Mogućnosti regionalne saradnje sa Istočnom-Hrvatskom i Vojvodinom

Univerzitet u Kapošvaru
Fakultet za privredne nauke
Odsek za marketing i tržišnu ekonomiju
Horvat Adelina
V. godina, agroekonomija

Soja kao biljna vrsta poznata je u Mađarskoj od XIX veka, iako do pre četiri decenije nije predstavljao značajnu ulogu u gajenju ni u preradi. Svetski trendovi povećanja površina zahvatili su i Mađarsku. Površine su zavisile delom od ostvarenih prinosa, a delom od ekonomskih uslova, ali do danas soja u biljnoj proizvodnji postala značajan činilac. Najveće površine pod sojom u Mađarskoj se nalaze u regiji Južnog Podunavlja.

Gajene sorte soje odgovaraju agroekološkim uslovima Mađarske, a način gajenja prilagođen klimatskim i zemljišnim uslovima.

Na proizvodnju soje snažno utiču spoljni (spoljnotrgovinski – svetskotržišni) i unutrašnji (prerađivač soje) međuzavisni interesi. Lanac proizvoda ne raspolaže sa dobro funkcionisanom unutrašnjom vezom. Ovaj rad čini eksperiment razvoja mogućnosti prerade i plasmana. Soja se dobro može uklopiti u ishranu kao dampinški proizvod i premium proizvod. Nedostaje domaća prerada, pošteno formiranje cena i rad na marketingu. Kratko vreme je nedovoljno za izmenu stečenih svatanja, čak ni u slučaju stručnih lica koji rade u vertikali. Promene će nastupiti samo onda, ukoliko strpljivim i opravdanim planskim radom dođe do rađanja marketinške strategije u interesu razvoja u sojinoj vertikali.
.

Uvod

Za Mađarsku je od strateške važnosti proizvodnja biljnih proteina. Zemlja koja nije sposobna proizvoditi biljne proteine u značajnoj količini za sopstevene potrebe, prepušten je milosti i nemilosti svekolikom uticaju svetskih tržišnih kretanja u ovoj oblasti. Nedostatak proteinskih hraniva za stočarsku proizvodnju predstavlja nesnošljivi rizik ekonomske opravdanosti stočarske proizvodnje.

Mađarska tradicija se oslanja na proizvodnju stočnog graška, a u zadnjih četiri decenije sve je prisutnija i soja u plodoredu. Ove biljke predstavljaju donekle amortizacionu ulogu u trajnom nedostatku biljnih proteina u bilansu zemlje.

Proizvođači soje i ostalih proteinskih biljnih kultura do 1989.godine, pa sve do danas, se suočavaju sa svatanjima kreatora agrarne politike, prema kojoj je Mađarska agrarna ekologija predestinisana za proizvodnju žitarica. Žitarice treba uspešno proizvoditi u velikim količinama sa izvanrednim kvalitetom i plasirati na svetskom tržištu.

STRUKTURA BILJNE PROIZVODNJE U MAĐARSKOJ (000 tona)
	2003	2004	2005	2006	2007
Žitarice	8770	16779	16212	14467	9653
Uljarice	1151	1543	1471	1554	1610
Proteinske biljke	31	65	51	50	51
UKUPNO:	9952	18387	17734	16071	11314

Izvor: Agrarna komora Mađarske, februara 2010.

Agrarna politika predviđa pokriće uvoza biljnih proteina, pre svega sojinu sačmu iz deviznog priliva ostvarenih izvozom žitarica (pšenice i kukuruza). Ovi pogledi ukazuju na ekonomske aspekte, ali ne uvažavaju ekološke činioce, kao ni sociološke aspekte održivog razvoja ruralnih sredina, pretežno sitnih seoskih naselja u županijama Baranja, Šomođ i Tolna sa izrazitom niskom stepenom obrazovnog nivoa lokialnog stanovništva.

Osnovni temelj održivog razvoja je osiguranje odgovarajućih veličina i odnosa u sektorima proizvodnje u ratarsvu i stočarstvu, na bazi čega se može izgraditi prehrambena industrija za zadovoljavanje visokokvalitetnih tržišnih potreba, što predstavlja pored zadovoljavanja zaštite prirodne okoline i potrebu privrednog razvoja ruralne sredine.

