.
6.1 Obezbeđivanje resursa
Efektivno primenjen FSMS zahteva da najviše rukovodstvo obezbedi adekvatne izvore, budžet i osoblje kako bi sistem efektivno radio. Vremenski određena, dokumentovana obuka i evaluacija ključnog osoblja, i obezbeđivanje sigurnog radnog okruženja i infrastrukture, su od presudnog značaja za funkcionisanje sistema.
Organizacija mora redovno da prati i preispituje zahteve vezane za menadžment resursima u sklopu preispitivanja sistema menadžmenta bezbednošću hrane.
.
6.2 Ljudski resursi
.
6.2.1 Opšte odredbe
Tim koji se brine o bezbednosti hrane, i ostalo osoblje koje sprovodi aktivnosti koje imaju uticaja na bezbednost hrane, treba da bude kompetentno i da ima odgovarajuću edukaciju, obuku, veštine i iskustvo. Tamo gde se zahteva pomoć eksternih eksperata za razvoj, implementaciju, rukovođenje ili procenjivanje FSMS, treba da budu dostupni zapisi o sporazumu, ili ugovori koji definišu dužnosti i ovlašćenja eksperata.
.
6.2.2 Osposobljenost, svest i obuka
Organizacija treba da obezbedi i identifikuje potrebne obuke. Najviše rukovodstvo mora biti uvereno da je osoblje svesno svojih aktivnosti i njihove važnosti za postizanje ciljeva vezanih za bezbednost hrane. Posebna pažnja se treba posvetiti obuci zaposlenih koji su odgovorni za sprovođenje korektivnih mera kod CP i CCP. Ovakve obuke treba da vodi Vođa tima za bezbednost proizvoda.
Organizacija je odgovorna za to da je svo osoblje obučeno i iskusno do nivoa koji je neophodan da se preduzmu aktivnosti koje su im dodeljene i efektivno sprovedu dužnosti. U ovom cilju trebaju se odrediti neophodne dozvole za izvođenje poslova od strane osoblja koji utiču na bezbednost hrane. Na osnovu ovih činjenica identifikuje se potreba za obukom, a najviše rukovodstvo treba da se potrudi da obezbedi relevantnu obuku. Moraju se voditi zapisi o svim obukama koje su zaposleni prošli.
Vođa tima za bezbednost proizvoda bar jednom godišnje treba da preispita i definiše potrebne obuke zaposlenih po pitanju potrebnih novih znanja i veština u vezi kvaliteta i bezbednosti proizvoda.
Predloge u vezi potrebnog obučavanja izvan postojećeg programa obuke mogu inicirati i sami zaposleni. Predlog treba da sadrži minimum cilj i predmet obuke, a eventualno i detalje o potencijalnim učesnicima, sadržaju i eventualnim nosiocima obučavanja.
Na osnovu ovih informacija Vođa tima za bezbednost proizvoda sastavlja Plan obuka za narednu godinu. Planom obučavanja definiše se tema, učesnici, rokovi, potrebna sredstva i odgovorna lica za obučavanja za sledeću godinu.
Obučavanje se sprovodi na osnovu Plana obučavanja, a rezultati efektivnosti obuke se evidentiraju. Osobe koje pokažu nedovoljno znanje prilikom provere moraju ponovo da prolaze kroz obučavanje.
Zapisi o obuci, veštinama i iskustvu se čuvaju u organizaciji. Ovi zapisi se obično vode u Ličnom kartonu svakog zaposlenog.
.
6.3 Infrastruktura
Organizacija treba da obezbedi i održava potrebnu infrastrukturu u cilju postizanja bezbednosti i usaglašenosti proizvoda sa zahtevima. Organizacija treba da prepozna i definiše kakva infrastruktura je neophodna kako bi se postigao cilj – bezbedan proizvod.
Organizacija treba odrediti, obezbediti i održavati infrastrukturu potrebnu za radni prostor i pomoćne objekte, pogonsku opremu (i softver i hardver) i podržavajuće usluge (kao što su transport ili komunikacije).
Adekvatnost infrastrukture i definisanje potrebe za obezbeđenjem eventualnih dodatnih zahteva se da se redovno preispituju u sklopu preispitivanja sistema od strane rukovodstva (poglavlje 5.6.). Definisanje potrebe za obezbeđenjem novih infrastrukturnih rešenja i njihovo definisanje po potrebi sastavni deo je procesa projektovanja i razvoja novih proizvoda (poglavlje 7.3.3)
.
6.4 Radna sredina
Organizacija identifikuje i upravlja ljudskim i fizičkim faktorima koji mogu da utiču na bezbednost proizvoda. U ljudske faktore ubrajaju se radne metodologije, postignuća, pravila bezbednosti i uputstva za rad, ergonomija, itd. Među fizičkim faktorima radnog okruženja koje je neophodno ispuniti da bi se zadovoljili zahtevi standarda spadaju npr. svetlo, higijena, vibracija, buka, vlažnost, zagađenje, toplota, čistoća i strujanje vazduha.
Zahtevi u vezi osiguranja adekvatne radne sredine obično se definišu posebnim uputstvima, npr. tehnološkim uputstvima, uputstvima za higijenu itd.
Tehnolozi su obavezni da prepoznaju parametre kritične za radnu sredinu i uslove radnog mesta. U slučajevima gde radna sredina (temperatura, vlažnost, buka, itd.) ili higijenski uslovi radnog mesta mogu negativno uticati na kvalitet usluge ili ugroziti zdravlje i bezbednost radnika, sprovode se odgovarajuće mere koje svode rizike na prihvatljiv nivo.
Organizacija mora imenovati odgovorno lice za održavanje instalacija (grejanje, vodovod, električno napajanje, oprema, itd.). Održavanje odgovarajućih uslova radne okoline obično se definišu uputstvima.
.
<<prethodni deo teksta – sledeći deo teksta>>