Nažalost, Damjan je upravu. Imao sam priliku videti da firma koja pravi ajvar, koristi kazan koji se koristi za svinjokolj ( tope čvarci ) i ajvar mešaju sa drvenom lopaticom ispod neke nadstrešnice. Da li je to po HASSAP-u? Takođe, video sam da jedna poznata firma, pravi džem u šerpi i na šporetu ( na drva, ručno lože vatru )! Ovih proizvoda ima u svim marketima i gde je sada tu inspekcija?!

I onda kada se obratite inspekciji da vas posavetuju, oni odmah idu na HASSAP i ostalo!

Kada se već pominje inostranstvo, bio sam tamo i imao priliku da vidim. Kod njih se HASSAP ne pominje na početku proizvodnje, već se traži minimum sanitarnih uslova, a kasnije kada se firma razvije ona sama želi da uvede te standarde jer tako sebi podiže ugled. U Srbiji, državni organi i institucije, umesto da ti pomognu, odmah saseku u korenu preduzetnički duh. Naravno, kada je hrana u pitanju, slažem se da se mora voditi računa o kvalitetu i načinu izrade kao i sanitarnim uslovima, ali to bi onda trebalo važiti za sve. Kakvo samo đubre od hrane pravi „Matijević“ ( gledao sam snimke iz proizvodnje ) i još neki proizvođači, pa niko nije završio u zatvor zbog toga! Gde je tu inspekcija da spreči trovanje ljudi na zakonit način?! U Srbiji se mnogo toga pogrešno radi. Godinama pravim neke proizvode u kućnim uslovima koje prodajem na pijaci i do sada nisam imao nijednu reklamaciju na kvalitet ili na higijensku ispravnost. Naravno, uradio sam sanitarnu knjižicu i svake godine nosim proizvod na analizu u referentnu laboratoriju, za svaki slučaj.

Slažem se i da su tehnolozi potrebni, ali pojedini sebe precenuju. Mnogi ljudi imaju smisla da smisle razne proizvode i dobro rade, a nisu tehnolozi. Pre 4 godine smislio sam jedan takav proizvod, dobio nagradu za kvalitet i inovativnost, a totalno sam druge struke koja nema veze sa hranom. Polako pripremam da naredne godine pokušam pokrenuti zvaničnu proizvodnju tog proizvoda, likera  i još nekih interesantnih džemova, mada mnogo novca treba za silnu papirologiju a i ostalo.

Imam odlična iskustva sa firmom „Hernandez yu“ iz Paraćina, od koje kupujem ambalažu 4 godine i možete kupiti i manje količine. Odličan kvalitet i dobra cena. Mislim da su najjeftiniji u Srbiji. Proveravao sam kod mnogih firmi.  „Geneza“ prodaje isključivo na paletu, a „Bumbar“ je previše skup.

Zaboravio sam napomenuti da je i Poljska napravila izuzetnu „agrarnu reformu“.

Potpuno se slažem sa vama Milivoje.

Do ovakvog podatka se došlo na taj način, što se donose zakoni na štetu poljoprivrednika Srbije, zatim se podstiče uvoz umesto povećanje sopstvene proizvodnje, strancima daju sve mogućnosti za poslovanje a domaći proizvođači se na svaki način „ubijaju“, tako da me ništa ne čudi da se došlo do ovakvih podataka. Umesto da se domaćim poljoprivrednicima omoguće podsticaji za kupovinu mehanizacije, daju krediti sa malom kamatom, na svaki mogući način podstaknu mladi poljoprivrednici, dešava se to da se povrće i voće uvozi u enormnim količinama, kao i meso. Kada bi naši poljoprivrednici dobili podsticaje kao oni iz EU, ne bi bilo problema jer se tamo poljoprivrednici cene i poštuju, a u Srbiji se gaze i uništavaju. Koliko čujem, sada će i ovčije meso uvoziti iz Albanije, umesto da podstaknu našu proizvodnju jer za to postoje svi preduslovi.

Ako stranom investitoru daju 5 ili 10000 eura po svakom radnom mestu, zašto to ne daju poljoprivrednim gazdinstvima ( pre svega malim i srednjim ) kako bi se povećala njihova produktivnost proizvodnje ili da udruže poljoprivrednike i pokrenu preradu.

Ovo što sam pročitao su takve besmislice, ja bi onaj koji je to rekao trebao otići kod čike u belom mantilu. Poljoprivreda najbrže vraća investiciju, ali ovde su političari sve obesmislili. Nije ni čudno što imamo preko 1200 sela prazna ili poluprazna, što godišnje odlazi mnogo mladih u inostranstvo, što je prosek poljoprivrednika oko 50 godina, što mladi neće da rade u poljoprivredi i ostanu u selu,… Seljaci su skoro dovedeni na rub siromaštva i smatraju se socijalnom kategorijom!!!! Pogledajte penzioni sistem kako se odnosi prema seljaku! I onda tamo neko „pljuje“ poljoprivredu i seljake kako ne doprinose BDP Republike Srbije! Političari su kao pacovi decenijama uništavali poljoprivredu Srbije. Neka političari donesu kvalitetne zakone i neka stanu i podrže odbranu poljoprivrednika, pa da vidite koliko će doprineti BDP-u.

Umesto toga, dovode se tamo neki Arapi i Tenis da nas oni uče kako se radi poljoprivreda, kao da mi nemamo znanje. Ako se već hvale političari ulaskom u EU, zašto ne koriste njihov primer dobre prakse poput Mađarske, Austrije, Holandije i Danske? Zašto se Republika Srbija ne proglasi „AGRARNOM ZEMLJOM“? Zašto se ne donesu dobri zakoni? Zašto se ne formira državna „RAZVOJNA AGRARNA BANKA“? Zašto se ne spreči prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima jer je to strateški resurs svake zemlje, pa i Srbije ili ako se prodaje da to bude prodato našim poljoprivrednicima sa zabranom prodaje stranom kupcu? Zašto se ne napravi „AGRARNA KOMORA SRBIJE“?  Mnogo je toga „ZAŠTO?“ E ZATO je došlo do ovakvog stanja, jer da se to uradilo, Srbija bi imala jaku i razvijenu poljoprivredu, a ne da budemo na nivou iz 1939.-e godine!!!!

Potpuno ste upravu, gospodine Joviću! Nijedna kompanija koja se tek osniva, ne počinje ogromnom količinom proizvodnje, dok ne uradi analizu tržišta kroz razne upitnike ili manjom serijom svojih proizvoda, pa onda polako povećava količinu kada se proizvodi poziciraju na tržištu. To se zove „strateško planiranje“ i to rade sve firme koje planiraju da jednog dana budu ozbiljne i jake kompanije. Eto na primer, ja kao poljoprivredno gazdinstvo, neke svoje proizvode plasiram već 3 godine u određenoj ambalaži i nazivom, da bih tek sada počeo sa ozbiljnim pripremama za početak ozbiljnije prerade voće i povrća. To se zove „brendiranje proizvoda“ Tek, kada vam se počinje povećati potražnja do tog nivoa, da vam je obimnija proizvodnja isplativa, počinjete „igranku“  Takođe, važno je i šta se proizvodi! Morate imati vašu ciljnu grupu, da bi ste znali šta da proizvodite. Radio sam u komercijali i marketingu, tako da dobro znam šta je sve važno uraditi, pa sada to primenjujem na svom poljoprivrednom gazdinstvu. Svaki detalj je važan, pre narednog koraka. Imao sam mnogo finansijskih promašaja, dok nisam ovo naučio, kroz praktičan rad. Ali, pre bilo čega, uzmite papri i olovku, napravite analizu sebe i svojih potencijala, analizu troškova i zarade, analizu „kanala prodaje“,… Računica, najbolje sve pokazuje. To vam se zove „SWOT“ analiza.

Ako nekome treba pomoć u vezi marketinga i komercijale, neka mi se javi za saradnju:

zdravahrana013@gmail.com

Ionako, planiram da u septembru registrujem firmu koja će se baviti preradom i trgovinom poljoprivrednih proizvoda, kao i posredovanjem u plasmanu.

Miodraže, javi mi se na: zdravahrana013@gmail.com    sa kontakt podacima za saradnju i šta sve radite.

Da li „Red Gold“, radi još neko voće ili povrće?

Ja sam predsednik udruženja „AgroLogistic“ iz Dolova kod Pančeva. Pokušavamo, da u našem selu pospešimo veću proizvodnju povrća i voća. Od voća, odlično uspeva grožđe, šljiva, kajsija, dunja. Ako postoji neka mogućnost saradnje, javite mi se na: 063 7302 634 ( Dragan ).

Imam prijatelja koji ima hladnjaču, tako da možemo saradnju unaprediti na razne načine.

Takođe, pozivam nekog ozbiljnog partnera za koga bi proizvodili i prerađivali voće i povrće. Planiramo ove godine, da pokrenemo pogon za pakovanje i preradu voća i povrća, a možda čak i sopstvenu hladnjaču. Sve zavisi, da li imamo ozbiljnog partnera za saradnju.

Hteo bih, da za nekoga uzgajam šipurak. Trenutno proizvodim 70kg rena, odličnog kvaliteta i ljutine. Na samo 10 ara, imam 700kg. Najteži koren ima 1,2kg. ove godine, povećao sam na još 10 ara, a ukoliko pronađem ozbiljnog partnera, stavio bih na 3 ha. Imam, registrovano gazdinstvo. Počeo sam i da ga mariniram. Trenutno proizvod plasiram na pijaci i u nekoliko restorana. Receptura je sasvim drugačija od onog u prodavnici. Planiram da u narednoj 2014.-oj godini, proširim na šipurak, zelje ili nešto drugo, kao i da jednog dana pokrenem radionicu za preradu voća i povrća na tradicionalan način. Ukoliko ima zainteresovanih ozbiljnih partnera za saradnju, na bilo koji način, neka mi se javi.

Osnovao sam i udruženje za pospešivanje povrtarstva i voćarstva, tako da se mogu uključiti i članovi.

Dragan 063 7302 634

Ukoliko, imate manju ili veću firmu za preradu voća i povrća, naročito na tradicionalan način, javite mi se radi saradnje i plasiranja proizvoda na tržište Srbije i inostranstva.

Kao menadžer, zastupaću vašu firmu i brendove.

Dragan 063 7302 634 e-mail: zdravahrana013@gmail.com

Zdravo, svima!

Pozivam da mi se jave, svi koji rade preradu voća i povrća po tradicionalnim recepturama, a da mogu za izvoz. Količine preko 10 tona.
Ukoliko imate manje radionice sa opremom, itd. Važno je, da ispunjavate zahteve HACCP ili HASAP standarda. Ja uskoro pokrećem firmu, za izvoz upravo takvih proizvoda. da i ta Evropa, vidi da Srbija ima sčim da se ponosi.

Možete mi poslati poruku na: zdravahrana013@gmail.com

Najosnovniji podaci o firmi ili gazdinstvu, slika proizvoda, ambalaže, sertifikate ako imate, itd.

Kasnije ćemo se čuti telefonom. POZDRAV!!!

[Autor]

Članci