Poštovani Dragane,

Zakon o proizvodnji vina od grožđa Republike Srbije, izričito zabranjuje proizvodnju vina od direktno rodnih hibrida, čak šta više zabranjena je i proizvodnja grožđa od istih.

Što se upotrebe tiče, pojedine sorte direktno rodnih hibrida nisu za ljudsku upotrebu jer su toksične za organizam.  Neznam sa kog dela Svete gore si doneo sadnice, ali vinogradi Hilandara su pod kontrolom Prof. N.Markovića tako da ne verujem da bi se kod njih zatekla sorta koja je opasna za ljude.

Sa poštovanjem

Aleksandar

Poštovana Sanja,

gde god dapostaviš pitanje naćiće se neko ko ima odgovor ili zna nekog ko može pomoći.

G-din Toma Cvetković iz Župe Aleksandrovačke uvozi polovnu opremu iz CH (ima sve potrebno za proizvodnju testenina) i ima profi sušare za tvoje potrebe. Sušare su raznog kapaciteta tako da sam siguran da ćeš naći to što ti treba. Cene su korektne, ali ti je moj savet da dođeš i na licu mesta izbereš šta ti se sviđa, možeš se ipogađati za cenu, ali ako si puno vešta u tome. Firma se zove „Samo Rad“, a tel. je  063/8464-755 Toma Cvetković.

Pozdrav

Aleksandar

 

Neznam zašto mislite da je „vrlo neukusno“ to što sam vas pitao koje ste struke i koju diplomu posedujete. Ljudi se ne cene po diplomama, ali nauka da. Vi nama ovde držite predavanja o materiji za koju nemate ni struku ni diplomu, mada se i iskustvo puno računa. „Pametniji“ ste i od naših dokazanih stručnjaka, ovde prisutnih na forumu, npr.gdin. V.Markovića, sa napisanih nekoliko naučnih knjiga sa strukom, zanatom i iskustvom iz ove oblasti. To samo dokazuje da ste običan PRIUČENI  ŠLOSER kojinema ni gram vaspitanja. Da ga imate ne bi negirali sve što su drugi godinama radili i stvarali na ovu temu.

Sem što se stidite da kažete struku i stepen obrazovanja, pretpostavljam i da Ste jako mlad čovek koji misli da zna sve, ali ne ide to tako. Vi ste samo jedan običan lajavi trgovac kao ovi iz Tv Šopova.

Žao mi je što sebe spuštam na Vaš nivo i raspravljam se sa Vama, ali ste prevršili i daru i meru. Još mi je žalije što rklamirate sušaru koja je solidno zamišljena i ima perspektivu na malim gazdinstvima, ali njen NAJGORI DEO STE VI.

Ovim završavam svaku dalju polemiku sa Vama i neću Vam replicirati, a Vi slobodno nastavite vašu prodaju i reklamiranje putem ovog foruma, samo nisam siguran da je to cilj foruna Tehnologija hrane.

Zamolio bih gdin-a „Solarisa“ da nam kaže koje je struke, tj. koju diplomu poseduje i na kom fakultetu je stekao.

Unapred zahvalan,

Aleksandar

U proteklih nedelju dana sam bio prisutan na dva skupa posvećenih poljoprivredi u organizaciji Saveza poljoprivrednih inžinjera i tehničara Srbije, na kojima je učestvovao Prof. Ševarlić,u Kraljevu i Leskovcu. jedna od tema, najvažnija, je bila i GMO hrana.
Izlaganje prof. Ševarlića je bilo izuzetno posećeno i odlično primljeno kod poljoprivrednika i predstavnika lokalne samouprave i svi su shvatili kakvo zlo nam se sprema ako popustimo „Monsantu“.
Prof. Ševarlić je izabrao pravi pristup za borbu protiv GMO jer je teško dokazati političarima da ne prihvate ovaj ultimatum GMO lobija. On predavanja drži po celoj Srbiji da na lokalnom nivou ljudima objasni koliko štete će nam naneti ulazak GMO u Srpsku poljoprivredu.
Sve pohvale za profesora, ali bez podrške stručne javnosti i svih nas teško da će on sam uspeti da dobije bitku protiv GMO.
Zato bih zamolio sve ljude i kolege sa ovog foruma da pomognu ovu pravednu bitku, PROTIV GMO U SRBIJI, organizovanjem predavanja i tribina u svojim opštinama gde god je to moguće.
Samo zajedno mozemo alarmirati narod Srbije da ne prihvati GMO u Srbiji i da nam deca jedu zdravu, a ne BOLESNU GMO hranu.

