Branko Čičić, Fond Organska Srbija – Beograd
.
Problemi i predlozi mera za njihovo prevazilaženje
Zašto organska poljoprivreda
Četiri su glavne grupe razloga za organsku poljoprivredu:
- zdravstveni,
- ekološki,
- ekonomski i
- politički.
Zdravstveni razlozi
Organska hrana ne sadrži aditive dopuštene u neorganskoj hrani kao što su hidrogenizirane masnoće, aspartam ili veštačke boje i ukusi. Ona takođe ne :adrži pesticide i herbicide – uzročnike brojnih oboljenja, kao ni GM edinjenja. Po svom sastavu, organska hrana ima značajno više nivoe vitamina i minerala. Istraživanja su pokazala da organska hrana sadrži, na primer, u šroseku 63% više kalijuma, 73% više gvožđa i 125% kalcijuma nego proizvodi lobijeni konvencionalnom poljoprivredom, a udeo sadržaja suve materije u organskim proizvodima veći je i do 30%.
Ekološki razlozi
Organska poljoprivreda je prijateljska po prirodnu sredinu. Ona ne koristi pesticide, herbicide i veštačka đubriva, te ne zagađuje vode i ne ispošćuje zemljište. Zbog načina gajenja koji podrazumeva raznolikost kultura, ona doprinosi biodiverzitetu područja na kojima se gaji hrana.
Ekonomski razlozi
Organska poljoprivreda je trenutno jedna od najpropulzivnijih grana u svetskoj ekonomiji.Povećanje organske proizvodnje donelo bi Srbiji:
- Optimalno korišćenje poljoprivrednih resursa
- Višu stopu ekonomskog rasta
- Povećanje izvoza
- Povećanje lokalne poljoprivredne proizvodnje
- Poboljšanje standarda stanovništva u ruralnim regionima
- Razvoj sela
- Očuvanje i uvećanje seoske populacije
Politički razlozi
Pitanje organske poljoprivrede je pitanje očuvanja nacionalnog suve-reniteta. GMO tehnologije u poljoprivredi predstavljaju „patente“ kojima se patentira život biljaka i životinja. Budući da su registrovani kao patenti, proizvođačima je zabranjeno da seme čuvaju za sledeću sezonu i tako postaju trajno zavisni od biotehničkih kompanija. Međunarodna sudska praksa pokazuje svu surovost biotehničkih kompanija prema poljoprivrednicima koji su pokušali da sačuvaju seme od roda koji su proizveli.
U konvencionalnoj poljoprivredi, privatizacijom semenskih instituta i njihovim prevođenjem u vlasništvo korporacija, jedan broj se automatski gasi, a drugi prevode u „nove“ proizvodne programe.Na ovaj način, domaće sorte nestaju, uvode se patentirane i uspostavlja kontrola nad lancem nacionalne proizvodnje i ishranom stanovništva.
Organska poljoprivreda, sa prirodnim i ukrštenim varijetetima sorti i semena, koje poljoprivredni proizvođači od ovogodišnjeg roda ostavljaju za sledeću sezonu, čini proizvođače i nacionalnu poljoprivredu nezavisnim i manje osetljivim na fluktuacije tržišta.
.
Organska poljoprivreda
Počeci
Organska poljoprivreda je proistekla iz razumevanja čoveka kao integralnog bića i nerazdvojnog dela Prirode. Kao takva, ona ima istorijske korene u obuhvatnim svetonazorima i praktičnim sistemima življenja koji zdravlje i sreću čoveka, društva i planete vide kao najviše životne vrednosti.
Tehnička (redukcionistička) definicija određuje organsku poljoprivredu kao skup uzajamno povezanih načela i postupaka utvrđenih formalnim standardima organske proizvodnje koji se koriste u poljoprivredi.
Načela organske poljopriverede® (prema EROAM-u1)
Načela organske poljoprivrede služe da inspirišu organski pokret u njegovom punom biodiverzitetu. Ona rukovode razvojem stavova IFOAM-a, programima i standardima. Nadalje, oni (programi i standardi) su prisutni sa vizijom da će biti prihvaćeni širom sveta.
Organska poljoprivreda se zasniva na:
- Načelu zdravlja
- Načelu ekologije
- Načelu pravednosti
- Načelu nege i zaštite
Svako načelo je artikulisano kroz tvrdnju, nakon koje sledi objašnjenje. Ova načela treba koristiti celovita i sva zajedno. Ona su sastavljena kao etički principi koji treba da inspiringu akciju.
