodni, jestivi, biodegradabilni i bioaktivni polisaharid koji ima sposobnost da formira filmove. Zahvaljujući ovim osobinama, hitozan je postao objekat intenzivnog ispitivanja za različite aplikacije, među kojima i za pakovanje hrane. Hitozan formira prozirne, jake, ali krte filmove za koje je potvrđeno da imaju antimikrobna svojstva, kao i antioksidativno delovanje. Takođe, hitozan može biti nosilac niskomolekularnih jedinjenja, kao što su organske kiseline ili etarska ulja biljaka, te se može koristiti za dizajniranje prirodnog, biodegradabilnog, jestivog aktivnog pakovanja. Antimikrobno delovanje etarskih ulja biljaka poznato je vekovima, a danas je ovo delovanje i potvrđeno od strane velikog broja istraživača. Pored bioaktivnosti, etarska ulja se mogu koristiti i da snize osetljivost na vlagu hidrofilnih polisaharidnih filmova, zahvaljujući svojoj hidrofobnoj prirodi. U ovom radu analiziran je uticaj dodatka različitih koncentracija etarskog ulja origana na osetljivost hitozanskog filma na vlagu, kao i na boju hitozanskog filma. Filmovi su proizvedeni uz dodatak različite koncentracije etarskog ulja origana: 0,2; 0,4; 0,6; 0,8%, a kontrolni film je proizveden bez dodatka ulja. Rezultati su pokazali da je dodatak etarskog ulja origana doveo do smanjenja osetljivosti hitozanskog filma na vlagu. Došlo je do smanjenja ravnotežnog sadržaja vlage, kao i stepena bubrenja filma. Vrednost za rastvorljivost filma u vodi nije se smanjila dodatkom etarskog ulja. Dodavanjem etarskog ulja u hitozanski film, vrednost svetloće filma se smanjila, a vrednosti udela crvene i žute boje su se povećale. Ova promena prozirnosti i boje filma je nepoželjna, jer može uticati na vizuelni izgled upakovanog proizvoda i dovesti do neprihvatanja proizvoda od strane potrošača.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Azotne materije u melasi
Jevtić-Mučibabić Rada, Grbić Jasna, Mišljenović Nevena, Koprivica Gordana, Kuljanin Tatjana, Radivojević Stevan
Melasa, nusproizvod prerade šećerne repe, je polikomponentni sistem koji predstavlja vrlo vrednu sirovinu za čitav niz tehnologija. Razlog za to leži u činjenici da melasa sadrži preko dvesta organskih i neorganskih jedinjenja, neophodnih za njenu primenu u prerađivačkim i fermentativnim tehnologijama. Sastav melase zavisi od šećerne repe i primenjene tehnologije prerade. Pod adekvatnim uslovima prerade šećerne repe dobija se melasa sa oko 80% suve materije, od čega oko 50% čini saharoza i oko 30% nesaharozne materije. U melasi se koncentrišu nešećeri koji nisu uklonjeni postupkom čišćenja, nešećeri koji se formiraju tokom uparavanja i kristalizacije kao i ostaci pomoćnih materijala koji se koriste u peradi repe. Nesaharozne komponente melase podeljene su u tri velike grupe: neorganske (mineralne), organske sa azotom i organske bez azota. Organske nešećerne materije bez azota se sastoje od produkata razlaganja hemiceluloze, produkata toplotnog razlaganja saharoze, neisparljivih i isparljivih organskih kiselina, pektinskih materija i produkata njihovog razlaganja, kao i čitavog niza drugih jedinjenja. Sadržaj azotnih jedinjenja u melasi zavisi od istih u šećernoj repi i transformacije nekih jedinjenja u procesu prerade repe. Oko jedne trećine azotnih materija melase čini betain, a ostalo amino-kiseline, belančevine, amidi, melanoidini i u neznatnoj količini soli amonijaka. Za fermentativne tehnologije, a naročito za proizvodnju pekarskog kvasca, melasa koja ne sadrži dovoljnu količinu azotnih jedinjenja je nekompletna sirovina. Kriterijum za ocenu melase u fermentativnim tehnologijama nije sadržaj ukupnog azota, nego sadržaj azota koji proizvodni mikroorganizam može lako da asimiluje. U radu je ispitan sastav organskih jedinjenja azota u melasi kao i uticaj uslova prerade šećerne repe na sadržaj istih. Istraživanja su obuhvatila prosečne, kampanjske uzorke melase iz šest domaćih fabrika šećera.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Frakcije mlevenja pšenice i heljde – uvid u njihove funkcionalne karakteristike
