Milivoje hvala na nesebicnoj pomoci. Sve ce bidne po PS-u.

Pozdrav, Boro

Milivoje, to sto si naveo je sasvim ok i jasno mi je da je to veoma bitan podatak za mlinski kamen ali za sada nemam ideju ko bi to ovde (BiH) mogao da ima komparator za mjerenje. Koliko sam shvatio, podaci iscitani na komparatoru se unose u poseban softver koji obraduje te podatke ???  To ce mi biti izazov za naredne mjesece mljevenja (trenutno je vodostaj Ukrine na minimumu pa i ne meljem.

Iskoristicu ovu pauzu u mljevenju da napravim magacin za odlezavanje brasna. Da li je problem ako brasno odlezava u vrecama pakovano po 25 kilograma ?

Saki, brate, nemoj vise ko boga te molim. Sve sto si naveo, naveo si pogresno (od naziva „Lebara“ pa nadalje.

Mile je covjek od znanja i zanata i dobro zna sta pise i o kojim procesima je rijec. Jednu stvar zapamti – NEZNANJE se mnogo breze siri od ZNANJA i tako su generacije pogresno odgajane. Kad mi neko kaze kako pece rakiju po staroj djedovoj recepturi a pri pom ne zna sta je ni prvijenac ni patoka i radi samo jednokratnu destilaciju pa se onda sepuri sa svojom „domacom“ rakijom koja uzgred budi receno i ne moze valjati nicemu, dodje mi da ga otjeram u 3.14.

Budi srecan kad vec ima neko ko hoce svoje znanje da podijeli sa drugim ljudma a od tebe jos ne dobismo obecanu literaturu iako si je trebao okaciti jos prije dva – tri mjeseca.

Bez ljutnje ali morao sam da odreagujem.

Pozdra, BP

Super, hvala obojici za info.

Lijep provod za predstojece praznike za sve ucesnike foruma,

Boro

Dragane, jos da si napisao kako se zove ta firma u Novom Sadu, bilo bi super. U svakom slucaju ti vala za javljanje.

Osim ove dvije navedene  vrste mlijecno kiselih bakerija ima i treca vrsta koju ne mogu da pronadjem kako se zove (nesto sa G…) i koristi se u proizvodnji Grckog jogurta. Ako neko zna o cemu se radi neka napise ovde na temi.

Pozdrav, BP

OK, veoma korisne informcije. Podatke o mlinskom kamenju sam ranije naveo (izuzev nazubljenosti za koju ne znam kolika je i kako se mjeri).  U svakom slucaju puno hvala i ako stignes javi se na moj e-mail pa mozemo poslije Nove godine da uprilicimo neko druzenje ?!

Pozdrav Boro

Pozdrav za drustvance. Vec dugo vremena ova tema nije aktivna i bas mi je zao zbog toga. Nadam se da ce se vec neko naci da je pokrenemo ponovo a evo i zbog cega: vec duze vrijeme (oko 4 godine) svakodnevno spravljam za sebe i ukućane kefir pomocu kefirnih „zrnaca“ a to su u stvar gljivice u simbiozi sa odredjenim sojem bakterija (koliko sam dobro shvatio). Zdravstveni benefiti tog mog proizvodnog procesa su mnogostruki i toplo preporucujem svima da ga isprobaju. Npr. vise nemam apsolutno nikakvih probavnih tegoba koje sam u velikoj mjeri imao (gastritis …) a to je samo benefit koji sam licno osjetio i o njemu mogu da svedocim. Zasto ovo pisem ?  Zato sto je tema jogurt, a on je takodje fermentisan mlijecni proizvod kao i kefir sa tom razlikom da kefir za nekoliko milijardi bakterija nadmasuje jogurt ali u svakom slucaju i jogurt i kefir su bogomdane namirnice koje treba sto vise koristiti u prehrani (kao i sve druge fermentirane proizvode poput kiselog kupusa, kiselih krastavaca…). Kultura za zasijavanje mlijeka u slucaju pravljenja kefira je u stvari ta simbiotska zajednica gljiva i bakterija (mislim da je u pitanju L. Bulgaricus i ne znam koja vrsta gljivice). I to bi predstavljalo zivu startnu kultru za proizvodnju kefira.

Pitanje za tehnologe: da li se tako proizveden kefir moze uspjesno koristiti kao tehnicka startna kultura u sledecem ciklusu (samo jednom) proizvodnje kefira ?

Jos jedno pitanje: gdje se moze nabaviti cista kultura L. Bulgaricus i S. Thermophilus (mislim da je odnos ovih bakterija u kulturi 50:50) ?

Pozdrav, BP

Milivoje, naravno da se mozemo susresti i da porazgovaramo na ovu temu. Od presudne mi je vaznosti da imam savjet tehnologa jer moja uza specijalnost je nesto sasvim drugo. Mozemo prije susreta kontaktirati na e-mail   boro62promaja@yahoo.com   bice mi drago da razmijenomo misljenja, savjete i iskustva a nadam se da ce i ucesnici ovog foruma imati informacije iz prve ruke.