Načelo zdravlja
Organska poljoprivreda tpreba da održava i podstiče zdravlje zemljišta, biljaka, životinja, ljudi i planete kao jedne i nedeljive celine.
Ovo načelo iznosi da se zdravlje pojedinaca i društvenih zajednica ne može razdvojiti od zdravlja ekosistema – zdrava zemljišta proizvode zdrav rod koji hrani zdravlje životinja i ljudi.
Zdravlje je celina i integritet živih sistema. Ono nije samo odsutnost bolesti, već održavanje telesnog, mentalnog, socijalnog i ekološkog blagostanja. Imunitet, otpornost i regeneracija su ključne osobine zdravlja.
Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je reč o zemljoradnji, preradi hrane, distribuciji ili potrošnji jeste da podrži i ojača zdravlje ekosistema i organizama od onih najmanjih koji se nalaze u zemljištu do ljudskih bića.
Posebno, organska poljoprivreda ima za cilj da proizvede visoko kvalitetnu, nutricono vrednu hranu koja doprinosi preventivnoj nezi zdravlja i blagostanja. Imajući ovo u vidu, ona treba da izbegava korišćenje fertilizatora, pesticida, životinjskiih lekova i prehrambenih aditiva koji mogu da imaju rđave efekte po zdravlje.
Načelo ekologije
Organska poljoprivreda treba da se zasniea na živućim ekološkim sistemima i ciklusima, da sarađuje sa njima, da ih podržava i da im pomaže da se održe.
Ovo načelo ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar živućeg ekološkog sistema. Ono kaže da se proizvodnja treba zasnivati na ekološkim procesima i recikliranju Ishrana i blagostanje se ostvaruju kroz ekologiju specifične proizvodne sredine. Na primer, u slučaju zasada, to je živuće zemljište, za životinje to je ekosistem farme; za ribu i morske organizme, vodena sredina.
Organska zemljoradnja, pastoralni i sistemi divlje žetve treba da se uklope u cikluse i ekološke ravnoteže u prirodi. Ovi ciklusi su univerzalni, ali njihovo delovanje je specifično za svaki lokalitet. Upravljanje organskom proizvodnjom se mora prilagoditi lokalnim uslovima, ekologiji, kulturi i veličini. Unošenje novih vrednosti treba smanjiti ponovnim korišćenjem starih, recikliranjem i efikasnim korišćenjem materijala i energije da bi se kvalitet prirodne sredine održavao i poboljšavao,a resursi očuvali.
Organska poljoprivreda treba da ostvari ekološku ravnotežu pažljivim osmišljavanjem sistema zemljoradnje, zasnivanjem staništa i održavanjem genetske i poljoprivredne raznolikosti. Oni koji proizvode, prerađuju, trguju ili troše organske proizvode treba da zaštite i pozitivno deluju na zajedničku prirodnu sredinu, uključujući pejsaž, klimu, staništa, bioraznolikost, vazduh i vodu.
Načelo pravednosti
Organska poljoprivreda treba da gradi odnose koji osiguravaju pravednost s obzirom na zajedničku prirodnu sredinu i šanse koje pruža živou.
Pravednost je karakterisana poštenjem, poštovanjem, pravdom i vođenjem računa o svetu koji delimo, kako između ljudi tako i u pogledu njihovog odnosa prema drugim živim bićima.
Ovo načelo naglašava da osobe uključene u organsku poljoprivredu treba da se u međuljudskim odnosima ponašaju na način koji osigurava pravednost na svim nivoima i za sve strane – zemljoradnike, radnike, prerađivače, distributere, trgovce i potrošače. Organska poljoprivreda treba da svakome obezbedi dobar kvalitet života i doprinese suverenitetu u pogledu hrane i smanjenju siromaštva. Ona teži da proizvede dovoljne količine hrane dobrog kvaliteta i drugih proizvoda.
Ovo načelo insistira da životinjama treba da se obezbede uslovi i prilika za život koji je u skladu sa njihovom fiziologijom, prirodnim ponašanjem i blagostanjem.
Prirodnim i sredinskim resursima koji se koriste u proizvodnji i potrošnji treba upravljati na način koji je društveno i ekološki pravedan i treba da se sačuva za buduće generacije. Pravednost zahteva sisteme proizvodnje, distribucije i trgovine koji su otvoreni i pravedni, a proizizlaze iz stvarnih okolinskih i sredinskih troškova.
