Poštovani,

Zahvaljujem Vam na odgovoru.

Što se tiče dimljenja, to sam pomenuo kako bi bilo jasnije zašto se u prošlosti nisu prskale šljive.

Što se tiče konzumacije, složićete se da je veoma teško (možda i nemoguće) da kao proizvođač redehidrirate šljivu i da je nekom prodate sa napomenom da je proizvod valjan narednih pet dana.

Srećna je okolnost što se najviše suve šljive konzumira od Sv. Nikole do SV. Save, kada su tempoerature niske. U pijačnim uslovima u to vreme može da izdrži i mesec dana bez prskanja.

Velika je prednost kada imate za kupca nekog ko hoće da kupi ne pripremljenu šljivu (na veliko), ali je takvih sve manje. Teško je objasniti da ne može cena nepripremljene i pripremljene suve šljive da bude ista…

S obzirom na to da iz Vaših komentara jasno može zaključiti da posedujete znanje koje je upravo neophodno forumu ovog tipa, zamolio bih Vas za još jedan odgovor. Kako se konzumna suva šljiva štiti (koliko god svi mi bili protiv prksanja)? Meni je potpuno jasno da prskanje nije neophodno ako se suva šljiva pojede za 5 dana, ali mi je potpuno nepoznato kako u supermarketu na +23, šljiva stoji u krpenom džaku 20 dana?

Još jednom bih Vam se zahvalio što svoje znanje delite na forumu.

Svako dobro,

Aleksandar

Poštovani Milivoje,

Zamolio bih Vas i da nastavite sa savetom, odnosno šta raditi nakon rehidratacije?

Da li imate savet kako sačuvati šljivu nakon redehidratacije?

Što se tiče sušenja šljiva u prošlosti, one su odimljene…

 

Hvala Vam na dosadašnjim komentarima,

 

Svako dobro,

Aleksandar

Gospodin Stanislav Babić je svojevremeno pisao o osmotskom sušenju, a mislim da i distribuira opremu za takvu vrstu sušenja. Pregledajte malo forum, pronaći ćete nešto o tome.

Dario,

Jabuku nemaš gde da prodaš, mislim na pijace, moja preporuka ti je da se baviš šljivom i povrćem. Voleo bih da me neko demantuje u vezi jabuka.

Svaka čast Srđanu za dostavljene komentare. BIlo bi lepo da neko postavi potpun postupak dobijanje dozvole, odnosno pokretanja legalne proizvodnje, neko ko je to prošao i na kakve je sve probleme nailazio. Čitao sam na drugim temama i mislim da je neophodan i tehnolog, i to je najskuplja stavka.

Još jedna pohvala forumašima, konačno je smer foruma onakav kakav treba da bude.

Pozdrav svima i srećno!

Poštovani Halile,

Ukoliko možete da upload-ujete kod programa i da mi kažete čiju i koju opremu imate mogu Vam ja pomoći i bez nadoknade.

Ukoliko imate neki korisnički interfejs, trebalo bi da imate i uputstvo za njega.

U svakom slučaju javite mi se na b_blinki@yahoo.com

Pozdrav

Zahvaljujem na odgovoru.

Srećno

Poštovani glavni uredniče,

Molim Vas da više ne menjate imena učesnika foruma. Nepotrebno se gubi energija dok prelistavam ranije stranice foruma da bih video ko je ko.
Druga stvar, izuizetno Vam loše radi upload komentara, drastično lošije nego li ranije. Probao sam sa više računara i sa svih je isti problem. Kao što vidite, mnogi forumaši dva puta postavljaju isti komentar, jer se izuizetno mnogo čeka da bi se postavio komentar i onda ljudi u nestrpljenju dva puta pritisnu pošalji, što takođe može da se spreči, ako to napomenete Vašem programeru.

Poštovani Nedo,

Nadam se da sam razumeo pitanje sa prvog vašeg posta. Šljiva se pokvarila jer je niste osužili za to vreme, odnosno niste na vreme smanjili vlagu. Potrebno je da brže osušite šljivu.

Što se tiče temperature u sušari, ona je opala kada ubacite šljivu jer se šljiva suši i time oslobađa vodenu paru. Da bi nastala, vodena para iz okoline uzima toplotu i to je verujem rashladilo vašu sušaru. To se inače zove latentna toplota isparavanja, i da bi ispario 1 kilogram vode potrebno Vam je 2260kJ toplotnne energije, što bi bilo 0.63kWh. Koilčinu šljiva u sušari pomnožite sa 0.7 i dobićete koliko vode mora da ispari kod Vas prilikom sušenja. Morate biti sigurni da Vaš izvor toplote doprema toliku energiju, plus gubitke energije.