Sakač Marijana, Sedej Ivana, Mandić Anamarija, Mišan Aleksandra
Upoznavanje veze između ishrane i zdravlja vodi ka narastajućem interesu za funkcionalnu hranu, te njenom konzumiranju. Obzirom da su pekarski proizvodi dominantan deo ishrane mnogih naroda, sve su učestaliji pokušaji da se osmisle nove formulacije za pekarske funkcionalne proizvode. U svrhu razvoja palete novih pekarskih proizvoda koriste se različite alternativne kulture. Heljda poseduje veliki potencijal za unapređenje funkcionalnih svojstava pekarskih proizvoda zbog njene visoke antioksidativne aktivnosti, uglavnom uslovljene prisustvom polifenolnih jedinjenja, pre svega rutina. Dokazano je da rutin ispoljava višu antioksidativnu aktivnost u poređenju sa fenolnim kiselinama, karakterističnim polifenolima mnogih žitarica. Stoga supstitucija pšeničnog brašna heljdinim brašnom u formulaciji pekarskog proizvoda rezultira njegovom povećanom funkcionalnošću, odnosno antioksidativnim kapacitetom. Usmeravajući fokus na navedene činjenice, ovaj rad obrađuje antioksidativne osobine etanolnih ekstrakata frakcija mlevenja pšenice (pšenično brašno tip 400, tip 500, tip 850, integralno pšenično brašno i pšenične mekinje) i heljdinih brašna (belo i integralno heljdino brašno) i njihov polifenolni sadržaj. U radu su određeni sadržaji ukupnih rastvorljivih fenola, antiradikalska aktivnost na DPPH⋅, ukupna antioksidativna aktivnost (AOA), redukciona aktivnost, kao i helataciona aktivnost na Fe2+. Poredeći odgovarajuće IC50 vrednosti, heljdina brašna su ispoljila signifikantno višu (P < 0,05) antiradikalsku aktivnost na DPPH⋅, AOA i redukcionu aktivnost u poređenju sa svim ispitivanim frakcijama mlevenja pšenice. Određivanje helatacione aktivnosti na Fe2+ bilo je jedino u kome su frakcije mlevenja pšenice bile superiornije u odnosu na heljdina brašna. Antioksidativne osobine frakcija mlevenja pšenice i heljde mogle bi se pripisati prisustvu, odnosno delotvornosti njihovih polifenolnih jedinjenja. U frakcijama mlevenja pšenice dominantno polifenolno jedinjenje je ferulna kiselina, dok je u heljdinim brašnima rutin. Dobijeni rezultati ukazuju na dobrobit korišćenja heljdinih brašna u pekarskim proizvodima na bazi pšenice, odnosno njihovom doprinosu u proizvodnji novih funkcionalnih pekarskih proizvoda.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Izmenjivači toplote sa perforiranim pločama
Bukurov Maša, Bikić Siniša, Ilin Strahinja, Đurđević Marko, Dragutinović Gordan
Izmenjivač toplote sa perforiranim pločama nije novost (Babic) ali nije ni masovno prihvaćeno rešenje. Raspored i dimenzije perforacija utiču na njegovu efiksanost, ali način i veličina uticaja još nisu u potpunosti ispitani. Računarskom simulacijom izmenjivača slične konstrukcije dobijene su naznake da bi efikasnost mogla da bude veća za više od 20%. Ovo je dovoljan razlog da se nastave i prošire ispitivanja ovakvih izmenjivača toplote. Ovde se daju rezultati laboratorijskog istraživanja sa ciljem da se kvalitativno i kvantitativno provere i potvrde pozitivni rezultati dobijeni i nagovešteni računarskom simulacijom. Kao konačni cilj, želja autora je da utvrde optimalani režimi rada izmenjivača u širem opsegu očekivanih stanja radnih fluida i mogućih varijacija konstrukcije izmenjivača. Dalja istraživanja kretaće se u pravcu računarskog modelovanja identičnog izmenjivača pomoću softverskog paketa STAR CCM+, koje je daleko jednostavnije, brže i jeftinije. Već razvijeno i provereno postrojenje biće takođe korišćeno za verifikaciju novih rašunarski modelovanih optimalnih odnosa geometrijskih i strujnih parametara konstrukcije.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Kinetički model oksidativnih procesa u namazima na bazi bosiljka – kolorna analiza
Pezo Lato, Pavlović Mirjana, Ostojić Sanja, Zlatanović Snežana, Lević Ljubinko