Načelo nege i zaštite
Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran način, kako bi se zaštitlo zdravlje i blagostanje sadašnjih i budućih generacija i prirodne sredine.
Organska poljoprivreda je živući i dinamičan sistem koji reaguje na unutrašnje i spoljnje zahteve i uslove. Praktikanti organske poljoprivrede mogu da podstiču efikasnost i povećavaju produktivnost, ali bez rizika da se ugroze zdravlje i blagostanje.Shodno tome, potrebno je pažljivo procenjivati vrednost novih tehnologija i stalno revidirati postojeće metode. Uzimajući u obzir da je naše razumevanje ekosistema i poljoprivrede nepotpuno, mora se uvek biti oprezan.
Ovo načelo kaže da su oprez i odgovornost ključni momenti u upravljanju, razvoju i izboru tehnologija u organskoj poljoprivredi. Nauka je potrebna da osigura da je organska poljoprivreda zdrava, bezbedna i ekološki zdrava. Međutim, naučno znanje samo po sebi nije dovoljno. Praktično iskustvo, akumulisana mudrost, kao i tradicionalno i lokalno znanje nude valjana rešenja, testirana vremenom. Organska poljoprivreda treba da spreči značajne rizike usvajanjem odgovarajućih tehnologija i odbijanjem onih nepredvidljivih, kao što je genetsko inženjerstvo. Odluke treba da reflektiraju vrednosti i potrebe svih onih koji mogu da trpe posledice njihovog usvajanja, kroz transparentne procese u kojima je omogućeno i njihovo lično učestvovanje.
.
Organska poljoprivreda u svetu
Organska poljoprivreda se brzo razvija i trenutno se praktikuje u više od 120 zemalja sveta. Njen udeo u poljoprivrednom zemljištu nastavlja da raste.
Prema najnoviJim podacima, pod kultivacijom je trenutno 31 milion hektara na 633.891 registrovanoj farmi (januar 2007). Ovo čini 0.7% poljoprivrednog zemljišta u svetu.
U ovom trenutku, zemlje sa najvećim organskim površinama su Australija (11.8 miliona hektara), Argentina (3.1 miliona hektara), Kina (2.3 miliona hektara) i SAD (1.6 miliona hektara). Broj poljoprivrednih dobara i odnos površina obradive zemlje pod organskim kulturama u poređenju sa konvencim, međutim, najveći je u Evropi.
Rast površina pod organskom proizvodnjom najveći je u Severnoj Americi i Evropi; u poređenju sa 2004. g, porast na oba kontinenta je za po pola miliona hektara, što čini porast od gotovo 30 procenata.
Pojedine zemlje drže primat u izvesnim proizvodima. Tako, na primer, najveći proizvođač organskih citrusnih plodova je Italija, najveći proizvođač organske kafe Meksiko, a najveći proizvođač kakaoa Dominikanska Republika. lideri u proizvodnji organskog grožđa su Italija, Španija i Francuska. Španija i Tunis su najveći proizvođači organskih maslina.
Podneblje, istorijsko nasleđe i državna podrška organskom sektoru čini pojedine zemlje liderima u određenoj vrsti organske proizvodnje.
Šumski i drugi plodovi iz prirode
Uz 31 milion hektara obrađivane zemlje, na 62 miliona hektara ngumskog i drugog divljeg zemljišta sakupljaju se divilji plodovi . Najveći deo čine bambusovi izdanci (36% ukupno obranih plodova), divlje i jagodičasto voće (21%) i različite vrste oraha (19%).
Potencijalno, Srbija bi mogla postati jedan od svetskih lidera u sakupljanju organske kleke.
Tržište
Globalna prodaja organske hrane i pića porasla je za 43 procenta – od 23 milijarde US $ (17.8 milijardi €) u 2002. do 33 milijarde US$ (25.5 milijardi €) u 2005. Prema proceni Og§ašs MopIog-a sa početka 2007., očekuje se daljnji porast na. 40 milijardi US $ (30.9 milijardi €) za 2006.
Iako je organska poljoprivreda danas prisutna svuda u svetu, najveća potražnja je u Evropi i SAD. Ova dva regiona imaju neprekidan manjak tražene robe, jer proizvodnja ne dostiže potražnju.