Druga stvar je da Vam je šljiva bila zelena ili je možda niste pripremili za sušenje (imate na internetu detaljno opisane postupke za kućne uslove http://uspesnazena.com/korisni-saveti-zene/kako-osusiti-sljive-u-rerni-u-tri-koraka-spremamo-suve-sljive-za-zimu/)

Pokušajte sa manjom količinom šljiva. Sa inženjerske strane preporučio bih Vam da stavite staklo na taj panel, ako ga već niste stavili. To će Vam stvoriti efekat staklene bašte i dodatno povećati učinak. Postoje i solarne tube, koje su izuzetno zanimljive za Vaš poduhvat. Možete da uradite nešto slično tako što ćete oko cevi koje formiraju limenke staviti prozirne staklene flaše, kojima je odsečeno dno i vrh. To se danas sve radi u kućnim uslovima. Ok je ta ideja sa limenkama. Slušao sam te momke koje ste pomenuli, držali su rad na ovogodišnjem savetovanju ENERGETIKA 2014.

Srećno.

Poštovani Srđane,

Postoje uređaji za merenje vlage, ali za tvoj kapacitet to i nije neophodno. Postoji par radova naših stručnjaka baš o temi električne provodljivosti osušenih proizvoda, možeš ih pronaći na netu. U principu Svetislav ima pravo, samo ako umeš dobro da izbaždariš uređaj, odnosno da ti izmerena otpornost nešto znači.

Kada kreneš, to ćeš raditi odokativno. Savet za šljivu ti je da je ne vadiš dok ne bude toliko suva da kada je zagrizeš ne poželiš da uzmeš sledeću. Da bude blago neprijatna za jelo, da se otežano skida meso sa koštice. Govorim o strukturi, ne o ukusu. Neka te ne prevare iskustva ljudi koji šljivu suše u pušnicama. Dim na određeni način konzervira šljivu i onda možeš da je ostaviš da ima veću vlagu.

Ili možeš da učiš metodom neuspelih pokušaja. Prvo sušenje ostavi šljivu da se suši 30 sati i od penaestog sata sušenja vadi po kilogram šljive, odvojeno skladišti na način kako planiraš da skladištiš. Šljiva koja nije dobro suva ubrzo će se pokvariti, a ti ćeš steći osećaj kako treba da izgleda dobro osušena šljiva, a šta je presušena šliva. Par kilovata potrošene električne energije biće ti desetostruko jeftinije nego da ti se pokvari 200kg suve šljive. Veruj mi. Nikada nemoj da sušenje meriš satima, nego izgledom samog proizvoda, jer broj sati varira od sirovine. Nekad je to i po sat vremena razlike za šljivu iz istog voćnjaka (prva tura u odnosu na drugu)

Ako baš želiš da meriš, možeš približno da se igraš na sledeći način: Uzmi neku manju lesu, pre sušenja izmeru masu šljiva na lesi, a posle sušenja opet izmeri masu tih istih šljiva. Razlika u težini je voda koja je isparila. Nađi na netu kolika je prosečna vlažnost te vrste šljive koju sušiš, za ovu godinu uzmi gornju granicu, i na osnovu masa i proporcije, imaćeš prosečan rezultat. Nije najpreciznije, ali veruj mi nije ni merač vlage oličenje preciznosti.

Opet, na kraju ćeš morati da procenjuješ odokativno, jer postoji toliko stvari koje ti mogu obezvrediti bilo koje merenje: različita krupnoća plodova, nejednako sušenje u sušari, nejednaka zrelost šljiva… Sa 200kg nećeš imati taj luksuz da klasiraš šljive i sve ostalo…

Srećno.

Poštovani Halile,

Imate na internetu mnogo predloga za sušenje:

http://www.poljoberza.net/br29_2.aspx

http://polj.uns.ac.rs/Files/tehnologijapp/8-SusenjeVocePovrce.pdf

Temperaturu je lako podesiti na regulatoru, ali videćete da jednoznačna temperatura ne postoji nego veoma zavisi od kvaliteta i osobina šljive. Što se tiče vlažnosti, jedino imajte na umu da prvo treba da zagrejete vazduh, pa tek onda uključite regulaciju vlažnosti.

Skica za „Uradi sam“ sušaru

https://dl.dropboxusercontent.com/u/57491821/SKICA%20KONVENCIONALNE%20KOMORNE%20SU%C5%A0ARE.pdf

VK majstori su ti 50e na dan. 20e gore ili dole može da šeta cena, zavisno od specifičnosti posla. Obično je samo jedan sa tom cenom, a pomoćnicic idu sa  20-40e.  Ako je u pitanju firma onda kako se dogovorite. Navedene cene su za BG.

Poštovani Radojko,

Ideje koje ste pomenuli su već obrađene unutar teme, ako bolje pogledate naćićete i firme koje prodaju navedene vrste sušara.

Hteo sam samo da Vam skrenem pažnju da se dobro raspitate pri kupovini digitalnih merača, jer sada toga imate u izobilju, i podosta su jeftini, a neki prodavci i dalje drže jake cene. Poređenja radi, kada sam pre 4 ili 5 godina pravio sušaru, hteo sam da sa njom upravljam preko računara, da sâm pravim programe sušenja, ali je to tada bilo skupo, preko 1000e, pa sam tada kupio kopmlet merače sa regulatorom za 100e, one koji se koriste u sušarama za testo. Danas oprema za upravljanje sušarom preko računara, interneta i android telefona, ne košta više od 200e (to znam jer je upravo realizujem) tako da komplet merače sa regulatorom bi trebalo da nađete bar ispod 50e.

