Pod pojmom ambalaže podrazumeva se sve ono u čemu je roba smeštena, ili materijal kojim je roba omotana. Ambalaža ima više funkcija. Ona štiti upakovani proizvod od delovanja spoljašnjih uticaja od momenta pakovanja, pa do konačne upotrebe. Pri tome se pod pojmom pakovanja podrazumeva postavljanje proizvoda u ambalažu i zatvaranje iste. Ambalaža, takođe, mora zaštititi i okolinu od delovanja upakovanih sadržaja, naročito kada se radi o aromatičnim, otrovnim, eksplozivnim, zapaljivim i drugim opasnim materijama.

Ambalažom se štite upakovani proizvodi pri manipulaciji, transportu i prodaji od mehaničkih oštećenja, gubitka mase sadržaja i nedopuštenih manipulacija. Ona omogućava da ne dođe do promena kvaliteta pod delovanjem atmosfere, hemijskih i fizičkih uticaja, delovanja mikroorganizama itd.

Pravilno odabrana ambalaža omogućava lakšu manipulaciju, jednostavnije uskladištenje i lakšu upotrebu upakovanih proizvoda. Ona ima i funkciju da atraktivnim izgledom privuče pažnju kupaca i pobudi želju da se kupe upakovani proizvodi. Činjenica je da se svi savremeni procesi proizvodnje završavaju pakovanjem i za mnoge proizvode široke potrošnje ambalaža je presudan faktor plasmana. Zbog navedenih razloga razumljiv je veliki interes proizvođača za ambalažu i pakovanje.

Prehrambeni i slični proizvodi su posebno podložni delovanju spoljašnjih uticaja. Oni su vrlo različitog sastava. Ima namirnica čistih hemijskih supstanci (šećer, so), ali su, najčešće, vrlo složenog sastava. Sastoje se od belančevina (proteina), ugljenih hidrata, masti (lipida) i vode. Pored toga, namirnice sadrže vitamine, mineralne materije i druge komponente u malim, ali značajnim količinama. Zbog navedenih razloga namirnice su vrlo osetljive i podložne promenama pod delovanjem spoljašnjih faktora, pa se ambalaži i uslovima pakovanja pridaje posebna važnost. Slična je situacija i kod drugih, posebno, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda. Održivost je uslovljena vrstom i karakteristikama samih proizvoda i primenjenim postupcima konzervisanja, a u direktnoj je zavisnosti od kvaliteta ambalaže i primenjenih uslova pakovanja.

Ambalaža za pakovanje navedenih proizvoda treba da ispuni zahteve koji se mogu svrstati u sledeće grupe:

• tačno utvrđene karakteristike kvaliteta, kojima se obezbeđuje zaštitna funkcija od delovanja uticaja faktora spoljašnje sredine na upakovani sadržaj,
• zdravstvena ispravnost,
• podobnost primene na savremenim mašinama za pakovanje,
• ekonomska opravdanost,
• tržišna prihvatljivost upakovanih proizvoda i
• ekološka prihvatljivost.

Zaštitne funkcije ambalaže. Karakteristike koje obezbeđuju zaštitnu funkciju ambalaže moraju biti definisane vrstom i karakteristikama kvaliteta svakog pojedinačnog ili grupe srodnih proizvoda, željenim rokom održivosti, načinom konzervisanja i uslovima čuvanja. Ove karakteristike utvrđuju se na osnovu sledećih zahteva:

• da se proizvod obezbedi od rasipanja (gubitka mase),
• da se proizvod obezbedi od delovanja mehaničkih uticaja (oštećenja, loma i sl.),
• da je željenih barijernih karakteristika za gasove, vodenu paru, aromatične materije, mikroorganizme i svetlost,
• da je ambalaža otporna na delovanje niskih i/ili visokih temperatura, u zavisnosti od tretmana proizvoda toplotom (zamrzavanje, pasterizacija ili sterilizacija) i
• da obezbedi potrebnu (željenu) održivost upakovanog proizvoda.