Standardi i propisi
Godina 2006. je bila vrlo dinamična u pogledu razvoja pravnih okvira za organsku poljoprivredu u svetu. Proces revizije u EU pravilnika 2092/91 o organskoj poljoprvredi, međutim, privukao je najveću međunarodnu pažnju u 2006. Proces je započeo krajem 2005. i trebao bi biti završen u 2007. Trenutno, više od 60 zemalja imaju zakone o organskoj proizvodnji, uključujući Srbiju.
Sertifikacija i akreditacija
Danas, 395 organizacija širom sveta nudi usluge organske sertifikacije. Većina sertifikacionih tela nalazi se u Evropi (160), zatim u aziji (93) i Severnoj Americi (80). Zemlje sa najvećim brojem sertifikacionih tela su SAD, Japan, Kina i nemačka. Mnoge sertifikacione organizacije deluju van svojih matičnih zemalja. 40% sertifikacionih tela su potvrđene od strane Evropske Unije, 32 procenta poseduju 180 85 akreditaciju, a 28 procenata su akreditovane na osnovu US nacionalnog organskog programa (1J8 №iopa1 Og^ašs Rgoššp).
Nedovoljno prihvatanje i priznavanje između različitih sistema serti-fikacije i akreditacije u suprotnosti je sa ciljevima uanpređenja trgovine, razvojem tržišta i uspostavljanjem poverenja u ovoj važnoj privrednoj delatnosti. Važnu inicijativu za međunarodnu harmonizaciju predstavlja Program akreditacije IFOAM-a, koja procenjuje seritikaciona tela u skladu sa IFOAM normama (bazičnim standardima organske poljoprivrede). Trenutno su 32 sertifikaciona tela koja deluju u preko 70 zemalja širom sveta dobrovoljno podvrgnuta procesu akreditacije IFOAM-a. Nedavno je došlo do formiranja međunarodnog tela za harmonizaciju i ekvivalenciju u organskoj poljoprivredi (1š.egpa1:špa1 Tabk Rogee op Naptššgagšp apa Edšua1epse t Og§ašs A^psićige (1TR čiji je cilj postizanje opšeg konsenzusa o harmonizaciji privatnih standarda i propisa sa onima koje donose vlade, kao i standarda i propisa koje donose različite vlade.
.
Organska poljoprivreda u evropi
Od početka 1990-ih organska poljoprivreda se brzo razvijala u skoro svim zemljama Evrope. Pri kraju 2005. 6.9 miliona hektara u Evropi se obrađivalo ogranski na gotovo 190.000 farmi. Od toga, u Evropskoj Uniji, 6.3 miliona hektara se obrađivalo organski na 160.000 farmi. Ovi čini 3.9 procenta ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Zemlja sa najvećim brojem farmi i najvećim organskim površinama je Italija.
U poređenju sa prethodnim podacima (Decembar 2004.) organsko zemljište se povećalo za 510.000 hektara (+8 procekata) u celoj Evropi, odn. 490.7000 hektara (+8,5 procenata) u Evropskoj Uniji. Do povećanja u EU je došlo pretežno usled visoke stope rasta u novim državama članicama (npr. litvaniji i Poljskoj) kao i usled značajnog rasta u Italiji i Španiji. Podrška organskoj poljoprivredi u Evropskoj Uniji uključuje grantove u okviru programa Evropske Unije za razvoj ruralnog područja, zakonsku zaštitu koju pruža nedavno revidirani pravilniko organskoj poljoprivredi (donesenim prvobitno u 1992) i realizacija Evropskog Akcionog plana za organsku hranu i poljoprivredu iz 2004. Zemlje koje nisu članice EU imale su sličnu podršku.
Evropsko tržište se procenjuje na izeđu 13 i 14 milijardi Evra (2005.). Najveće tržište za organske proizvode je Nemačka sa godišnjim obrtom od 3.9 milijardi Evra, nakon čega dolazi Italija (2.4 milijarde) i Francuska (2.2 milijarde Evra). Najveći udeo tržišta organskih proizvoda u odnosu na ukupno tržište jeste Švajcarska 4.5 procenta, a najviša potrošnja po glavi stanovnika je takođe u toj zemlji sa više od 100 Evra potrošenih na organsku hranu. Razvoj Evropskog tržišta u poređenju sa prethodnom godinom je oko 10 procenata. U nekim zemljama postoji manjak proizvoda na tržištu – potražnja je veća od ponude.
