Napravljene poruke na forumu
-
Članci
-
-
Poštovani Glavni uredniče
Prođoše pune 3 godine od kako sam postavio pitanje može li se ispraviti nepravedno doneta odluka da se diplomiranim inženjerima prehrambene tehnologije onemogući polaganje ispita za Savetnika za hemikalije?! Postoje li pomaci u tom pravcu ?!Možda je došlo do nekih novina za koje nisam/nismo čuli?! Ako postoji neka nova informacija najljubaznije Vas molim da je objavite! Unapred Vam hvala!
Nevena
Član 2.687
06-03-2011
Da li neko zna kako mogu kupiti knjigu „Aditivi u hrani,vodic kroz E- brojeve“, autori su Ivana Vinković Vrček i Dada Lerotić??Hvala unapred….
Poštovana,
Pomenuta knjiga mogla se kupiti na međunarodnom beogradskom Sajmu knjiga na štandu hrvatske „Školske knjige“! Istu sam kupio pre određenog broja godina upravo na Sajmu knjiga na štandu „Školske knjige“ kada je oktobarski Sajam knjiga još uvek bio sajam knjiga dok se nije pretvorio u ruglo unazad 2-3 sezone! Imam originalno izdanje te ako ste još uvek zainteresovani pošaljite neki kontakt!
„Tacno je da smo zemlja koja uvozi masu prehrambenih proizvoda, ali ja jos uvek verujem da cemo se osvestiti i poceti da se oslanjamo na sopstvene proizvode i proizvodjace. Nepopravljivi optimista, zar ne?🙂“
Vidite poštovana koleginice, ja sam na žalost pesimista što se tiče oslanjanja na domaće proizvode i proizvođače. Kada čovek sluša naše ljude koji su u biznisu i imaju firme koje se bave uvozom prehrambenih artikala obično njihovo sagledavanje i način razmišljanja ide otprilike ovako: zašto bi neko od njih (oni kažu „što bih ja…“, kad krenu da objašnjavaju biznis plan) neku greenfield investiciju, (podizanje proizvodne hale, postavljanje opreme, dobijanje raznoraznih dozvola, zapošljavanje kvalifikovane radne snage,…. itd.) To je dug proces a ideja vodilja je da se biznisom vrlo brzo dođe do zarade po mogućstvu vrlo velike. Stoga je mnogo lakše registrovati firmu koja se će se baviti uvozom gotovih prehrambenih artikala. Osnivanje takvih firmi traje nekih pola sata i jedno te isto lice je istovremeno i osnivač firme, njen vlasnik, izvršni direktor i jedini zaposleni. Odabere se jedan manji broj artikala (obično preko interneta) koji će se uvoziti (formira mini paleta takvih proizvoda), nađe se veza za plasman istih u neki veletrgovinski lanac ili više lanaca i na maržama „skida kajmak“! Zato nema neke ozbiljnije proizvodnje sumnjam da će je biti u nekoj skoroj budućnosti kad je zemlja Srbija u pitanju!
Koleginice Miro,
Dosadašnja Vaša karijera skoro pa briljantna. Jedno do srži iskreno predstavljanje šta ste do sada radili. Kao i hronološki poređane firme u kojima ste učili „zanat“. Što se tiče korišćenja usluga malih proizvođača iz vašeg bogatog repertoara u oblasti konditorstva čini mi se da to stoji u mestu. Teško da se neko lako odvaži i krene u proizvodnju konditorskih proizvoda pored mnoštva uvezenih prehrambenih artikala. Srbija je zemlja uvežene hrane Što se tiče lažnog predstavljanja nekih tehnologa da su jedan deo karijere proveli u konditorstvu i da znaju sve ili gotovo sve a zapravo nisu to su najbolje osetili korisnici usluga istih. Izgleda da su pojedini koji se ovde oglašavaju direktni potomci proroka Jeremije. Odavno su u penziji a kad se oglašavaju na aktuelne teme, obično kažu da imaju višedecenijsko iskustvo u toj i toj proizvodnji ili decenijski iskustvo, itd., itb. Čini mi se da su počeli da se bave problematikom prehrambene industrije još u osnovnoj školi a pre fakulteta!? Vidim da ste diplomirali 1996. godine,iste godine kada i ja! Očekivao sam Vaše pojavljivanje u maju ove godine na generacijskom okupljanju apsolvenata koji su studije prehrambene tehnologije započeli školske 1990./91. godine a apsolvirali školske 1994. Bile su tu i kolege iz jedne i dve generacije ispred čije se studiranje preklapalo. Aktivni ste na viber grupi. Drago mi je zbog toga! Ja sam i dalje aktuelni administrator grupe! Veliki pozdrav!
Poštovane koleginice i kolege,
bivši studenti Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Odseka za prehrambenu tehnologiju i biohemiju koji su studije započeli školske 1990./91. kao i koleginice i kolege jedne i dve generacije ispred čije se studiranje preklapalo sa generacijom studenata 1990./91. ovim želim još jednom da Vam se svima zahvalim na odličnom odzivu generacijskog okupljanja povodom 30 godina od apsolviranja, na izraženoj želji i odvojenom vremenu da se vidimo posle 3 decenije, u ime naših koleginica, sadašnjih uvaženih profesorica Odseka prehrambene tehnologije i biohemije, redovnih profesora, prof. dr. Mirjane Pešić, prof. dr. Biljane Rabrenović, kao i u svoje ime, Damnjan Miletić, dipl. ing. prehrambene tehnologije grupe biljnih proizvoda kao tima za organizaciju ovog događaja od 18.05.2024.! Uz čvrsto obećanje učesnika da će sličan događaj vrlo brzo doživeti reprizu razišli smo se da sređujemo utiske kao uvertiru narednog susreta! Veliki pozdrav svima do novog viđenja!
Poštovane kolege i koleginice okupljanje generacije studenata Poljoprivrednog fakulteta Odseka za prehrambenu tehnologiju i biohemiju koji su svoje studije započeli školske 1990./91. a apsolvirali 1994. biće 18.05.2024. (subota), na Poljoprivrednom fakultetu. O ostalim detaljima ovog generacijskog susreta na društvenim mrežama! Veliki pozdrav svima!
Kako zakonima nije regulisan status prehrambenog tehnologa u smislu je li pravno lice, u ovom slučaju firma za proizvodnju hrane, u obavezi da u stalnom radnom odnosu drži tehnologa ili ne, poseže se za prehrambenim tehnolozima „konsultantima“. Iz ličnog iskustva mi je poznato da se konsultanti angažuju baš od strane malih firmi koje se bave proizvodnjom i stavljanjem u promet hrane. Kad im zatreba „pravna“ pomoć obrate se advokatskoj kancelariji ređe. Često im ad hoc mogu od koristi biti i knjigovodstvene firme?! I to se kao podvodi pod prilagođavanje „savremenim“ trendovima privatnog biznisa u Srbiji. Ti trendovi savremenog biznisa u Srbiji su specifikum uglavnom za zemlje Zapadnog Balkana. Razvijeni svet tako nešto uglavnom ne poznaje. Kao i što ne poznaje male firme tipa Mickey Mouse factory gde je jedno te isto lice istovremeno i osnivač firme, vlasnik, izvršni direktor, jedini zaposleni u firmi,…..
Uvaženi kolega
Moram priznati da mi je nejasan termin „dati potpis gazdi“!? Na šta se to konkretno odnosi?! Vaš potpis na proizvodnim listama, ili potpis na nekom drugom dokumentu koji se formira u firmi?! Ja nisam čuo da je potrebna licenca ili neki drugi sertifikat tipa licence?! Tipične gazdinske fore i fazoni! Kaširajte takvog gazdu što pre pre nego on Vas!! Šta to treba da znači – Vi ćete mu fingirati posao tehnologa u pogonu/ frmi a dokumenta će potpisivati „tehnolog“ van firme. Tehnolog – fantom!
Zato poštovani kolega što je EU odavno prepoznala s kim ima posla kad je Srbija u pitanju! Hronološki posmatrano unazad 30+ godina izgleda ovako: 10 -14 godina Miloševićevog „zlatnog doba“ u kojem je EU proglašavana neprijateljem br. 1, kako za nekoliko država koje su nestajale i nastajale pod vlašću pomenutog despota tako i za svakog građanina tih država; zatim 10 – 12 godina vlasti političara kojima su puna usta bila EU, vrednosnih tekovina iste, i da EU nema alternativu. Usput su isti političari pozavršavali neke bitne životne poslove za sebe, jer med cediti prste ne lizati ne ide! I poslednjih 11+ godina vlasti SNS, i „drugog zlatnog doba“ u novijoj srpskoj istoriji, a izašle ispod radikalskog šinjela, koja samo deklarativno, kad se tzv. visoki državni zvaničnici sastanu sa predstavnicima EU, zalaže da ova zemlja jednom, u ovom ili narednim vekovima, bude punopravni član EU. A čine sve da zemlju udalje i od EU i od članstva u istoj. Svedoci smo u zadnje vreme aktivnosti ministra spoljnih poslova koji prisustvuje konferenciji zemalja jugoistočne Azije!? Budi Bog sa nama! Možda napisano nema direktne veze sa naslovom teme ali indirektno ima! U svakom slučaju, izvinjavam se!
