Autor: Predrag Dupalo
.

.
Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede ne sadrži bilo kakve veštački sintetizovane materije, pa i pesticida. Ona obzbeđuje proizvodima veću nutritivnu vrednost od onih koji su proizvedeni konvencionalnom proizvodnjom. Istraživanja u Nemačkoj su pokazala da ovi proizvodi imaju značajno viši sadržaj oligo minerala i to posebno kalijuma i gvožđa, a takođe i viši nivo magnezijuma, fosfora i vitamina C. Do sličnih rezultata došlo se i u Americi, gde je utvrđeno da ovi proizvodi imaju 63 % više kalijuma, 73 % više gvožđa i 125 % više kalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom.

Organska hrana može biti ili sveža ili prerađena, zavisno od metoda proizvodnje.

Sveža ne prerađena organska hrana, kao što je voće i povrće, moguće je kupiti direktno od proizvođača, na pijacama, supermarketima, marketima zdrave hrane. Neprerađeni proizvodi animalnog porekla kao npr. meso, jaja, mleko ređe se nalaze u ’’svežem’’ stanju.

Pod prerađenom organskom hranom podrazumeva se većina proizvoda koja se mogu naći u supermarketima.Najčešće se u okviru iste prodavnice mogu naći proizvod proizveden na organski i konvencionalni način, pri čemu je organski proizveden proizvod najčešće skuplji. Najveći deo proizvoda organske hrane potiču od velikih proizvođača hrane koji proizvode i prodaju i konzervisanu hranu, smrznuto povrće kao i drugu konvencionalnu hranu.
Prerađena organska hrana najčešće sadrži samo organske sastojke bez dodatka veštačkih aditiva i proizvedena je primenom nekoliko metoda, posebnih materijala i pod posebnim uslovima. Ovo podrazumeva da se ne koriste hemijske i konvencionalne metode obrade.
Primeri obrađene organske hrane su čipsevi, kolačići i razne druge grickalice.

Iako zauzimaju tek oko 1% ukupnog svetskog tržišta hrane, organski proizvodi postaju sve traženija roba u svetu i sve je značajnije učešće ovih proizvoda u svetskim trgovinskim tokovima.
Procenjuje se da će učešće ovih proizvoda na svetskom tržištu hrane nastaviti da raste i u narednim godinama.

Neophodni uslovi za početak organske poljoprivrede

1. Izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od mogućih izvora zagađenja
2. Odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje
3. Usklađen razvoj biljne i stočarske proizvodnje
4. Osposobljenost stručnjaka i proizvođača za organsku poljoprivredu

 

Označavanje organskih proizvoda

Za sada u svetu ne postoje usaglašeni standardi za označavanje organskih proizvoda. U Evropskoj Uniji i SAD proizvođači se moraju strogo pridržavati usvojenih standarda ukoliko žele da svoje proizvode označe kao organske.

Potrošači kupovinom proizvoda koji nose ovaj znak mogu biti sigurni da:

je najmanje 95% sastojaka ovog proizvoda organskog porekla

se proizvod slaže sa propisima inspekcije koju ovi proizvodi prolaze

sam proizvod dolazi direktno od proizvodaca i da je zapakovan u propisanu ambalažu

sadrži ime proizvodaca, kod i telo koje je izvršilo inspekciju

Kod nas, Predlogom zakona o organskoj poljoprivredi i organskim proizvodima, sertifikovan organski proizvod se obeležava oznakom „organski proizvod“, kodom ovlašćene organizacije i nacionalnim znakom. Izgled oznake i nacionalnog znaka propisuje ministar.

 

Količina zemljišta pod organskom poljoprivrdeom (ha)

Poslednjih deset godina proizvodnja i prerada organskih proizvoda postaje sve popularnija i ekonomski značajnija. To je i razumljivo obzirom da mere i postupci koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji (intenzivna obrada zemljišta, gajenje samo jedne vrste na većim površinama, primena mineralnih đubriva, hemijska kontrola korova, štetočina i bolesti i genetička manipulacija gajenim biljkama) imaju za cilj povećanje produktivnosti. Međutim, takvim postupcima dovodi se u pitanje budući nivo proizvodnje, obzirom da se uništavaju uslovi koji bi doprineli dugoročnom održavanju plodnosti.
Prema podacima SOEL – Survey cit. Fruhvald za 2004. godinu, pod organskom proizvodnjom nalazi se 24 miliona ha širom sveta. Najveći deo tih površina nalazi se u Australiji (10 miliona ha), Argentini (2,9 miliona ha) i Italiji (1,2 miliona ha). U Srbiji i Crnoj Gori, prema različitim izvorima, neki vid organske proizvodnje obavlja se na oko 6.000 ha, a u prelaznom periodu nalazi se oko 9.000 ha , što zbirno iznosi oko 15.000 ha. To je u odnosu na ukupno obradivu površinu koja u Srbiji iznosi 4,2 miliona ha samo 0,3 %.