.
Organska poljoprivreda u Srbiji
Osnovni podaci
Prema podacima na sajtu Privredne komore, „u U Srbiji i Crnoj Gori, prema različitim izvorima, neki vid organske proizvodnje obavlja se na oko 6.000 ha, a u prelaznom periodu nalazi se oko 9.000 ha, što zbirno iznosi oko 15.000 ha. To je, u odnosu na ukupno obradivu površinu koja u Srbiji iznosi 4.2 miliona ha, samo 0.3%, odn. 13 puta manje od evropskog proseka.“
Dr Senad Hopić, nekadašnji savezni inspekotr za organsku proizvodnju, konsultant u Grolinku, švedskoj konsultantskoj firmi specijalizovanoj za razvoj organske poljoprivrede, takođe navodi da u Srbiji nema objedinjenih podataka za organsku proizvodnju. U svom izveštaju za jedno međunarodno telo navodi da prema procenama sertifikacionih organizacija u Srbiji organski deluje 72 operatora, sertifikovanih u 2006. Organski sertifikovano zemljište se procenjuje na 2.411 ha, što čini 0.14% obradovog zemljišta, dok se 2.155 ha nalazi pod konverzijom (u postupku prevođenja na organske standarde).
U izveštaju Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine iz 2002. godine o stanju životne sredine u Srbiji, konstantovano je da je 651.000 ha ili 75%) od analiziranih 868 ha poljoprivrednih površina pogodno za organsku proizvodnju Ta zemljišta nisu opterećena teškim metalima, pesticidima, kao ni ostacima mineralnih đubriva, te niti su zakiseljena.
Dugoročno, organska poljoprivreda bi mogla doprineti smanjivanju razlika između bogatih i siromašnih regiona, kao i ostvarivanju stabilnosti proizvodnje. Time bi se stekli uslovi za strane investicije i povećanje izvoza organskih proizvoda. Ujedno, povećala bi se i svest. potrošača o potrebi korišćenja organske hrane i poboljšanje zdravstvene ispravnosti hrane.
Pravna regulativa
Vlada Republike Srbije je u 2006. god. donela Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima. Zakonom su regulisani proizvodnja poljoprivrednih i drugih proizvoda metodama organske proizvodnje, kao i prerada, skladištenje, transport, obeležavanje, deklarisanje i promet ovih proizvoda, njihova sertifikacija i resertifikacija, kao i sva ostala pitanja vezana za ovu oblast.
Deo pitanja regulisan je posebnim pravilnicima o organskoj proizvodnji.
Doneseni zakon ima za cilj:
• dobijanje proizvoda sa potvrđenom procedurom proizvodnje
• opdrživ socijalno-ekonomski ruralni razvoj
• zaštitu potrošaća, stavljanje oznake koja jasno ukazuje na način i metode za dobijanje organskih proizvoda
• zaštitu prirodnih resursa od zagađenja
• dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta
• očuvanje biodiverziteta
Sertifikacija se, ovim zakonima, poverava zasebnim organizacijama ovla-štenim od Ministarstva poljoprivrede, koje vodi registar organske porizvodnje, obavlja inspekciju sertifikacionih tela i predlaže mere za razvoj organske poljoprivrede.
Neki problemi organske poljoprivrede u Srbiji i mere za njihovo prevazilaženje
Problemi:
1. Niska društvena i politička svest o značaju organske poljoprivrede za život i zdravlje nacije, kao i ekonomskim prednostima ovog vida poljoprivrede
2. Nedovoljna edukacija poljoprivrednih proizvođača u tehnologijama organske poljoprivrede
a) Nepostojanje kvalitete literature – jasno pisanih, razumljivih priručnika, tipa korak-po-korak za ratarsku, povrtlarsku, voćarsku, vinogradarsku, medarsku i stočarsku proizvodnju, uključujući postupke zaštite
b) Nepostojanje dovoljnog broja oglednih dobara, geografski pravilno raspoređenih
c) Nepostajnje strukturisane, praktične, kontinuirane edukacije za zainteresovane poljoprivrednike
d) Ne postojanje regionalnih savetovališta za organsku proizvodnju, uključujući SOS podršku poljoprivrednicima u jeku poljoprivredne sezone
3. Edukacija građana – potencijalnih potrošača zdrave, organske hrane
4. Edukacija poljoprivrednih stručnjaka, stucenata poljoprivrede i učenika srednjih poljoprivrednih škola
5. Organsko seme i organska zaštitna sredstva
6. Nedovoljna podrška države organskoj poljoprivredi
7. Harmonizacija i ekvivalencija standarda
8. Sertifikacija
9. Marketing
10. Tržište (pij ace)
Mere za prevazilaženje problema u razvoju organske poljoprivrede
1. Niska društvena i politička svest o značaju organske poljoprivrede za život i zdravlje nacije, kao i ekonomskim prednostima ovog vida poljoprivrede
a) Izrada i usvajanje Akcionog plana za razvoj organske poljoprivrede u Srbiji, slično planu Evropske Unije, sa jasno definisanim ciljevima, rokovima, sredstvima i izvršiocima.
