Autor: dipl. ing. Zdravko Šumić
Recezent: dipl. ing. Jela Petrović
HACCP je nastao kasnih 1950-tih kada je NASA sklopila ugovor sa Pillsbury Company za proizvodnju hrane za astronaute. Vlada US je postavila stroge zahteve u pogledu hrane koju će konzumirati astronauti, tj. zahtevala je 100% bezbednu hranu. Ovakvu bezbednost tradicionalna kontrola gotovih proizvoda nije mogla da ispuni. Kao rezultat, Pillsbury je razvio proces koji će sprečiti rizike u bezbednosti hrane. Ovaj koncept je nazvan Hazard Analysis Critical Control Points ili HACCP.
U početku je HACCP sadržao sledeća tri principa:
1. Identifikacija rizika,
2. Određivanje kritičnih kontrolnih tačaka za kontrolu bilo kog rizika,
3. Uspostavljanje sistema nadgledanja.
1971: HACCP koncept javno je prezentovan na skupu o bezbednosti hrane (National Conference of Food Protection) u SAD-u.
1973: HACCP principi su prihvaćeni od najvećih proizvođača (prvo u industriji konzervisane hrane).
1980: HACCP u Evropi
1985: Američka National Academy of Science (NAS) preporučila je korišćenje ovog sistema. Sistem počinje da se koristi širom sveta, a FAO/WHO Codex Alimentarius (Food and Agriculture Organisation/World Health Organisation) su uključile HACCP sistem u Codex.
1989: HACCP se dalje razvija. National Advisory Committee on Microbiological Criteria for Foods (NACMCF) u Americi je 1989. godine objavio sedam principa i uputstva za HACCP. HACCP postaje de facto standard u Americi.
1993: Codex objavio uputstva za HACCP. Evropske regulative 1993/43 EC od 1993. godine predviđaju korišćenje ovog sistema u proizvodnji hrane.
1995: Uvođenje HACCP obavezno u EU.
Regulatorne preporuke HACCP-a postepeno su postajale važeće u razvijenim državama, uzimajući u obzir tehničko-tehnološke i finansijske mogućnosti proizvodnih preduzeća:
- januara 1998. (velika preduzeća: 500 i više zaposlenih);
- januara 1999. (manja preduzeća: oko 500, a najmanje 10 zaposlenih);
- januara 2000. (veoma mala preduzeća: oko 10 zaposlenih ili godišnja prodaja manje od 2,5 miliona US$).
Ovakva dinamika primene pokazala se veoma uspešnom i omogućila brzo prilagođavanje preduzeća novim okolnostima.
Spisak korišćene literature možete naći u Literatura – Analiza hrane i Mirkobiologija hrane.