Poštovani,
ovim putem obraćam se svim koleginicama i kolegama koji su započeli studiranje na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu školske 1990./91., na Odseku za prehrambenu tehnologiju i biohemiju kako grupa biljnih proizvoda tako i grupa animalnih proizvoda da je sledeće godine, 2024., 30 godina od apsolventske večeri naše generacije kojoj i sam pripadam. Molio bih i ovim putem zainteresovane za obeležavanje ovog generacijskog događaja da se jave na forumu Tehnologija hrane tema Poljoprivredni fakultet Zemun radi kontakata i eventualnog dogovora oko ponovnog okupljanja! Veliki pozdrav!
Milivoje
Član 45124-05-2017Ja sam 1953-ce godiste; zavrsio sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu – odsek prehrambena tehnologija; imam dve postdiplomske studije, jedna iz tehnologije, druga iz mikrobiologije; imam 40 godina radnog iskustva u najrazlicitijimgranama prehrambene tehnologije; danassam aktivan i resavam probleme zahvaljujuci velikom iskustvu.
Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083
Moram priznati da nisam isčitavao komentare na ovu forumsku temu. Vidim da kolega, gospodin Jović po običaju „briljira“. Od negacije dostignuća struke, preko kritika, često neutemeljenih, na račun iste, do saveta i naravno govora u prvom licu jednine gde je nenadmašan. Fascinantno šta reći!NikšaČlan 40.624
25-06-2023
Dobar dan postovani , imam pitanje ako je neko ljubazan da mi objasni kako dalje.
Posadio sam na 20 ari ren, posuo odgovarajuće djubrivo. Hteo bi da pakujem u teglice i prodajem. Znam da mi treba deklaracija i da moram da uzmem mašine kako bi napravio to sto sam zamislio. Moze li neko da mi kaže sta sledece? Hvala puno!
Poštovani,Naravno da je potrebna deklaracija, ne znam kako će te koren rena usitniti i dalje tretirati. Da proizvod ne bi kod potencijalnog kupca izazivao podozrenje toplo preporučujem staklenu ambalažu! Ovo pišem iz sledećeg lošeg iskustva: pre mesec dana na odmoru u okolini Šapca (Pocerina), u seoskoj prodavnici kupio sam „teglicu“ rena čiji sam sadržaj po otvaranju prosuo. U plastičnoj teglici svega je bilo ponajmanje rena. Sadržaj kiseo, slabo ljut (što je u suštoj suprotnosti s primarnom osobinom), previše tečan, slabo zasoljen. Jednom rečju za izbegavanje. Na etiketi pisalo da je korišćeno sredstvo za zakiseljavanje (limunska kiselina), itd, itb… Najverovatnije da je ad hoc korišćena repa da bi „proizvod“ dobio na količini! Želim da verujem da u Vašim poslovno-proizvodnim planovima neće biti mesta trikovima i drugim „veštinama“! Puno sreće i svako dobro!
Skriptarnica Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kontakt telefon: 021/485-3618! Radno vreme: 10 – 14h; „Tehnologija piva“ autor Jelena Pejin. Cena knjige/udžbenika 1800 rsd! Mogućnost slanja Post express-om od strane Skriptarnice TF! Daju uputstvo šta zainteresovani treba da uplati da bi izdanje poslali brzom poštom. Lično sam tako poručivao neka izdanja. Zadovoljan uslugom. Malo Post express nije na visini zadatka. Treba im prosečno 3 dana da dostave paket na relaciji N. Sad – Beograd! Za udaljenija mesta ne znam koliko vremena Pošti Srbije i njihovoj Službi dostave treba da isporuče pakete! Za zemlje regiona nemam informaciju da li i kako šalju izdanja!
Željko
Član 2.33102-06-2020Vaso, na Googlu je masa članaka na tu temu od strane naših eminentnih profesora, samo se malo zainteresuj i sve će ti se samo kazati.
Google naš nasušni! Najbolji „prehrambeni tehnolog“ u Srbiji! Šta bi mnogi bez njega! Tu su recepture, tehnološki postupci, saveti, predlozi, opservacije,…. Samo jako, samo hrabro!S obzirom da je priručnik „Voda za piće – Standardne metode za ispitivanje higijenske ispravnosti“ od F. Čohe prvi put štampan sad već daleke 1990. godine upitno je koliko priručnik drži korak sa današnjicom kada je u pitanju problematika koju obrađuje?!
Nešto i ne saosećam sa domaćim malim proizvođačima sireva što će zbog dampinga ključ u bravu na svoje pogone. Pogotovu ako su to underground/ad hoc pogoni. Ionako sve vezano za proizvodnju u takvim pogonima ( u ovom slučaju sira) upitno je!
Najveći broj firmi koje se bave uvozom prehrambenih artikala nalazi se u Beogradu ili u poluprečniku od nekih 50-ak kilometara oko Beograda. Ima ih i po dubokoj unutrašnjosti Srbije. Asortiman se razlikuje od veličine firme te tako ima ih koji uvoze široku paletu prehrambenih proizvoda do onih koje u uvoznom asortimanu imaju tek nekoliko proizvoda. Zaista Srbija – zemlja hrane! Uvežene naravno!
Marjan
Član 14.48728-01-2023Pocituvani kolegi Tehnolozi
Imam nekoliko Pitanja u vezi proizvodnja ketchup koj moze da mi Dade nekoj savet od svoe iskustvo.
Poštovani,za sva pitanja koja se tiču proizvodnje kečapa možete se javiti na e – mail: damnjan.miletic@gmail.com
Jelena
Član 11903-11-2022Koje još poslove može da obavlja prehrambeni tehnolog? A da ne znamo…
Može da fingira poslove prehrambenog tehnologa u polufantom firmicama, koje često imaju samo jednog (i brojem (1)) zaposlenog i pečat! I kao takve egzistiraju! Takvih „firmi“ manje je po Beogradu i njegovoj užoj i široj okolini gde je smešteno jedno 98% šatro privredne „aktivnosti“ zemlje no u dubljoj i dubokoj unutrašnjosti Srbije česta su pojava!Poštovani,
za posao sanitarnog inspektora potrebna vam je „debela“ veza, koja u kombinaciji sa partijskom knjižicom daje garantovan uspeh – dobijanje radnog mesta na poziciji sanitarni inspektor! Tako se to radi u socijalnom eksperimentu zvanom država Srbija!
Tijana
Član 40.18224-08-2022Hoćete da kažete da je ovaj čovek prevarant?
Poštovana gđo/gđice, bez težih i teških kvalifikacija! Prehrambenih tehnologa – konsulranata ima ovakvih i onakvih. Važno ih je prepoznati!Ma super! Ovakvi „Pavilnici“ poslužiće kao kišobran za razne „kafene“ proizvode da se nađu na policama trgovina. Ne treba uopšte sumnjati da će domaći biznismeneraj to iskoristiti da napravi opasan „biznis“. Jer kao što napisa poštovani kolega Milivoje prava kafa će biti znatno skuplja a gro populacije će piti ono što je za buđelar cenom prihvatljivije.
Poštovani gospodine Veton, Prošlo je dosta vremena otkako ste izrazili želju da kupite knjigu „Bistrenje i koncentrisanje voćnih sokova primenom membranskih separacionih procesa“. Knjiga je monografskog tipa što znači da je štampana u ograničenom broju primeraka. Imam knjigu, lično sam je dobio od autora koji mi je bio asistent na fakultetu. Ne želim da je prodam ali mogu da Vam izađem u susret. Moja internet adresa je damnjan.miletic@gmail.com. Ako i dalje postoji interesovanje kod Vas kontaktirajte me! Pozdrav!
Marko
Član 23.35526-03-2019Nevjerovatne gluposti. I jos se ljudi potpisuju sa „tehnolog“ ili „dipl-ing-nečega“.Ne znam čemu tolika neozbiljnost u doba interneta…..
Poštovani,Morao sam ovako, da Vašu diskusiju kopiram i onda dam svoj komentar! Istina je ima nas ovakvih i onakvih inžinjera preh. tehnologije ili nečega kako napisaste. Moje pitanje za Vas je da li ste Vi stvarni prehrambeni tehnolog ili Google tehnolog?! Imao sam prilike da upoznam nekolicinu Google preh. tehnologa. Nešto prčkaju oko šatro proizvodnje „hrane“. Dokoni su i svi u statusu penzionera. U životu su se bavili i penzije zaradili radeći poslove koji nemaju ama baš nikakve veze sa temom hrane ili temom na koju se ovde diskutuje. Još jedno pitanje za Vas glasi – podržavate li Vi Google prehrambene tehnologe pošto je ovo kenozoik doba interneta?! Najstrašnije u svemu tome što pojedini Google tehnolozi sa svojim proizvodima nalaze mesta na tržištu. Eto tako!