Deo mera iz budućeg Akcionog plana se nalazi u tačkama 2-7, i moguće ih je sprovesti, ne čekajući izradu detaljnog plana. Time će i ostvarenje budućeg plana biti značajno olakšano.
Donosioc plana: Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva..
Preporuka: Ministarstvo bi trebalo da formira višečlanu Radnu grupu za izradu Akcionog plana sa ekspertima iz Ministarstva, novoformiranog ucruženja za unapređenje organske poljoprivrede, Terasa, Fonda Organska Srbija, Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Novog Sada i nezavisnih stručnjaka.
2. Edukacija poljoprivrednih proizvođača u tehnologijama organske poljoprivrede
a) Objavljivanje kvalitete literature – jasno pisanih, razumljivih priručnika, tipa korak-po-korak za ratarsku, povrtlarsku, voćarsku, vinogradarsku, medarsku i stočarsku proizvodnju, uključujući detaljne postupke zaštite.
Korak I – prevod najkvalitetnije svetske literature iz ove oblasti
Korak II (uporedo sa Korakom I) – izrada celovitog domaćeg priručnika sa preporučenim sortimanima za pojedine kategorije proizvoda, preporukama za pojedina geografska područja, i dosadašnjim domaćim iskustvima u organskoj proizvodnji.
b) Formiranje oglednih dobara, idealno po jedno za svaku veću opštinu ili za nekoliko geografski bliskih opština – sličnih po uslovima za poljoprivrednu proizvodnju
c) Formiranje stalne, mobilne škole za organsku poljoprivredu u vidu strukturisane, praktične i kontinuirane edukacije (po sektorima) za poljoprivrednike bez formalnog obrazovanja.
d) Formiranje regionalnih savetovališta za organsku proizvodnju, uključujući SOS podršku poljoprivrednicima u toku poljoprivredne sezone
3. Edukacija građana – potencijalnih potrošača zdrave, organske hrane
Ovu ulogu, realno, mogu preuzeti samo mediji kroz redovnu komunikaciju i interakciju sa:
a) vladinim ministarstvima i agencijama – poljoprivrede, zdravlja, prosvete i zaštite prirodne sredine, tako što će se segment zdrave ishrane – osnovni segment zdravlja nacije, integrisati u programe, projekte i akcije dotičnih ministarstava, a javnost sistematski obaveštavati o aktivnostima (inicijativa na ministarstvima).
Primeri:
1. Uvođenje organske hrane u menzu Republičkog parlamenta (v. Holandija)
2. Uvođenje organske hrane u sve bolnice u Srbiji (Ministarstvo zdravlja)
3. Uvođenje organske hrane u sve predškolske i školske ustanove u Srbiji (Ministarstvo prosvete)
Napomena: U uslovima ograničene ponude, tenderima zah-tevati uslov zdrave hrane, a kad ne postoji ponuda, dozvoliti konvencionalnu hranu
4. Segment o zdravoj hrani u udžbenicima biologije (Ministarstvo prosvete)
5. Javna podrška proizvođačima organske hrane – organizovanje godišnjih manifestacija i promocija organske poljoprivrede pod pokroviteljstvom Ministarstva (Ministarstvo poljoprivrede)
b) proizvođačima zdrave hrane i njihovu PR i marketinšku aktivnost (inicijativa na proizvođačima)
c) nevladinim organizacijama, kao što su Fond Organska Srbija, Teras, Zelena mreža Vojvodine, i dr.(inicijativa na NVO)
d) udruženjima potrošača (inicijativa na udruženjima)
4. Edukacija poljoprivrednih stručnjaka, studenata poljoprivrede i učenika srednjih poljoprivrednih škola
Ova aktivnost je počela u jednom broju škola – npr. Fakultetu za poljoprivredu u Zemunu, Višoj poljoprivrednoj školi u Bačkoj Palanci. Srednja poljoprivredna škola u Zrenjaninu, od ove godine, uvodi smer organske poljoprivrede.
