Autori: Danijela Pepđonović, Jelena Koprivica, Mirjana Milovanović
.
.
Mikrotalasne pećnice za pripremanje hrane
Ove pećnice su prvi put upotrijebljene za zagrijevanje hrane za vrijeme drugog svjetskog rata. U to vrijeme je Rejton, mala elektronska kompanija kod Bostona (SAD), masovno proizvodila magnetrone (vakuum cijevi neophodne za nove radare), koji su davali visokofrekventne oscilacije.
Persi Spenser, iz istraživačkog osjeka te kompanije, slučajno je otkrio da mikrotalasi, koje su stvarali njihovi magnetroni mogu da zagriju hranu. Dok je 1945. godine stajao pored jednog radarskog mikrotalasnog generatora, u njegovom džepu se otopio komad karamela. Ovo ga je navelo da ispita kako mikrotalasi djeluju na druge namirnice. Tako je njegova kompanija, već 1947. godine, iznjela na tržište prvu mikrotalasnu pećnicu. Bila je to glomazna sprava, visoka kao čovjek i daleko od današnjih malih pećnica koje se proizvode u čitavom svijetu.
Japanski elektrokoncern SHARP je prvi 1962. godine, započeo serijsku proizvodnju mikrotalasnih pećnica za brzo pripremanje jela. Samo ova firma je prodala više od 27 miliona pećnica širom svijeta. Godine 1966, SHARP je prvi proizveo mikrotalasnu pećnicu sa tanjirom koji se okreće (na kome se nalazi jelo). Tako se postiglo ravnomjerno zagrijevanje jela i izbjeglo otvaranje pećnice i ručno okretanje kako se ranije radilo.
Poslednjih decenija su ove pećnice jako usavršene, tako da danas izgledaju veoma privlačno, a po cijeni su pristupačne mnogim kupcima.
One se masovno proizvode i prodaju oko dvadesetak godina, tako da ih ima više od 50 miliona u upotrebi u mnogim zemljama. Neka njemačka domaćinstva imaju i po dvije, tri takve pećnice, kupljene kada se malo znalo o njima, ali ih sada rijetko ili uopšte ne koriste, pošto se naknadno doznalo o njihovim lošim osobinama.
Ove pećnice nalaze se u bezbrojnim restoranima i kuhinjama preduzeća u mnogim zemljama. Samo u SAD se godišnje proda oko million takvih pećnica. One se i kod nas dosta prodaju, i imaju ih mnoga domaćinstva, pa je neophodno da se bliže upoznamo sa njihovim dobrim i lošim osobinama.
.
Šta interesuje potrošače prilikom kupovine mikrotalasne pećnice?
Većina potrošača ne razmišlja mnogo prije nego što se odluči da nabavi mikrotalasnu pećnicu. Mnogi se i ne potrude da prethodno saznaju nešto više o njoj, već se zadovoljavaju obaveštenjima iz reklama (koje, razumljivo govore sve najljepše o onome što reklamiraju), ili od onih koji ih već imaju. Drugi prihvataju mišljenje prodavca, koji će opet, reći sve najbolje. Tako samo mali broj kupaca zna u šta se ovom kupovinom upušta.
Organizacija njemačkih potrošača smatra da svako treba prethodno da se obavjesti o njihovim prednostima, ali i nedostacima.
Bolje obavješteni i kritički nastrojeni potrošači postavljaju sledeća pitanja:
- Da li se mikrotalasna zračenja (vrlo opasna za ljude) zadržavaju u pećnicama ili prodiru i van nje?
- Da li postoji opasnost za one koji se nalaze u njenoj blizini kada rade?
- Da li energija mikrotalasa može da razgradi vrijedne sastojke hrane ili da stvori nova jedinjenja čije se djelovanje ne zna?
- Da li bakterije u jelu bivaju ubijene, kao prilikom uobičajenih načina kuvanja i pečenja?
- Šta se dešava sa ambalažom u koju je upakovana hrana dok se zagrijeva u pećnici?
- Da li se isplati kupovina specijalne ambalaže za hranu koju preporučuju proizvođači?
- Da li nove mikrotalasne pećnice nepotrebno povećavaju otpad materijala koje je teško ukloniti ili ponovo iskoristiti?
Svako ko želi kupiti ovu pećnicu za svoje domaćinstvo, restoran ili kuhinju u preduzeću, treba bliže de se upozna sa pozitivnim i negativnim stranama njenog korišćenja. Tek poslije toga treba da odluči da li će je kupiti ili ne.
Proizvođači ističu brzinu spremanja jela i uštedu električne energije, ali se ušteda postiže samo kada su u pitanju male porcije. Suprotno od klasičnog načina spremanja hrane, potrošnja energije se kod mikrotalasnih pećnica povećava sa povećanjem količine jela koje treba pripremiti.
.
Kako mikrotalasi djeluju na hranu
Mikrotalasi su elektromagnetni talasi frekvencije od 10-8 do 10-12 Hz(tj.sto miliona do deset milijardi oscilacija u sekundi). Oni zauzimaju opseg između radio talasa i infracrvene svjetlosti.
Tek nedavno je otkriveno kako se hrana zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici. U običnim rernama zagrijevanje ide od spolja prema unutra. Prvo se zagriju molekuli vazduha koji djeluju na molekule na površini hrane, a oni na molekule u dubljim slojevima jela, dok posle određenog vremena i najdublji slojevi ne budu dovoljno zagrijani.
