Cvetni prah (polen) predstavlja mušku polnu ćeliju, a za medonosnu pčelu izvor su proteina, masti, minerala i vitamina bez čega ne može odvijati reprodukcija pčelinjeg društva. Polen je takođe jedan od pčelinjih proizvoda, ako ga pčele sakupe kao višak može predstavljati dodatni prihod pčelara, jer se sve više koristi kao sastavni deo lekovitih i dijetetskih proizvoda za ljudsku upotrebu.

Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi pčelinjeg meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu.

Pošto ima veliki značaj za razvoj pčelinjih društava i za potrebe čoveka, cvetni prah treba redovno prikupljati u vreme kada ga pčele unose u košnicu u količinama većim no što su potrebe pčelinjeg društva.

Prikupljanje cvetnog praha

Najpogodnije vreme za prikupljanje cvetnog praha je kada prođe glavna prolećna paša od juna do konca jula. U ovom razdoblju cveta veliki broj biljaka koje pčelama pružaju veće količine praha nego što su potrebe društava, pa se on tada može sakupiti bez veće štete po pčelinje društvo. Prema medonosnoj biljki koja dominira prepoznaju se i vrste meda, a polenov prah se koristi i kod kontrole kvaliteta meda u cilju utvrđivanja porekla meda.

Postoje specijalni hvatači koji sa nogu pčela skidaju veći deo praha pri unosu u košnicu. Hvatači su konstruisani tako da se pčele prolazeći kroz rešetku ili duplu mrežastu žicu na hvataču očešu o njihovu ivicu koja im tom prilikom skine veliki deo tovara praha. Gomilice praha otkačene sa nogu pčela padaju kroz mrežastu žicu u fioku, odakle se posle 4 do 7 dana skupljaju i konzerviraju za potrebe pčela ili ljudi.

Hvatači su podešeni tako da se mogu postaviti na leto košnice ili na podnjaču, što zavisi od sistema košnice kojom se pčelari. Pri nameštanju hvatača mora se voditi računa da oni budu tako postavljeni da pčele prolaze samo kroz rešetku hvatača, a nikako negde sa strane.

Da bi se pčele privikle na ulaz kroz hvatač, treba rešetku na hvataču podići i pustiti pčele da najmanje 24 časa slobodno izlaze i ulaze u košnicu. Zatim se spušta rešetka ili dupla mreža na hvataču i povremeno kontroliše kako teče rad pčela kroz rešetku. Ako su uslovi za berbu praha povoljni, tada pčele jednog društva sakupe za 7 dana do 2 kg praha, a u nekim slučajevima i dosta više.

Naknadno oduzimanje praha u istoj sezoni nije za preporuku, jer se to može loše odraziti na dalji razvoj pčelinjeg društva. Ako se hvatači polena neprekidno zadrže na košnicama od jednog do dva meseca, pored smanjene količine legla smanjiće se i prinos meda za jednu četvrtinu. Intenzitet sakupljanja polena zavisi od količine otvorenog legla u košnici. Veća količina tog legla regrutuje veći broj pčela sabiračica polena. Isti efekat se postiže prihranjivanjem šećernim sirupom u vreme kada nema nektara.

Hemijski sastav polena

Polen je veoma bogat proteinima koji služe kao građevni materijal za rast i obnovu tkiva. Količina proteina u polenu kreće se u širokim granicama od 10% kod nekih vrsta bora do 35% kod urmine palme.

U pogledu hemijskog sastava, pored proteina, polen sadrži složene aminokiseline, lipide (masti), ugljene hidrate (šećere, skrob, celulozu), minerale (Ca, Mg, P, Fe, Na, K, Al, Mn, S, a posebno Cu), vitamine (pantotensku i askorbinsku kiselinu, vitamine B kompleks, C, D i E), zatim razne enzime i koenzime.

Najbolje je da pčele imaju pristup polenu koji potiče od različitih biljnih vrsta, jer biohemijski izbalansirana hrana je od ključnog značaja za razvoj pčelinjeg društva. Ako su pčelinja društva prinuđena da koriste polen od monokultura, onda se taj nedostatak mora upotpunjavati mineralno-vitaminskim dodacima.

Konzerviranje cvetnog praha

Sakupljeni cvetni prah mora se odmah konzervirati, jer će se inače pokvariti ili će ga moljci uništiti. Konzerviranje se vrši sušenjem, mešanjem sa medom ili šećerom u kristalu. Da bi se očuvao kvalitet polena dobijenog pomoću hvatača, mora se na odgovarajući način uskladištiti da bi se sprečilo ubuđavanje ili pojava moljca i drugih štetočina.