Enzimatsko i neenzimatsko tamnjenje (‘posmeđavanje’) minimalno-prerađenih prehrambenih emulzija na bazi bosiljka i sira, praćeno je na osnovu promene boje digitalne slike, korišćenjem višeparametarske analize. Analiziran je antioksidativni potencijal laktoferina, proteina helatora metala na tamnjenje emulzija, u kombinaciji sa askorbinskom, limunskom i mlečnom kiselinom, kao i kuhinjskom solju, na produženje lipidne oksidacije minimalno prerađenih emulzija. Na osnovu razvijenog algoritma, ocenjivani su kolorogrami digitalizovanih slika, snimljenih kućnom digitalnom kamerom, dobijenih tokom oksidacije uzoraka. Osnovna informacija o boji dobijena je iz raspodele učestalosti boja, za RGB (crveno, zeleno i plavo) i HSV (sjaj, zasićenost i intenzitet) sisteme boja, dok je PCA analiza izvršena vrednovanjem kovarijansne matrice za osnovne, osrednjene i autoskalirane matrice početnih RGB informacija o boji i vrednovanjem sopstvenih vrednosti kovarijansne matrice i vektora sopstvenih vrednosti kovarijansne matrice za sva tri numerička modela. Rezultirajuća informacija je kolorogram, koji predstavlja jednodimenzijalni signal koji se sastoji od 4900 elemenata i opisuje osobine boja slike. Promene u materijalu, koje nastaju tokom oksidacije praćene su preko promena u raspodeli učestalosti osvetljenosti, kao i promene raspodele kolornih koordinata. Različite koncentracije organskih kiselina imaju glavni uticaj na tamnjenje emulzija, dok prisustvo laktoferina i NaCl nisu imali statistički značajan efekat.Utvrđene vrednosti peroksidne vrednosti (PV), kiselinske vrednost (AV) i oksidativni indukciono vreme, određeno tehnikom diferencijalne skenirajuće kalorimetrije OITDSC (za 0-ti i 30-ti dan) bili su ulazne vrednosti za SWOT analizu.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Primjena NIR spektroskopije za određivanje raspodjele veličine čestica saharoze
Valinger Davor, Benković Maja, Kljusurić-Gajdoš Jasenka, Bauman Ingrid, Kurtanjek Želimir
Blisko infracrvena spektroskopija (NIR) je postala važna ne-razarajuća analitička tehnika u nauci o hrani i tehnologiji. Cilj ovog istraživanja je ispitati mogućnost koriščenja NIR spektroskopije za monitoring procesa mlevenja i sortiranja različitih veličina čestica saharoze. Komercijalna saharoza mlevena je korištenjem tučka i maltera da se dobiju različite veličine čestica. Frakcije različitih veličina čestica u rasponu od 10 μm do 1000 μm dobivene sitenom analizom i praćene su u bliskom infracrvenom opsegu od 899 – 1699 nm. Analiza spektra primenom analize glavnih komponenata (PCA) za grupirane uzorke otkrila je da je moguće pratiti različite veličine čestica saharoze omogučujući korišćenje NIR za on-line monitoring procesa mlevenja saharoze.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Potpuno automatizovani portalni strugač
Stanišić Darko, Jorgovanović Nikola, Ilić Vojin, Koričić Dejan
Portalni strugač je mašina koja ima široku upotrebu u industrijskim postrojenjima. Koristi se kod skladištenja i snabdevanja postrojenja rasutim materijalom. Materijal se obično skladišti u dve gomile koje su poredane u liniju. Dok se jedna gomila formira sa druge se izuzima materijal i transportuje prema liniji za proizvodnju. Pored snabdevanja proizvodne linije rasutim materijalom, važna uloga portalnog strugača nalazi se i u mešanju i homogenizaciji rasutog materijala. Performanse portalnog strugača su obično značajno zavisne od sposobnost operatera posto se za izvođenje nekih od najkritičnijih funkcija oslanja na ručno upravljanje. Potpuno automatizovan portalni strugač sa odgovarajućim rešenjima za situacije u kojima se izvode kritične operacije može značajno da doprinese povećanju pouzdanosti snabdevanja procesa proizvodnje rasutim materijalom. Zbog toga, analiza funkcionalnosti portalnog strugača i uočene glavne tačke koje utiču na kvalitet njegovog rada su predstavljeni u ovom radu kao osnova za razvoj potpuno automatizovanog