Tabela 1.Površina pod organskom proizvodnjom u svetu

Država	Površina pod organskom poljoprivredom (ha)
Australija	10.000.000
Argentina	2.960.000
Italija	1.168.212
SAD	950.000
Brazil	841.769
Nemacka	696.978
Austrija	297.000
Švajcarska	107.000
Madarska	103.672
Srbija i Crna Gora	15.200
Bosna i Hercegovina	1.113
Hrvatska	120

U izveštaju Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine 2002. godine o stanju životne sredine u Srbiji, konstatovano je da je 651.000 ha ili 75 % od analiziranih 868 ha poljoprivrednih površina pogodno za organsku proizvodnju. Ta zemljišta nisu opterećena teškim metalima, pesticidima, ni ostacima mineralnih đubriva, niti su zakišeljena.

 

Razvoj tržišta organskih proizvoda

U zemljama EU prodaja organskih proizvoda je utrostručena. Potrošači ovu hranu kupuju prije svega iz zdravstvenih razloga (46%) i boljeg ukusa (40%). U nekim razvijenim zemljama organska poljoprivreda već predstavlja značajan udio u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, pa tako u Danskoj na nju otpada 13%, u Austriji 10%, u Švajcarskoj 8%. Najveće tržište organskih proizvoda je u Nemačkoj sa godišnjim rastom od 10% i dvostruko je veće od drugog po redu tržišta Francuske. Procjenjeno je da u SAD, Francuskoj i Japanu godišnji rast ove proizvodnje iznosi oko 20%.

 

Argumenti ZA organsku hranu

Prednosti vezane za prirodnu sredinu. Na osnovu nekoliko istraživanja prednosti organski uzgajane hrane su sledeće:

1. Farme organske hrane ne ispuštaju sinteticke pesticide u okolinu, od kojih su neke opasne za okolnu floru i faunu.
2. Farme organske hrane ne narušavaju postojece razlicite eko sisteme i biljni i životinjski svet u njima.
3. Pri proracunu prinosa u odnosu na jedinicu obradive površine ili po jedinici prozvoda dolazi se do zakljucka da je manja kolicina energije potrebna pri njihovoj proizvodnji. Takode je manja i kolicina otpada nastalog pri uzgajanju.

Prema nekim studijama smanjenje prinosa od 20% uslovljeno uzgajanjem organske hrane, omogućuje i do 50% manju upotrebu veštačkog đubriva i oko 97% manju upotrebu pesticida. Ova letina je prema istom izvoru bila mnogo boljeg kvaliteta i duže održiva svežom.
U jednom istraživanju izvršenom na dve farme organske hrane i jednoj konvencionale,u uslovima teške suše,polja sa usevima organske soje su dala od 52% do 96% bolje prinose od konvencionalne soje. Kod kukuruza u istim uslovima jedna letina organski proizvedena je dala 37% bolji prinos od konvencionalne,dok je druga dala za 62% niži prinos.

 

Argumenti PROTIV organske hrane

Konvencionalna hrana sadrži zaostalu znatnu količinu pesticida i drugih primesa. Mada se po istraživanju iz 2002 da zaključiti da i organski uzgajana hrana sadrži određene primese i to oko jedne trećine primesa u odnosu na konvencionalnu hranu. Jedna od glavnih razloga debata u vezi organske hrane su upravo pesticidi jer iako se mogu dokazati analitičkim putem u namirnicama, čak i u tako malim količinama, mnogi naučnici smatraju da upravo te količine nemaju uticaj na zdravlje čoveka. Takođe svi pesticidi prolaze rigorozne serije testova pre nego što budu pušteni u upotrebu i nadležni ustanove određuju tačnu količinu zaostalih pesticida u proizvodima koja je dozvoljena pri pravilnoj upotrebi tog preparata.