Sušenje cvetnog praha. Za sušenje manjih količina cvetnog praha treba izraditi ram od drvenih letvica debljine oko 2 cm, veličine 40×40 cm na koji nategnuti amerikansko ili laneno platno, pa ga dobro učvrstiti za ram. U ram usuti prah i razrediti ga po celoj površini tako da debljina bude oko 10 mm. Odozgo preko rama postaviti drugo platno koga učvrstiti rajsnedlama da vetar za vreme sušenja ne bi raznosio prah. Drugo platno kojim se pokriva prah služi za održavanje veće toplote i za upijanje vlage iz praha. Tako pripremljen ram sa prahom ako je sunčan dan izneti napolje i po zalasku sunca uneti ga u prostoriju da prah preko noći ne bi navukao vlagu.

Prah se na ovaj način osuši za 3 do 4 dana, što treba proveriti podizanjem gornjeg platna. Ukoliko vreme nije pogodno za sušenje praha napolju tada ga treba staviti u prostoriju u kojoj se temperatura kreće od 20 do 25°C i ujedno ukloni ga sa rama gornje platno jer se tako prah brže i bolje suši.

Kada je u pitanju sušenje većih količina praha tada treba načiniti specijalan orman, sušionicu. Veličina ormana zavisiće od količine praha koji treba sušiti. No, bez obzira na veličinu, orman treba uspravno pregraditi na dva dela: jedan širi oko 50 cm koji će služiti za sušenje praha i drugi širine oko 15 cm koji će služiti za odvođenje vlage i kontrolu sušenja praha.

U širem delu ormana za bočne zidove treba prikovati na rastojanju oko 15 cm lajsnice u nekoliko redova, na koje će se kao u police oslanjati mrežasti ramovi sa prahom.

Mrežasti ramovi za sušenje praha prave se u veličini ormana, pazeći pri tome da se lako uvlače i izvlače iz ormana. Ispod mrežastih ramova na kojima se suši prah postavlja se električni grejač koji proizvodi toplotu i ventilator koji će pokretati proizvedenu toplotu ozdo na gore. Na bočnom zidu ormana namestiti termometar pomoću koga će se kontrolisati toplota u ormanu za vreme sušenja praha. Uključivanjem grejača i ventilatora topao vazduh struji kroz sve mrežaste okvire u kojima se nalazi prah. Topao vazduh zasićen vodenom parom odvodi se iz šireg dela ormana u uži jednim uskim prolazom izgrađenim na gornjem bočnom zidu ormana. U ovom užem delu ormana vertikalno je postavljen uređaj za hlađenje kao i posuda u kojoj se prikuplja voda. Topao vazduh, zasićen vodenom parom, prelaskom u uži deo ormana pod uticajem hladnog vazduha pretvara se u kapljice koje u vidu rose padaju u posudu. Na delu gde se nalazi posuda za vodu postavljeno je staklo kroz koje se kontroliše sušenje praha. Ako voda ne kaplje u posudu znak je da je prah suv pa treba isključiti grejač, ventilator i uređaj za hlađenje. Orman se spreda zatvara i otvara vratima koja dobro dihtuju i kroz koja se mogu lako unositi i iznositi mrežasti ramovi sa prahom.

Za sušenje praha najpogodnija je temperatura od 32 do 35°C, na kojoj se prah za 3-4 časa osuši, što se proverava kroz staklo.

Prah se mora pred sušenje prethodno izložiti dubokom smrzavanju na temperaturi minus 25°C u trajanju od 24 časa, da bi se uništila jaja moljaca koja se nalaze u prahu. Posle ovoga prah izneti na normalnu temperaturu, razrediti ga na mrežastom ramu u debljini oko 1 cm. Osušeni prah treba staviti u najlonske vreće i prema potrebi ga mleti i koristiti. Pravilno sačuvan polen dubokim zamrzavanjem zadržava klijavost i može se upotrebiti za oprašivanje cvetova biljaka. Inače se sakupljen polen može čuvati duboko zamrznut i bez prethodnog sušenja.