Poštovane Aleksandra/Jelena,
Proizvodnju keto snacks proizvoda možete započeti bez nekog naročitog znanja i iskustva! Samo hrabro i samo jako! Imate prustup internetu i to je glavno mesto edukacije i sticanja iskustva. Nije Vam potreban ni angažman struke (prehrambenih tehnologa)! U Srbiji ionako 9 od 10 malih proizvodjača hrane pre starta svojih proizvodnji niti su imali ranije nekih dodirnih tačaka još manje su imali nekih predznanja a o konsultaciji struke i angažmanu iste ni govora. To što se u životu bavite nekim drugim poslom nema veze. Jer hranu u Srbiji proizvode svi. U to sam se lično uverio u više navrata. Što reče moj drug i kolega iz generacije s fakulteta, kako da u Srbiji otvorim konsultantski biro i dajem usluge ljudima koji se bave proizvodnjom hrane u situaciji kad svi sve znaju kad je hrana u pitanju, bukvalno znanje im isijava ispod nokta od malog prsta!
Završila sam Visoku tehnološku školu u Šapcu,strukovni inženjer prehrambene tehnologije.
Interesuje me da li,možda,postoji mogućnost nastavka studiranja na akademskim studijama na nekom fakultetu u Srbiji ili okolnim zemljama.
Postovana gdjice/gdjo, draga zemljakinjo, rodjeni sam Sapcanin pretpostavljam da ste i vi Sapcanka zasto odmah niste upisali Odsek prehrambene tehnologije i biohemije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu?! Ovako cini mi se pokusaj da se malo zaobilaznim putem i na malu kapiju dodje do zeljene diplome!? Visoke tehnoloske skole po Srbiji!! Haos i pometnja! Sabac, Pozarevac, Cacak, Leskovac, Prokuplje,…. Nastavite niz!
Kao neko ko je studirao prehrambenu tehnologiju i stekao zvanje dipl. ing. prehrambene tehnologije biljnih proizvoda odgovorno tvrdim da tokom studija NISAM imao kurs iz „Projektovanja“ niti sam polagao ispit iz navedenog predmeta. Ovo mozda vazi za koleginice/kolege koje studiraju po bolonjskoj konvenciji ili….
Postovani Glavni urednice,
Ima li realne sanse da se ponovo razmotri mogucnost i ispravi nepravedno i nakaradno doneta odluka da svrseni studenti Poljoprivrednig fakulteta iz Zemuna sa Odseka za prehrambenu tehnologiju i biohemiju ne mogu polagati ispit za Savetnika za hemikalije?! Diplomirao sam 1996. godine i u toku studija pohadjao kurseve i uspesno polozio ispite iz Opste i neorganske hemije, Analiticke hemije, Organske hemije, Fizicke hemije i Biohemije! Dakle hemije koliko hocete a neko „pametan“ se dosetio da uskrati pravo diplomiranim inzenjerima prehrambene tehnologije na polaganje ispita za Savetnika za hemikalije samo zato sto je prehrambena tehnologija odsek Poljoprivrednig fakulteta u Zemunu! Jel to znaci da i svrseni studenti tzv. Visokih tehnoloskih skola po unutrasnjosti Srbije takodje mogu polagati pomenuti ispit?!
Srednjoskolski udzbenik „Ispitivanje namirnica“ od autorki Svetomirke Cvejanov i Svetlane Radosavljevic uspeo sam da nabavim preko koleginice, koja je samnom studirala u generaciji a radi kao profesor u srednjoj poljoprivredno-veterinarskoj skoli u Svilajncu. Knjige nema u slobodnoj prodaji a u Zavodu za udzbenike i nastavna sredstva ne znaju da li ce se udzbenik stampati u skorije vreme i u kom tirazu!? Ostaje snalazenje kao alternativa normalnom!!
Postovana Aleksandre,
Misljenja sam da je jako tesko doci do ove knjige/udzbenika „Pivara i njena oprema“. Prvobitno je stampana u izdanju Jugoslovenskog udruzenja pivara, od pre skoro 30 godina, u ogranicenom broju primeraka i bila distribuirana u ogranicenom broju primeraka na adrese ondasnjih generalnih direktora pivara ili sefova laboratorija pivara.Imao sam prilike da istu prelistavam i mogu reci da je napisana na jednom visokom, strucnom nivou. Kompletna problematika proizvodnje piva bila je obradjena u knjizi. Probajte da pribavite neku bolju kopiju u elektronskoj firmi i pdf firmatu. I sam sam se snalazio na taj nacin kad su neka druga izdanja bila u pitanju.Pozdrav!
Postovani gospodine Sumicu,
Molio bih objasnjenje za moj objavljeni komentar koji je najpre objavljen a zatim obrisan a tice se ove forumske teme i kao odgovor na razvijenu polemiku izmedju gospodina Milivoja i mene?!Ne znam ko na Sajtu Tehnologija hrane cenzurise komentare?Mogu samo da kazem da svojim komentarom nisam nikoga vredjao, nipodastavao niti na bilo koji drugi nacin odstupio od pravila oglasavanja. A ako nekome smeta konstruktivna kritika to je onda problem druge prirode.Vremena cenzurisanja su davna proslost.
P.S. Komentar je objavljen posle 23.06.2020. a uklonjen tokom jula meseca.
Poštovani kolega,
šta reći? Vi ste kuriozitet svoje vrste! Ok! Protiv knjiga ste kažete!? Čak i onih dobro napisanih, najstručnijim stilom i jezikom. I protiv onih dobrih iz kojih studenti spremaju ispite?Mišljenja sam da ljudska esencija i iskustvo treba da budu u knjigama.Ili je to još jedna po Vama zapadna i američka podvala protiv kojih ste zdušno i o tome ste se više puta nedvosmisleno izjasnili. Kako ste Vi kolega u vreme kad ste bili student, spremali ispite u uslovima nedostupne a dobre literature? Na vic, trik, šarm, znanje, esenciju, praksu….? Držite konsultacije u N. Beogradu.Kažete dolaze Vam neke kolege da se savetuju sa Vama.Često kod pojedinih zametite da su propustili prve dve godine studija. Drugim rečima „tanki“ su iz opšte obrazovnih predmeta.Da li ih tada podučite kad primetite manjkavosti?U obraćanju nešto mladjim kolegama i po godinama života i po iskustvu u koje i sam spadam, nastupate nadmeno, pomalo potcenjivački.U mom slučaju sad već namerno nećete ni ime da mi ispišete ispravno. Dela kolega , dela više od reči govore. S obzirom da ste što bi naš narod rekao, zlato nenošeno kad je prehrambena tehnologija u pitanju, ne treba da se i stvarno penzionišete. To je za fejk kolege.Mislim penzija. Želim Vam da poživite dugo u dobrom zdravlju barem dugo kao prorok Jeremija.Treba ljudi kao što ste Vi ovoj zemlji. Možda najzad počne u njoj da se proizvodi i hrana a ne samo da se uvozi.Pozdrav!!
Zaista nisam mogao da odolim a da ne dam komentar. Čitam pomalo neverovatne izjave uvaženog starijeg kolege gospodina Milivoja. Moje pitanje je zapravo na čemu ste diplomirali? Uovoj forumskoj temi vidi se da ste diplomski odbranili iz piva. Na nekim drugim temama gde ste davali komentare stiče se utisak da ste fachman za konditore, jaka pića, bezalkoholna pića,….. Niste se oglašavali ili možda jeste na forumske teme iz tehnologije duvana, tehnologije industrijske proizvodnje hrane, tehnologije hladjenja,tehnologije vina, tehnološke mikrobiologije,itd,itb. Ne razumem zašto ste protiv knjiga??!! Posebno onih stručnih? Kao student moja generacija muku je mučila s literaturom za polaganje ispita. Jedan od tih predmeta bio je Tehnologija jakih alkoholnih pića i alkohola.I onda je 2013. izašla izuzetna edcija od strane prof. Ninoslava Nikićevića. Inače asistenta u vreme kad sam ja studirao. Nema dobre literature domaće a dostupne kad je Tehnologija piva i slada posredi.I na kraju cenjeni kolega, jeste li Vi prehrambeni tehnolog opšte prakse, od svih tehnologija pomalo ili sve oblasti prehrambene tehnologije držite ispod nokta malog prsta??!!Zaista bih voleo da Vas gledam u akciji sa konkretnim rešavanjem problema u pogonu. S radnim odelom na Vama i sirovinom pred Vama! Pozdrav do neke nove teme na Forumu.
