U botaničkoj sistematici voćke su kao i sve ostale biljke podeljene odnosno klasifikovane u redove, familije, podfamilije, rodove, vrste itd. U voćarstvu je klasifikacija znatno uprošćena i izvršena je prema pomološkoj podeli plodova, jer to najbolje odgovara praktičnim potrebama. Otuda se u istoj grupi nalaze vrste voćaka koje pripadaju čak i različitim familijama. Izuzetak je grupa voćaka koje uspevaju u južnim, toplim, suptropskim predelima i koje čine grupu bez obzira na osobine plodova.
Voćke se mogu podeliti na zeljaste i drvenaste voćke. U prve spadaju jagoda i aktinidija, a u druge sve ostale. Među drvenastim voćkama razlikujemo žbunove bez diferenciranog debla (malina, kupina, ribizla, ogrozd i borovnica), polužbunove sa diferenciranim deblom i više izdanaka koji ga prate (smokva, nar, leska, katkad i dunja), i voćke s jednim razvijenim deblom koje su i najmnogobrojnije (jabuke, kruške, šljive, agrumi, masline i dr.).
Voćke se mogu podeliti i po njihovoj geografskoj rasprostranjenosti na:
- listopadne (kontinentalne),
- suptropske i
- tropske voćke.
Kao što je već rečeno za praktične potrebe u voćarskoj privredi nije bilo moguće da se prihvati botanička sistematizacija, izvršena po srodnosti biljaka. Zato se nametnula potreba da se voćke klasifikuju na drugi način, za tu podelu se uzimaju drugi kriterijumi, među kojima je najvažnija osobina ploda.
Danas je najviše primenjena pomološka klasifikacija listopadnih voćaka. Ova klasifikacija se kombinuje s grupom suptropskih i tropskih voćaka, a delimično se podudara i s botaničkom klasifikacijom. Prema tome po ovoj pomološkoj klasifikaciji voće je razvrstano u sledeće grupe:
I. Jabučasto voće — u botanici Pomoideae, obuhvata vrste: jabuka, kruška, dunja, glog, mušmula i oskoruša.
II. Koštičavo voće — u botanici Prunoideae, obuhvata vrste šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja i drenjina. Ovde se ubraja sve voće sa košticom u sredini ploda. Prema tome, treba napustiti izraz „koštunjičavo voće”, pa i izraz „košpičavo voće”, koji se ponegde upotrebljavaju za oznaku ove grupe.
III. Jezgrasto voće — u ovu grupu ulazi voće sa tvrdom ljuskom oko jezgra, i to: orah, kesten, leska, badem. Ovde ovo razvrstavanje potpuno odstupa od botaničkog razvrstavanja.
Da bi se ujednačile i neke morfološke oznake kod voća ove grupe, preporučuje se:
- da se pod imenom leska podrazumeva voćka (biljka), a pod imenom lešnik samo plod leske;
- da se pojedini delovi plodova ovako imenuju: jezgra za semenku oraha i Iešnika, ljuska za tvrdi deo (endokarp) oko semenke, lupina za zeleni omotač (oplođe, klapinu) samo za orah.
IV. Jagodasto voće — U ovu grupu razvrstano je sitno voće jagodastog ploda: ogrozd, ribizla, malina, kupina, jagoda, dud, aktinidija, borovnica. Prema tome, napušteni su izrazi bobičasto ili babičavo voće koji se ponegde u literaturi upotrebljavaju.
V. Suptropsko voće — pod ovim imenom grupisano je voće koje uspeva u suptropskim predelima, i to: maslina, smokva, agrumi, šipak (nar), rogač, kaki. Agrume (pomorandža, mandarina, limun, grejpfrut) u mnogim zemljama ubrajaju u posebnu kategoriju.
VI. Tropsko voće — pod ovim imenom grupisano je voće koje uspeva u tropskim predelima, i to: urma, banana, ananas, avokado, kokosov orah i dr.
U pojedinim grupama pa i u okviru iste grupe voćke se obično upadljivo međusobno razlikuju po biološkim i privrednim osobinama. Te razlike su naročito velike u grupama koje su zasnovane na geografskoj rasprostranjenosti a ne na osobinama plodova.
Napomene o klasifikaciji. Pod izrazom voće treba podrazumevati samo plodove voćaka, a pod izrazom voćka drvo koje daje te plodove. Prema tome, trebalo bi da se navedena podela na grupe od I-V uzima samo kada se govori o plodovima voćaka, dok su logičniji grupni nazivi za drveta i žbunove koji daju voće: voćke jabučastih, koštičavih jezgrastih i jagodastih plodova. Ta podela ne važi za geografske nazive (na primer, maslina je mediteranska voćka, a njezini plodovi mediteransko voće).
Literatura
- prof. dr Miladin M. Šoškić: Savremeno voćarstvo, Partenon, Beograd, 2008.
- dr D. Janković i dr M. Jovnović: Opšte voćarstvo, Građevinska knjiga, Beograd, 1987.
- inž. Šerif Bubić: Specijalno voćarstvo, Svjetlost, Sarajevo, 1977.
- dr Spasoje Bulatović: Praktično voćarstvo, Nolit, Beograd, 1974.