Sve veći je broj pojačivača ukusa i agenasa za maskiranje kao i sličnih proizvoda koji su komercijalno prisutni na tržištu. Tu se ubrajaju ekstrakti kvasca, soli mlečne kiseline, Na-glutamin i nukleotidi između ostalog. Pojačivači ukusa deluju aktiviranjem receptora u ustima i grlu, a oni sami pospešuju zamenu ili nadoknađuju smanjenu količinu soli (Brandsma, 2006). Pasin i sar. (1989) su otkrili da je moguće smanjiti količinu NaCl za 75% u svinjskoj kobasici koristeći modifikovanu so KCl, krisalizovanu sa Ribotidom. Dodatak bilo koje količine MSG u ove proizvode smanjuje nivo prihvatljivosti modifikovanog KCl za 50% (w/w). Ruusunen i sar. (2001) su otkrili da je intnzitet ukusa „bolonja“ kobasica bio jači kada je MSG ili Ribotid bio dodat u pripremi. Naime, nakon 17 dana skladištenja nije bilo znakova kvarenja, čak su MSG ili Ribotid postigli bolje rezultate. Opažena slanoća je bila veća kada su kobasice ssadržale MSG nego Ribotid ili čak bez pojačivača ukusa. Potrošači su takođe ocenili MSG kobasice više pikantnijim. Američka kompanija Linguagen je odobrila i usvojila patent zaštite i regulisanja blokatora gorčine, adenozin 5-monofosfat (AMP). AMP deluje blokirajući aktivaciju GUSTDUCIN-a u receptorima ukusa i na taj način štiti stimulaciju, odnosno nadražaj nerava ukusa (McGregor,2004). Ovi blokatori gorčine, poznati pod naazivom Betra, mogu biti iskorišteni na poboljšanju ukusa NaCl/KCl smeše. Prema McGregor-u (2004) ovi blokatori gorčine su budućnost u tehnologiji hrane i biotehnologiji.

Američka kompanija „Prime Favourites“ su su proizveli NeutralFres, koji uklanja metalni, gorak ukus i KCl, uz očuvanje sa natrijumovom soli. Kompanija tvrdi da NeutralFres prirodno neutrališe karakterisičan ukus ili nepoželjan ukus KCl. Istraživanja su ujedno pokazala da u pogledu smanjenja količine soli upotreba nove ImpaQ tehnologije ukusa može smanjiti nivo soli za 50%. Postoje produkti kao što su Magifique salt-Away ili Mimic, proizvedeni od strane Wixton Fontrome, koji omogućavaju maskiranje, odnosno prikrivanje gorčine i metalnog ukusa KCl-a. Ovi produkti su rastvorljivi u vodi, prirodnog su ukusa i mogu biti korišteni u proizvodnji hrane u granicama 0,1- 0,3 %, da smanje metalni karakter natrijumovim i kalijumovim solima. Kompanija Wild Flavours Inc. Je predstavila Salttrm, i tvrdi da ujedno blokira nepoželjan ukus KCl-a dok zadržava ukus slanosti u ustima. SaltTrim obezbeđuje kompletno uživanje u jelu Dopunjavanjem ukusa i teksture jedinstvene za so i omogućava korištenje do 50 % umesto KCl-a bez narušavanja ukusa.