Zaista nisam mogao da odolim a da ne dam komentar. Čitam pomalo neverovatne izjave uvaženog starijeg kolege gospodina Milivoja. Moje pitanje je zapravo na čemu ste diplomirali? Uovoj forumskoj temi vidi se da ste diplomski odbranili iz piva. Na nekim drugim temama gde ste davali komentare stiče se utisak da ste fachman za konditore, jaka pića, bezalkoholna pića,….. Niste se oglašavali ili možda jeste na forumske teme iz tehnologije duvana, tehnologije industrijske proizvodnje hrane, tehnologije hladjenja,tehnologije vina, tehnološke mikrobiologije,itd,itb. Ne razumem zašto ste protiv knjiga??!! Posebno onih stručnih? Kso student mojs generacija muku je mučila s literaturom za polaganje ispita. Jedan od tih predmeta bio je Tehnologija jakih alkoholnih pića i alkohola.I onda je 2013. izašla izuzetna edcija od strane prof. Ninoslava Nikićevića. Insče asistenta u vreme kad sam ja studirao. Nema dobre literature domaće a dostupne kad je Tehnologija piva i slada posredi.I na kraju cenjeni kolega, jeste li Vi prehrambeni tehnolog opšte prakse, od svih tehnologija pomalo ili sve oblasti prehrambene tehnologije držite ispod nokta malog prsta??!!Zaista bih voleo da Vas gledam u akciji sa konkretnim rešavanjem problema u pogonu. Sradnim odelom na Vama i sirovinom pred Vama! Pozdrav do neke nove teme na Forumu.
Znam a i video sam kako izgledaju specijalne naprave koje pomocu zategnute zice precizno seku vafle, oblande, sitne kolace,… Kod bivseg poslodavca „snalazljivca“ stamparskom nozu se mogla zadati komanda za dimenzije kolaca, drugim recima u jednom koraku ih iseca na podlozi na kojoj se nalaze po duzini a u sledecem po sirini te se dobija proizvod standardnih dimenzija pogodan za pakovanje u plasticnu ambalazu. Druga je stvar sto je pakovanje isecenog proizvoda u ambalazu bilo manuelno odnosno sto poslodavac nije nasao resenje da taj finalni deo proizvodnje „automatizuje“ vec je proizvod dodatno bio izlozen kontaktu rukama a samim tim i vecem riziku od zagadjenja. Smatram da je slicna sitacija u vecini tih malih pogona (prcvarnica) gde se proizvode sitni, rucno pravljeni kolaci…
Pozdrav,
naziv forumske teme „Proizvodi preradjeni od voca“??! Iskreno naziv teme mi je konfuzan. Valjda se mislilo na proizvode dobijene preradom voca? Ili…
Postovana gdjo/gdjice Danijela,
Sto se tice Vaseg problema vezanog za nabavku noza za secenje domacih kolaca koje ste nameravali da proizvodite ili vec proizvodite mogu Vam navesti primer „snalazljivosti“ jednog od bivsih poslodavaca kod kojeg sam radio. U svrhu secenja domacih (sitnih) kolaca koristio je stamparski noz!!! Ad hoc prepravljen I prenamenovan! Eto, usmerite razmisljanja u tom pravcu. Pozdrav!
Postovana koleginice, gdjo/gdjice Irena, gde ste studirali i kada ste zavrsili studije? Postoji mogucnost saradnje kada je u pitanju proizvodnja vocnih sokova ukoliko ima zainteresovanosti, naravno!
Zemlja Srbija je poznata po proizvodnji sirovina za vocne sokove (voce) ne bas I po proizvodnji istih ako se izuzme domaci, neki kazu i regionalni gigant iz Backe Palanke. A bas da se sokovi proizvedeni u pogonima malih kapaciteta lako prodaju i da su vrlo trazeni mi vise lici na floskulu nego na izjavu koja ima utemeljenje u stvarnosti.
4 srpske firme koje jure profit i ništa više. Kakva bezbednost hrane i ostali bakrači! Interesantan je jedan detalj: na spisku je i firma „Zlatiborac“, čiji je dugogodišnji saradnik bio i prof, Radovanović sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, inače jedan od autora najnovije verzije „Zakona o bezbednosti hrane“! Ne verujem da ih je profesor Radovanović pogrešno savetovao! No ovo je Srbistan!
Moram da ispravim kolegu Zdravka, Glavnog urednika, kada je reč o imenu i prezimenu autora najnovije publikacije o OBP-a. On se zove Predrag Vukosavljević, ne Bogosavljević i u zvanju je vanrednog profesora na Poljoprivrednom fakultetu na Odseku za prehrambenu tehnologiju i biohemiju na predmetu Tehnologija voća i povrća. Inače moj lični prijatelj. Ovom prilikom želim da obavestim zainteresovane da je knjiga završena. Trenutno egzistira u elektronskoj formi a očekuje se vrlo brzo i štampano izdanje. Knjiga, zapravo udžbenik se zove „Tehnologija osvežavajućih bezalkoholnih pića“ autori dr Predrag Vukosavljević i dipl. inž. Mile Veljović. Svetlo dana je ugledala novembra 2017. Od pomenutog autora prof. Vukosavljevića dobio sam čvrsto obećanje da će vrlo brzo izaći i udžbenik „Tehnologija voća i povrća“. Jedna savremena edicija koja je u koraku sa aktuelnim prilikama na globalnom nivou. Svi oni koji se bave ovom problematikom znaju za višedecenijski vakuum kada je reč o odsustvu kvalitetne literature koja se bavi temom voća i povrća i preradom istog. Postojeći udžbenik iz 1988. od autorke prof. Niketić-Aleksić je odavno zastareo i prevaziđen;
I jedna opaska vezana na gubljenje CO2 u OBP. Do gubitka CO2 dolazi tokom vremena, posebno u PET amabalaži. Najviše zbog poroznosti zidova ambalaže. Zato je i ispis na ambalaži a koji se odnosi na rok trajanja, tj. period u kojem je najbolje iskoristiti proizvod različit za pet boce od 0.5 l, 1 l i 2 litra. Možete i sami proveriti. Naravno da su gubici minimalni kada je reč o staklenoj ambalaži i limenci;
Poštovani,
Ne znam dokle ste odmakli u razvoju Vašeg novog proizvoda, pizza umaka u velikom pakovanju za picerije, ono što me interesuje izložio bih u nekoliko pitanja Vama upućenim: 1) koja Vam je polazna sirovina za pizza umak koncentrat paradajza ili,,,? Sa kojom suvom materijom Vam je gotov proizvod koji stavljate u promet? Koju ambalažu koristite? Konkretno imam iskustvo u proizvodnji kečapa. Ako ste zainteresovani za srodne proizvode, npr. chili sos možete se obratiti na e-mail damnjan.miletic@gmail.com.
Štovani stariji kolega tehnolog, gospodin Milivoje ponovo je pogrešio kad je moje ime u pitanju. No dobro! Da ne budem sitničav! Ne bih ulazio u razloge zašto ste zaštitnički nastrojeni prema poslodavcima potencijalnim i stvarnim koji se bave preradom hrane. To je notorna istina, da je najveći broj njih neuk, da ne poznaje osnovne principe pojednih tehnologija, tehnoloških operacija. da su bahati, da tehnologe, ako ih uopšte i imaju u svojim „firmama“ tretiraju kao monete za podkusurivanje, da od istih traže gotovo neverovatne stvari. Ništa novo ja nisam rekao a da kolegama tehnolozima to nije poznato. Prekršio sam lični moratorijum koji sam sam sebi uveo da se oglašavam na ovom sajtu jednostavno nisam mogao da odolim čitajući oglašavanja pojedinih članova od skoro pre jedne decenije. O snalaženju ili nesnalaženju tzv. „zemunskih“ i ostalih đaka koji su završili prehrambenu tehnologiju ne bih komentarisao. Smatram da svaki naš kolega ima dovoljno kvaliteta da se pokaže šta ume i zna. Nisam nikada prihvatao posao koji je neki kolega pre radio a ja doveden ili kontaktiran kao „spasilac“ ili neko ko će da vadi „stvar“! Zavisi, poštovani kolega, gde je svako od nas započeo karijeru. Imao sam sreću da je započnem u velikoj firmi, gde sam mogao da vidim kako to funcioniše proizvodnja, sektor kontrole kvaliteta, sektor razvoja,… I na kraju, čini mi se da ste i vi zemunski đak. Pročitao sam Vaše ime u spisku diplomiranih studenata koji se našao u Monografiji povodom 50 godina od osnivanja Instituta za prehrambenu tehnologiju i biohemiju. Ne isključujem mogućnost da su 2 čoveka istog imena i prezimena završili odsek prehrambene tehnologije. Vaše ime je na spisku diplomiranih studenata s kraja sedamdesetih godina prošlog veka. Opet ću pristupiti automoratorijumu na oglašavanje ali ću povremeno isčitavati tekstove članova. s posebnom pažnjom Vaše. Ima što šta korisnog da se pročita.