U proizvodnji soje obezbeđenje troškova čini značajnu stavku na nivou 130 hiljada HUF (500 EUR) po hektaru i onda kada deo troškova avansira prerađivačka industrija. Prerađivači avansiraju ugovorenu proizvodnju naturalno u repromaterijalu do visine cca. 200 EUR/ha. Nedostatkom kapitala za ulaganje, proizvođači su prinuđeni prihvatiti obaveze iz ugovora o zajedničkoj proizvodnji, a prerađivači imaju sigurnost obezbeđenja sirovine za preradu, tako što preostalu količinu proizvodnje po odbitku naturalnog ulaganja isplaćuju po ceni 75-80.000 HUF/t (300 EUR).

Ova konstrukcija dobro fukcioniše, a time prerađivač eliminiše sitne proizvođače-trgovce iz tržišne utakmice, jer značajnim iznosima ulaganja – sa dobrim bankarskim vezama – finansira proizvodnju, a delimično proces otkupa soje u žetvi organizuje na zavidnom nivou. Mađarski ratari siromašni kapitalom, ni na tren nesmeju zaboraviti, da slova ugovora do kraja moraju sa potpunom sigurnošću ispoštovati, jer robni kredit (inputi) ima svoju cenu i kamatu, što u prirodi završetkom ciklusa proizvodnje obračunava prerađivač odbitkom od ukupno isporučene količine soje. Rentabilna proizvodnja treba obezbediti prinos od najmanje 2,5 t/ha.

Naravno, pravu perspektivu proizvodnje obezbeđuje svetska produkcija svake godine. Parametri dolaze na videlo u toku uzgojnog perioda, a što se tiče otkupne cene većinom u toku oktobra.
Soja je biljka sa određenim faktorom rizika koji se ogleda u relativnoj nesigurnosti otkupne cene u žetvi, visoki troškovi proizvodnje i nepredvidivi meterološki usklovi, naročito od početka cvetanja pa do zalivanja semena u mahunama. Tržište sojom, naravno svake godine funkcioniše bez obzira na sve moguće teškoće, tako i zadnje zrno nalazi svoj put do prerade.

Na američkom kontinetu zrno soje ima višu cenu u odnosu na sojinu sačmu, griz ili sojino brašno. U Mađarskoj (kao i u Srbiji i Hrvatskoj) soja u zrnu ima nižu cenu (75-80.000 HUF ili cca. 300 EUR/t), a cena sojine sačme se kreće na nivou 380-400 EUR/t, dok sirovo sojino ulje je na nivou 190.000 HUF/t ili cca. 715 EUR/t. Koji su to razlozi?

Svetska cena soje se formira na Čikaškoj berzi, zato je tamošnja cena merodavna. Po prognozama za maj-juli 2010.godine (Izvor: CME/CBOT-Chicago Board of Trade) se može zaključiti, da se cena soje u zrnu se kreće na nivou 340-400 USD/t, a cena sojinog brašna 275-345 USD/t, dok sojino ulje 775-925 USD/t. Računajući po prosečnim cenama iz 1 tone soje se može dobiti vrednost 248 USD sojinog brašna i 170 USD sojino ulje, ili ukupno vrednost 418 USD. Pokriće troškova proizvodnje cca. 45-68 USD/t.

Kretanje cene soje u zrnu u februaru 2010.

Eksportne cene (fob USD/t)		februar 05.	februar 12.	februar 19.	Cene u istom periodu 2009.
2. osztályú USA (Gulf)	prompt	368	377	375	344
Argentína (Up River)	prompt	339	349	350	326
Brazil (Paranagua)	prompt	352	365	368	333

Izvor: IGC 2010. 02.25.

Na ove cene treba dodati troškove transporta iz SAD do Evrope 35 USD/t, koja cena zatim predstavlja konkurenciju sa cenom soje u zrnu koja se proizvodi u našem okruženju.

Troškovi prekookeanskog (morskog) transporta sa tendencijom rasta

(USD/t)	februar 09.	februar 16.	februar 23.	Cene u istom periodu 2009.
Iz SAD u EU *	36,00	35,00	35,00	30,00
Iz SAD u Japan * i**	69,00	66,00	66,00	43,00
Iz SAD u Koreu)*	72,00	69,00	69,00	44,00
Iz Brazila u EU***	42,00	42,00	43,00	34,00

* Preko 50 hiljada tona, ** teška žitarica ***, 10-15 hiljada tona
Izvor: IGC 2010. 02.25.

Izvor: Pop Jožef, AKI, AGC-Institut za agroekonomska istraživanja Budimpešta, Konferencija u Harkanju 23.06.2009.

U Srbiji cena soje u zrnu u istom periodu (februar 2010) se kretala po 428 USD/t, cena sojine sačme 533 USD/t. Prerađivači soje u Srbiji ne mogu se nositi sa prekomorskom konkurencijom, ili ako mogu, onda se nalaze u monopolističkom položaju na domaćem tržištu što osigurava ekstraprofit. Deo tog ekstraprofita međutim proguta predimenzionisani i neiskorišćeni instalisani kapacitet moguće prerade, s obzirom na iskorišćenost kapaciteta prerade soje od 46,24% (Bioprotein) do 85,76% (Sojaprotein). Iskorišćenost kapaciteta opravdava poslovne rezultate. U Sojaproteinu postižu nadprosečan profit (merilo za formiranje cena na tržištu prema proseku uspešnosti). U nedostatku stvarnog uticaja svetskih cena na srpsko tržište, cene se formiraju prema slabom proseku učesnika u preradi soje.

Prerada uljarica u Srbiji

	PRERAĐIVAC	Kapacitet prerade (tona zrna/280 radni dan) 0 0
		Suncokret	Soja	Uljana repica
1.	Bioprotein, Obrenovac	–	25.000	–
2.	Plima M., Kruševac	28.000	14.000	19.800
3.	Dunavka, Veliko Gradište	85.000	56.000	47.600
4.	Vital, Verbas	196.000	100.000	156.800
5.	Dijamant, Zrenjanin	200.000	140.000	156.800
6.	Sunce, Sombor	100.000	50.000	70.000
7.	Banat, Nova Crnja	150.000	50.000	70.000
8.	Sojaprotein, Šid	200.000	50.000	70.000
9.	Sojaprotein, Bečej	–	260.000	–
		959.000	745.000	588.000

Izvor: Prof. dr Đorđe Bašić, Tehnički fakultet u Novom Sadu, decembra 2007.

Iskorišćenost kapaciteta u uljarama Srbije 2005.godine

	ULJARE U SRBIJI	Kapacitet prerade (tona zrna/280 radni dan)	Prerada zrna/god	Iskorišćenost kapaciteta %
1.	Bioprotein, Obrenovac**	25.000	11.560	46,24
2.	Plima M., Kruševac	28.000	15.386	54,95
3.	Dunavka, Veliko Gradište	85.000	71.047	83,58
4.	Vital, Verbas	196.000	63.433	32,36
5.	Dijamant, Zrenjanin**	200.000	123.587	61,79
6.	Sunce, Sombor	100.000	83.324	83,32
7.	Banat, Nova Crnja	150.000	88.322	58,88
8.	Sojaprotein, Šid***	–	–	–
9.	Sojaprotein, Bečej**	260.000	222.978	85,76
		1.044.000	679.637	65,10

*** 2002-2005 Bez prerade
** prerada soje
Izvor: Kiš Ferenc: Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 2006.godine

Mađarska, suprotno od Srbije (o velikim svetskim prerađivačima soje, da i ne govorimo) preradom soje ne izvlači ulje, prerada se odnosi na punomasni sojin griz u formi tzv. Full-fat (odnosno, ako se i proizvodi sojino ulje, to je u količini koji ne predstavlja privredni značaj, a statistički zanemarljiv). Do četrdesetih godina prošlog veka, Mađarska je imala preko 600 uljara prema evidenciji Udruženja proizvođača biljnih ulja (Đer, Njirbator, Pčuj, Čepel, Kebanja, Rakošpalata, Martfi), danas mađarska uljarska industrija je koncentrisana u „Bunge” AD, bivši „Cereol” AD, a sama proizvodnja ulja u Martfi kod Solnoka. „Bunge” AD kao jedan od najvećih svetskih proizvođača i prerađivača u Mađarskoj ne prerađuje soju, ali sa uvoznom sojnom sačmom i drugim sojinim proizvodima predstavlja značajan faktor u trgovini. Najveći prerađivač soje je „Dolj” AD Bolj u regiji Južno-Prekodunavlje, gde se proizvodi 2/3 soje u zemlji, pored više manjih prerađivača, između ostalog u Pišpekladanju.

Hrana od soje i sa sojom se može deliti u dva segmenta: na damping proizvode i na premium proizvode. Između ove dve kategorije postoji razlika u ceni, kvalitetu, mogućoj upotrebi, širokoj prihvaćenosti i poznatosti. Nesmemo i nemožemo govoriti o formiranom tržištu, jer sprovedeno anketiranje potrošača jasno ukazuje na činjenicu, da ne možemo govoriti o široko poznatim sojinim namirnicama, zbog čega je preuranjeno govoriti o zasebnim segmentima proizvoda. Nedostaje domaća proizvodnja, pošten pristup formiranju cena i marketinški rad.

Rezultat 100 anketiranih lica u Kapošvaru marta-aprila 2010.godine daje prikaz, da odrasle osobe sa srednjom, višom i visokom stručnom spremom ne raspolažu sa saznanjima prema očekivanoj hipotezi o soji kao hrani, ili o spoznajama koje namirnice imaju sadržaj sojinih delova. 27 ispitanika se izjasnio da nema nikakvo saznanje, ili da u trenutku pitanja ne dođe na um ni jedna namirnica. Ni jedno anketirano lice nije spomenuo sojino ulje. Da u parizeru ima soje odgovor je dao 15 ispitanika, 18 njih je stavio na prvo mesto tofu, 11 ispitanika spomenuo viršlu, koliko i sojino mleko, 8 ispitanika sojin sos, 4 njih je dao odgovor za čokoladu, a 6 razne druge namirnice.

29 ispitanika (n=100), od kojih 60% sa prosečnim mesečnim primanjima i sa maturom 92% se izjasnio da kupuje, ili bi redovno kupovao hranu od soje u zavisnosti od snabdevenosti trgovine.

71 ispitanika (n=100), se izjasnio sa NE o kupovini sojinih proizvoda. Za razloge su naveli genetsku modofikaciju, isticali informacije o štetnosti po zdravlje, ili se nisu izjasnili o razlozima. Na nedostatak marketinških informacija upućuje, da potrošači ne raspolažu sa informacijama zadovoljavajućeg nivoa o soji. U trgovini ne postoji obim i zadovoljavajuća ponuda. Na policama hipermarketa, bio-prodavnicama zdrave hrane i webtrgovini sojini proizvodi su stranog porekla. Sojinog ulja ima u ponudi (proizvođači iz Italije, Austrije i SAD) po nesvatljivo visokoj ceni u odnosu na suncokretovo ulje (SOJINO ULJE OLITALIA http://www.bioszallito.hu/ BIOSNABDEVAČ WEB- robna kuća – Pakovanje: 1000 ml – „To samo danas možete kupiti kod nas za 1.120,00 forinti!”, ili Pakovanje: 250 ml Cena/kom: 1.190,00 Ft.).
.

Proizvodnja soje u Vojvodini

(Intervju sa Dr. Jegor Miladinović iz Instituta za ratarstvo i povbrtarstvo Novi Sad)
Najveća pažnja se svakako pridaje oplemenjivanju soje. Oplemenjivanje soje je kontinualan proces koji zavisi od brojnih biotičkih, abiotičkih i ekonomskih činilaca. Da bi bio uspešan, neophodno je definisati okvire u kojima će se obavljati. Definišući principe našeg rada na oplemenjivanju soje, razvili smo program rada koji pokriva sve faze oplemenjivanja i jasno definiše specifične ciljeve oplemenjivanja. Osim oplemenjivanja, u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu radi se i na svim drugim aspektima gajenja soje, kao što su proizvodnja semena, agrotehnika, zaštita, navodnjavanje, đubrenje i proizvodnja mikrobiološkog đubriva.

U agroekološkim uslovima naše zemlje (Srbije), najveći problem koji se javlja u proizvodnji soje su korovi. Ekonomski značajnih bolesti i štetočina na sreću nema. Najefikasnija mera borbe protiv korova je plodored i pravilna tehnologija proizvodnje. Ukoliko je, uprkos pravilno i na vreme obavljenoj osnovnoj obradi, predsetvenoj pripremi i međurednom kultiviranju, parcela i dalje zakorovljena, primenjuju se hemijske mere borbe pritov korova odnosno apliciraju se herbicidi. Koji i u kolikoj dozi zavisi od konkretne korovske flore na konkretnoj parceli. Danas poljoprivrednicima na raspolaganju stoji širok asortiman hemijskih sredstava velikog broja proizvođača.

Metode genetičkog inženjeringa i kulture tkiva nisu obuhvaćene našim programom oplemenjivanja soje. Po našem mišljenju, korišćenje klasičnih metoda oplemenjivanja, koje su u proteklom periodu dale izvanredne rezultate, ima perspektivu ne samo za stvaranje novih sorti, već i za stvaranje novih izvora genetske varijabilnosti.

Osim toga, Srbija kao mala zemlja sa malim površinama pod sojom ne može konkurisati velikim proizvođačima i izvoznicima kakvi su USA, Brazil i Argentina. U svim ovim zemljama GM soja je dominantna. Jedina izvozna šansa Srbije je da ponudi nešto što je na tržištu deficitarno, a to je GM-FREE soja, koja ima svoje tržište u zemljama EU. Potrošači koji ne žele da konzumiraju GM hranu traže sledljivost proizvoda, pa tako na primer sojin lecitin koji se koristi u proizvodnji čokolade ne sme biti dobijen iz GM soje, ili konzervirani losos ne sme biti hranjen GM sojom. Takvi proizvođači traže isključivo GM-free soju za koju su spremni da plate više od cene GM soje.

Ono što ograničava površine pod sojom ne bi se moglo nazvati poteškoćom, više prirodnim ograničenjem. Da bi se ispoštovale zakonitosti agronomske nauke, u plodoredu moraju biti zastupljene žitarice za osnovnu ishranu stanovništva (Pšenica i kukuruz) u određenoj srazmeri sa industrijskim biljkama. Kako najvažnije industrijske biljke, soja, suncokret i uljana repica imaju zajedničke bolesti i ne smeju se sejati u monokulturi niti jedna iza druge najmanje 4 godine, to znači da su površine na kojima se soja može sejati veoma ograničene.

Soja se u Srbiji na značajnijim površinama gaji tek od sredine sedamdesetih godina XX veka. Značajniji rast površina, međutim, beleži se tek od 1991. godine, a najveće su zasejane 2006. godine – 157.000 ha. U istom periodu prosečni prinosi soje kod nas su oko 2,3 t/ha, što je na nivou prosečnih svetskih prinosa. Prinos od 2,97 t/ha u 1999. godini pokazuje ne samo da postoje povoljni prirodni uslovi za gajenje soje, već i da su naši proizvođači upoznali i savladali tehnologiju gajenja ove biljne vrste. Uprkos povremenim izrazito sušnim godinama, kada se postižu prinosi znatno ispod višegodišnjeg proseka (1992, 1993, 2000) što još uvek utiče na smanjenje površina u narednoj godini, može se reći da je soja zauzela svoje mesto na našim njivama i da u narednom periodu možemo očekivati dalje povećanje površina pod sojom.

Aktuelni sortiment novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u 2010. godini čine u grupi zrenja 00 Merkur, Julija, Prima i Fortuna; u grupi zrenja 0 Galina, Valjevka, Bečejka, Alisa i Proteinka. U grupi zrenja I Sava, Balkan, Ravnica, Novosađanka, Diva i Tea. U grupi zrenja II Venera, Vojvođanka i Mima.

Sa prosečnim prinosom od 2,3 t/ha sojinog zrna poljoprivrednici uspevaju da pokriju troškove proizvodnje, zahvaljujući dobroj ceni zrna, ali i relativno niskim ulaganjima u odnosu na neke druge ratarske kulture. Jedna od najvažnijih ušteda u proizvodnji soje je ušteda na mineralnom azotnom đubrivu, jer soja kao leguminoza svojom sposobnošću fiksiranja azota iz vazduha obezbeđuje biljku dovoljnim količinama lakopristupačnog azota, smanjujući tako upotrebu azotnih đubriva i vrlo dobro se uklapa u plodored.

Značaj soji pre svega daje hemijski sastav zrna, u kome se nalazi oko 40% proteina i oko 20% ulja, odnosno, više od 60% hranljivih materija vrlo upotrebljivih u razne svrhe. Zbog mogućnosti upotrebe celog zrna, kao i ulja i proteina posebno, soja nalazi veliku primenu ne samo u prehrambenoj, nego i u drugim granama industrije, a u novije vreme dobija sve veći značaj u međunarodnoj trgovini. Sojina sačma je nezamenljiv izvor proteina za ishranu sitne i krupne stoke, peradi i riba. Iako soja čini bitan izvor proteina stalno rastućem broju stanovništva u svetu, oni nisu u dovoljnoj meri zastupljeni u ljudskoj ishrani, i to iz više razloga. U razvijenom svetu postoji dovoljno tradicionalnih izvora proteina (meso, mleko, jaja), te se soja koristi pretežno za dijetalnu ishranu. U zemljama u razvoju, deficitarnim sa proteinskom hranom, nije razvijena industrija koja bi soju preradila za ljudsku ishranu.

Soja je takođe jedan od glavnih izvora biljnih ulja. Iz njenog zrna potiče jedna trećina ukupno proizvedenih biljnih ulja u svetu. Ulje od soje se za sada pretežno koristi u prehrambenoj industriji za kuvanje, pripremu gotovih jela, majoneza, margarina itd. Međutim, sve više se povećava njegova tehnička upotreba u drugim granama industrije: sapuna, deterdženata, boja i lakova. Među novije proizvode na bazi sojinog ulja spadaju boje za štampanje novina, koje imaju prednost u odnosu na postojeće zato što se ne skidaju. Sojino ulje sve više se koristi kao nosač aktivne materije u pesticidima, čime se smanjuje količina vode pri njihovoj aplikaciji avionima. Značajan sastojak sojinog ulja je i lecitin koji se koristi u pekarskim i konditorskim proizvodima i medicini, kao i u tekstilnoj i hemijskoj industriji. Proizvodnja i prerada soje su u stalnom porastu, a proizvodni i potrošački rejoni se ne poklapaju, tako da raste njen značaj kako u prerađivačkoj industriji, tako i u međunarodnoj trgovini i transportu.

U dosadašnjem radu na oplemenjivanju soje u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo najveća pažnja poklanjana je povećanju i stabilnosti prinosa, odnosno stvaranju sorti adaptabilnih na različite agroekološke uslove gajenja. Međutim, uvažavajući zahteve proizvođača i prerađivačke industrije, program oplemenjivanja koncipira se tako da što uspešnije odgovori na postavljene zadatke, odnosno prilagođava se potrebama tržišta. To se pre svega odnosi na rad na povećanju sadržaja proteina, i to istraživanjima u poljskim i laboratorijskim uslovima, ispitivanjem aktivnosti metabolizma azota i poboljšanju kvaliteta ulja. Pored toga, probirljivo zapadno tržište traži i dobro izbalansiran odnos sadržaja proteina i ulja za spravljanje proizvoda za ljudsku ishranu, određen sadržaj aminokiselina koje sadrže sumpor, izbalansiran odnos oligo i polisaharida za ishranu riba, i drugo.

Prema broju priznatih sorti u zemlji (103) Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je vodeća naučna kuća u ovoj oblasti u Srbiji. Ako se isti kriterijum uzme i za procenu našeg mesta u Evropi, onda nas broj sorti priznat u raznim državama Evrope (43 sorte registrovane u Italiji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji) svrstava na sam vrh u području istraživanja soje.

Mogućnosti za saradnju u pograničnim regijama su velike – naše sorte se već nekoliko godina unazad gaje u Hrvatskoj i postoji razmena iskustava vezana za tehnologiju proizvodnje našim zemljama. Slični agroekološki uslovi gajenja omogućavaju ovakvu praksu koja će kroz kontakte i saradnju obe strane svakako doprineti iznalaženju optimalne primene agrotehnike i povećanju prinosa a time i dobiti proizvođača u pograničnim regijama.
.

Zaključak

Istraživanja jasno ukazuju na činjenice, da soja vertikala marketinški nije obrađena u dovoljnoj meri. Neprimereni marketinški pristup je naročito uočljiv u sektoru malih i srednjih preduzeća. Naročito u Mađarskoj zbog nerazvijenosti prerađivačke industrije, proizvodi iz uvoza predstavljaju primat u odnosu na domaću proizvodnju.