Samo da dodam.
Sušara Solaris jeste dobro zamišljena i može Vam dati dobar proizvod, ali ne i toliku zaradu koja se pominje u ovoj REKLAMI.
Reklamama se veruje, zar ne??????????

Zarada koju sam naveo je prosek za Srbiju. Ja ni jednog trenutka nisam „pljuvao“ ni po kome.
Sušenjem i sušarama se bavim godinama, više sa naučne strane (nivo završenih škola mi to omogućuje) nego komercijalne.
Sve ovo čime reklamirate Vaš proizvod se moglo čuti na organizovanim reklamnim kampanjama po selima Srbije, pa i „matematika“ je ista kao što je ovde predstavljate (da je stvarno tako, svi bi mi zaradili ogromne pare samo na sušenom voću i povrću).
Nemojte da varate ove ljude ovde na forumu jer su to bajke o „velikoj zaradi“. Ta matematika o zaradi na čipsu jabuke (Vaš primer) je samo puka teorija na papiru i to znaju svi koji se bave sušenjem.
Nekad sam i ja radio kao komercijalista tako da razumem Vaš interes u svemu ovome, ali Vam ne valja što ste previše agresivni jer time odbijate potencijalne kupce i revoltirate ljude koji o sušenju znaju „malo“ više od Vas.
Malo ste preterali sa samoreklamiranjem pa me je to i nagnalo da Vam napišem ove redove.
p.s.Kad me već vučete za jezik. Pitajte ljude u Vašoj firmi koliko sušara vam je vraćeno kao reklamacija. Jednu od tih su bezuspešno pokušavali da puste u pogon i jedan doktor poljoprivrednih nauka (koji je jako kompetentan u vezi sušara i sušenja) kao i nekoliko inžinjera raznih struka. Na kraju je firma priznala reklamaciju i vratila 13.000 eura.
Ovim završavam polemiku sa Vama i neću dalje komentarisati vaše samoreklamiranje.

Poštovani Enize, ove godine na suvoj šljivi retko ko je imao zaradu i ona se kretala oko 0.1-0.2 eura (u proseku) tako da ta matematika o zaradi je u domenu fantastike.
Što se tiče Solarisa, postoje sajtovi tipa „kupujem-prodajem“ gde bi njegova aktivnost bila poželjna, ali na ovom forumu svakako nije jer je ovo stručni forum, a ne reklamni.
Imao bih i ja nešto da dodam o toj toliko hvaljenoj sušari (lično iskustvo), ali nije ni malo pohvalno, te ću stoga prećutati ovog puta i zamoliti ga da prestane sa reklamom jer to nije tema ovog foruma.

Za cuvanje suve sljive treba ispuniti nekoliko uslova:
idealno bi bilo do 7*C sa malom vlaznoscu vazduha jer su to uslovi koji ne odgovaraju razvoju plesni i kvascevim gljivicama, sto se tice grinje situacija je malo kompleksnija. Potrebno je tretirati magacinske prostorije sredstvima protiv grinja, koja su dozvoljena u prehrambenoj industriji, pre unosenja suvih sljiva. Naravno sve ovo vazi za sljivu osusenu na oko 22% vlage.
Tako osusena sljiva ce se lako ocuvati i bez posebnih uslova jer u njoj nema dovoljno vlage za razvoj patogena.
Naravno to podrazumeva naknadnu doradu pre pakovanja i konzumiranja, ali to je druga prica.
Vlagu u suvoj sljivi mozete izmeriti u svakoj laboratoriji koja vrsi kontrolu ispravnosti zivotnih namirnica (takvih laboratorija ima u svakom vecem gradu).
Kao kozervans se koristi kalijum-sorbat 0.05%, ali treba voditi racuna da se ne duplira doza kasnijom doradom u fazi pakovanja.
Nas kolega sa foruma Vojislav je sve ovo lepo opisao u svojoj knjizi pa je pronadjite i procitajte, tako ce Vam sve biti jasnije, a ja Vam i dalje stojim na raspolaganju za sve sto Vas interesuje.
S postovanjem Alex