Čitajući komentre, zapažanja predloge itd. kako započeti proizvodnju matičnog soka jabuke koji se jednom od učesnika foruma dopao jer ga je pio negde u unutrašnjosti Srbije, moram priznati da sam se slatko smejao sa sadašnje vremenske distance. Prošlo je prilično vremena, bezmalo jedna decenija, otkako su ovi komentari objavljeni dovoljno da se u ljudskom životu rodi dete i završi nekoliko razreda osnovne škole. Smešno je jer čovek ne zna kako da započne biznis, takođe je smešno da li angažovati tehnologa ili ne? Za jednog učesnika nema ama baš nikakvih prepreka, Može i ad hoc objekat, tehnolog ne dolazi u obzir bitno je kako sam reče ići napred ne osvrćući se na teškoće. Jedan od učesnika predlaže domaćinstvima koja imaju nameru pokretanja proizvodnje da jednog člana porodice pošalju da se školuje za tehnolga. Nisam siguran da li je ovo dobar vic ili nešto drugo? Da li je mislio da se taj clan porodice regularno školuje za zvanje tehnologa ili da ode na neki „tečaj“?! I to je moguće. Završe danas ljudi u trećem dobu fakultete za jedno poslepodne. Šalu na stranu, ovde bih se zadržao na komentaru gospođe/gospođice Katarine, član 6551. S dotičnom se u potpunosti slažem u svemu što je iznela, počev od lepog objašnjenja o tome kako se školuju prehrambeni tehnolozi na Odseku prehrambene tehnologije i biohemije Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ja sam od onih diplomiranih studenata, diplomirao sam sredinom devedesetih, koji je studirao grupu biljnih proizvoda gde je bilo 12 tehnologija. Na žalost kako gospođa/gospođica Katarina napisa teško je neukom, često i nepismenom poslodavcu objasniti da zvanje prehrambeni tehnolog nema dodirnih tačaka sa agronomima sem što su instituti, laboratorije i sale za predavanja na Poljoprivrednom fakultetu. Krajem 60-ih godina prošlog veka odsek prehrambene tehnologije je premešten sa TMF u Beogradu na Poljoprivredni fakultet. Prilikom konkurisanja za posao veliku konkurenciju nam predstavljaju svršeni studenti TMF-a odseka Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija (tzv. „bibovci“) a i drugi uzimaju svoje učešće. Npr. svršeni mašinci Odsek procesno inženjerstvo, ne posustaju ni svršeni studenti tzv. Visokih elektro ili mašinskih škola, a i veterinari bi da se ubace. O svršenim studentima Visokih tehnoloških škola po unutrašnjosti ne vredi trošiti reči. Posla nema na žalost. I sam sam u prilici već nekoliko godina da radim van struke. Zanimanje prehrambenog tehnologa je prelepo no u zemlji Srbistanu potcenjeno i uniženo. U socijalnom eksperimentu zvanom država Srbija nema referentne nacionalne laboratorije za ispitivanje namirnica. Iako to preporučuje i EU. Razlog po meni je što to ne dozvoljava izuzetno jak uvoznički lobi, naročito oni koji se bave uvozom prehrambenih artikala. Da postoji ovakva laboratorija, gotovo sigurno bi se u njoj našli i uzorci matičnog soka jabuke koji se dopao jednom od učesnika foruma sa početka mog komentara. Na kraju, i sam sam se nosio idejom pokretanja sopstvene proizvodnje. Konkretno proizvodnje alkoholnog sirćeta postupkom Frings-a. Mnogo novaca treba za bilo kakvu manju proizvodnju a ne za ovu koju sam nameravao da započnem. Za početak sama izgradnja Fringsovog generatora, sa za tu priliku već postojećim i opremljenim objektom košta između 20-25 000 eura!!! U ovo nisam računao brdo dozvola, papira i svega ostalog. Nedavno sam na Agro TV gledao prilog o proizvodnji matičnog soka jabuke u jednom mestu u okolini Čačka. Naravno objekat je ad hoc. Svud pršti od teške manualije na „liniji“ proizvodnje. A tek kakav užas od punilice soka u staklenu ambalažu i kakav im je „sud“ za pasterizaciju. Dvadeset prvi vek!!
Poštovani kolega Milivoje,
ne vidim razlog za užasavanje; Ako se užasavate činjenica koje sam izneo u svom komentaru a tiču se trenutnog preseka stanja u malim domaćim firmama koje se bave proizvodnjom i stavljanjem u promet prehrambenih proizvoda to je notorna istina. Trenutno slabo se šte preduzima da se stanje menja a po mom mišljenju još zadugo neće. Zašto? To je tema za jednu diskusiju drugačijeg karaktera. A ako se užasavate što mesto dešavanja loše proizvodne prakse i sumnjive poslovne etike nazivam Serbistanom – Serbistan je turska reč za Srbiju, a srpski jezik ima velik broj tuđica – reči stranog porekla. Između ostalih i turskih reči. Jasne su istorijske činjenice zašto baš turskih reči ima u tolikom broju. Inače turski naziv za Hrvatsku je Hrvatstan, Bugarsku – Bugarstan,…
Poštovana gđo/gđice Jelena, član 33 575!
Pokretanje proizvodnje medenjaka je moguća misija i u Vašem stanu! Zašto da ne! Potrebno Vam je dobro poznanstvo kod inspekcije ili neka druga „šema“ i poslić može da se zahukta! Kad može proizvodnja ručno pravljenih kolača u suterenu stambene zgrade, kao i pravljenje plastičnih kutija za pakovanje istih tih kolača na mašini smeštenoj u podrumu iste stambene zgrade. A firma je imala Ugovor za snebdevanje sitnim kolačima svih maloprodajnih objekata jednog veletrgovinskog lanca. Kažem firma je imala Ugovor jer je u međuvremenu „posao“ prepustila jednom drugom „podizvođaču“ posla van Beograda da za nju ispunjava obaveze iz Ugovora. To je još jedan dokaz da inspekcijske služnbe ne rade svoj posao. Zato draga Jelena samo jako i samo hrabro dok se Inspekcija seti da Vas poseti može se desiti da „namlatite“ dovoljno novca i započnete neki drugi biznis koji nema baš ikakve veze sa ovim koji nameravate započeti! Devedesete i užasi koji su rađeni u njima a odnosi se na proizvodnju hrane, nisu prošle. No sada se manifestuju u drugom obliku. Većina vajnih domaćih biznismena koji imaju registrovane firme za proizvodnju hrane opremu za proizvodnju nabavlja kao polovnu. Ređe u inostranstvu češće u Serbistanu, Naravno takva „oprema“ je tehnološko kameno doba i njen amotizacioni ciklus je davno zatvoren, drugim rečima sebe je davno otplatila kod mnogih vlasnika. Kad sam šefici proizvodnje u gore pomenutoj firmi napomenuo da u bezbedonosno rizičnoj situaciji baci zames iz mešača u kojem je rađen zames testa jer je puklo „sidro“, deo mašine koji meša sastojke i to na varu gde je već nekoliko puta vareno, njen odgovor je bio ustavri pitanje za mene da li sam ja normalan. Da baci zames u koji je stavljena „Puratos“ smeša za kolače!!!!???? Na moju sugestiju da će tek biti problema ako krajnji korisnik reklamira opiljke gvožđa u proizvodu ona je bez mnogo razmišljanja radnicama na liniji naredila da nastave posao. Ja sam se ogradio u navedenoj situaciji a korisnocima poželeo da Bog bude sa njima. Zato Jelena, rekoh samo hrabro, ako Vaše medenjake konzumenti prežive, dobro i jeste, a ako se neko malo i otruje nije imao sreće. Verovatno ste gledali film „Čaruga“? Ima scena u filmu kada se Mali, hajduk i desna Čarugina ruka, obraća zarobljenim žandarmima koje su skinuli nage pre toga rečima:“Žandari sad ćete trčati ispred kuršuma. Ako vas promaše dobro i jeste a ako ne: j….a!“ Tako je i sa našim potrošačima, korisnicima prozvoda proizvedenih u za proizvodnju neadekvatnim objektima, u malim pogonima, sa sumnjivom poslovnom etikom. Hoću reći da domaći potrošači trče ispred kuršuma te ako ne dobro i jeste, a ako da j….a!!!