sistema za upravljanje. Na osnovu analize zaključeno je da su glavne tačke koje utiču na kvalitet rada vremenski kritične operacije, posebno u situacijama kada se vrši oblikovanje sveže gomile sa materijalom, i održavanje odgovarajućeg protoka materijala sa gomile na pokretnu traku i dalje u proizvodnju. Definisan je algoritam za određivanje putanje koju portalni strugač treba da sledi tokom rada da bi se miniminiziralo vreme potrošeno u neproduktivnom kretanju tokom formiranja nove gomile. Takođe predložen je način za održavanje odgovarajućeg protoka materijala sa gomile na pokretnu traku na osnovu regulacije struje motora koji služi kao pogon lanca strugača.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
3-D skenerski podsistem za vizualnu inspekciju poljoprivrednih proizvoda
Tepić Željko, Jorgovanović Nikola, Ilić Vojin, Bojanić Dubravka
Tema ovog rada je sistem za skeniranje i određivanje 3-D modela. Sistem je predviđen za dobijanje 3-D modela poljoprivrednih proizvoda. Na osnovu dobijenih modela moguće je odrediti dimenzije posmatranog proizvoda, i izračunati druge relevantne parametre kao što je zapremina ili oblik. Pored fizičkih karakteristika, sistem omogućuje utvrđivanje boje proizvoda koja je jedan od veoma bitnih parametara. U radu su opisani detalji pinhole modela kamere koji se koristi prilikom kalibracije i skeniranja, koji omogućuje uklanjanje deformacija slike nastalih kao posledica nesavršenosti optike (distorzija sočiva). Prikazani su postupci kalibracije jedne kamere kao i stereo kamera. Pomoću stereo trijangulacije i parametara modela kamera moguće je odrediti tačke u realnom prostoru i kreirati model posmatranog okruženja. Na kraju su prikazani rezultati rada sistema, kao i moguća unapređenja u cilju povećanja performansi istog.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Dizajn i konstrukcija mobilne solarne sušare
Geramitchioski Tale, Mitrevski Vangelce, Vilos Ilios
Ovaj rad prikazuje konstrukciju mobilne solarne sušare koja treba da se koristi u teško pristupnim planinskim predelima u Republici Makedoniji gde postoje raznovrsne ljekovite biljke i gljive, pa potrebna je serija modifikacija na konstrukciji solarne sušare i dopunski izvor energije. Razvoj i aplikativnost naučnog pristupa u procesu dizajniranja i konstruiranja zasniva se na principima metodskog konstruiranja gde su prikazane sve faze do konačnog konstruktivnog rešenja. Principi metodskog konstruisanja su primenjeni i ugrađeni u metodologiju konstruiranja kombinirane mobilne solarne sušare.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Dorada semena lucerke na različitim sistemima mašina
Đokić Dragoslav, Stanisavljević Rade, Terzić Dragan, Marković Jordan, Štrbanović Ratibor, Mileusnić Zoran, Dimitrijević Aleksandra
Za zasnivanje i eksploataciju lucerke, seme mora biti visoke čistoće, klijavosti, kao i visoke genetske vrednosti. Veći deo ovih zahteva se ostvaruje kroz doradu, odnosno odstranjivanjem nečistoća i semena lošijeg kvaliteta. Dorada semena lucerke obuhvata veći broj operacija od kojih su najznačajnije: prečišćavanje, pakovanje u ambalažu, deklarisanje, skladištenje, dezinfekcija i dezinsekcija. Pri kombajniranju semenske lucerke materijal koji se dobija predstavlja mešavinu semena gajene biljke, semena drugih biljaka- kulturnih i korovskih, kao i razne nečistoće organskog i neorganskog porekla. Zadatak čišćenja je da se iz ovako dobijenog naturalnog semena sa primesama uklone sva zrna stranih primesa i razne nečistoće i izdvoji čisto zrno osnovne kulture. Značaj dorađenog semena se ogleda u tome da se seme blagovremeno pripremi u što povoljnije stanje za sejalicu i kvalitetnu setvu, klijanje i nicanje. U radu su prikazani rezultati ispitivanja naturalnog semena lucerke pri doradi na tri različita sistema mašina. Cilj ispitivanja bio je da se pri doradi semena lucerke odrede relevantni parametri za svaki sistem mašina. Relevantni