Autor: mr Dobrila Ranđelović
e-mail : dobrilarandjelovic@beotel.net
Vizuelna procena (ocena) proizvoda je od fundamentalnog interesa, pošto ona utiče na prihvatljivost proizvoda od strane proizvoda i određuje pravu (stvarnu) komercijalnu vrednost proizvoda.
Verbalno opisivanje boja može biti zbunjujuće pošto dve osobe mogu istu boju opisati sasvim drugačije.
U svetu se koristi više sistema za definisanje boje (Pribiš, 1980):
- Munsell-ov sistem boja,
- Ostwald-ov sistem boja,
- CIE sistem boja
- Hunter-ov sistem boja
- boja na osnovu količine pigmenata.
Izražavanje boja pomoću numeričkih vrednosti, olakšava razumevanje i standardizaciju boja. Vizuelna boja može se kvantifikovati pomoću kolorimetara, tj. hromamometara. CIE komisija (International Commission on Illumination) odredila je tristimulusni sistem koji se često koristi za merenje površinske boje. Vrednosti XYZ zasnovane su na teoriji da oko poseduje receptore za tri osnovne boje, crvenu, zelenu, plavu, a da se sve ostale boje zapažaju kao njihova mešavina (slika 21).
Po CIE sistemu boja se definiše preko (Popov-Raljić, 1999):
- dominantne talasne dužine λ (nm) i čistoće boje Č (%), koje zajedno predstavljaju pokazatelj hromatičnosti,
- sjajnost u % (srednja reflektancija).
Jedna od najčešće korišćenih fotoelektričnih tristimulusnih kolorimetra za definisanje karakteristika boje prehrambenih proizvoda je MOM-color D. Princip određivanja boje ovog uređaja je aditivno mešanje boja (crvene, zelene, plave). Izračunati trihromatski koeficijenti (X,Y,Z) služe za određivanje dominantne talasne dužine i čistoće boje, kao što je prikazano na slici 22.
Dominantna talasna dužina se određuje na sledeći način: na osnovu trihromatskih koeficijenata X i Y unosi se odgovarajuća tačka u dijagramu hromatičnosti (slika 23). Ova tačka se spaja sa tačkom C uz produžavanje prave do preseka sa spektralnom krivom gde se očitava odgovarajuća dominantna talasna dužina za datu boju. Na slici 23 prikazane su boje obuhvaćene spektralnom krivom po CIE sistemu sa opisom pojedinih nijansi.
Na osnovu dijagrama hromatičnosti po CIE sistemu oznake boje tj. polja koja obuhvata spektralna kriva na slici 23 su: 1-ljubičastoružičasta; 2-crvenoljubičasta; 3-ružičasta; 4-ljubičastocrvena; 5-crvena; 6-narandžastocrvena; 7-crvenkastonarandžasta; 8-narandžasta; 9-žućkastonarandžasta; 10-žuta; 11-zelenkastožuta; 12-žutozelena; 13-žućkastozelena; 14-zelena; 15-plavkastozelena; 16-plavozelena; 17-zelenkastoplava; 18-plava; 19-ljubičastoplava; 20-ljubičasta; 21-ljubičastocrvena; 22- crvenkastoljubičasta.
Čistoća boje je u kvantitativnom smislu definisana kao razdaljina dotične tačke od “bele boje”. Čistoća je najveća ako se tačka nalazi na spektralnoj krivoj, i tada se radi o čistoj spektralnoj boji (čistoća je 100%). Što je tačka bliža izvoru C, čistoća se smanjuje (čistoća “bele tačke” je 0%).
CIE je razvila Yxy bojeni prostor od tristimulusnih vrednosti: Yxy bojeni prostor je dokazan u L*a*b* sistemu. L*a*b* (CIELAB) bojeni prostor je zasnovan na trodimenzionalnom bojenom prostoru sa tri koordinate (L*a* b* ). U CIELAB sistemu, boja se predstavlja sferično (slika 24).
Elementi opažene boje su svetloća, hue i hroma i oni se određuju iz L*a* b* koordinata.
L* koordinata je merilo svetloće boje i smeštena je na centralnoj (vertikalnoj) osi u CIELAB bojenom prostoru. Ova osa je ahromatična i ima opseg od crne (0) na dnu do bele (100) na vrhu. a* i b* su koordinate hromatičnosti i pokazuju pravac i udaljenost od centra obojene sfere. Koordinata a* označava crvenu boju kada je pozitivna, a zelenu kada je negativna. b* označava žutu kada je pozitivna i plavu kada je negativna. Hue angle (h°) se može odrediti iz koordinata a* i b*.
Hue angle utvrđuje (locira ) tip (vrstu) boje (crvena, žuta, plava, zelena itd.) i izračunava se kao:
hue angle (h°) = arctg b*/ a*
Razlike boje ∆E se mogu izraziti kao koordinate obojenog prostora u temenima korelativiteta svetlosti hroma i tonova. Za CIELAB formula je:
.
Literatura
1. Jeličić, A., Rajaković, Lj.: Antocijani- biljni pigmenti, Hemijski pregled, Beograd (2005)
2. Tepić, A.: Promena boje začinske mlevene paprike i zaštitno delovanje antioksidanasa, magistarski rad, Tehnološki fakultet, Novi Sad (2005)
3. Todorović, M., Đurđević, P., Antonijević, V.: Optičke metode instrumentalne analize, Beograd (1997)
4. Mratinić, E.: Kupina, Novi Beograd (1998)
5. Robinson, W. B., Bertino, J.J. and Witcombe, J.E.: Objective measurement and specification of colour in red wines. Am. J. Enol. Vitic.17 (1966) 118-123