Druge kombinacije kao što su lizin i ćilibarna kiselina se koriste kao zamene za soli (Turk, 1993). Ova smeša ima slan ukus i takođe neka antimikrobna i antioksidansna svojstva i može biti korištena kao zamena do 75 % NaCl-a u budućnosti. Inače, drugi hidrofili kao što su fosfati, skrob, smole mogu biti korišteni za očuvanje hidrofilnosti koja se gubi tokom redukcije soli. Upotreba natrijumovih i kalijumovih soli mlečne kiseline sa odgovarajućom redukcijom i NaCl-a, ispoljavaju određene slanosti tokom redukcije natijumovog sadržaja do određenog stepena (Price, 1997 ). Gou i sar. (1996) su ispitivali uticaj glicina i kalijumovih soli mlečne kiseline kao mogućih supstituenata soli. U fermentisanim kobasicama je bilo moguće zameniti 40 % NaCl-a sa kalijumovom soli mlečne kiseline ili glicinom, iznad ovog nivoa bio je uočen blag i neprihvatljivo sladunjav ukus K-soli mlečne kiseline. U sušenim konzervisanim butovima, slabinama rezultati su pokazali da KCl i K-soli mlečne kiseline mogu zameniti 40 % NaCl-a bez ikakvog znaka škodljivosti po ukus. Dok je glicinom bilo moguće zameniti najviše 30 % NaCl-a.

Derivati mikoproteina, kao što je Mycoscent, mogu imati sposobnost davanja slanog ukusa bez dodavanja soli. Po rečima proizvođača, ima pojačan prijatan efekat u mlečnim i slatkim proizvodima. Moguće je redukavati 50 % natrijuma u raznim vrstama keksa i brzim obrocima i 25 % u slatkim proizvodima. Mycoscent 400 ima jači, više čorbast ukus i može biti dodavan kuvanim mesnim obrocima (Mycoscent, 2005). Mycoscent obezbeđuje prirodan izvor ribonukleotida i glutaminske kiseline, i oba daju pojačan ukus bez dodavanja soli.

Samorazgradnja kvasaca je takođe često korištena u nisko slanim preparatima. Delimično oni mogu maskirati metalni ukus KCl-a. Zajednički, Carbery Food Products i Savoury Ingredients proizvode specifične ekstrakte kvasaca za nisko slane proizvode pod imenom SaltMate. Oni tvrde da upotrebom njihovih proizvoda je moguće smanjiti so za 20 % pa i više. U nekim slučajevima kompanije mešaju ekstrakte kvasaca sa KCl-om da ponude kompletno rešenje. Provesta (Flavour Ingrediants) sadrži brojne produkte kvasca sa niskim sadržajem natrijuma. Oni su proizveli smešu sa kalijumom ili amonijum-hloridom tako da su produkti kvasca manje gorki od KCl-a samog. Uobičajene vrednosti su u granicama od 0,2 – 0,6 % u finalnom proizvodu. Drugi ekstrakt kvasca koji je dostupan je Aromild, proizveden od strane Kohjin Co. Ltd iz Japana. Po rečima kompanije, Aromild sadrži mnoštvo prirodnih 5-IMP i 5-GMP, i snažnije pojačava ukus hrane sa efektom redukcije soli. Može se koristiti kao alternativa za MSG i HVP i pošto je u koncentrovanom obliku, samo desetina količine je dovoljna. Preporučljive količine u obrocima su od 0,01 – 0,1 %. Istraživanja od strane kompanije su pokazala da je Aromid dest puta jači od MSG-a i duže traje ukus. Po rečima Searby-a (2006) ekstrakti kvasca su značajni produkti sa niskim sadržajem slanog ukusa, oni imaju ograničenja u upotrebi i mogu davati mesnom bujonu ukus koji je nepoželjan u nekim proizvodima. Drugi specijalni proizvođači kao što je DSM, proizveo je visoko nukleotidni ekstrakt kvasca koji ima kompletno prirodan ukus. Proizveden pod imenom Maxarome Select, DSM je lansirao ovaj proizvod kod FIE Paris u novembru 2005. godine. Kompanija tvrdi da ovi produkti pružaju izvorni umami ukus hrani, dajući prijatan i maskirajući nepoželjan ukus. Kompanija Similarly Sensient Flavours je takođe proizvela asortiman ekstrakata kvasaca 2005. godine sa prirodnim ukusom, namenjen optimizaciji umami efekta u obrađenoj hrani (Searby, 2006).