Poštovani kolega Mitre,
Verujte da nam inspekcijski organi ne mogu pomoći a nemaju ni dobre volje da to rade u slučajevima kada se utvrdi da neki proizvod ne odgovara deklaraciji. Možda padne neka novčana kazna i tu je obično end of story. I same pojedine naše kolege tehnolozi doprinose svojim delima, stavovima i usuđujem se reći, nakaradnim pristupom prizvodnji pojedinih proizvoda. Ne samo da bi našli načina da izigraju Pravilnik, često gledajući ih i slušajući stekao sam utisak da bi našli i rupu u Zakonu gravitacije! Imao sam prilike da lično upoznam neke od njih a zajednička karakteristika im je da su najvećem broju penzioneri i da su dobar period svoje radne karijere proveli u sektorima razvoja firmi gde su bili upošljeni. I onda kada se njima obrati lice koje hoće da pokrene „proizvodnju“ nečega obično da bi smanjilo troškove proizvodnje, čitajte da bi ga jeftinije izneo „projekat“ obavezno idu pitanja a da li bi mogla da se skupa sirovina zameni nekim surogatom ili da li bi moglo ovo ili ono a tehnolog kojem se obrati naravno kaže ma može naravno. I tu sve počinje vezano za proizvod koji ne odgovara deklaraciji, prozvod lošeg do osrednjeg kvaliteta ali ono što je najvažnije jeftin proizvod. Eto, možda ovih nekoliko redova čine i deo odgovora na Vaše postavljeno pitanje. Iskoristiću priliku da Vas pitam za mišljenje koje se odnosi na nepostojanje literature koja bi se odnosila neposredno na proizvodnju osvežavajućih bezalkoholnih piča i sokova. Naime vidim da ste u ranijem periodu karijere bili dugogodišnji Šef proizvodnje u renomiranoj firmi i verujem da delite moje mišljenje da je što se literature tiče potrebna neka vrsta priručnika u proizvodnji osvežavajućih bezalkoholnih pića i sokova (nektara). Otprilike nešto slično što je krajem osamdesetih godina prošlog veka Zajednica pivara ondašnje SFRJ izdala svoj Pivarski priručnik. Ja sam se obratio u međuvremenu ljudima od nauke i pitao njih za mišljenje. Išao sam na Poljoprivredni fakultet u Zemunu na Katedru za voće i povrće i pitao ih hoće li možda u skorije vreme neki takav „materijal“ ugledati svetlo dana? Odgovor je bio da neće, da u potpunosti razumeju problem odsustva takve jedne knjige koja bi prvenstveno zadovoljavala potrebe lica u neposrednoj proizvodnji ali da je trenutno glavni akcenat na pisanju udžbenika Tehnologija voća i povrća jer postojeći udžbenik je zastareo, davno prevaziđen i ni izbliza ne odgovara aktuelnom trenutku. Ja sam takođe podržao njihove napore u pisanju udžbenika iz Tehnologije voća i povrća u nadi da će takva knijiga što pre ugledati svetlo dana no na žalost do danas ona se nije pojavila. A onda sam samom sebi postavio pitanje zašto taj eventualni „materijal“ ili priručnik u proizvodnji osvežavajućih pića i sokova (nektara) ne bi napisali mi, inženjeri prehrambene tehnologije sa dugogodišnjim iskustvom u radu u prozvodnim pogonima?? I zaista zanima me šta Vi cenjeni kolega mislite o ovome što sam izneo?? Lično spreman sam da uzmem učešća u takvom jednom zadatku. U nadi da će ovo moje obraćanje na Forumu primetiti i ostale kolege sa iskustvom u ovom ogranku prehrambene tehnologije očekujem mišljenja i kontakte. Do tada veliki pozdrav! damnjan.miletic@gmail.com;
Poštovani,
Ne znam da li je potrebno registrovano gazdinstvo ili je potrebno prijavljivanje firme ali tehnolog Vam NIJE potreban, Vi već znate sve ili gotovo sve o proizvodnji džema, verovatno ste nabavili ili „izguglali“ recepturu te stoga samo jako i samo hrabro. Nužno zlo u liku prehrambenog tehnologa Vam zaista nije potrebno!!!
Poštovani stariji kolega Milivoje,
najpre u vezi mog imena. Zovem se Damnjan a ne Damjan, koje je inače češće naše muško ime! Bez izrazite namere da se upuštam u nadmudrivanje sa Vama i ostalim kolegama kad su u pitanju pojmovi, termini u ovom slučaju Pravilnik, koji izazivaju nedoumice, evo još nekoliko redaka a bez suvišnog icrpljivanja i bespotrebnog rasipanja energije. Pravilnici koji se tiču hrane, znate i sami, imaju u razvijenim društvima snagu zakona. Samim tim veća je obaveza da ih se proizvođači hrane pridržavaju. Taman posla u zemlji Srbistanu kad bi se poštovali čak i Pravilnici mogla bi da nam se desi „neprijatnost“ da se nađemo na koloseku koji bi nas doveo do normalnog društva. Zato u slučaju čuvenog Nectar-ovog „Milky Juice“-a, neka bude kako Vi kažete higijenski, hemijski i mikrobiološki ispravan proizvod, a što nije po Pravilniku to je manje bitno, rekao bih nebitno. Neka bude po onoj Orvelovoj: da su svi ravnopravni samo su neki ravnopravniji čak kad je i Pravilnik u pitanju. Moram i ovo da kažem: proizvodi Nectar-a iz Bačke Palanke iz palete voćnih sokova, nektara i osvežavajućih napitaka osrednjeg su kvaliteta; Iz programa sokova i nektara i njihovih čuvenih „linija“: premium, family i classic konzumirajući ih nije mi pažnju zadžao nijedan proizvod kojeg bi često poželeo da popijem ili nekome ponesem u goste. U ovakvim firmama tehnologiju ionako kreiraju mladići i devojke u skupocenim odelima i toaletama, hipsterskim bradam ili besprekorno isfeniranim frizurama koji se baš mnogo ne razumeju ni u organoleptiku, tehnološki postupak, kontrolu kvaliteta,… Da ne budem zao pa da samo kritikujem, moram ovom prilikom i da pohvalim pojedine Nectar-ove proizvode. Na prvom mestu koncentrat paradajza. Svaka čast, bolji je od uvoznog, zatim proizvodi od paradajza a ni alkoholno sirće im nije loše. Naprotiv! Mogao bih malo da im pomognem kada je boja sirćeta u pitanju! Što se pozvanih koji pišu Pravilnike tiče, ne smatram da bi oni da sve drže zacementirano i da budu kočničari. Oni samo nedovoljno ili uopšte ne rade zadat im posao. Potrebno je češća revizija, dopuna i držanje koraka sa svetom. Jeste da je posao obiman, naporan ali u pisanje su uključeni najstručniji, pa gospodo izvolite. Ovaj naš, fenomenalni sajt Tehnologija hrane, trebao je se znatno ranije pojaviti. Dobro je što uopšte postoji. Zapravo sjajno. Ponekad mi se čini da su se pojedine teme na Forumu svele na puko moljakanje tipa: da li neko ima receturu za ovo ili ono, bi li neko bio dobar i poslao mi kako da…..; Iz takvih pisanija jasno je da sajt prate mnogi koji su van struke naše potcenjene, a hteli bi neki pokušaj u privatnoj izvedbi pa ako uspe uspe; Kad to pročitam dobijem želju da se uopšte ne oglašavam na pojedine teme; O inspekcijskim službama i njihovom „radu“ ne želim da bilo šta napišem. Nije vredno. Samo dokle će još ovaj narod koristiti prehrambene proizvode iz ad hoc proizvodnih pogona? Odgovor jako težak istovremeno i lagan;
Poštovani kolega Milivoje, u uverenju da će ovo moje obraćanje Vama biti prihvaćeno u smislu najbolje namere ja Vas pozdravljam i želim svako dobro u daljem radu i životu! Srdačan pozdrav!!!!
Sve zavisi u čemu se kuva marmelada i u kojoj količini. U principu se ne dodaje kalcijum – hlorid, dovoljan je pektin. Zavisi i od pripreme pektina prilikom dodavanja.
Poštovani stariji kolega Milivoje,
narodski rečeno da se razumemo! Gospoda iz „Nectar“-a svoj proizvod su deklarisala kao „Milky Juice„, osvežavajuće bezalkoholno piće sa voćnim sokom i mlekom!! Nikako ne može da se ovde konstruktivno polemiše o soku! Znamo da je sok viša kategorija pića od ovog „Nectar“-ovog! Znači radi se o osvežavajućem piću gde određen procenat zauzima voćni sok a jedan deo otpada na dodato mleko! OK, ako smatrate da je u redu da se takav proizvod radi po „Proizvođačkoj specifikaciji“ i da ima odredbu „sličnog proizvoda“??!! Jednostavo javlja se situacija da u jednom te istom slučaju Pravilnik se najpre „slobodnije“ tumači a kasnije važe njegove striktne odredbe! Ja sam to tako razumeo! Nemam problem da ponovim da „Nectar“-ov novi proizvod ne zadovoljava kriterijume trenutno važećeg Pravilnika! Kao što nemam problem da ponovim da Je „Nectar“ monopilistička firma na domaćem tržištu i u regionu! Veliki pozdrav!!
Poštovani, U „Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za osvežavajuća bezalkoholna pića“, „Sl. glasnik RS“ br. 43/2013 – dr. pravilnik u delu Posebne odredbe piše: “ Član 5
Osvežavajuća bezalkoholna pića su proizvodi dobijeni posebnim tehnološkim postupkom od vode za piće ili prirodne mineralne vode ili prirodne izvorske vode, kojima se mogu dodavati: arome, šećeri, hidrolizati skroba, voćni sok, koncentrisani voćni sok, sok od povrća, žita i proizvodi od žita, soja i proizvodi od soje, hmelj i proizvodi od hmelja, surutka i druge namirnice, sa ili bez dodatka ugljen-dioksida, mineralnih soli i vitamina.“ Kompanija „Nectar“ iz Bačke palanke, najveći proizvođač voćnih sokova i prerađivač voća i povrća u jugoistočnoj Evropi predstavila je novu proizvodnu liniju za proizvodnju „Milky Juicea„, osvežavajućeg bezalkoholnog pića sa voćnim sokom i mlekom!! Da li je na pomolu nova izmena Pravilnika ili je već učinjena na „mala vrata“ pod pritiskom monopolističke kompanije na domaćem i regionalnom tržištu? „Nectar“-ov novi proizvod ne zadovoljava kriterijume trenutno važećeg Pravilnika! Molim komentare stručne javnosti!! Hvala!
Poštovane kolege,
sa pažnjom sam čitao vaše komentare i zapažanja! Završio sam Odsek za prehrambenu tehnologiju i biohemiju, grupa biljnih proizvoda, na Poljoprivrednom fakultertu u Zemunu davne 1996, godine. Sva iskustva su individualna stvar a zavise od toga kako se kome posrećilo po završetku studija. Najveći broj mojih kolega iz generacije ne radi u struci ili se bavi potpuno drugim zanimanjima ispalo je da su se školovali zbog VSS-e. Dok mi se prva firma, inače državna, u kojoj sam radio nije na nakaradan način privatizovala, radio sam ono za šta sam se školovao a za to vreme naučio koliko sam naučio. Smatram prilično toga. Trebalo je tu imati sreće da ti starije kolege posvete pažnje i naravno lično interesovanje kao motiv. Firme u kojima sam posle toga radio u manjoj ili većoj meri su bile u dodiru sa strukom ali i u njima sam sticao znanja, Danas kada se čini nemogućom misijom naći posao prehrambenog tehnologa da sam u situaciji privođenja studija kraju rekao bih sledeće: da kojim slučajem privodim studije kraju nastavio bih da se usavršavam kao specijalizant ili bih odlučio da se bavim naukom; da sam u prilici da upisujem fakultet NE BIH upisivao Odsek prehrambene tehnologije na Polj. fakultetu. Razlozi su sledeći: nalaženje posla je fantastično teško, u privatnom sektoru od kandidata se očekuje da je „multitasking“, veliku konkurenciju za pozicije u firmama tipa rukovodioci proizvodnje predstavljaju svršeni studenti drugih fakulteta: svršeni studenti TMF-a (Odsek BiB), mašinskog fakulteta (Odsek procesno inženjerstvo), Visokih elektrotehničkih škola itd,…
Poštovana/i kolega/inice Tiki,
pročitao sam ovih vaših nekoliko redova! Neko univerzlno uputstvo šta mlad tehnolog koji je tek završio studije da radi prilikom traženja posla ne postoji! Bukvalno sve zavisi od slučaja do slučaja! No ogromna većina prehrambenih tehnologa u Srbiji je u nezavidnom položaju, uglavnom su bez posla, i sam sam nezaposlen trenutno. Da sam na Vašem mestu ostao bih na fakultetu i bavio se naučnim radom, probao bih da se zaposlim u nekoj državnoj instituciji po već poznatim „recepturama“ a najpre bih potražio posao u inostranstvu!!! Ja ne znam da li ste iz Vojvodine ili nekog drugog kraja zemlje ali situacija u privatnom sektoru kad je proivodnja hrane u pitanju je plač majke Božije! Obično na intervjuu sve ono što se dogovorite sa vlasnikom pada u vodu kada Vam stavi na potpis Ugovor o radu koji je najobičnija smejurija jer u 9 od 10 slučajeva nigde ne piše iznos plate za koju treba da radite! A da treba da ste multipraktik to je nešto što se podrazumeva. No kažem sve je to individualno i nemojte da vas obeshrabre ove moje rečenice! Znači između dobre udaje/ženidbe, državnog posla odaberite inostranstvo! Pozdrav!!!
U potpunosti se slažem sa koleginicom Radmilom, član 10.660. Iz javljanja na Forumu na zadatu temu vidi se da „znalci“, osobe koje nisu po vokaciji tehnolozi ili nude recepture koje imaju ili traže da bi „unapredili“ postojeće, dok osobe koje su po vokaciji školovani tehnolozi nude zaokružen tehnološki postupak shodno opremi koju poseduje zainteresovana strana! Sve se svodi na jedno: prva grupa bi da ne plati tehnologa, jer bože moj, marmeladu od šipurka znaju i bake, bitna im je receptura, nebitno da li će je iskoristiti na pravi način jer ako ne iskoriste, preći će se na neki drugi posao a druga grupa bi to da naplati; I opet se dolazi na osnovno pitanje: ko u ovoj zemlji može da se bavi proizvodnjom hrane i pod kojim uslovima? Čim postoji odsustvo zakonske regulative i nezainteresovanost države da to uredi eto prilike za razno razne „znalce“! Udžbenik prof. dr Gordane Niketić-Aleksić „Tehnologija voća i povrća“ iz 1982, godine je u vreme dok sam ja bio student, pre više od četvrt veka, bio prevaziđen. Nažalost nepostojanje savremene literature koja obrađuje aktuelni trenutak iz ove oblasti prehrambene industrije je veliki problem kako sadašnjoj generaciji studenata tako i stručnoj javnosti; Sa Poljoprivrednog fakulteta dobio sam uveravanja da se radi na pisanju novog, savremenog udžbenika međutim isti nikako da ugleda svetlost dana; Ipak postoje pomaci kad su druge tehnologije u pitanju; 2013. godine izašao je dugo, dugo očekivan udžbenik „Tehnologija jakih alkoholnih pića“ u izdanju autora prof. dr Ninoslava Nikićevića i prof. dr Radoslava Paunovića; Kritike su bile više nego povoljne a jednu sam posebno zapamtio i kaže: ono što je trenutno Novak Đoković u svetu tenisa to je udžbenik „Tehnologija jakih alkoholnih pića“ za temu kojom se bavi u regionu a i šire! Možda je poređenje malo nezgrapno ali poruka je više nego jasna!
Poštovani kolega Milivoje,
sa pažnjom sam pročitao Vaš komentar. Impresioniran sam Vašim profesionalnim iskustvom; Naravno to dolazi sa nakupljenom životnom esencijom. I dobro je što je došlo do kako kažete prekida velikog kola slaganja oko teme na Forumu; U protivnom vladalo bi tehnološko jednoumlje, barem Vi znate kakav su uticaj jednoumlja ma koje vrste imala na ovim prostorima; Sa našim mladim kolegom Nikolom, član 28.944, sam samo razmenjivao iskustva s kojima smo se sretali u našim domaćim, privatnim firma koje proizvode hranu. Verujte mi na reč da u svim tim firmama u kojima sam radio nisam stigao da ističem svoju diplomu u prvi plan čak mi nisu tražili fotokopiju originala iste da priložim uz dokumentaciju. U takvim firmama pravila su unapred postavljena a na tehnologu je da li da ih prihvati ili ne; Teško je čuvati gazdu (vlasnika) od zakona i zakon od gazde kako kažete; Evo i zašto: teško je sa gazdom koji kad vas angažuje i pre nego što potpišete tzv. Ugovor o radu, prvi dokument koji potpišete je blanko otkaz kojeg on može da aktivira kad god poželi, a o smejuriji zvanoj Ugovor o radu ne vredi trošiti reči; Teško je sa gazdom kojem sugerišete da zbog loše sirovine koju je nabavio u inostranstvu preti opasnost po gotov proizvod pogotovo ako se ista koristi za nekoliko vrsta proizvoda; Umesto toga gazda kaže da sam ja tehnolog i da vidim šta ću a on je našao to što je našao jer je sirovina povoljna a hoće da krajnji proizvod bude zadovoljavajući organoleptikom i što je najvažnije cenom više nego konkurentan! Dakle jeftin! Teško je kod gazde gde nisi tehnolog nego si multipraktik, jer u sezoni prerade voća si i tehnolog i smenovđa, često i operater na liniji! Moraš da prekineš svoj posao i daš hitan odgovor na e-mail kolegi iz službe nabavke da li je tekst štampe za etikete, foliju, transportne kutije dobar; Da li su transportne kutije u koje je upakovan gotov proizvod korektno označene… Mogao bih ovako do sutra! Ne želim da mračim! Vi cenjeni kolega, se sećate onih davno prošlih vremena, kada su tehnolozi bili direktori fabrika, kada je Glavni tehnolog u pogon ulazio u odelu sa kravatom, i naravno u belom mantilu. Danas su direktori obično u privatnim firmama mašinski ili elektro inžinjeri (i vrlo dobro poznaju „tehnologiju“ dok se ne javi problem) a tehnolozi su tehnolozi onako sami za sebe a ako firma ima sektor Kontrole kvaliteta onda su oni iz tog Sektora; Manje više doživljavani kao nužno zlo da bi pro forme bio ispoštovan Zakon; I na kraju poštovani kolega, pošto pomažete ovom našem tehnološkom bratstvu savetima, oko nalaženja posla, itd, a ja sam već 4. mesec bez posla imate li neku ideju u vezi toga?! Bio bih Vam zahvalan. Moj e-mail: damnjan.miletic@gmail.com; Srdačan pozdrav!!!