parametri koji definišu karakteristike svakog sistema mašina za doradu semena bili su: čisto seme (%), seme korova i seme drugih kultura (%), inertne materije (%), količina dorađenog semena (kg), vreme dorade semena (h), utrošak aktivne električne energije (kWh) i reaktivne električne energije (kVArh), gubici semena (%) i randman dorade (%). Ispitivanje je obavljeno u doradnom centru Instituta za krmno bilje u Globoderu-Kruševcu, pri čemu je u tri ponavljanja dorađivano naturalno seme obične lucerke čistoće 78.0% sa ekstremno visokim sadržajem karantinskog korova viline kosice (Cuscuta spp.). Na osnovu dobijenih rezultata moguće je izvršiti izbor odgovarajućeg sistema mašina za doradu semena lucerke, odnosno optimizaciju i racionalizaciju u procesu njene dorade.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Tehnološki kvalitet visokotolerantnih sorti šećerne repe u AP Vojvodini
Radivojević Stevan, Grbić Jasna, Jevtić-Mučibabić Rada, Filipović Vlada
Sortni mikroogledi sa petnaest sorata šećerne repe, različite tolerantnosti na cercosporu beticolu, rizomaniju i rizoctoniju solani, bili su postavljeni po standardnim metodama, na dva lokaliteta (Sombor i Stara Pazova) u četiri ponavljanja. Na osnovu utvrđenih rezultata vidljivo je da se prinos korena šećerne repe kretao od 77,08 t/ha, kod sorte broj četrnaest u Somboru do 114,49 t/ha kod sorte broj sedam u Staroj Pazovi. U pogledu sadržaja šećera u repi ustanovljena su takođe visoka odstupanja, i to: od 14,32 % kod sorte broj osam u Staroj Pazovi, do 20,10 % kod sorte broj tri u Somboru. Visoka razlika utvrđena je kod iskorišćenja šećera na repu, kod napred navedenih sorata, i ona je iznosila 6,21 % apsolutnih. Značajna ekstremna razlika bila je i u vrednostima kvocijenta gustog soka i sadržaja šećera u melasi u procentima na repu. Izuzetno visoka variranja bila su i kod sadržaja nešećernih materija u repi (K, Na, α-N), a naročito kod sadržaja natrijuma. U zavisnosti od tolerantnosti sorti na pomenuta obolenja, sadržaj natrijuma kretao se od 0,88 mmol/100oS do 16,20 mmol/100oS, što iznosi 18,41 puta. Prinos kristalnog šećera, kao najvažniji pokazatelj u proizvodnji šećerne repe, najbolji je bio kod visoko tolerantne sorte (17,096 t/ha), a najslabiji bio je kod sorte sa manjom tolerantnošću (10,465 t/ha). Navedena razlika je veoma visoka i iznosi 6,631 t/ha, u korist sorte sa visokom tolerantnošću. Pomenuta razlika ako se pomnoži sa prosečno zasejanim površinama pod šećernom repom (oko 75000 ha) predstavlja veoma visoku ekonomsku korist za Republiku Srbiju.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Pregled korišćenja obnovljivih izvora energije u poljoprivredi Južno Afričke Republike
Britz Johannes Petrus
Obnovljivi izvori energije (OI) korišćeni su u davnim vremenima u toku razvoja poljoprivrede Južno Afričke Republike za pumpanje vode i komunikacijske svrhe. Vetrenjače koje se nalaze u sušnom regionu Karu obezbeđuju vodu iz bušotina za poljoprivrednike i njihove ovce. Zbog jeftine električne energije obnovljivi izvori energije nisu konkurentni. Obnovljivi izvori energije nisu u modi, uprkos visokom potencijalu za razvoj poljoprivrede. Povećana tražnja i stara infrastruktura stavljaju snabdevanje električnom energijom pod pritisak sa povećanim opterećenjem i gubitkom pouzdanosti. U radu je istaknut uspeh Južno Afričke Republike da tehnički razvije biodizel od suncokretovog ulja za upotrebu u traktorima, iako nije ekonomično u ovom trenutku. Različite opcije obnovljivih izvora energije uključuju biogas iz životinjskog stajnjaka, mikrohidroelektrane, fotonaponske panele, solarno grejanje vode i vetrenjače. Kombinacija, hibrid vetrenjača/fotonaponski paneli obezbeđuju pouzdano snabdevanje vodom na farmama u sušnim regionoma. Uspešno prihvatanje novih obnovljivih izvora ostaje najveći izazov za istraživačke institucije. Osnivanje Centra za obnovljivu energiju pri afričkom istraživačkom savetu, čini