Zdravstvena ispravnost ambalaže. Ambalaža za pakovanje prehrambenih i farmaceutskih proizvoda mora biti zdravstveno ispravna. Time se obezbeđuje da ona ne utiče nepoželjno na zdravstvenu ispravnost upakovanih proizvoda. Norme zdravstvene ispravnosti ambalaže propisane su zakonima i pratećim dokumentima (pravilnicima). Norme zdravstvene ispravnosti se stalno pooštravaju, a na evropskom nivou se utvrđuju direktivama Evropske unije, koje sve članice moraju prihvatiti i primenjivati, kako za sopstvenu proizvodnju, tako i za uvoznu ambalažu.

Podobnost ambalaže za pakovanje. Ambalažni materijali i ambalaža moraju biti podobni za primenu na savremenim linijama za pakovanje velikih kapaciteta. To se, odnosi na brze mašine sa vrlo kratkim ciklusima pakovanja proizvoda i zatvaranja ambalaže.

Za pakovanje omotavanjem se koriste ambalažni materijali (papir, polimerni filmovi i polimerne i kombinovane folije). Ambalaža se može formirati u procesu pakovanja od ambalažnih materijala, najčešće od polimernih i kombinovanih ambalažnih materijala ili polimernih materijala. Pored navedenog, za pakovanje se koristi i izrađena i pripremljena (preformirana) ambalaža. Metalna i staklena ambalaža se može samo na ovaj način primeniti za pakovanje. Izbor načina pakovanja uslovljen je, između ostalog i podobnošću ambalaže (ambalažnih materijala) za primenu na brzim mašinama za pakovanje.

Ekonomska opravdanost pakovanja. Troškovi pakovanja (ambalaža i operacije pakovanja) moraju biti primereni vrednosti upakovanog sadržaja, pri čemu, zaštita proizvoda mora biti odgovarajuća. Nije ekonomski opravdano koristiti skupu ambalažu, ako i jeftinija pruža potrebnu zaštitu. Međutim, takođe nije opravdano koristiti jeftinu i nedovoljno kvalitetnu ambalažu, zbog mogućih šteta usled nedovoljno zaštićenog upakovanog proizvoda.
Ambalaža mora biti privlačna, a mora pružiti i sve potrebne informacije o upakovanom proizvodu: naziv, sastav, način upotrebe proizvoda, rok održivosti, cenu i ostale informacija koje su od interesa za kupca. Vrlo često se na ambalaži nalaze i reklamne poruke proizvođača.

Uticaj ambalaže na čovekovu okolinu. U poslednje vreme se posebna pažnja posvećuje kriterijumu ekološke prihvatljivosti ambalažnih materijala i ambalaže. Prvi kriterijumi su se odnosili na procenu uticaja iskorišćene i odbačene ambalaže na čovekovu okolinu i definisani su pojmom ekološke podobnosti ambalaže. Narastanjem potreba za sveobuhvatniju i najcelishodniju zaštitu čovekove okoline, prihvaćeni su kriterijumi procene ekološkog statusa ambalaže u celom „životnom“ ciklusu, od dobijanja sirovine, preko uticaja izrade i primene ambalaže, do uticaja iskorišćene i odbačene ambalaže na čovekovu okolinu. Ovi kriterijumi definisani su pojmom ekološkog balansa ambalaže. Vrlo meritorna procena ekološkog statusa ambalaže može se dobiti poređenjem utroška energije u celom ciklusu „života“ ambalaže, što je definisano pojmom ekološkog bilansa ambalaže.

Vrste ambalaže. Za pakovanje prehrambenih i srodnih proizvoda se u najvećoj meri koristi ambalaža izrađena od:

• drveta (papirna, kartonska i drvena),
• metala (limenke, zatvarači, kante, burad, cisterne …),
• stakla (staklenke, boce i drugi oblici),
• polimernih materijala (ambalažni materijali i različiti oblici i vrste ambalaže),
• kombinovanih materijala (polimerni filmovi sa papirom i metalnim folijama) i
• metalizovanih i silikonizovanih polimernih filmova i folija (različiti oblici i vrste ambalaže).

Za iste namene se vrlo retko i u vrlo malom obimu koristi i ambalaža izrađena od drugih materijala, najčešće od prirodnih tekstilnih vlakana, keramike i porcelana.