Mikrotalasi utiču direktno na samu hranu koja se pritom zagrijeva, dok sama pećnica ostaje hladna. Za razliku od klasičnih, mikrotalasne pećnice zagrijevaju i spoljne i dublje slojeve hrane istovremeno, iako ne jednakomjerno.
Mikrotalasi djeluju istovremeno na mnoge molekule u raznim slojevima hrane. Oni izazivaju pokretanje, odnosno rotiranje molekula, kao što su voda, bjelančevine, masti. Posebno snažno utiču na molekule vode, koji počinju da se kreću i sudaraju. Pritom se stvara toplota, koja zagrijeva druge molekule kao što su bjelančevine, masti i ugljeni hidrati. Zato je pogrešno mišljenje mnogih da mikrotalasi zagrijevaju jelo u pećnici od dubine prema spolja.
Pošto se dio toplote zagrijevane hrane odaje u okolnu hladniju sredinu (jer sama pećnica nije zagrijana), spoljni slojevi jela se brže hlade od dubljih. Na taj način se dobija utisak da mikrotalasi više zagrijevaju dublje od onih koji su bliže površini jela.
Pripremanjem jela u mikrotalasnoj pećnici postiže se ušteda u vremenu i do 60%, što mnogo znači za zaposlene i one koji ne žele da previše vremena provedu u kuhinji.
Tabela 1. POREĐENJE PRIPREMANJA JELA U OBIČNOJ I MIKROTALASNOJ PEĆNICI
Vrsta jela | Obicna pecnica Težina jela (kg) | Vrijeme (min) | Mikrotalasna pecnica Težina jela (kg) | Vrijeme (min) | Ušteda u vremenu u % (približno) |
Svinjsko rolovano pecenje | 1 | 60-70 | 1 | 28 | 60 |
Peceno pile | 1 | 50-60 | 1 | 26 | 55 |
Obloženi kolac sa jabukama | 1,5 | 50-60 | 1,5 | 24 | 60 |
Kolac sa sirom | 1 | 30-40 | 1 | 13 | 60 |
.
Loše strane zagrijevanja hrane u mikrotalasnoj pećnici
Potrošači veoma često griješe kada je u pitanju mikrotalasna pećnica. Kada se jelo vadi iz nje, može da bude spolja hladnije nego u dubini. U jelu koje ima različit sastav (ako na primjer, sadrži povrće, meso i tijesto), molekuli vode se pod dejstvom mikrotalasa kreću i sudaraju. Zbog toga se u samom jelu stvaraju toplije i hladnije zone. Da bi se jelo ravnomjerno zagrijalo, potrebno je da toplota ravnomjerno prodire u sve slojeve.
Stručnjaci preporučuju da se jelo zagrijeva nekoliko minuta duže, da odstoji neko vrijeme prije nego što se konzumira i da se snažno promiješa da bi se u njemu izjednačila temperatura.
Bolna iskustva nisu rijetka. Dešava se, na primjer, da je šolja spolja normalno zagrijana, a napitak u njoj veoma vreo. Mnogi su tako opekli usta, a mnoge bebe su dobile previše vrelu bočicu sa mlijekom.
Engleski ljekar, Jan Džejms, liječio je dijete koje je dobilo teške opekotine kad je po sebi prosulo tečnost zagrijanu u mikrotalasnoj pećnici. Tečnost se hladila samo nekoliko minuta i roditelji su vjerovali da je dovoljno ohlađena.
Proizvođači ovih pećnica u svojim uputstvima, upozoravaju da hrana zagrijevana u njima, kada se izvadi, nastavlja da ključa. Zato preporučuju da se prethodno dobro ohladi, a tek zatim jede. Mnogi se toga ne pridržavaju što dovodi do nesreće.
Dr Jan Džejms je utvrdio da se šolja vode koja je proključala u mikrotalasnoj pećnici ohladi do 55˚C devet minuta kasnije od one koja je proključala na uobičajan način.
Pošto se visoka temperatura u hrani zagrijevanoj u mikrotalasnoj pećnici zadržava dosta dugo, i opekotine od nje su znatno teže.
Može da se postavi pitanje – da li znatno zadržavanje toplote u hrani zagrijevanoj mikrotalasima ne ukazuje da se u njoj odigravaju i promjene koje mi još uvijek ne poznajemo, ali koje bi mogle da djeluju na novi, specifičan način, kad takvu hranu unesemo u organizam?
Da li, možda, veoma snažno kretanje molekula vode, bjelančevina, masti i mnogih drugih jedinjenja sa polarnom strukturom, izazvano mikrotalasima, ne izaziva i neke posebne, možda nenormalne promjene raznih jedinjenja u našem tijelu kad se takva hrana pojede?
Poznato je da makrobiotičari odbacuju pripremanje hrane mikrotalasima kao postupak koji nije prirodan i ne doprinosi zdravlju onih koji jedu takvu hranu.
.
Promjene hranljive vrijednosti hrane zagrijevane u mikrotalasnoj pećnici
Stiven Rohlic tvrdi da, i pored relativno visokog standarda tehničke zaštite, mikrotalasne pećnice mogu da stvaraju rasipno zračenje. U samoj hrani stvaraju se slobodni radikali (djelovi jedinjenja) koji mogu da djeluju veoma štetno na one koji je jedu.
Savezni njemački zavod za zdravlje je u jednoj studiji došao do zaključka da su promjene hranljive vrijednosti, koje se dešavaju u hrani u mikrotalasnoj pećnici, slične onima kod klasičnog načina pripremanja hrane. Međutim, ova tvrdnja ne kaže mnogo većini potrošača. Mnogi ne znaju da se prilikom uobičajenih načina zagrijevanja hrane (kuvanja, pečenja i drugih) uništavaju veoma korisni enzimi i vitamini, razaraju bjelančevine i biološki aktivne materije koje se nalaze u sirovoj hrani, mijenjaju masti i tako dalje. Zbog toga je zagrijevana hrana manje vrijedna od sirove hrane.
Da li mikrotalasi više razaraju mnoga jedinjenja u hrani (koja su neophodna našem organizmu) od uobičajenih načina zagrijevanja hrane, pitanje je na koje nije lako dati odgovor. Iako su promjene u hrani zagrijevanoj pomoću mikrotalasa slične onim koje se dešavaju pri klasičnom načinu pripreme jela, i te male razlike mogu biti veoma značajne.
Jela od povrća pripremljena u mikrotalasnoj pećnici gube veliki procenat antioksidativnih materija. Portugalski naučnici su dokazali da brokula skuvana u malo vode u mikrotalasnoj pećnici gubi i do 97% tih materija zbog kojih je i proglašena za najboljeg borca protiv malignih oboljenja. Obarena na uobičajan način brokula gubi samo oko 11% antioksidanasa, pa se preporučuje de se kuva sa malo vode i vrlo kratko.
Zasad je dokazano da mikrotalasi unistavaju spoljašnju ćelijsku membranu biljaka, pa se oslobadja veća količina vode nego pri drugim postupcima pripreme hrane.
.
Nastananak novih, neprirodnih jedinjenja u hrani pod uticajem mikrotalasa
Mikrotalasi izazivaju, ne samo duže zadržavanje toplote u zagrijevanoj hrani, već i stvaranje novih jedinjenja. Gerd Luber sa Univerziteta u Beču, našao je u mlijeku zagrijanom u mikrotalasnoj pećnici, nova, nepoznata jedinjenja, i to cis i D oblike aminokiselina. Takva jedinjenja su nepoznata našem tijelu. Zato Luber s pravom postavlja pitanje – šta se dešava kada ih naš organizam ugradi u svoje bjelančevine, jer ne predstavljaju prirodne sastojke (aminokiseline) od kojih su izgrađene bjelančevine, ne samo u našem tijelu, već i kod svih drugih živih bića (životinja i biljaka).
Stručnjaci Saveznog njemačkog zavoda za zdravlje smatraju da mikrotalasi izazivaju stvaranje tih novih, neprirodnih jedinjenja, ne samo u mlijeku, već i u mnogim drugim namirnicama, kao, na primjer, u kafi, salami i tečnim začinima. To je slaba utjeha za one koji bolje poznaju ovu materiju. Sigurno je da je sve što se ne nalazi u prirodnoj hrani, strano našem organizmu. Pitanje je kako će on reagovati na nova jedinjenja, kada hranom dospiju u njega.
Ako naše tijelo ugradi u svoje bjelančevine neprirodne aminokiseline (jer su veoma slične prirodnim, pa ih vjerovatno, neće razlikovati i odbaciti), one se zatim mogu ponašati savim drugačije, tj. neprirodno. Tako bi one mogle postepeno de izazovu značajne poremećaje životnih procesa u našem tijelu, pa i oboljenje.
Treba imati u vidu da najvjerovatnije neće doći do simptoma neposrednog trovanja ili nekog akutnog oboljenja. Mnogo je vjerovatnije da može doći do postepenog, kumulirajućeg štetnog dejstva na pojedine organe, sisteme ili čitav organizam.
.
Prelaz stranih jedinjenja iz ambalaže u hranu za vrijeme njenog zagrijevanja u mikrotalasnoj pećnici
Iako su objavljeni rezultati brojnih ispitivanja, još se veoma malo zna šta se dešava sa ambalažom u kojoj se hrana zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici, jer se u tu svrhu koriste veoma raznovrsni materijali.
Kao idealne posude preporučivane su one od plastične mase, jer se u njima hrana može u manjim količinama zapakovati, zamrznut, a zatim, kad zatreba, direktno iz zamrzivača staviti u pećnicu i veoma brzo podgrijati. Kao i kroz staklo i keramiku, mikrotalasi prolaze kroz plastične folije i zagrijevaju jelo.
Konzument, austijski časopis potrošača, pisao je da je dokazano da plastične posude uopšte ne odgovaraju za hranu koja se zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici i da one nisu dobre ni za klasične pećnice. Utvrđene su, na primjer, značajne promjene mirisa hrane zagrijevane u ambalaži od plastike.
Već početkom 1988. godine, njemački stručnjaci su upozoravali da pojedine plastične folije, koje se koriste za pakovanje hrane, djeluju nepovoljno na miris i ukus hrane kada se ona u njima zagrijeva. Ovo ukazuje da su se u njoj pod dejstvom mikrotalasa odigrale nepoželjne hemijske promjene koje su mogle da djeluju štetno.
Naučnici Državnog hemijskog ureda za ispitivanje u Sjevernoj Rajni – Vestfaliji (Njemačka), utvrdili su značajne promjene mirisa i ukusa hrane zapakovane u plastičnu foliju od poliesterkarbonata kad se zagrije na temperaturu iznad 200˚C. Druga plastična folija od propilena, dala je veoma neprijatan miris kad je zagrijana na samo 100˚C.
Stručnjaci upozoravaju da ovo ne treba nikoga da čudi, jer se plastični materijali ne sastoje samo od čistog polimera (osnovnog jedinjenja te plastične materije), već da sadrže i druga jedinjenja koja se mogu aktivirati u samoj pećnici tokom zagrijevanja hrane. Znači, ta nova jedinjenja mogu reagovati sa sastojcima hrane i stvarati druga koja mogu biti i otrovna.
Njemački stručnjaci, inače poznati kao dobri hemičari i analitičari, tvrde da materije koje izazivaju promjene mirisa i ukusa hrane zagrijevane mikrotalasima, ne mogu hemijski da se identifikuju.
Prilikom zagrijevanja jela mikrotalasima, niskomolekularna jedinjenja, uključujući i isparljiva (posebno rastvarači, koji se koriste pri izradi plastičnih materijala) mogu iz plastične folije da pređu u hranu.
Ispitivanjima je dokazano koliko miligrama pojedinih jedinjenja koja potiču iz plastične folije za pakovanje prelazi u hranu. Tako, na primjer, prelazi oko 0,01 mg formaldehida na dm2, a on je veoma otrovan i može da izazove rak.
Za vrijeme zagrijevanja hrane (kuvanja, pečenja itd), u njoj se odigravaju veoma složene hemijske reakcije – razlažu se jedna jedinjenja, a istovremeno stvaraju nova. Ove promjene su podstaknute djelovanjem mikrotalasa i visokom temperaturom. Koja se sve nova jedinjenja stvaraju, i u kojim količinama, još je nepoznato. I u samoj plastici u koju je hrana zapakovana, stvaraju se, takođe, nova jedinjenja – pojedina se oslobađaju, a sva ona nisu normalni sastojci hrane. Ta jedinjenja, koja iz pakovanja prelaze u jelo, mogu da reaguju sa sastojcima hrane. Pri tome dolazi do razaranja raznih korisnih sastojaka hrane, njihovog mijenjanja, kao i stvaranja novih, možda i otrovnih jednjenja.
Ove reakcije su utoliko intenzivnije, ukoliko je temperatura viša i ukoliko zagrijevanje duže traje.
Budući da se toplota stvara u unutrašnjosti namirnice, nije potrebno dodavati mast ili ulje, kako se jelo ne bi zalijepilo za posudu. Zatim, zbog relativno niske temperature pripreme jela smanjuje se opasnost od pojave toksičnih jedinjenja, koja se stvaraju zagrijevanjem masti ili ulja do tačke dimljenja. Nedostatak takve pripreme je u tome što se masti sadržane u hrani više oksiduju i stvaraju veći procenat peroksida (materije koje učestvuju u nastanku slobodnih radikala). Potrebno je takvu hranu kombinovati sa namirnicama koje sadrže mnogo antioksidanasa (svježe voće i povrće) ili već pripremljenom jelu dodati kašičicu hladno cijeđenog maslinovog ulja.
Kako novostvorena jedinjenja, koja se nalaze u zdravoj hrani, djeluju u našem tijelu niko zasad ne može dati pravi odgovor. Može se, ipak, zaključitida neka od njih (a mnogo ih je), mogu biti manje ili više otrovna ili izazvati razna oboljenja.
.
Još se ne zna dovoljno o hrani koja se zagrijeva u mikrotalasnoj pećnici
I pored toga što se mikrotalasne pećnice koriste već nekoliko decenija, što su u upotrebi desetine miliona njih u čitavom svijetu i što su obavljena mnogobrojna ispitivanja hrane koja se u njima zagrijeva, još uvijek niko ne može dati pravi odgovor na sledeća pitanja:
– Kakve se promjene dešavaju u hrani koja se zagrijeva pomoću mikrotalasa?
– Koja se sve jedinjenja stvaraju u takvoj hrani?
– Da li su ta jedinjenja štetna za one koji jedu takvu hranu?
– Ako su štetna, koje sve poremećaje zdravlja mogu da izazovu?
– Da li ta nova jedinjenja doprinose ubrzanom starenju?
– Da li ona, možda, podstiču nastanak i širenje nekih vrsta kancera?
Ipak, i ono što se sada zna, dovoljno je da se donese pravilna odluka da li mikrotalasnu pećnicu treba kupiti i koristiti je ili ne.
.
Prelaz otrovnog vanadijuma i dioksina iz obojenih posuda u hranu i negativna svojstva posuda za stvaranje smeđe boje hrane
Za zagrijevanje hrane u mikrotalasnoj pećnici ne treba koristiti obojene ni ukrašene posude. Dokazano je da se iz njih izdvajaju male količine teškog metala vanadijuma koji prelazi u samu hranu.
Vanadijum je biološki aktivan, tj. učestvuje u biohemijskim reakcijama u našem tijelu. Pojedini stručnjaci smatraju da se zasad još ne zna da li to može da šteti zdravlju. Dok se to ne sazna, odnosno, dok se ne otkrije dovoljan broj onih koji su se trovali takvom hranom i zbog toga oboljeli, bolje je da se takve posude ne koriste.
Hemijski elemenat Dioksin uzrokuje rak, posebno na dojci. Dioksin je visoko toksičan za ćelije našeg organizma. Zato ne treba zamrzavati vodu u plastičnim flašama jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike. Dr Edvard Fuđimoto, govorio je o dioksinu i njegovom štetnom djelovanju na ljude. Rekao je da ne smijemo grijati hranu u mikrotalasnoj pećnici u plastičnom posuđu. Ovo se pogotovo odnosi na hranu koja sadrži masnoće. On navodi da kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu i na kraju u ćelije organizma. Umjesto plastike on preporučuje upotrebu stakla, kao što je vatrostalno, pireks ili keramika, koji ne sadrže dioksin. Dakle, hrana koja je pakovana u plastiku, mora se izvaditi i podgrijati u nečem drugom.
Mikrotalasne pećnice nisu podesne za spremanje nekih namirnica. Na primjer, restovani krompir nije smeđ ni hrskav, pečen hleb nema poželjnu smeđu boju, a prženi krompir je bezbojan i mek.
Proizvođači ambalaže su se brzo dosjetili i nude „posude za stvaranje smeđe boje hrane“, ali njihova primjena nije dala željene rezultate. Takvi materijali za pakovanje hrane koriste se već duže vrijeme u nekim zemljama. U Engleskoj se pizza i čips stavljaju u specijalnu foliju koja se i sama zagrijeva, a zatim prenosi toplotu na upakovanu hranu.
Novija ispitivanja su pokazala, kada se ti materijali zagriju na 200˚C, da se iz njih izdvajaju isparljiva jedinjenja. Pod dejstvom toplote, folija se razlaže, stvaraju se nova jedinjenja koja se iz nje izdvajaju. Zasad se ne zna o kojim se jedinjenjima radi i u kojim količinama se stvaraju. Poznato je samo da se kod folija od polietilentereftalata radi o više od 30 raznih jedinjenja.
Nesumnjivo je da je sve ono što nije normalan sastojak hrane, strano našem tijelu. Strana jedinjenja samo ga opterećuju, jer on mora da mobiliše svoje snage da ih što prije neutrališe i odstrani. Pri tom se troši životna energija, neophodna za sve aktivnosti, kao i odbranu od bezbrojnih štetnih činilaca kojima smo neprekidno izloženi.
.
Jelo zagrijevano u mikrotalasnoj pećnici može da bude bakteriološki neispravno
U hrani zagrijevanoj u mikrotalasnoj pećnici postoje toplije i hladnije zone. Zbog toga u hladnijim zonama bakterije mogu da ostanu žive i da se pod povoljnim uslovima razmnožavaju i stvaraju svoje toksine. Posledica toga je povećan broj crevnih infekcija izazvanih hranom zagrijevanom u takvim pećnicama.
Prilikom ispitivanja u Austriji, zapaženo je da u toku zagrijevanja prethodno kuvane hrane, nedovoljno zagrijevanje može dovesti da bakterije opasne po zdravlje, koje nisu bile ubijene, počnu da se razmnožavaju i da, zatim, izazovu teška oboljenja.
Stručnjaci tvrde da se radi o pogrešnom korišćenju pećnica. Neka jela su suviše zagrijana u površinskim slojevima, dok su u dubljim nešto hladnija. Na taj način, bakterije, kao što su salmonele, ako se nalaze u hrani, mogu da prežive i izazovu teške crijevne infekcije sa dijarejom i visokom temperaturom, pa čak i smrt.
U tom pogledu je naročito opasno živinsko i mljeveno meso, ali i gotova jela koja treba samo podgrijati. Savezni njemački zavod za zdravlje je upozorio na opasnost od nedovoljnog zagrijevanja hrane u mikrotalasnim pećnicama, koja tada može da bude bakteriološki neispravna, zbog slabijeg prodiranja toplote u samu hranu, nego prilikom uobičajene pripreme hrane. Smatra se da bi se zato hrana morala nešto duže zagrijevati da bi se u njoj sigurno uništile sve štetne bakterije. Na primjer, salmonela bivaju uništene kada se jelo zagrije na oko 80˚C (ali i u najdubljim slojevima). Ako se hrana zagrije do 100˚C, u njoj su ubijene skoro sve opasne bakterije (osim onih koje stvaraju spore i zato mogu da prežive temperature iznad 100˚C, ali se rijetko nalaze u hrani).
Ali, ako se hrana mora intenzivnije zagrijevati tada se u njoj uništava više sastojaka koji su nam neophodni (npr. enzimi i neki vitamini, biološki aktivna jedinjenja i dr.). Takvo jelo je manje vrijedno, odnosno manje korisno kao hrana.
.
Posuđe za mikrotalasnu pećnicu
Pogodni su: vatrostalno staklo, vatrostalni porcelan i vatrostalna keramika. Drvena posuda se može koristiti samo za podgrijevanje. Karton, hartija i tanki stiropor mogu se stavljati direktno u pakovanju u kome se nalaze. Veoma su popularne supe za brzu primjenu pakovane u teglice od tankog stiropora.
U mikrotalasnoj pećnici ne koristiti metalno posuđe, kašike i viljuške. Zatim, ne koristiti porcelansko i stakleno posuđe na kome je nanesena srebrna ili zlatna šara.
Ne podgrijevati proizvode u hermetički zatvorenim posudama (dječiju hranu u flašicama, konzerve i tegle). Skinuti zatvarač sa posude i otvoriti teglu. Takođe ne treba staviti u pećnicu posudu od obične plastike, već onu sa posebnom oznakom koja je termootporna. Ne smiju se koristiti aluminijumska folija ili posuđe od inoksa.
.
Mogu li mikrotalasi izazvati povrede?
Da. Mikrotalasi bi se zadržavali u pojedinim djelovima tijela čovjeka kada bi čovjek njima bio direktno izložen. Nastupila bi toplotna oštećenja koja se ne bi mogla ispraviti. Osim ovih oštećenja, kod mikrotalasa ne treba zanemariti ni elektromagnetno zračenje koje se u obliku elektromagnetnog polja stvara oko pećnice kada je uključena. Ne preporučuje se biti u neposrednoj blizini pećnice dok je uključena, jer je elektromagnetno polje, koje se time stvara, nekoliko miliona puta jače od našeg prirodnog elektromagnetnog polja. Pri daljoj izloženosti mogu se javiti teški simptomi poput vrtoglavice, mučnine, razdražljivosti, nesanice i smušenosti. Sve se te opasnosti pravilnom upotrebom pećnice svode na minimum, a i današnji usavršeni modeli pećnica pružaju potpunu sigurnost. Ipak, zbog opreza treba pripaziti na sledece:
- Mikrotalasna pećnica u svakom trenutku treba da bude potpuno ispravna i treba je isključiti ako se posumnja i na najmanju neispravnost.
- Nije preporučljivo zadržavati se duže vrijeme u neposrednoj blizini pećnice, dok je uključena.
- Nije dobro da djeca budu blizu peći, dok se priprema jelo.
Tabela 2. TEMPERATURA U DUBINI NAMIRNICA ZAGREVANIH U MIKROTALASNOJ PEĆNICI
Vrsta hrane | °C |
Govede pecenje | 80-85 |
Rostbif: manje pecen, srednje pecen, jako pecen | 40-45, 50-55, 60-65 |
Svinjsko pecenje (vrat) | 80-85 |
Svinjski file | 70-75 |
Pecenje od mlevenog mesa | 70-75 |
Telece pecenje | 70-75 |
Jagnjetina | 80-85 |
Živinsko meso | 85 |
Meso divljaci | 75-80 |
Meso srne i leda zeca | 65-70 |
Riba | 75 |
Iz tabele 3 se vidi da u nekim namirnicama temperatura nije dovoljno visoka da bi sve opasne bakterije bile ubijene.
Ako se prethodno pripremljena jela samo podgrevaju, temperature su još niže.
Tabela 3. TEMPERATURA PODGREVANJA HRANE U MIKROTALASNOJ PEĆNICI
Vrsta hrane | °C |
Hrana za bebe | 35 |
Hrana za starije osobe | 60-65 |
Mleko, caj, kafa | 60-65 |
Ako se podgrevana hrana ne pojede odmah, već stoji duže vreme, bakterije koje se u njoj nalaze mogu da se razmnože i zatim izazovu opasne infekcije i trovanja.
.
Kako deluju mikrotalasi na živa bića?
Mikrotalasi sve više prodiru u naše stanove preko mikrotalasnih pećnica za pripremanje hrane. Kad u njima dođe do poremećaja, ako se na primer stvore vrtložne struje pojavljuje se zračenje u širokom i nepravilnom spektru talasa.
Ukoliko je jedna pećnica neispravna, jer se njena vrata ne zatvaraju dobro, kroz taj otvor izlaze mikrotalasi u okolinu. Oni deluju slicno radaru, koji takođe radi pomoću mikrotalasa.
Žak La Maja tvrdi da mikrotalasne pećnice predstavljaju poseban izvor štetnih talasa među električnim aparatima u domaćinstvu.On smatra da su one velika opasnost po zdravlje onih koji ih koriste.
Kad se neko nalazi u blizini izvora mikrotalasa, oni prodiru kroz kožu u njegov organizam. Naročito su opasni za organe koji imaju malo krvnih sudova, jer se toplota koju stvaraju u tkivima ne može dovoljno brzo iz njih odstraniti.
Mikrotalasi mogu da izazovu i opekotine na koži ako se na njoj nalazi flaster sa slojem od aluminijuma koji se veoma brzo zagreva.
Dokazano je da mikrotalasi mogu da izazovu smetnje u radu srca ili da poremete rad pejsmejkera (koji reguliše rad srca).
Georg Oto tvrdi da uključena mikrotalasna pećnica stvara snažno magnetno polje koje se može prostirati i do četiri metra od nje. On smatra da je još gore dejstvo kratkotrajnog zračenja koje zagreva tkiva. Pritom mnoge ćelije u organizmu bivaju ubijene i organizam mora da ulaže velike napore i svoje rezerve da bi izgradio nove.
Mikrotalasne pećnice vremenom sve više zrače u okolinu. Zato se preporučuje da se svake godine ispita koliko zrače od strane stručnjaka.
Dr Robert Beker preporučuje da se svake godine ispita da li se vrata dobro zatvaraju i da li možda ne ispuštaju mikrotalase.
Profesor Suskind iz Berklija (SAD), 1961. godine, a zatim i poljski naučnik Pšemislav Čerski i dr Vilijam Lih iz Odseka za biološke efekte Biroa za zaštitu od zračenja u SAD, otkrili su da su miševi koji su bili izloženi dejstvu mikrotalasa oboleli od raka. Kod njih su nadjene promene u ćelijama koštane srži, koje nisu bile posledica termičkog delovanja (zagrevanja), jer su miševi hlađeni za vreme eksperimenta. Mnogi limfociti (jedna vrsta belih krvnih zrnaca) imali su nepravilan oblik i bili povećani. Mikrotalasi su prema tome uticali na sposobnost deljenja limfocita. Za ove promene je dr Lih još 1966. godine rekao da se radi o raku.
Ako mikrotalasi mogu da izazovu takve promene kod miševa, ne treba isključiti mogućnost da iste ili slične promene mogu da izazovu i kod drugih vrsta životinja, pa i kod čoveka. Rezultati novijih istraživanja idu u prilog takvom mišljenju.
.
Mikrotalasne pećnice-izvor opasnih zračenja
Poznato je da mikrotalasne pećnice mogu vrlo brzo da podgreju ili skuvaju jelo, ili ispeku pečenje što predstavlja uštedu u vremenu. Ali, one nisu nimalo bezopasne za one koji se nalaze u njihovoj blizini.
Savezni nemački zavod za zdravlje ispitao je 101. takvu pećnicu. Kod skoro polovine zračenja je prelazilo dozvoljene granice i do deset puta, a kod približno isto toliko bilo je 20 do 30 puta intenzivnije od dozvoljenog. Samo kod deset odsto ispitivanih pećnica zračenje je bilo 0,05 mikrovata na cm².
Zapaženo je da se kod nekih pećnica kada rade, vrata malo otvore i kroz taj otvor prodire u okolinu mikrotalasno zračenje koje je veoma opasno za one koji se nalaze u blizini.
Pomenuti zavod je ispitivao i 63 takve pećnice u hotelima i gostionicama u Minhenu. Neke od njih su zračile više od dozvoljenog, kod drugih se vrata nisu dobro zatvarala, a kod dve su vrata mogla da se otvore, a da se ne isključi zračenje.
Ispitivanja pećnica u kuhinji jedne minhenske bolnice dala su još gore rezultate – preko 14 odsto je zračilo više od dozvoljenog, a pojedine i mnogo više.
Prilikom ispitivanja više od sto takvih pećnica u nemačkim domaćinstvima, otkriveno je postojanje zračenja oko njih koja su bila u dozvoljenim granicama. Na osnovu toga su stručnjaci zaključili da ne postoji opasnost po zdravlje za one koji ih koriste.
Dr Karl Morgan, koji je ispitivao dejstvo zračenja na zdravlje ljudi, rekao je da prema saznanjima dobijenim od 1960. godine do danas, ne postoji “sigurna količina zračenja“, tj. ona koja može da isključi mogućnost nastanka zloćudnog raka.
Osnovni problem je što se ne zna koliko su mikrotalasi štetni.
Dr A. H. Frej je otkrio da naš nervni sistem reaguje na mikrotalasna zračenja koje je 300 puta slabije od onog koje se službeno smatralo neškodljivim.
Očigledno je da mikrotalasne pećnice nisu bezopasne. Proizvođači u uputstvima i reklamama navode sve njihove prednosti, ali ne spominju da one istovremeno predstavljaju i ozbiljnu opasnost po zdravlje.
Kod novijih pećnica ugrađen je poseban sistem zaštite, tako da se zračenje automatski prekida čim se vrata otvore.
Prilikom kupovine mikrotalasnih pećnica preporučljivo je uzeti neku od onih proizvedenih u Rusiji. Rusi imaju neuporedivo strože propise za zaštitu od mikrotalasnih zračenja, nego zemlje Zapadne Evrope. Pa se na primer nemačke pećnice ne bi mogle prodavati u Rusiji.
.
Koliko mikrotalasne pećnice mogu da ugroze naše zdravlje?
U toku poslednjih godina stručnjaci sve više raspravljaju da li su ove pećnice štetne ili ne. Njihova mišljenja se često razilaze u zavisnosti od toga čije interese zastupaju.
Andreas Kine, rukovodilac nemačkog Instituta za čoveka i prirodu, tvrdi da mikrotalasna zračenja deluju u osnovi drugačije od klasičnog zračenja. Mikrotalasi izazivaju mnoge efekte kod živih bića. I kod zračenja koje je slabije od dozvoljenog (koje se smatra potpuno bezopasnim za zdravlje čoveka), dolazi kod ljudi do promene ponašanja, kao i reakcija imunog, nervnog i hormonalnog sistema (odnosno čitavog organizma).
Laboratorijska ispitivanja kulture živih ćelija dokazala su da mikrotalasna zračenja podstiču nastanak raka. Zato Andreas Kine preporučuje da se u mikrotalasne pećnice ugadi visokofrekventni filter i da ih u stanu treba držati na odstojanju najmanje od jednog metra, ali je bolje i sigurnije dva do tri metra. Na udaljenosti od 5 do 15 metara od takve pećnice, mikrotalasno zračenje je manje nego od velikog televizora ili radarskog tornja u blizini.
Jedan inženjer iz Instituta za higijenu zračenja u Minhenu ukazuje da sa povećanjem odstojanja od pećnica opada i njeno zračenje, a time i opasnost za one koji se nalaze u blizini ( na primer oko 90 odsto na 30 cm).
Kada se uzmu u obzir nepovoljni činioci (boravak pored pećnice, njeno višečasovno korišćenje kao i dugotrajno delovanje mikrotalasa) opasnost po zdravlje se ne može isključiti.
.
Mikrotalasna zračenja – opasnost po ljude sa pejsmejkerom
Časopis JAMA, je pisao o jednom interesantnom slučaju koji se desio u SAD. Jedan amerčki lekar koji je imao ugrađen pejsmejker, poručio je jelo u restoranu i iznenada se onesvestio. Drugi lekar koji se slučajno tu našao utvrdio je da kod onesvešćenog nema pulsa, tj. da je njegovo srce prestalo da radi. Nekoliko minuta kasnije u obližnjoj bolnici, zahvaljijući brzoj intervenciji lekara, srce je ponovo proradilo. Utvrđeno je da se pejsmejker pokvario i da se mora popraviti. Specijalisti za te aparate su se zainteresovali i utvrdili da je u restoranu u blizini stola za kojim je sedeo lekar, bila najsavremenija kuhinja sa mikrotalasnim pećnicama, koje su zaustavile pejsmejker u grudima lekara. Da bi to proverili u klinici su ga stavili na stolicu sa točkovima i provozali na nekoliko metara od mikrotalasne pećnice. Lekar je odmah pokazao znake gubitka svesti (jer je njegov pejsmejker prestao da radi) i morao hitno da bude udaljen.
Posle ovog slučaja američka zdravstvena služba poslala je rukopis rukovodiocima 10.000 klinika širom SAD, upozoravajući na novootkrivenu opasnost za sve osobe sa ugrađenim pejsmejkerom.
Mikrotalasi frekvencije koja se koristi u mikrotalasnim pećnicama u stanju su da prodru duboko u telo čoveka i da prekinu rad pejsmejkera.
Georg Oto smatra da mikrotalasne pećnice zrače najviše sa prednje strane i da se to može lako dokazati savremenim instrumentima.
Erve Ponsle je u svom članku objavljenom u “Misterija mikrotalasa“, napisao da mikrotalasne pećnice mogu da parališu osobe koje imaju pejsmejker, jer u njemu indukuju struju.
Zaključak je da osobe sa ugrađenim pejsmejkerom moraju da neprekidno vode računa da budu što dalje od izvora mikrotalasnih zračenja.
.
Zračenja mikrotalasne pećnice
Prema američkim službenim normama, jedna mikrotalasna pećnica može da ima rasipno zračenje od 1mN/cm². Propisima su regulisane dozvoljene količine zračenja za te pećnice i u drugim zemljama (za proizvođače).
Ako se vrata pećnice ne zatvaraju dobro, povećava se količina zračenja koja se širi oko nje. Zbog toga svaku takvu pećnicu treba najmanje jednom godišnje ispitati. Ako se njena vrata ne zatvaraju potpuno to se mora odmah popraviti, a zatim ispitati čitava pećnica i tek tada koristiti.
Na tržištu postoje razni detektori za otkrivanje rasipnog zračenja iz ovih pećnica, ali za sad ne postoje propisi za njih, pa su pojedini manje ili više bezvredni, dok su drugi pouzdani.
Naučnici imaju različito mišljenje o tome koja količina mikrotalasnog zračenja se smatra bezopasnom. Dr Grej je utvrdio da to mora biti manje od 0,5 milivata na cm².
Preporuka svima koji koriste mikrotalasnu pećnicu je da ne stoje pored nje kad radi.
.
Šta građani misle o mikrotalasnim pećnicama?
U jednim austrijskim novinama objavljena je anketa pod nazivom “Mikrotalasne pećnice mogu da budu štetne po zdravlje. Da li kuvati i dalje u njima?
Rezultati ankete su pokazali da ljudi u velikom broju koriste mikrotalasnu pećnicu, jer su praktične. Oni ne veruju u njihovu štetnost i nastaviće da ih koriste.
Na sajtu B92 objavljen je deo iz knjige “Istine i zablude o zračenjima“ Dušana Janjića, i “Električni aparati u stanu – opasnost po zdravlje“ dr sci Dragoljuba A. Džoljića. Komentari naših građana o štetnosti mikrotalasne pećnice i o objavljenom članku su bili negativni. Naši sugrađani smatraju da štetnost mikrotalasne pećnice nije velika ili je u opšte nema. Oni smatraju da je mikrotalasna isto štetna koliko i mobilni telefoni i TV prijemnici, ali ih ipak svi koristimo. A najveći broj naših sugrađana je izjavio da se mikrotalasne pećnice mnogo više koriste na zapadu nego kod nas, pa je njihov zaključak ako ne škodi Amerikancima zašto bi i nama.
U našoj zemlji postoji mali broj naučnika koji se bavi ovom tematikom, pa nije ni čudo što su nam građani ne obavešteni.