sastavni deo promene percepcije ljudi o obnovoljivim izvorima kao alternativi električnoj energiji. Afrički istraživački savet je takođe razvio mali biogas digestor pogodan za seosko domaćinstvo sa dve krave muzare. Domaćinstvo može da bude energetski samoodrživo sa ovom jedinicom. Privatne južno-afričke kompanije postaju uspešne u proizvodnji opreme za primenu obnovljivih izvora energije kao što su solarni sistemi za grejanje vode, fotonaponski sistemi, vetrenjače pa čak i trgovina emisije ugljenika. Najnoviji razvoj usmeren je ka korisnicima obnovljivih izvora koji električnom energijom proizvedenom iz obnovljivih izvora nadopunjuju nacionalnu elektro mrežu ESKOM. Farmeri sada mogu postati OI farmeri uz proizvodnju hrane i vlakana. Obnovljivi izvori bi trebalo da zažive kao najekonomičniji način snabdevanja električnom energijom uzimajući sve faktore u obzir. To je jedina ekonomski održiva i pouzdana za snabdevanje energija budućnosti.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
Potencijali resursa Ukrajine za proizvodnju biodizela
Pryshliak Victor, Vsemirnova Veronika, Pryshliak Natalia
Poljoprivredni sektor je tradicionalno igrao važnu ulogu u nacionalnoj privredi Ukrajine. Postojeći zemljišni i klimatski uslovi, prirodno-resursni potencijal i ljudski resursi države stvorili su efikasanu i međunarodno konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju. Povećanje cena i smanjenje količine fosilnih izvora energije doveli su do traženje alternativnih izvora energije. Ukupna površina bogatog i plodnog zemljišta Ukrajine za gajenje raznih vrsta useva je 32,5 miliona hektara. U Ukrajini se gaje neke energetske kultura kao što su: biljke koje sadrže skrob (raž, pšenica, kukuruz), koje sadrže šećer (šećerna repa, šećer sirak), koje sadrže ulje (repica, soja, suncokret). Plodnost zemljišta garantuje osnovni nivo prinosa ovih biljaka, na primer, u 2010 godini je: ozima i prolećna pšenica – 3,67 t / ha, kukuruz – 4.59 t / ha, šećerna repa – 35,4 t / ha, uljana repica – 2.0 t / ha, soja – 1,51 t / ha, suncokret – 1,52 t / ha. Ukrajina je danas izvoznik velike količine takvih useva u inostranstvu, koje se mogu koristiti ne samo za hranu, nego često za proizvodnju biogoriva. Međutim, za Ukrajinu je ekonomski efikasnija izgradnja postrojenja i drugih objekata za proizvodnju bioetanola, biodizela i biogasa na teritoriji naše države. Zbog prirodnih i klimatskih uslova, gajenje zrnastih kultura nije moguće širom sveta, međutim, zrno je idealan proizvod za dugoročno skladištenje i transport. Što se tiče Ukrajine, porast proizvodnje žitarica je počeo 80-ih godina 20. veka. Uopšteno govoreći, 2010. godina bila je nepovoljna za gajenje useva u celom svetu, ali ukupan prinos žitarica u Ukrajini bio je 14611,2 tona, što je omogućilo našoj zemlji ne samo da zadovolji domaće potrebe, nego je dozvoljen i izvoz određenog dela proizvodnje. Efikasna sirovine za proizvodnju bioetanola u Ukrajini je takođe šećerna repa. Oko 80-100 litara bioetanola može biti proizvedeno od tone šećerne repe. To znači da bi proizveli 1 tonu bioetanola moramo da obradimo 12,7 – 15,9 tona šećerne repe. Proizvodnja bioetanola iz šećerne repe zahteva 20-30% manje energije nego iz sirovog zrna. Godišnja potražnja naših poljoprivrednih kompleksa za dizel gorivom je 1.870 hiljada tona. Istraživački rad vodećih ukrajinskih naučnika potvrđuje da, ako Ukrajina poseje i to je sasvim moguće, 3 miliona hektara uljane repice, što bi omogućilo proizvodnju oko 3 miliona tona biodizela, godišnja 100% potreba poljoprivrednih kompleksa za dizel gorivom bila bi osigurana. Poljoprivreda u Ukrajini danas nije samo fokusirana na proizvodnju za ljudsku ishranu. Poslednjih nekoliko godina u poljoprivredni sektor Ukrajine počeo je sa sprovođenjem sveobuhvatne procene resursnog potencijala i stvaranje nove vrste energetskih kultura za preradu u biogoriva.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu