Organizacija treba da uspostavi i primeni dokumentovan proces koji će obuhvatiti celokupnu proizvodnju i servisiranje.

Upravljanje proizvodnjom i pružanjem usluge

Organizacija mora da planira i obavlja proizvodnju i pružanje usluge u uslovima kojima upravlja.

Planiranje i obavljanje proizvodnje. Proizvodnja je proces koji se ciklično ponavlja radi stvaranja proizvoda. On se razlikuje od procesa projektovanja u tome što je postavljen da bi reprodukovao proizvod ili uslugu u odnosu na isti standard, uvek i svaki put. Proces projektovanja je put u nepoznato, dok je proces proizvodnje put po proverenim stazama i sa predvidljivim ishodom. Upravljanje procesom projektovanja je potrebno da bi se on održao na pravcu prema nekom cilju, dok je upravljanje procesom proizvodnje potrebno radi održavanja propisanog standarda.

Postoje dva načina na koja se upravlja kvalitetom proizvoda:

• upravljanjem proizvodom koji nastaje iz procesa proizvodnje i
• upravljanjem procesima kroz koje proizvod prolazi.

Upravljanje procesom se oslanja na upravljanje elementima koji pokreću proces, dok se upravljanje proizvodom oslanja na verifikaciju proizvoda koji nastaje is procesa. U praksi se proizvod konzistentnog kvaliteta postiže kombinacijom ova dva načina.

Uslovi kojima upravlja. To su uslovi pod kojima su izlazni elementi predvidljivi i u stanju da se mogu menjati do određenog merljivog stepena. Ukoliko se faktori koji utiču na izlazne elemente procesa ne mogu identifikovati i menjati, takvim procesom se ne upravlja. Obično postoji osam faktora koji utiču na upravljanje svakim procesom:

• Kvalitet radne snage (kompetentnost da se uradi neki posao sa zahtevanom umešnošću, tačka 6.2.1).
• Kvalitet fizičkih resursa (sposobnost pogona, mašina, opreme, alata, tačka 7.5.1c).
• Kvalitet fizičkog okruženja (nivo temperature, čistoće, vibracija, tačka 6.4).
• Kvalitet radnog okruženja (stepen fizičkog stresa, psihološkog stresa, motivacije, tačka 6.4).
• Kvalitet informacija (stepen tačnosti, ažurnosti, kompletnosti, iskoristljivosti, validnosti, tačka 7.5.1a i b).
• Kvalitet materijala (adekvatnost fizičkih osobina, njihove konzistentnosti i čistote, tačka 7.4).
• Kvalitet resursa (vreme, novac, informacije, ljudi, materijali, komponente, oprema, itd., tačka 6.1).
• Kvalitet merenja (jedinice, vrednosti, blagovremenost i integritet, tačka 7.5.1 d i 7.6).

Uslovi kojima se upravlja omogućuju organizaciji da ostvari svoje ciljeve. Ako se operacije izvode u uslovima kojima se ne upravlja, izlazni elementi bi bili rezultat slučajnosti i potpuno nepredvidljivi.

Uslovi kojima se upravlja moraju da obuhvate, gde je to moguće:
a) raspoloživost informacija koje opisuju karakteristike proizvoda;

Ove informacije govore šta treba uraditi ili obezbediti i daju kriterijume koje izlaz mora da ispuni, da bi proizvod bio pogodan za svoju namenu. Ove informacije su ulaz u proces proizvodnje ili servisiranja i obično dolaze iz procesa projektovanja, ali mogu doći i direktno od kupaca. One mogu da budu u obliku konačnih specifikacija, crteža, šema ili specifikacija fizičkih i funkcionalnih karakteristika koje proizvod ili usluga moraju da ispune.

b) raspoloživost radnih uputstava, gde je to neophodno;

Osim informacija koje specificiraju karakteristike proizvoda koje se moraju ostvariti, potrebne su i informacije koje se odnose na to kako, kada i gde treba sprovesti aktivnosti potrebne za pretvaranje ulaza u izlaze koji se mogu koristiti. Ove vrste informacija često se nazivaju radnim uputstvima.

Ovaj zahtev posredno kazuje da radna uputstva ne moraju uvek biti potrebna. To je tačno, ali teško je zamisliti bilo koji proces proizvodnje ili pružanja usluga bez ikakvih uputstava ili identifikovanom potrebom za njima.

c) korišćenje odgovarajuće opreme;

Odgovarajuća oprema je oprema prave vrste i sposobnosti da ispuni zahteve za koje je potrebna. Mada se u standardu koristi termin oprema, posredno se misli na bilo koji fizički resurs koji je potreban za ostvarivanje ciljeva procesa. To znači da ovi resursi treba da imaju zahtevane performanse, tačnost i preciznost, tj. da su održavani, etalonirani, kvalifikovani, verifikovani ili na drugi način odobreni kao odgovarajući.

d) raspoloživost i korišćenje opreme za praćenje i merenje;

Merenje je jedan od ključnih faktora potreban za upravljanje procesima. Potrebno je obezbediti potrebnu opremu za merenje osobina proizvoda i praćenje performansi proizvoda, kao i obezbeđenje odgovarajuće obuke i uputstava za ovu opremu da bi se ona koristila onako kako je predviđeno.

e) ostvarivanje praćenja i merenja i

Merenje i praćenje predstavljaju sredstvo pomoću koga se utvrđuju karakteristike proizvoda i procesa. Specifikacije definišu ciljne vrednosti, dok opis procesa ili plan definišu kada treba izvršiti merenja radi ocene da li su ciljne vrednosti ostvarene.

f) obavljanje aktivnosti prihvatanja proizvoda, isporuke i aktivnosti posle isporuke.

Prihvatanje proizvoda. U lancu procesa od zahteva kupca do isporuke proizvoda ima veliki broj međusobnih veza između procesa. Aktivnosti puštanja su tačke odlučivanja u kojima se potvrđuje da su ostvareni izlazni elementi procesa i da se prelazi u sledeću fazu procesa ili u drugi proces. Ako ne bi bilo tačaka odlučivanja između procesa, greške bi prolazile iz jednog u drugi proces, što bi rezultiralo u nezadovoljstvu kupca.

Isporuke. Isporuka je aktivnost koja služi za transport ili prebacivanje proizvoda do kupca i deo je procesa distribucije. Isporuka može da obuhvati pripremu za isporuku kao što je pakovanje, obaveštavanje, transportovanje, carinjenje, stizanje na odredište i raspakivanje u prostorima kupca. U sektoru potrošnje, to može da obuhvati agente, velikoprodaju i maloprodaju, pre nego što krajnji kupac primi robu. U procesu pružanja usluge, to znači ispunjavanje usluge i može da obuhvati prenos informacija mehanizam plaćanja.

Aktivnosti posle isporuke. Aktivnosti posle isporuke su one koje se obavljaju posle isporuke pošiljke kupcu i mogu da obuhvate:

• servisiranje,
• garantni list,
• tehničku podršku,
• održavanje,
• logistiku,
• ugradnju.

Upravljanje aktivnostima posle isporuke je isto tako važno kao i pre isporuke, ako ne i važnije, jer kupac može da bude u situaciji da ne može da koristi proizvod i želi brzo rešavanje problema na koje je naišao. Performanse posle isporuke su često glavni razlog zašto kupci ostaju verni ili biraju konkurenciju. Čak i kada sa proizvodom ima problema, odgovarajuća, brza i ljubazna usluga posle isporuke može da povrati poverenje.

Validacija procesa proizvodnje i pružanja usluge

Organizacija mora da izvrši validaciju svih procesa za proizvodnju i pružanje usluge čiji rezultujući izlazni elementi ne mogu biti verifikovani naknadnim praćenjem ili merenjem i, kao posledica toga, nedostaci postaju vidljivi tek posle upotrebe proizvoda ili posle pružanja usluge.

Kod mnogih procesa ne predstavlja nikakvu teškoću da se verifikuju izlazni elementi u odnosu na ulazne elemente, bez obzira na alate, osoblje, uređaje ili druga sredstva koja se koriste za izvođenje procesa. Rezultujuće osobine i karakteristike se relativno lako utvrđuju. Međutim, postoje neki procesi gde su izlazni elementi potpuno zavisni od osoblja, opreme i uređaja i gde se ne mogu u potpunosti verifikovati pregledanjem gotovog proizvoda u bilo kojoj fazi sklapanja. Ovakvi procesi se obično nazivaju specijalnim procesima. Primeri specijalnih procesa su zavarivanje, lemljenje, adheziono spajanje, livenje, kovanje, termička obrada, metode kontrolisanja i ispitivanja kao što su rendgen, ultrazvuk, itd. U oblasti usluga, specijalni procesi obuhvataju ispravnost finansijskih ili pravnih dokumenata, softver, profesionalne savete, itd.

Ukoliko bilo koji od faktora od kojih zavise performanse procesa nije adekvatan, može se desiti da se nedostaci mogu uočiti tek posle ugradnje, korišćenja ili ulaska u upotrebu proizvoda. Normalno se karakteristike proizvoda verifikuju pre puštanja, ali kada to nije moguće bez razaranja proizvoda, proces treba da bude kvalifikovan u pogledu sposobnosti da proizvede samo usaglašen proizvod.

Validacija mora pokazati sposobnost ovih procesa da postižu planirane rezultate.
Organizacija mora da utvrdi postavke za ove procese, uključujući, gde je to moguće:
a) definisane kriterijume za preispitivanje i odobrenje procesa;

Da bi se ograničila mogućnost da nedostaci ne budu otkriveni pre puštanja proizvoda, treba preduzeti mere koje osiguravaju pogodnost celokupne opreme, osoblja, uređaja i sprečiti promenu uslova, aktivnosti ili operacija. Potrebno je sprovesti detaljno ocenjivanje procesa radi utvrđivanja njegove sposobnosti za održavanje ili otkrivanje uslova potrebnih za doslednu izradu usaglašenog proizvoda. Moraju se utvrditi granice sposobnosti i proces primenjivati samo unutar tih granica.

Potrebno je izraditi i održavati spisak specijalnih procesa koji su kvalifikovani, kao i spisak osoblja koje je kvalifikovano za rad u ovim procesima. Na taj način se može lako identifikovati proces koji nije kvalifikovan, ili neovlašćeno osoblje, ili spisak koji je zastareo u slučaju da je zanemareno njegovo održavanje/ažuriranje.

b) odobrenje opreme i kvalifikacije osoblja;

Kada se sposobnost procesa oslanja na kompetentnost osoblja, osoblje koje radi u ovakvim procesima mora da bude odgovarajuće obrazovano i obučeno i da prode kroz ispitivanje svoje kompetentnosti. U slučaju kada se podugovaraju specijalni procesi, mora se osigurati da podugovarač koristi samo kvalifikovano osoblje i da ima kvalifikovanu procesnu opremu i uređaje.

c) korišćenje posebnih metoda i procedura;

Kada je oslanjanje na osoblje manje i gde su važniji konzistentnost materijala, okruženje i procesna oprema, moraju se specificirati posebni uslovi i gde je potrebno staviti ograničenja u pogledu korišćenja alternativnih materijala, opreme i promena u okruženju. Potrebno je koristiti uputstva koja definišu uspostavljanje, delovanje i ukidanje uslova i redosled aktivnosti potrebnih za dobijanje konzistentnih rezultata. Rezultujući proizvod mora da bude detaljno ispitan korišćenjem metoda koje omogućuju da se izmere karakteristike performansi.

U proizvodnji se mora osigurati da se u procesu koristi samo ono osoblje, oprema, materijali i uređaji koji su kvalifikovani, jer se inače može poništiti kvalifikacija i uneti neizvesnost u rezultate.

d) zahteve za zapise (videti 4.2.4) i

Zapis.

Zapisi o kvalifikovanom osoblju u okviru specijalnog procesa definisani su zahtevima za obuku. Što se tiče opreme, treba identifikovati potrebnu opremu i uređaje u okviru specifikacija procesa i održavati zapise o opremi. Ovi podaci mogu biti potrebni radi praćenja izvora problema sa proizvodom koji je izrađen korišćenjem te opreme.

e) ponovnu validaciju.

Identifikacija i sledljivost

Tamo gde to ima smisla, organizacija mora identifikovati proizvod na odgovarajući način kroz celokupnu realizaciju proizvoda.

Opcija da se ovaj zahtev primeni „tamo gde to ima smisla“ posredno kazuje da ima situacija kada je identifikacija proizvoda nepotrebna. Postoje situacije kada je identifikovanje na proizvodu nepraktično, kao na primer u hemijskoj industriji, ali proizvod ipak ima identifikaciju koja se prenosi kroz odgovarajuće informacije. U industriji hrane, keks na proizvodnoj traci ne mora da ima identifikaciju, ali kutija u koju se pakuje sigurno ima, kao i uputstva po kojima se keks izrađuje.

Identifikovanje proizvoda je veoma značajno u mnogim situacijama radi sprečavanja nehotičnog mešanja, omogućavanja ponovnog naručivanja, poređenja proizvoda sa dokumentima koji ga opisuju i za ostvarivanje osnove svih ljudskih aktivnosti – komuniciranja. Bez šifara, brojeva, nalepnica, naziva i drugih oblika identifikovanja, proizvod ili usluge se ne mogu adekvatno opisati nekom drugom. Proizvod se mora identifikovati na jedan ili drugi način, jer se inače ne može uporediti sa svojim specifikacijama.

Kada se primenjuje zahtev da tamo gde to ima smisla, organizacija mora identifikovati proizvod na odgovarajući način kroz celokupnu realizaciju proizvoda, treba istaći da je neophodno posebno identifikovanje proizvoda kada to nije očigledno. Identifikovanje proizvoda treba započeti u fazi projektovanja, kada se proizvod koncipira. Projektu treba dati jedinstvenu identifikaciju, naziv ili broj, i to treba koristiti na svim informacijama u vezi sa tim. Kada se proizvod pojavi u proizvodnji, on treba da nosi isti broj ili naziv, ali uz to i neki serijski broj ili drugu identifikaciju, kako bi se omogućilo zapisivanje karakteristika proizvoda.

Organizacija mora identifikovati status proizvoda u odnosu na zahteve praćenja i merenja kroz celokupnu realizaciju proizvoda.

Status proizvoda u pogledu praćenja i merenja znači pokazivanje da li proizvod ispunjava ili ne ispunjava specificirane zahteve. Prema tome, identifikovanjem statusa proizvoda omogućuje se razlikovanje usaglašenog od neusaglašenog proizvoda.

Merenje ne menja proizvod, ali menja naše znanje o njemu. Otuda je neophodno identifikovati koji proizvodi su usaglašeni, a koji nisu, tako da se spreči nenamerno mešanje ili isporuka.

Najčešća metoda označavanja statusa proizvoda stavljanje nalepnica na proizvod ili na kontejner u kome se proizvod nalazi. Obično se za prihvatljivu robu koriste zelene nalepnice, za odbijenu robu crvene, a za robu čije stanje još nije definitivno utvrđeno, žute nalepnice. Trebalo bi da bude moguće kada se prolazi kroz neku mašinsku radionicu, na primer, da se identifikuju proizvodi koji čekaju na verifikaciju, koji su verifikovani i koji su odbijeni. Ako bi se slučajno neki proizvod odvojio od svoje grupe, trebalo bi i dalje da bude moguće da se proizvod vrati na lokaciju odakle je došao.

Tamo gde sledljivost predstavlja zahtev, organizacija mora upravljati jedinstvenom identifikacijom proizvoda i o njoj održavati zapise (videti 4.2.4).

Zapis.

Sledljivost je jedna karakteristika procesa. Ona omogućuje da se nešto prati kroz proces, do neke tačke u svom toku, bilo unapred kroz proces ili unazad kroz proces i da se utvrdi početak, istorijat i uslovi kojima je to bilo podvrgnuto.

Sledljivost je potrebna za utvrđivanje osnovnog uzroka problema. Ukoliko se ne mogu pronaći zapisi koji daju detalje u vezi toga šta se dogodilo sa proizvodom, onda se ništa ne može učiniti da bi se sprečilo ponovno javljanje problema. Iako standard zahteva sledljivost samo kada se to zahteva ugovorom ili zakonom, ona je od ključnog značaja za omogućavanje korektivnih mera.

Sledljivost se zahteva svuda gde može biti ugrožena bezbednost ljudi zbog stavljanja u promet defektnih proizvoda (vojna, automobilska, prehrambena industrija i sl.).

Obezbeđenje sledljivosti može da bude težak zadatak. Nekada je potrebno pratiti proizvod unazad, sve do samog početka njegove izrade. Sledljivost se ostvaruje šifrovanjem proizvoda i njegovim zapisima, tako da se proizvod može pratiti unazad prema zapisima u bilo koji trenutak njegovog životnog ciklusa.

Pravila koja se koriste za identifikovanje proizvoda i serija treba navesti u specifikacijama proizvoda, a faza u kojoj se proizvod označava specificira se u odgovarajućim procedurama ili planovima. Često se ova označavanja automatski nanose u procesu, kao u slučaju štampanih kola, kalupa, keramike, livenja, itd.

NAPOMENA U nekim industrijskim oblastima menadžment konfiguracijama predstavlja način pomoću kojeg se održavaju identifikacija i sledljivost.

Imovina korisnika

Organizacija mora pažljivo da postupa sa imovinom korisnika dok njome upravlja ili je koristi.

Da bi primenili zahtev da organizacija mora pažljivo da postupa sa imovinom korisnika dok njome upravlja ili je koristi, možete održavati jedan registar koji sadrži sledeće:

• naziv proizvoda, broj dela, serijski broj i druge osobine za identifikaciju,
• naziv kupca i poreklo proizvoda, ako se razlikuje,
• podaci u vezi isporuke, datum isporuke,
• zahtevi prijemnog kontrolisanja,
• stanje na prijemu, uključujući navođenje napomena u slučaju odbijanja,
• uslovi i mesto skladištenja,
• specifikacije u vezi održavanja, ako se zahteva održavanje,
• sadašnja lokacija i ime ovlašćenog lica,
• datum vraćanja kupcu ili ugradnje u isporuku kupcu,
• broj dela i serijski broj proizvoda u koji je ugrađen proizvod isporučen od kupca,
• napomena u vezi otpremanja sklopa koji sadrži proizvod.

Organizacija mora da identifikuje, verifikuje, zaštiti i obezbedi imovinu korisnika koja je data za korišćenje ili ugradnju u proizvod.

Imovina kupca je sve što vam kupac pošalje, a ne samo ono što se ugrađuje u proizvod koji se isporučuje kupcu. Alati i povratna ambalaža koji pripadaju kupcu takođe predstavljaju imovinu kupca.

Dokumentacija se ne smatra imovinom kupca jer se slobodno izdaje i prenosi sa kupca na organizaciju, uz potvrdu. Međutim, ukoliko kupac zahteva da mu se dokumentacija vrati po završetku ugovora, onda je treba tretirati kao imovinu kupca.

Identifikuje. Identifikovanje imovine kupca znači stavljanje nalepnica ili drugih načina identifikovanja koja označavaju sopstvenika. Ako imovina kupca nosi neku identifikaciju koja je razlikuje od ostalih proizvoda, time se sprečava nenamerno uklanjanje ili neovlašćeno korišćenje.

Kada se donosi odluka o vrsti označavanja, treba razmotriti uslove korišćenja. Može biti potrebno trajno označavanje, da bi izdržalo predviđene uslove korišćenja.

Verifikuje. Kada se primi imovina kupca, treba sa njom postupati na isti način kao sa nabavljenim proizvodima, što znači da je treba registrovati i podvrgnuti prijemnom kontrolisanju.

Kontrolisanje koje sprovodite može da bude ograničeno ukoliko nemate neophodnu opremu ili specifikacije, ali sa kupcem treba postići dogovor u vezi opsega prijemnog kontrolisanja pre dolaska proizvoda.

Zaštiti i obezbedi. Zaštita i obezbeđenje znače osiguranje u slučaju gubitka, oštećenja, uništenja i pogrešne upotrebe. Pošto će imovina biti ili vraćena kupcu po završetku ugovora ili ugrađena u vaš proizvod, potrebno je zaštititi i obezbediti proizvod od uslova koji mogu da negativno utiču na njegov kvalitet.

Kada je imovina kupca u obliku proizvoda kojima se može nenamerno smanjiti vrednost, onda ih treba odvojiti od ostalih proizvoda da bi se izbeglo mešanje, nepravilno korišćenje, oštećenje ili gubitak. U zavisnosti od veličine i količine komada, kao i frekvencije sa kojom kupac isporučuje ovakve proizvode, mogu biti potrebni specijalni skladišni prostori. Kad god se ovakve stvari skladište, treba održavati njihov registar, poželjno odvojeno od ostalih proizvoda. Razlog za to je što ovlašćenje za puštanje ovakvih proizvoda može da se razlikuje od ovlašćenja za ostale proizvode.

Ako se bilo koja imovina korisnika izgubi, ošteti ili ako se na neki drugi način utvrdi da je nepogodna za korišćenje, organizacija o tome mora da obavesti korisnika i da o tome održava zapise (videti 4.2.4).

Zapis.

Dok je imovina kupca u vašoj organizaciji, ona može da se ošteti, dobije neki nedostatak ili se izgubi. Neophodno je zabeležiti svako oštećenje, gubitak ili otkaz na imovini kupca i o tome izvestiti kupca, tako da vlasnici mogu da odluče koje mere su potrebne. Normalno, organizacija nema odgovornost da menja, zamenjuje ili popravlja imovinu kupca, osim ukoliko nije za to ovlašćena odredbama ugovora.

Kupac je odgovoran za proizvod koji isporučuje, bez obzira odakle on dolazi. Zbog toga je veoma značajno da utvrdite stanje proizvoda pre nego što ga stavite u skladište ili pre korišćenja. U slučaju kada otkrijete da je proizvod oštećen, defektan ili nekompletan, treba da ga stavite u odvojen prostor i o tome izvestite kupca. Čak i ako se proizvod hitno traži i može ipak da se koristi, potrebno je da dobijete saglasnost kupca pre korišćenja takvog proizvoda, jer bi inače mogli da dođete pod udar zakonskih posledica.

NAPOMENA Imovina korisnika može da obuhvati intelektualnu svojinu i lične podatke.

Očuvanje proizvoda

Organizacija mora da očuva proizvod u toku realizacije internih procesa i isporuke do planiranog odredišta da bi održala usaglašenost sa zahtevima.

Ovaj zahtev se odnosi na upravljanje usaglašenošću, tj. na osiguranje da proizvodi ostaju usaglašeni jednom kada su potvrđeni kao usaglašeni. Ovo se odnosi i na uslužne operacije u vezi sa isporukom proizvoda, kao što je održavanje.

Identifikacija u ovom kontekstu znači identifikovanje proizvoda preko pakovanja i može da se primeni na svaku fazu u procesu realizacije proizvoda. Rukovanje se odnosi na način na koji se proizvod pomera ručno ili mašinski. Pakovanje se odnosi na materijale koji su upotrebljeni za zaštitu proizvoda u toku kretanja, dok se skladištenje odnosi na mesto gde se proizvod drži dok čeka korišćenje, transport ili dalji postupak. Zaštita se primenjuje na sve faze realizacije proizvoda.

Utvrđivanje zahteva za očuvanjem započinje u toku faze projektovanja ili faze planiranja proizvodnje ocenom rizika za kvalitet proizvoda u toku njegove proizvodnje, skladištenja, pomeranja, transporta i ugradnje. Projektovanje pakovanja potpada pod zahtev tačke 7.3 standarda, ali ako se samo odaberu postojeći projekti pakovanja onda zahtev 7.3 nije primenljiv.

Kada je identifikovan rizik u vezi kvaliteta proizvoda, mogu se pripremiti uputstva za rukovanje, skladištenje, zaštitu i isporuku proizvoda. Osim izdavanja ovih uputstava, na njih se treba pozvati u odgovarajućim procedurama da bi bili primenjeni kada je to potrebno. Bez obzira na metodu, potrebno je obezbediti sledljivost od trenutka identifikovanja potrebe za primenom do zapisa koji dokazuju da je to ostvareno.

Ako je to primenljivo, očuvanje mora da obuhvati identifikaciju, rukovanje, pakovanje, skladištenje i zaštitu. Očuvanje se mora takođe primeniti i na sastavne delove proizvoda.

Vezano za primenu zahteva za identifikaciju, rukovanje, pakovanje, skladištenje i zaštitu može se dati sledeći komentar:

• Identifikacija. Pakovanja proizvoda mogu se razlikovati u zavisnosti od tržišta, da li je u pitanju domaće ili međunarodno. U nekim zemljama se moraju poštovati zakonski propisi koji to regulišu. Ukoliko kupac nije specificirao zahteve za označavanje, ono treba da stoji i na primarnom i na sekundarnom pakovanju, kao i na samom proizvodu.
• Rukovanje. Odredbe u vezi rukovanja imaju dvostruku namenu, zaštita proizvoda od osoblja i zaštita osoblja koje rukuje proizvodom. Rukovanje proizvodom može imati različite oblike, u zavisnosti od rizika koji pokušavate da sprečite. U nekim slučajevima, biće dovoljno upozorenje na samom proizvodu, kao na primer, „Ovde podigni“, i slično. U drugim slučajevima, moraćete da obezbedite specijalne kontejnere, ili opremu.
• Pakovanje. Procese pakovanja treba projektovati tako da zaštite proizvod od oštećenja i propadanja pod uslovima koji se mogu očekivati u toku skladištenja i transporta. Potrebno je definisati zahteve za pakovanje i obeležavanje određenog proizvoda, kao i procese za projektovanje odgovarajućeg pakovanja, uključujući zahteve za zaštitu i obeležavanje. U zavisnosti od vrste delatnosti, može biti potrebno da se definišu pakovanja za različite uslove skladištenja i transporta, metode zaštite za različite vrste proizvoda i zahtevi za obeležavanje u zavisnosti od vrste proizvoda i njihovog odredišta.
• Skladištenje. Da bi se zaštitio kvalitet proizvoda koji su prošli prijemno kontrolisanje, treba ih prebaciti u skladišta u kojima su sigurni od oštećenja i propadanja.
• Zaštita. Procese zaštite treba projektovati da bi se produžio životni vek proizvoda sprečavanjem delovanja prirodnih elemenata. Dok se uslovi u organizaciji mogu meriti, oni izvan organizacije se mogu samo predvideti.