U odnosu na Mađarsku (Južno prekodunavlje) Vojvodina ima razvijenu proizvodnju i preradu soje. Južno prekodunavlje proizvodi 2/3 soje u Mađarskoj, koja se prerađuje u pogonima Kombinata Bolj AD u Bolju. Uzimajući u obzir status Vojvodine u Srbiji i planove prestupa Evropskoj Uniji realno je očekivati mogućnost svestrane saradnje ovih regija. Na proizvodnju soje snažno utiču spoljni (spoljnotrgovinski – svetskotržišni) i unutrašnji (prerađivač soje) međuzavisni interesi. Lanac proizvoda ne raspolaže sa dobro funkcionisanom unutrašnjom vezom. Ovaj rad čini eksperiment razvoja mogućnosti prerade i plasmana. Soja se dobro može uklopiti u ishranu kao dampinški proizvod i premium proizvod. Nedostaje domaća prerada, pošteno formiranje cena i rad na marketingu. Kratko vreme je nedovoljno za izmenu stečenih svatanja, čak ni u slučaju stručnih lica koji rade u vertikali. Promene će nastupiti samo onda, ukoliko strpljivim i opravdanim planskim radom dođe do rađanja marketinške strategije u interesu razvoja u sojinoj vertikali.

.

Literatura

1. A. Sudarić, M. Vratarić, M. Volenik: Genetski napredak – osnova unaprijedjenja proizvodnje soje – Izvorni znanstveni rad, Osijek,2009. (Geneikai előrelépés mint a szójatermesztés fejlesztésének alapja –( Genetic advance – basis of the soybean production improvement) Tudományos forrásmunka, 44.horvát és 4. nemzetközi agronómus találkoz, 2009.)
2. Đorđević Vuk, Taški-Ajduković Ksenija, Vidić Miloš, Vujaković Milka, Miladinović Jegor: Proteinska struktura visokoproteinskih genotipova soje, Novi Sad 2008, (Magas fehérjeértékű szója fehérje összetétele, tudományos forrásmunka, Újvidék, 2008)
3. Dr. M. Hrustić, Dr. M. Vidić, Dr. Đ. Jocković, Mr. J. Miladinović, Dr. N. Mrkovački, Dr. V. Milić, Dr. D. Dražić, Dr. B. Konstantinović, M. Sinđić: Soja/Soybean, Beograd, 31.01.1998. (Szója – kézikönyv)
4. Dr. Borsos J., Pusztai P.,Dr. Radics L. Dr. Szemán L., Tomposné L.: Szántóföldi növénytermesztéstan, 1994. http://mek.niif.hu/01200/01216/01216.htm
5. Dr. Potori Norbert, Varga Edina: Kilátások a főbb növényi termékek világpiacán (2.), Agrárgazdasági Kutató Intézet, Budapest, AGROFÓRUM , 2008. 19.évf. 10.szám
6. Dr. Potori Norbert: A kukorica, a napraforgó és a repce – Nemzetközi és hazai kilátásai
7. Jukic , Guberac, Maric, Dunkovic: EKONOMSKI ASPEKTI PROIZVODNJE SOJE U ISTOČNOJ HRVATSKOJ (Kelet Horvátország szójatermesztésének gazdasági vonatkozásai), tudományos – szaklap, 13.évfolyam 2.szám 2007., teljes szöveg horvát nyelven 23-28. oldal.
8. Polereczki Zs., Szakály Z.: A hazai élelmiszeriparban működő kis- és közép-vállalkozások marketingstratégiáját meghatározó tényezők alakulása napjainkban, Acta Oeconomica Kaposváriensis 2 (1) 11-23 (2008)
9. Popp József, AKI, AGC előadás –A válság hatása a magyar mezőgazdasági termelés kilátásaira és exportlehetőségeire, Megoldások az együttműködés segítségével, AGP Mezőgazdasági konferencia Harkány 2009.06.23.
10. Potori Norbert Agrárgazdasági Kutató Intézet: A gm növények gazdasági jelentősége, AGRYA, Budapest, 2009. 01. 22.
11. Ragonyi L.: Tartalékok a szójatermesztésben, MezőHír havilap 2009/11-12. szám
12. Sebők Zsolt: Szójadara kereskedelem kihívásai Harkány, 2009.06.23.
13. Slágernövény lehet a szójabab, 2008-09-23 http://www.agrarhaszon.hu/product/33/
14. Obim tržišta sojine sačme u Mađarskoj

	Import	Export
Godina	količina(tona)	količina (tona)
2000.	669 119
2001.	771 641
2002.	846 446
2003.	820 159	3 266
2004.	636 260	31 411
2005.	585 935	20 657
2006.	673 421	29 966
2007.	813 225	32 481
2008.	733 174	29 146

Izvor: Sebők Zsolt, AGP Magyarország Kft., Harkány 2009.06.23.