Koliki kapacitet sušare želiš i koji energent bi da koristiš?Koji proizvod bi najčešće sušio? Moraš mi dati malo više podataka da bih ti pomogao.
Ima nekoliko rešenja za takvu sušaru, ali moram da vidim koja bi tebi najviše odgovarala.
Pozdrav.

Institucija se zove „republička Sanitarna Ispekcija“, obratiš se njima, oni ti daju pravilnik po kom moraš da radiš, zatim izadju na lice mesta da utvrde minimalne uslove za obavljanje dotične delatnosti.
Ovo sve je nekad bila obaveza pre registracije delatnosti i bez toga nisi ni mogao da se registrujes, danas se registrujes pa se obratiš inspekciji. Mada kažu i da ne mora tako, već kad dođu u redovnu kontrolu (to im je obaveza) onda ti iskontrolišu uslove koje si ti nekako već znao i ispunio, ha ha ha.

Prvo registrujes radnju za „Preradu u konzerviranje voca i povrca“ u Agenciji za privredne registre, mada svaka opstina ima sluzbenika koji to radi u ime te agencije, i krenes da radis.
Ovako glasi zvanicno saopstenje drzavnih sluzbenika kako zapoceti sopstveni posao, aliu stvarnosti je punooooooooo drugacije, tj, punooooooo teze. Mesecne obaveze za svaku radnju su poprilicne, pa kupci, pa dobavljaci, pa NAPLATA POTRAZIVANJA, pa razne inspekcije………., a o ulaganjima u opremu i u osvajanje trzista i da ne pricam.
Sve ovo pisem iz sopstvenog iskustva. Najbolje je da se dobro raspitas i razmislis tri puta pre nego sto krenes u posao.
Ja radim vec dugi niz godina i spreman sam da ti pomognem koliko god mogu.
P.S. Mozes registrovati i radnju za otkup i preradu sumskih plodova, ali mislim da ces morati da vadis posebne dozvole za ubiranje sum. plodova.
Moj tel je 062/239-009 Aleksandar

Evo Doma ti je dao odlican predlog. Retko se danas srece tako nesto. Nasa drzava uvozi mleko u prahu, a najnovija tehnologija cami u nekoj firmi u stecaju. Pozovi Domu i kontaktiraj stecajnu upravnicu za cenu i ostale uslove, pa onda Fond Za Razvoj Republike Srbije da ti daju povoljan kredit za pocetak posla.
Nek ti je sa srecom.

U Srbiji se sušeno voće uglavnom jede za vreme Božićnih i Uskršnjih praznika, najčešće suva šljiva,kajsija, smokva, urme, grožđe. Samo je suva šljiva naš proizvod, ostalo se uvozi pa čak i kajsija (jer kod nas se ne gaje sorte za sušsnje već samo konzumne). Od svega ovoga šljive se najmanje pojede. Velike količine suve šljive izvozimo u Rusiju u refuznom stanju, a tako je najmanje ekonomična.
Ulaganja su ogromna, potrebna je sušara velikog kapaciteta da bi mogao da računaš na neku zaradu, ali ona puno košta. Ovo govorim iz sopstvenog iskustva jer se time bavim više godina.
Nemoj da te ovo obeshrabri, samo moraš dobro da izračunaš koliko će te sve to koštati.