Kada se polen suši na vazduhu, dolazi do gubitka u masi i do 20% u odnosu na prvobitnu masu. Polen se može se sušiti u posebnim uređajima sa ugrađenim toplotnim izvorom i odnošenjem vlage u vazdušnoj struji tako da se ukupna vlaga svede na 8-9%. Tako dobijen polen stavi se u zamrzivač na -18 do -20°C, gde ostane do 48 časova a potom se čuva na 0°C i više godina bez gubitka svojstava.

Konzervisanje mešanjem sa medom ili šećerom. Prah koji se konzerviše u kristalisanom medu ili šećeru u prahu može se konzervirati u suvom ili svežem stanju. Prah treba pomešati u srazmeri 1000 g praha sa 500 g meda ili šećera, pa ga staviti u tegle. Odozgo preko praha nasuti jedan tanak sloj šećera da bi se prah bolje sačuvao. Tegle zatvoriti celofanom i čuvati u čistoj i suvoj prostoriji. U ovom slučaju se koristi činjenica da je mikrobiologija meda takva da med praktično daje konzervišući efekat.

Polen osušen u smeši sa kristalnim šećerom ili sojinim brašnom lako se upotrebljava za prihranu pčela. Polen se može pomešati sa kristalisanim medom u vidu paste i koristi za ishranu ljudi ili pčela.

Upotreba cvetnog praha

Pored upotrebe meda, postoje indikacije da su i polen u stara vremena kao hranu i lek upotrebljavali Grci, Egipćani, Persijanci i Kinezi.

Samleveni ili konzervirani cvetni prah u šećeru meša se sa kristalisanim ili tečnim medom uz dodatak 1 grama mleča, ako se sa njim raspolaže. Za jednu kuru domaćeg leka potrebno je 30 grama čistog cvetnog praha, 1 gram mleča i 200 grama kristalisanog ili tečnog meda, najbolje bagremovog ili livadskog. Mešanje cvetnog praha, mleča i meda najbolje se vrši električnim mikserom ili ručno.

Ukoliko nemamo kristalisanog meda, prah se može mešati i sa tečnim medom (tehnologija proizvodnje meda), samo se u takvim slučajevima med mora prethodno dobro umutiti mikserom da bi se dobila gusta penasta masa u vidu krema, u koju treba dodati određenu količinu cvetnog praha i matičnog mleča, a zatim ponovo dobro izmešati mikserom da bi bila što kompaktnija.

Izmešani prah, mleč i med treba razliti u podesne staklene teglice i smestiti ih u suvu prostoriju ili u frižider.

Konzervirani cvetni prah upotrebljava se tako što se u toku 10 dana svakog jutra pre doručka ili pre večere uzima po jedna kafena kašičica. Zatim se pauzira 7 dana, i potom nastavlja uzimanje sve dok se ne potroši cela količina. U toku jedne godine potrebno je uzeti bar 4 teglice konzerviranog praha sa mlečom mada je i to individualno, jer nekom organizmu treba više, a nekom manje.

U razvijenim zemljama polen se pakuje na različite načine i prodaje u radnjama zdrave hrane. Kod nas se polen konzumira u smeši sa medom, mlečom ili na neki drugi način. Niz preparata na bazi polena koje proizvode pojedini pčelari i pčelarske organizacije mogu se naći kod nas u trgovinama.

U poslednje vreme fabrike lekova i apoteke proizvode razne mešavine od cvetnog praha, mleča i meda, koje prodaju pod raznim nazivima, pa je uz svako takvo pakovanje priloženo i uputstvo za upotrebu. U poslednje vreme ističe se vrednost polena za održavanje u zdravom stanju prostate kod čoveka. I kod nas već postoje preparati na bazi polena i propolisa koji služe za terapiju prostate.

Literatura

1. prof. dr Jovan Kulinčević, Pčelarstvo, Partenon, Beograd, 2012.
2. Igor Despotović, Pčelarstvo, Imperija knjiga, Kragujevac, 2012.
3. Miodrag-Miša Vujović, Pčelarstvo, Samostalna izdavačka agencija „Zlaja“, Beograd, 2008.
4. dipl. vet. Tihomir Perić, Uspešno pčelarenje, Neven, Zemun , 2008.
5. mr Žarko Stepanović, Darovi košnice, Graficom-uno, Beograd, 2006.
6. Branko Relić, Pčelarenje kao profesija i hobi, Partenon, Beograd, 2006.
7. Dušan Todorović i Vojin Todorović, Praktično pčelarstvo, Nolit, Beograd, 1983.