Pozdrav, Boro

Jako mi je vazno da cujem struku o gore navedenom. Sto se brasna tice, pokusao sam da mekinje budu lako odvojive (po potrebi) ali bez kondicioniranja zrna to se veoma tesko postize. Nebi ja mekinje ni odvajao jer onda izraz „integralni“ gubi smisao tj. onda brasno nije samljeveno od cjelovitog zrna ali javlja mi se traznja za cistim mekinjama. U kombinaciji mekinja sa domacim kefirom ljudi lijece probavne smetnje i ciste crijeva i prodavnice zdrave hrane traze dosta toga. Ali kao sto rekoh bez kondicioniranja zrna to ne ide bas lako. U svakom slucaju ostao sam pri tome da meljem iskljucivo integralno brasno od hemijski netretiranih zitarica. Mislio sam da cu takve zitarice tesko naci ali kad seljaku poljoprivredniku ponudis vecu otkupnu cijenu i kad mu na vrijeme platis (citaj: odmah po preuzimanju) problemi nestaju i svi su zadovoljni. Naravno cijena takvog brasna mora biti u znatnoj mjeri veca od industrijski mljevenog jer je otkupna cijena eko zitarica duplo (i vise) veca nego u slucaju zitarica iz intenzivnog uzgoja.

U planu imam promjenu mlinskog kamenja odnosno stavljanje kamenova precnika 1 metar. Tad cu moci u potpunosti da meljem brasno (naravno integralno) TIP 1000 i TIP1100. U tom slucaju putanja zrna je znatno duza i onda je moguce postici mljevenje navedenih tipova psenicnog brasna. Za ostale zitarice i heljdu nisu toliko kriticni putanja zrna i precnik kamenova. Kukuruzno brasno je fantasticno (meljem samo osmerac, bijeli i zuti) i sa njim najradje eksperimentisem u smislu dodavanja ostalim brasnima u procesu pravljenja hljeba. Inace sa ovako dobijenim brasnom dobija se hljeb iz druge dimenzije jer brasno ne bude termicki obradjeno (zbog malog broja obrtaja kamenova) i to je ono sto „mirise na vodenicu“. U stvari taj miris je  miris brasna koje je mljeveno na malom broju obrtaja kamenova. Drago mi je da jos ima ljudi koji se zanimaju za takve stvari i rado cu podijeliti svoja iskustva ukoliko neko izrazi interesovanje. Sada malo ozbiljnije razmisljam o pakovanju ovog brasna i nacinu da ga propisno obiljezim kao ekoloski proizvod ali tu ce trebati vremena i para i naravno zivaca sa administracijom.

Pozdrav za sve mlinare, brasnare, pekare i naravno tehnologe od Bore

Borislav Babic dipl.inž. Poljoprivrede

Ivanco i Milivoje, mnogo hvala na javljanju i odgovore na moja pitanja pa cu tako da uzvratim dodatnim informacijama a sve u namjeri da nekome moze biti od pomoci u buducem radu.

Milivoje, evo jos nekih podataka o vodenici i brasnu koje je predmet diskusije; vodenica se nalazi na rijeci Ukrini u blizini grada Prnjavora (BiH, Republika Srpska), brasno se melje pomocu prirodnog kamenja precnika 800mm kupastog oblika (donji kamen je ispupcen a gornji udubljen) i vrti se brzinom od 90 obrtaja u minuti. Vodenica je sa vertikalnim vodenim kolom, precnika 5,5 metara (racunajuci rastojanje izmedju nasuprotnih lopatica) i pregradnom branom na rijeci Ukrini, koja je postavljena ukoso u odnosu na glavni tok i ima visinu od 2 metra. Kapacitet mljevenja je cca 100kg/sat. Brasno (psenicno, integralno) koje izlazi ispod kamena ima temperaturu oko 20 stepeni (malo je zeznuto mjeriti temperaturu brasna jer je nekonzistentno). Plevica od psenice je skoro skroz zdrobljena (moguce ju je odvojiti prosijavanjem kao veoma fine mekinje ali to ne radim). Zrnevlje prije mljevenja ne kondicioniram (topla voda i sl.) vec samo suvo cetkanje u posebno napravljenoj masini za taj posao.

Veoma korisna informacija u vezi odlezavanja brasna nakon mljevenja i to cu u potpunosti da primjenjujem. Ako ti nije mrsko da napises nesto vise o tome, bilo bi jako interesantno i korisno za mnoge.

Na kraju jedno pitanje za Milivoja i ostale tehnologe: da li je prije zamjesa tijesta za pravljenje integralnog hljeba potrebno „prosijavati“ brasno radi aeracije.

Pozdrav, BP

Ima li tu mjesta za Agronoma – smijer „Zastita bilja i prehrambenih proizvoda“ (Zemun) ?

Koja vrsta tikve se susi ?

Milivoje daj nam malo detalja iz tvog licnog iskustva ?!

Postovane kolege, forum je jako interesantan i poucam. Problema i predloga ima kao i u svakom domenu nasih zivota. Milivoje nesebicno pomaze i sreca je da takvih ljudi ima jos uvijek.

Moje pitanje se odnosi na „domaci“ hljeb i jos neke vrste hljebova koje se prave od kiselo kvasanog tijesta. Procitao sam poprilicno literature ali ona je uglavnom okvirna i nedovoljno (mozda namjerno) precizna. Dosta vremena sam posvetio proucavanju fitinske kiseline i fitatima koji se javljaju u procesu pekarske proizvodnje i za peciva koja namjeravam da proizvodim je veoma bitno da ih svedem na najmanju mogucu mjeru. Naime jos nisam naisao na pekara koji zna sta je fitinska kiselina, fitati i fitinaze i kako one uticu na proizvodnju i kvalitet peciva uopste. Dostupne literature na tu temu ima dovoljno i ne treba se plasiti ono malo hemijskog vokabulara kojim se opisuje navedena tematika.

Moje konkretno pitanje (nadam se da ce Milivoje imati pravi odgovor): naime imam sopstvenu vodenicu u kojoj meljem nekoliko vrsta brasna. U prilici sam da sam pripremam zitarice za mljevenje (suvo isprasivanje uz cetkanje bez toplog namakanja) i da frisko brasno odmah stavljam u proizvodnju. Za sada sam u fazi experimentisanja i uspjesno sam ovladao nekim receptima (domaci integralni hljeb pripremljen uz upotrebu pekarskog kvasca, kombinovani integralni kukuruzni hljeb sa 30% psenicnog brasna, cista kukuruza (proja) od bijelog kukuruznog brasna, integralni kombinovani hljeb 60% psenicno brasno i 40% heljdino brasno, kombinovani integralni hljeb 30% psenicno brasno, 30% heljdino brasno i 40% pirovo brasno….) Ono sto me zanima je dobar i pouzdan recept za pravljenje kiselog kvasa (startera) i dobar recept za kiseli bavarski hljeb kao i recept za dansko pecivo.

Pozdrav, dipl.ing.Poljoprivrede BP

Ovde kod nas u BiH nisam nasao ovu knjigu u prodaji. Ima li neko u pdf-u da mi posalje na moj e-mail   boro62promaja@yahoo.com

Kolega Nenad sa pocetka ove teme moze (ako hoce) da nas uputi u tehnicke detalje izrade vakumse susare. Nije da sad pravimo konkurenciju Mladenu i slicnim firmama ali moramo razmisljati o malim i siromasnim proizvodjacima koji ne mogu sebi priustiti fabricke susare a uz to ima nas puno koji smo dovoljno tehnicki potkovani i opremljeni sa alatima da mozemo sami napraviti vakumsku susaru.

Na svakom koraku slusamo kako se trebamo organizovati i pomoci jedni drugima, eh pa sad neka se pokazu oni sa znanjem a koji su spremni to znanje podijeliti sa nama ostalima.

Nenade javi se (poziv vrijedi i za ostale koji znaju sta i kako u vezi vakumskih susara.

Pozdrav, BP

Kako mogu okaciti fotografije na ovu temu ?

Pozdrav za ekipu. Tema jeste malo stara ali nikad nece biti bajata. Naime, renovirao sam jednu staru vodenicu (na tom mjestu je od 1889. godine) na rijeci Ukrini (BiH). Takodje je reparirana brana koja obezbjedjuje visinsku razliku (oko 2m) za pogon mlinskog vodenog kola koje je velicine 5 metara u precniku. To vodeno kolo koje je spojeno na centralnu osovinu precnika 200mm  sa koje se za pogon kamenova za mljevenje koristi zupcanik precnika 2 metra a kamen za mljevenje se okrece brzinom od 110 obrtaja u minutu. Trenutno posjedujem kamenje precnika 80cm (ravno) a u pripremi je kamenje (parabolicno) od 100cm. To je ukratko o mojoj vodenici. Ono sto me zanima je ispravan nacin proizvodnje zdravog, ekoloskog, integralnog brasna od psenice, kukuruza, jecma, razi, heljde…itd. Steta je da pored ulozenog truda i same vodenice proizvodim nekvalitetno brasno i (ili) prekrupu. Po zanimanju sam poljoprivredni inzinjer i voljan sam da spojim znanje sa tradicionalnim nacinom proizvodnje zdravog brasna. Molim sve koji imaju znanje, volju i iskustvo (ljubav prema ekologiji se podrazumijeva) da se jave na forum pa da zajedno uradimo nesto korisno za sebe i pokoljenja koja dolaze. Nadam se pokretanju rasprave i razmjene iskustava, za sada pozdrav iz Prnjavora, Boro

[Autor]

Članci