1. Novija ne-organska poljoprivreda, zasnovana na herbicidima, koji pripremaju zemljište, pruža znacajna unapredenja u energetskoj efikasnosti.
2. Organski uzgajane namirnice trpe znacajne kolicine gubitaka zbog glodara, insekata, bolesti, pa samim tim zahtevaju znacajnu vecu kolicinu zemljišta za istu kolicinu prinosa. Na osnovu jedne studije utvrdeno je da za isti prinos organskog i konvencionalnog paradajiza, potrebno je oko 624% više zemljišta organskim usevima.
3. Neki pesticidi se takode koriste i u organskoj proizvodnji, neki od njih sadrže teški metal bakar, koji može biti izvor gomilanja istog u proizvodu.
4. Pesticidi koji se koriste u konvencionalnoj proizvodnji su tretirani i ispitani pre no što su pušteni u prodaju, dok su retki pesticidi u organskoj proizvodnji koji su u potpunosti ispitani.
5. Mnogi smatraju da organski proizverdena harna nije održiva jer nije u mogucnosti da odgovori na sve potrebe covecanstva za hranom.

 

Pravne regulative

Organska poljoprivreda je kao i sve ostale oblasti poljoprivrede regulisana propisima kojima se definišu pravila ovakvog načina proizvodnje. IFOAM (International Federation of Organic Agriculture Movments) je prva donela Osnovne standarde za organsku poljoprivredu. Evropska Unija je donela propise 1991. godine kada je usvojena Regulativa EEC 2092/91 o organskoj poljoprivredi.

Vlada Republike Srbije je početkom decembra 2005. godine usvojila Predlog zakona o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima i uputila ga u Skupštinsku proceduru. Ovim Zakonom uređuje se proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje, kao i prerada, skladištenje, transport, obeležavanje, deklarisanje i promet ovih proizvoda, njihova sertifikacija i resertifikacija, kao i sva ostala pitanja vezana za ovu oblast.

Zakon ima za cilj :

dobijanje proizvoda sa potvrdenom procedurom proizvodnje

održiv socijalno-ekonomski ruralni razvoj

zaštitu potrošaca, stavljanje oznake koja jasno ukazuje na nacin i metode za dobijanje organskih proizvoda

zaštitu prirodnih resursa od zagadenja

dugorocno održavanje i povecanje plodnosti zemljišta

ocuvanje biodiverziteta

     Novi zakon uvodi neke novine, naročito kad se radi o sertifikaciji. On sertifikaciju poverava zasebnim organizacijama, a Ministarstvo poljoprivrede daje ovlašćenja za obavljanje tog posla, vodi registar organske proizvodnje, obavlja inspekciju sertifikacionih tela i predlaže mere za razvoj organske poljoprivrede

 

Budućnost organske privrede u Srbiji

Naša zemlja je sa svojim poljoprivredno-prehrambenim proizvodima u velikoj meri orijentisana na tržište evropskih zemalja. Veliki broj zemalja za ovakve oblike proizvodnje daje subvencije, stimulišući na taj način poljoprivredne proizvođače da ga prihvate. Finasijska pomoć država koje su članice EU, za petogodišnje bavljenje organskom proizvodnjom, iznosila je od 600 €/ha za jednogodišnje ratarske useve , do 900 €/ha za višegodišnje ratarske useve (Uredba Saveta Evrope br. 1257/99).
Bez pomoći države ova proizvodnja teško može da izdrži konkurenciju konvencionalne proizvodnje, jer se efekti ove proizvodnje ne mogu gledati kratkoročno, oni svoje efekte daju tek posle dužeg niza godina. Važna je takođe i činjenica da se za proizvode dobijene organskom proizvodnjom dobija veća cena nego za konvencionalne proizvode i to zavisno od načina prodaje prosečno negde oko 50 %, mada se mora imati u vidu da su troškovi proizvodnje nešto povećani

 

Koristiti ili ne

Smatra se da je organski proizvedena hrana veoma unosan biznis ali ni on nije bez rizika. Zapadni potrošači sve će više naginjati istoj bez obzira na cenu jer je generalno mnogo ukusnija i zdravija.

Kod nas je situacija mnogo povoljnija jer još uvek privreda nije postigla taj intezitet brzog uzgoja i brze potrošnje što nam omogućuje da jedemo mnogo zdraviju hranu uzgajanu na konvencionalni način. Uticaj popularnosti organski proizvedene hrane u svetu kod nas može biti samo povoljan jer uz malu modifikaciju današnjih metoda uzgajanja kultura lako možemo pospešiti porast proizvodnje a samim tim i izvoza organskih proizvoda u zapadne zemlje.
Kod nas se smatra, a i dugo će se još smatrati da je organska hrana pomodarstvo i neće još dugo postati popularna iz više razloga. Neki od njih su:

• neupućenost potrošaca,
• viša cena u nekim slučajevima i do tri četri puta,
• relativno zdrava konvencionalna hrana,
• mali broj proizvoda na tržištu,
• lažne “prodavnice“ zdrave hrane,
• neregulisanost primene zakonskih regulativa, a pre svega
• nezainteresovanost tržišta za istom.

Sertifikati organskih proizvoda