Sušare u Južnoj Srbiji, Prokuplje pa južno su se uglavnom preorijentisale sa šljive na povrće. Uglavnom suše papriku ( one komade koji nisu za prodaju kao konzumne), šargarepu, celer, paškanat itd. U Vašoj okolini (NIŠ) ima nekoliko proizvođača začina (Vegete) koji su potencijalni kupci sušenog povrća, a Leskovac i okolina su Vam sirovinska baza. Kupujete ono povrće koje je praktično škart jer nije po standardima, ali pošto se ono secka za sušenje je odlično.
Jedan od potencijalnih kupaca Vam je NIPAK, ostale potražite.

Konkretna informacija koju sam ja isceprkao jer me je to jako zanimalo je da suva visnja ima malo kupaca. Pre par godina postojala je traznja neke firme iz Nemacke za vecu kolicinu, jedna nasa firma otkupi kvalitetnu visnju, izvadi kosticu, odveze u Hrvatsku na susenje (kod nas niko nije hteo da prihvati susenje), osusi je, posalje uzorak u Nemacku i oni odgovore da to nije ono sto zele. Posao propao, suva visnja ostala, gubitak ogroman.

Posle toga niko nije radio neke znacajnije kolicine koje bi bile vredne pomena. Informacija je iz prve ruke ljudi koji trziste voca imaju u malom prstu.
Ja znam toliko, a voleo bih da cujem jos neko misljenje.

NTim sušara je odlična, ali 25.000 eura za 600kg kapciteta je za naše uslove skupo. Ko radi sušenje voća, povrća i lekovitog bilja zna kolika je zarada i koliko godina rada treba da bi se ta investicija vratila.
Neka se ljudi iz NTim-a ne ljute, ali to je surova realnost našeg privređivanja u ovoj državi.

Moram te odmah upozoriti na jedan veliki problem: SEZONSKI POSAO.
Ako radiš 6 meseci godišnje, šta ćeš onih drugih 6. Da li misliš da možeš toliko zaraditi da ostatak vremena posvetiš nekim drugim stvarima i da normalno živiš i trošiš.
Iz sopstvenog iskustva ti tvrdim da to ne može tako funkcionisati ni kod nas ni u svetu. Moraš raditi svaki dan i tako cele godine da bi mogao opstati, znači moraš osmisliti još nešto čime ćeš se baviti uz taj sok od jabuke.
A koliko košta početi neki posao od „NULE“ to ćeš videti kad kreneš.
Naoružaj se strpljenjem, hrabrošću, pomalo drskošću, novceeeemmmmmmm i onda osmeh na lice glavu gore i samo napreeeddddddddd
PS. mi sa foruma će mo pomoći koliko ko može…..

Vojislav je to odlicno objasnio, a ja bih dodao da uslovi skladistenja zahtevaju oko 70% vlaznosti i temperaturu 2-7 stepeni celzijusa. Ovo je iz mog licnog izkustva, a i po literaturi.U ovim uslovima je moguce dugo cuvati suvu sljivu bez ikakvih dodatih konzervanasa, naravnoako je procenat vlage u suvoj sljivi odgovarajuci odnosno oko 20-22%.

Moze biti da je kristalizacija šećera, ali lako može biti i pojava plesni. Uzmi rastvor kalijum-sorbata i poprskaj tu beličastu prevlaku pa ako se izgubi biće da je plesan, a ako ostane, onda je šećer, koji je nastao zbog uslova skladištenja, mada može biti i od sušenja.

Trzisni potencijal Susene kajsije je poprilicno veliki, konkretno ja se bavim suvom sljivom, ali to je ista grupa proizvoda, s tim sto kajsija ima jedan veliki problem -uvoznicki lobi-. Naime, kajsija se 99% uvozi u Srbiju iz Turske i Bliskog istoka i to godinama. To je posebna sorta kajsije namenjena bas susenju, a pretpostavljam da ti imas nase klasicne sorte koje su konzumne t.j. nisu industrijske ili one namenjene susenju. To znaci da ces prvo morati da probas susenje kod nekog pa tek onda da kupujes susaru.

