Oprostite kolega Damnjane, nisam vas lepo oslovio imenom, usled brzopletog kucanja.

Poštovana gospodo, starije kolege,

Mogu samo da Vam se divim na Vašem znanju i iskustvima, na žalost ja sam mlađi i neiskusniji od Vas, a uz to živim u rasinskom okrugu, gde je sve propalo i propada eksponencijalnom funkcijom, kada je u pitanju prerađivačka industrija. Možda su mene moji dobri profesori, asistenti i mentori na Poljoprivrenom fakultetu u Zemunu loše učili. Nama su prvi plan isticali da je zdravlje svetinja i da ova profesija, nosi sa sobom tu vrstu odgovornosti. Nikada nisam isticao diplomu u prvi plan, čak kao što je stariji kolega Damjan, već rekao, niko mi nikad nije tražio ni fotokopiju diplome ni uverenje. Možda je i do okruženja u kojem živim, (što južnije to tužnije) verujte mi ovde je borba sa vetrenjačama. U svakoj firmi sam se uvek ponašao krajnje profesionalno, u mlekari u pogonu (iako to nije moj fah, jer sam diplomirao na odseku za biljne proizvode, ali mi ni tehnologija prerade mleka i mlečnih prerađevina nije strana, pošto sam mnogo voleo predmet tehnološka mikrobiologija), naravno u radničkom odelu i belom mantilu na +40 stepeni i ostajao sam i posle svog radnog vremena, nebrojano puta iz mnogih razloga. A o hladnjačama, njihovoj organizaciji i neefikasnosti rada, energetskim gubicima, gde se u vreme sezone berbe na 4-5 metara kvadratnih slobodnog prostora, koji je rashlađen nađe i po 10 radnika, pa i na kraju sanitarnim uslovima je suvišno govoriti. Gazda, kao gazda je vlasnik firme, naravno da je cilj da gazda uspe, on može jedino da uspe ako su njegovi krajnji potrošači zadovoljni kvalitetom njegovog proizvoda, a ne da mu se kvalitet razlikuje od šarže do šarže, zbog sirovina koje sam kupuje bez ikakvog konsultovanja, takva sam ja barem iskustva imao i da vara svoje potrošače nepravilnom deklaracijom i da mi oprostite da budem sad malo grublji bukvalno truje narod, užasnim sanitarnim uslovima u proizvodnom „pogonu“. Ja sebe gledam, pre svega  kao na čoveka i postoji nešto što se zove savest, čast i obraz, ne kao tehnologa, nego kao čoveka. Pa da li onda treba gledati da takve gazde uspevaju gde ne postoji dobra proizvođačka i i higijenska praksa i gde njega ne interesuje zdravstvena ispravnost svojih proizvoda, čime se bukvalno igra sa zdravljem svojih potrošača? Sebe ne smatram čak ni iskusnim i to malo iskustva što sam stekao nije ono pravo. Hvala Vam gospodine Milivoje i gospodine Damjane, na komentarima i savetma.

Da li se može dobita ova skripta elektronskim putem. Hvala unapred. E-mail je cume@mail.com

Poštovani, stariji kolega Damnjane,

Veliki pozdrav i za Vas!!! Takođe bih zamolio svako čitaoca ove teme sa ovog foruma, nebitno kog obrazovanja i iskustva, da podeli svoja iskustva sa svima na ovu temu i da eventualno da neki predlog kao što je gospodin Damnjan lepo objasnio i pokazao srž problema, kako bi se rešavali ovi problemi. Ovo je pitanje od opšteg interesa i javnog značaja, jer se tiče zdravlja ljudi, bez obzira na političku volju države da reši ove probleme ili ne. Ovo je pitanje zdravog razuma, tu politici nema mesta. Tako bih molio čitaoce ove teme da podele neko svoje iskustvo, kako bismo, ukazali na ovaj veoma ozbiljan društveni problem i kako bi se šira javnost upoznala sa ovim problemima, a ne da se čekaju incidenti kao što je gospodin Damnjan naveo „Zozovače“ i u skorije vreme, afla-toksina i bubašvabe u Bonžiti iz Ravanice, za koju većina zna kako se epilog ove afere završio i na čiju štetu.

Poštovani Damnjane,

U potpunosti se slažem sa Vama. Postoje zakoni i pravilnici Republike Srbije, iako i sami mogu da budu bolji, se gotovo u praksi i u najvećem broju slučajeva ne primenjuju. Upotrebili ste pravu reč diletantizam, jer stvarno ne znam kakav čovek treba da bude i kakvog, psihološkog sklopa su vlasnici tih firmi koji na žalost, čine večinu u Srbiji. Oni se bukvalno, da li svesno ili nesvesno igraju sa ljudskim (životima) zdravljem, a njihovi proizvodi se nalaze na našem tržištu. Ovo predstavlja ozbiljan društveni problem i tiče se svakog  čoveka i njegovog zdravlja, koji živi u Srbiji. Hvala Vam na odgovoru, jer shvatam da su ovakve teme škakljive i među kolegama tehnolozima i postale su nekakva vrsta tabu teme. Moje mišljenje je da treba o ovim problemima što više otvoreno da se diskutuje, da se uključi i šira javnost, jer je u pitanju zdravlje ljudi.

[Autor]

Članci