Sistematski razvoj zahteva obezbeđivanje kvalitetnih udžbenika iz organske poljoprivredne proizvodnje, te postepenu inkorporaciju sadržaja organske poljoprivrede u postojeće obrazovne programe.
5. Organsko seme i organska zaštitna sredstva
Asortiman i obim prometa organskog semena i organskih zaštitnih sredstava uslovljen je razvojem tržišta.
Uvozne i proizvodne olakšice, međutim, ubrzaće će razvoj organske proizvodnje, a time i razvoj tržišta.
Dostupnost kvalitetnog organskog semena proizvođačima, iz nacionalnih semenskih kuća, može biti snažno podržana državnom politikom i podsticajnim merama očuvanja i razvoja banaka izvornih i već razvijenih domaćih semenih vrsta.
Pitanje očuvanja i razvoja nacionalnih semenskih kuća, te očuvanje i razvoj autohtonih i domaćih sorti semena, dugoročno je pitanje suvereniteta nacije i države.
6. Nedovoljna podrška države organskoj poljoprivredi
Neke neposredne mere za podsticaj i razvoj organske poljoprivrede u Srbiji
a) Subvencije
Subvencije Evropske Unije za petogodišnje bavljenje organskom proizvodnjom iznose 600 € za jednogodišnje ratarske useve, a do 900 €/ha za višegodišnje ratarske useve (Uredba Saveta Evrope br. 1257/99).
U ovom trentku, predlažemo sledeće subvencije za domaće or-ganske proizvođače, posle prve godine pune sertifikacije, a na osnovu pojednostavljene procedure prezentacije sertifikacije izdate od domaćeg sertifikacionog tela za broj hektara pod organskom proizvodnjom:
1. 200 €/ha za troškove sertifikacije
2. 150 €/ha za biološka sredstva zaštite
3. 100 €/ha za povećane troškove radne snage
4. 50€/ha za troškove marketinga
b) Uvozni uslovi
1. Oslobađanje od PDV-a i carine na uvoz organskog semena, mehanizacije i zaštitnih sredstava za organsku proizvodnju
7. Harmonizacija i ekvivalencija standarda
a) Kontinuirana aktivnost na suštinskoj (sadržajnoj) harmonizaciji i ekvivalenciji standarda, prvenstveno sa
standarima Evropske unije, našim najznačajnijim tržištem i standardima IFOAM-a, međunarodne federacije udruženja za organskku poljoprivredu
b) Formalno priznavanje sertifikacionih standarda EU, US, Japana, Kanade i Švajcarske kao ekvivalentnih domaćim.
c) Kreiranje godišnje liste međunarodnih sertifikacionih tela čiji se sertifikati direktno priznaju kao valjani u Srbiji. Ovim bi se omogućila lakša dostupnost i niža cena organskih proizvoda iz uvoza, kojih nema na domaćem tržištu – posebno u segmentu prerađevina.
8. Sertifikacija
Podsticanje razvoja novih sertifikacionih tela radi: a) povećanja konkurencije i kvalitete usluga b) ravnomerne geografske zastupljenosti c) nižih cena postupka sertifikacije
Ovaj podsticaj bi se mogao ostvariti specijalnim grantovima Ministarstva poljoprivrede i pružanjem stručne pomoći zainteresovanim preduzećima u izradi standarda i potrebne dokumentacije.
Kao početni korak, predlažemo angažovanje na formiranju po jednog sertifikacionog tela za centralnu i Južnu Srbiju.
9. Marketing organskih proizvoda
Redukovanje PDV-a na 8 % za marketing organskih proizvoda.
10. Tržište (pijace)
a) Preporukom Ministarstva za poljoprivredu na svim pijacama u Srbiji gradskim propisima treba predvideti 30% tezgi za organsku proizvodnju.
Budući u ovom trenutku proizvodnja ne pokriva taj stepen zauzetosti, definisanih 30% treba deklarisati kao privremeno konvencionalne i po automatizmu dodeljivati organskim proizvođačima po prezentaciji sertifikata o proizvodnji odgovarajućih količina organskih proizvoda – samostalno ili udruženo).