Pošto već duži vremenski period tražim kakav takav „normalan“ posao u struci a svakim danom šanse za to su sve manje ponajviše zbog mojih godina života a i katastrofalnog položaja prehrambenih tehnologa u zemlji Srbiji, ovog proleća otišao sam do matičnog fakulteta da se raspitam baš o svom zvanju dipl. inženjer prehrambene tehnologije grupa biljnih proizvoda; Diplomirao sam sada već davne 1996. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu na Odseku za prehrambenu tehnologiju i biohemiju; Na fakultetu sam od zvaničnih lica dobio sledeći odgovor: u Republici Srbiji pred domaćim i stranim poslodavcima zvanje diplomirani inženjer prehrambene tehnologije je u potpunosti izjednačen sa zvanjem master prehrambene tehnologije; I na osnovu toga Poljoprivredni fakultet mi je izdao Uvernje o izjednačenosti; Ukoliko bih kao dipl. ing. prehrambene tehnologije hteo master diplomu morao bih da upišem master studije u trajanju od 1 (jedne) godine, da položim određen broj ispita. Po položenom poslednjem ispitu iz programa masters studija Poljoprivredni fakultet bi mi izdao master diplomu; U mom slučaju potpuno je suludo razmišljati o master studijama; E sad, u razgovoru sa pojedinim kolegama iz generacije na matičnom fakultetu koji su u zvanju docenata i a neki već i vanredni profesori sugerisali su mi ako posao tražim u inostranstvu da je najbolje angažovati sudskog tumača koji bi dobro preveo ovo Uverenje o izjednačenosti koje bi mogao da pokažem eventualnom stranom poslodavcu zajedno sa prevedenom diplomom; Jedino baš ako strani poslodavac insistira na master diplomi onda ovakva ideja ne bi mogla da pije vodu;
Ne bih mogao da se do kraja složim sa gospodinom Nenadom da tu nema ama baš nikakve kontrole! Što se problematike aditiva i njihove primene tiče preporučio bih knjigu koja može da se smatra i udžbenikom, od 2 autorke iz Hrvatske. One su Ivana Vinković – Vrček i Dada Lerotić a knjiga se zove „Aditivi u hrani – vodič kroz E – brojeve“ gde su pobrojani svi važniji aditivi po grupama, koji se najčešće koriste u prehrambenoj industriji; Po meni, trenuno najbolja edicija u regionu koja se bavi ovim problemom; Ako je neko zainteresovan za ovu knjigu preporučujem predstojeći beogradski međunarodni Sajam knjiga i štand „Školske knjige“ gde se može sa velikom sigurnošću pronaći ovo izdanje; Sajam knjiga u Beogradu je zadnje sedmice u oktobru, po tradiciji; Pozdrav Damnjan
Poštovani kolega Nikola,
nisam hteo u svom komentaru da „mračim“, tj. „trolujem“ kako bi u žargonu rekle ove mlađe generacije, mislim na sve mlade ljude rođene posle 1990. godine. Hvala Vam što mislite da sam u komentaru upotrebio prave reči. Samo sam nabrojao neka svoja „iskustva“ u radu u domaćim firmama koje se bave proizvodnjom hrane. Inače sam tehnolog sa iskustvom od skoro 2 decenije i na moju žalost u ovom trenutku bez posla; Trenutno sam na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje! Svakako da je potrebno uključivanje šire javnosti po ovom pitanju i da je potrebno da naše kolege što hrabrije i češće diskutuju o ovom problemu; Teško je opisati mentalne sklopove i tu vrstu „biohemije“ kada su u pitanju domaći vlasnici „fabrika“ za proizvodnju hrane! Često se ovim poslom bave „avanturisti“ bez ikakvog prethodnog znanja, koji ne žele angažovanje stručnog kadra. Osnovni, primarni motiv svakog onog ko iole ima novca a želi ga utrošiti na način tako što će proizvoditi neki prehrambeni artikal je bukvalno „zgrtanje“ novca preko noći, u što kraćem vremenu i u iznosu koji bi finansijski obezbedio i njega kao pokretača „proizvodnje“ i njegove potomke. Ovakav nakaradan pristup ideji preduzetništva u zemlji kao što je Srbija daje neslućene mogućnosti za najneverovatnije mahinacije! Ovo nije samo prisutno kad je proizvodnja hrane u pitanju već se odnosi na bilo kakav posao koji se radi u privatnoj režiji. Ima specifičnu težinu kad je hrana u pitanju jer se tiče zdravlja najvećeg broja populacije. Zakonska regulativa Republike Srbije služi da bi se izvrdavala i u krajnjoj liniji obesmislila. Problem je veliki i kompleksan a zadire kako u status prehrambenih tehnologa, tako i u izdavanje dozvola za rad firmama koje proizvode hranu, drugim rečima ko sve može da se time bavi. Za početak, mišljenja sam da bi bilo dobro da se napravi „Katalog pokušaja“ koji bi podrazumevao evidenciju svih privatnih firmi u zemlji koje se bave proizvodnjom hrane; Ovaj, nazvaću ga „Katalog“ bi služio u situacijama kada neki privatnik iz ovih ili onih razloga prekine svoju delatnost i htedne da se bavi nekom drugom. E onda takvima onemogućiti da se bave ne samo delatnošću proizvodnje hrane nego i srodnim delatnostima; I to kako vlasnicima tih firmi tako treba onemogućiti i članove njihove najuže porodice da registruju firmu; Nažalost opet se vraćamo na početak, a to je volja države da se ovim bavi ozbiljno; I nažalost to će za kratko da dođe na dnevni red kad se desi neki „incident“ a dotle… Dotle, nama prehrambenim tehnolozima ostaju samo Forumi da ukazujemo, opominjemo i koliko toliko delujemo sa pozicije zdravog razuma;
Veliki pozdrav!!!
Poštovani,
što se neprimenjivanja HACCP standarda tiče, to je stara priča! Masa problema dolazi iz nepostojanja ili nepoštovanja zakonske regulative! Ovo drugo direktno se tiče monitoringa firmi koje se bave proizvodnjom hrane a koji ne sprovode inspekcijske službe. Ima raznih primera divljaštava u domaćim firmama koje „proizvode hranu“! Najpre nešto o samim proizvodnim „pogonima“. Ovaj narod se navikao na konzumiranje hrane proizvedene u garažama, podrumima ili drugim ad hoc prostorijama koje su začudo uredno dobile HACCP standard. Ovde se postavlja pitanje ko sve može da odobrava HACCP standard, BRC i sl. A sad nešto o ličnom iskustvu u domaćim firmama za proizvodnju „hrane“; Radio sam jedan vremenski period u firmi koja se bavi proizvodnjom kečapa i pasterizovanog voća i povrća! Puni kečape za veletrgovinske lance pod PL markama za iste. Od Ugovora do ugovora razlikuje se i tretman robe koja je pred istekom roka. Ako veletrgovinski lanac vrati veću količinu neprodate robe koja je još uvek u roku, ta se roba naravno ne uništava nego ide na „preradu“. „Prerada“ podrazumeva korišćenje tog gotovog proizvoda kao zamenu za jedan deo sirovine, u slučaju kečapa, zamena za koncentrat paradajza. Te se ponovo jednom već iskorišćene sirovine ponovo podvrgavaju termičkoj obradi. Tehnolozi su ovde nemoćni jer su u većini domaćih firmi tretirani kao „nužno zlo“ a proizvodnju vode mašinski ili elektro inžinjeri. Firma proizvodi i marmelade gde za iste koristi pulpu voća. Iako ne postoje uslovi da se unutar same firme vrši sulfitiranje voćne pulpe to se ipak čini na krajnje primitivan način. Prilikom kuvanja „marmelade“ nepostoji uređaj kojim bi se mogao odrediti sadržaj sumpor-dioksida u gotovom proizvodu!!?? Uređaj je naravno skup i nabavlja se u inostranstvu. Nemali broj kupaca zbog niske cene ovakve „marmalade“ će posegnuti rukom ka rafu u trgovini i istu dati deci za jelo! O ovome bi se moglo pisati i pričati unedogled! Javnost nažalost reaguje samo kad se desi veći incident sa ljudskim žrtvama. Prisetimo se slučaja „Zozovača“ od pre nekih 20 godina gde je tehnolog bio prisiljen od strane vlasnika firme da 80% metil-alkohol inače otrov I kategorije razblažuje na 40 volumnih % i da ga deklariše kao žestoko alkoholno piće! Na pravdi Boga odležao je 6 godina! Mnogo je problema u sektoru prehrambene industrije naročito u srednjim i malim domaćim preduzećima. U državi niko ne želi da se time ozbiljno bavi a mnogo posla ima. Da nije diletantizma koji vlada kad bi se sad krenulo u dovođenje stvari u kakav takav red trebala bi jedno decenija ipo. Ovako….
U potpunosti se slažem sa kolegom Aleksandrom! Posle skoro 20 godina radnog staža prošle godine u martu dobio sam otkaz u jednoj privatnoj firmi i od tada do danas bio sam ukupno na 2 intervju za posao: jedan nije imao mnogo dodirnih tačaka sa strukom drugi da! Ništa naravno! Trebalo bi da država stane iza nas i naše struke ili da se stavi neka vrsta moratorijuma na upis novih studenata u onim visokoškolskim ustanovama koje „štancuju“ prehrambene tehnologe: Poljoprivredni fakultet Zemun (Odsek prehrambena tehnologija i biohemija), Tehnološki fakultet Novi Sad i Tehnološko-metalurški fakultet Beograd (Odsek biohemijsko inžinjerstvo i biohemija)! A o tzv. Visokim prehrambeno tehnološkim školama širom Srbije da i ne govorim! Teška i skoro bezizlazna situacija za struku!