Konkretno, sto se tice projektovanja i izrade susara, tu ti mogu pomoci puno jer se time i bavim. Trenutno radim na Solarnoj susari veceg kapaciteta sa ogromnom ustedom energije + dopunsko zagrevanje je kotlom sa sagorevanjem Biomase (zetveni ostaci, peleti itd). Mozes me slobodnopozvati kad god pozelis za ostale informacije. Aleksandar 062/239-009

Eh, instituti…… sve ih je manje, jer ovoj državi izgleda nisu potrebni. Svakog dana možete pročitati u štampi ili gledati na TV-u kako naši provereni instituti propadaju ili štrajkuju. Izgleda da su strani instituti bolji, a naše da ugasimo.
IZVINJAVAM se na off-u teme, ali nisam mogao da izdržim jer sam jako pogođen ovom nepravdom.

A ja ću ti pomoći praktičnim iskustvom u proizvodnji rakije od kruške, šljive, dunje kao i rakija od vina i grožđa.062/239-009

Rado ću ti pomoći po pitanju izbora sušare, ali moram znati u koje svrhe ćeš je koristiti, odnosno šta želiš sušiti. Imam jako puno iskustva i kod projektovanja, izrade sušare kao i kod sušenja. Možeš me pozvati i na mob 062/239-009 jer nisam često na forumu (obaveze). Pozdrav….

Izvinjavam se zbog kasnog odgovora (problemi sa ADSL provajderima i računarom).
Konkretno, gubici prilikom sušenja puno zavise od kvaliteta sirovine i od vremenskih prilika te godine, tj ako je puno kiše u šljivi je veća količina vlage (koja isparava u procesu sušenja), a ako je godina „sušna“, procenat vlage u šljivi je manji (ima više suvih materija) pa je i manje isparavanje tokom procesa sušenja.
To znači da Vam je potrebno od 3.2-4.5 kg sveže, već probrane, šljive za 1kg suve. Na sve ovo morate dodati i gubitke nastale prebiranjem (odvajanjem) oštećenih, trulih, nedovoljno zrelih plodova.
Na primer u toku prošle sezone, ( šljiva iz Rasinskog i Topličkog okruga) bilo je potrebno oko 3.6kg sirove probrane šljive za 1kg suve. Gubici nastali prebiranjem zavise od toga kakvu sirovinu uzimate od poljoprivrednika, ako oni vode računa prilikom branja Vi će te imati manji „škart“, ali to su retki slučajevi.
Iskustva, ljudi koji se godinama bave sušenjem voća, govore da MORATE širom otvoriti oči prilikom otkupa sirovine jer su „podvale ogromne. Najbolje je proveriti sirovino još na grani.

Ja sam student po starom sistemu. Odnosno, doktorske studije sam upisao kao dipl. ing., jer po zakonu imamo ista prava kao oni.

Da li to znači da, i bez mastera možemo na doktorske studije, jako sam zainteresovan?
Izvinite što ponavljam pitanje, ali na nekim fakultetima nedozvoljavaju bez mastera, proverio sam. Zato Vas molim da još jednom proverite tu informaciju.
P.s. obećali ste da se vidimo u Aleksandrovcu prilikom Vašeg dolaska u Vino Župu? Da li ste bili?
Moj broj mob. 062/239-009.

To je jako mali kapacitet za neku ozbiljniju proizvodnju. Koji bi energent koristili. Pitam sa razlogom jer upravo radim na projektu sušare koji koristi kombinovani način zagrevanja solarni i korišćenjem biološkog otpada, mada bi vama više odgovarala kombinacija solarno- električna.

Alexxx, Vojkan je autor knjige
https://www.tehnologijahrane.com/literatura/suva-sljiva-susenje-skladistenje-prerada-i-pakovanje

I meni je največi autoritet na polju suve šljive u Srbiji, a i šire. Tako da vjerujem da nije napisao neprovjerenu informaciju.

Mogu Vam reći da je velika čast za ovaj forum što ima takvog člana.

Vidim da ste iz Aleksandrovca. Planiram da uskoro navratim u goste „Vino Župi“, pa se možda i upoznamo.

Izvinjavam se gdin-u, ali prvi put čujem za tako nešto, znam da postoje razni načini za poboljšanje sjaja kod suve šljive (najbolje je dobiti sjaj u toku samog sušenja, što ja koristim i uspeva mi). Ali probaću sa palminim uljem pa ću Vam preneti iskustva.

Biće mi drago da se upoznamo, molim Vas da mi samo najavite jedan dan unapred.

Te podatke možete naći u knjizi
Tehnologija voća i povrća, Niketić-Aleksić G., Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1982.

Još kad bi ta knjiga mogla negde da se kupi…..

Palmino ulje za poboljšanje sjaja kod suve šljive??????? To se neko šali sa tobom i to jako!
Ako ti neko uzme takvu šljivu na analizu dobićeš odgovor da ti taj proizvod NIJE ZA LJUDSKU UPOTREBU.
Pošto o ovoj temi nije dugo pisano, neznam ni da ćeš ovo pročitati, bolje mi pošalji poruku na PM da bih ti bolje objasnio neke stvari oko suve šljive.

Koji kapacitet sušare Vas interesuje i koji proizvod će te najviše sušiti?

Gospodine Kataniću, od količine vlage u suvoj šljivi zavisi i čuvanje tog proizvoda. Šljiva se suši tako da procenat vlage bude od 18-21%, da bi se lakše čuvala jer sa ovim % vlage ne mora da se čuva u hladnjači. Pošto je tako osušena šljiva nepodobna za tržište, ona se pre pakovanja „etivira“ tj vraća joj se deo vlage potapanjem u vodu temp. oko 86*C na 5-20min (u zavisnosti od početnog % vlage), samim tim se vrši i sterilizacija. Sledeća faza je dodavanje konzervansa (kalijum-sorbat) i pakovanje.
Postoji i drugi način,a to je sušenje do, oko, 27-30% vlage, bez kasnijeg etiviranja, ali je ta šljiva podložna intenzivnom kvarenju pa se MORA čuvati u hladnjači na temp.3-7*C sa određenom vlažnošću atmosfere.

Ta firma koju si gledao na TV ima pogon za proizvodnju u tvom „komšiluku“ 35km od KŠ, i nije sve tako kako ga prikazuju. Jedan deo se zaista tako proizvodi, ali 80% se pravi na liniji za pečenje i ljuštenje paprike što mu je skoro industrijski način proizvodnje mada je kvalitet OK. Firma je jako poznata i u posao je uložila ogroman novac koji Ti i ja možemo samo da sanjamo.

Prvo odgovor Slaviši, ovakav način sušenja je moguć u plitkim gajbicama, ali je rasipanje energije ogromno i samim tim neisplativo. To možeš koristiti za sopstvenu potrošnju tj. male količine jer najveće opterećenje na cenu nekog suvog proizvoda je upravo cena i potrošnja energije.

Ta firma koju si gledao na TV ima pogon za proizvodnju u tvom „komšiluku“ 35km od KŠ, i nije sve tako kako ga prikazuju. Jedan deo se zaista tako proizvodi, ali 80% se pravi na liniji za pečenje i ljuštenje paprike što mu je skoro industrijski način proizvodnje mada je kvalitet OK. Firma je jako poznata i u posao je uložila ogroman novac koji Ti i ja možemo samo da sanjamo.

Slaviša nije problem, poslaću ti, ali knjiga trenutno nije kod mene tako da ni Dalmini još uvek nisam poslao i ovom prilikom joj se jako izvinjavam i nadam se da ću joj uskoro poslati.
Slaviša, podseti me za desetak dana valjda će mi je vratiti do tada.

Pozdrav svima – evo me opet tek toliko da vidim što je novo.

Knjigu o šljivama nisam našla a moram priznati da nisam ni bila aktivna u traženju. u svakom slučaju Hvala.

Ne brini, ja posedujem tu knjigu i rada ću ti poslati fotokopirano „izdanje“

[Autor]

Članci