Srećno sa realizacijom ideje, samo imajte na umu da nije to baš tako jednostavno kao što izgleda.

Poštovani Banus,

Kao prvo, primi moje iskreno izvinjenje, jer sam jedan od onih koji su od stranice napravili skupštinu, ali nadam se da bar malo možeš da razumeš zašto sam to radio. Opet, kako poštovani administrator jednom prilikom reče, da nije bilo toliko različitih stavova, ova stranica ne bi imala toliko pregleda.

Što se tiče literature za početnike, pre tri-četri godine, kada sam je sam tražio, nije je bilo. Sva domaća literatura podrazumevala je neko predznanje. O toj literaturi naćićeš mnogo na ovoj temi. Nama u Srbiji generalno nedostaje američki stil pisanja stručne literature gde se do besvesti ponavlja očigledno, jer nešto što je nama očigledno, drugima je potpuno nepoznato. Lično, tražio sam sve o sušenju šljive, a na kraju prve godine sušenja, metodom bezuspešnih pokušaja, uspeo sam da dobijem suvu šljivu koja se ne kvari. U literaturi sam pronašao informaciju koja precizira na koji procenat bi trebalo svesti vodu u šljivi, ali meni podatak od 18 ili 20% nije ništa značio, jer nisam imao predstavu kako to da izmerim ili utvrdim. Posle nekoliko propalih tura suve šljive, shvatio sam da je potreban procenat onaj da kad izvadiš suvu šljivu iz sušare, da ona uopšte nije za jelo, da ti treba nož da bi odvojio delić od koštice. Takva suva šljiva se čuva i ona se ne kvari. Kada želiš da je prodaješ onda moraš da je rehidriraš, tako stoji u literaturi. Niko se nije setio da napiše uzmi lonac, prokuvaj u njemu vodu, skini sa šporeta, sipaj u njega kilogram šećera, potopi u njega suve šljive i izvadi nakon desetak minuta. To što sam napisao sam naučio od pokojnog komšije koji je radio na pijaci i koji je tako radio. Do danas ne znam da li treba drugačije da radim.

Tako ti je sa većinom stvari. Pročitao sam standard HACCP i par puta pitao koji su to materijali koji sem inoxa mogu da se upotrebe za lese sušara, niko mi nije odgovorio. U standardu pišu uslovi ali ne i materijali. I ovom prilokom pitam stručna lica, koji materijali sem inoxa, i kako preforirani mogu da se koriste u sušarama za voće i povrće. Ali da odgovor bude inox, ta i ta plastika, Al, emajlirani lim,… lese moraju biti bez otvora, ili mogu biti rešetkaste … Ljudi se uvek izlače i kažu da to zavisi od uslova. Ali nema milion uslova u kojima radi sušara.

A što se tiče saveta za biznis, možda je najbolje da se raspitate kod velikih izvoznika i da par godina radite za njih sa manjom zaradom, dok ne uđete u posao, jer mislim da je veoma riskantno prvi put ući u neki posao i odmah pucati na izvoz. Opet, svi ovi saveti su od nekog ko se sušenjem bavi honorarno i sezonski, a proizvode prodaje na pijaci. Ako posedujete i određene obradive površine, preporučio bih vam i lekovito bilje, jer su Institut Pančić i Bilje Borča otkupljivali veće količine suvog bilja, ali moralo je da se radi više nego kod sljiva i meni se to nije svidelo, jer već imam zaposlenje. U svakom slučaju bolje je raditi nešto tako nego kod privatnika za 300e 10h dnevno.

Za Zorana bgd: Ako već tražite sušaru od 2t, a planirate 50t sirovine godišnje, definitivno vam ne treba hladnjača od 50t, racjonalnije je da napravite dobar plan.

Poštovana April,

Mejl na koji mi se možete obratiti je b_blinki@yahoo.com
Koliko sam u mogućnosti, ja ću Vam izaći u susret.

Poštovani  G-dine Solaris,

Hvala Vam mnogo, samo se nadam da ćete se ovog puta pridržavati onoga što ste napisali. Poučen istorijom sumnjam u to, ali ipak se nadam da ćete održati obećanje.

Pošetovani  G-dine Solaris,

Jednom ste izjavili:

„Kilogram maline iz hladnjače možete sada dobiti od 2,6-3 eura za kg. znamo li da nam treba 8 kg maline za kg suve maline atematika kaže  20 ,8 – 24 eura. Drugi troškovi /transport,plate,ambalaža svi drugi zavisni troškovi su oko 2 _ 2,2 eura to je 22,2 do 26,2 eura. a plaćamo 28 – 30 eura. Zarada čista 3,8 eura za kg Iz šarže izlazi dovoljno za jendu inženjersku mesečnu platu.“

Sad ako uzmete da je kapacitet 700 kg, ne znam da li vi stvarno verujete da je inženjerska plata 250e. Uzimajući u obzir prosečnu inženjersku bruto platu, došao sam do zaključka da vaša sušara prima 2000kg maline.

Usput, čisto da vas pitam, a u vezi je sa vašim prošlim postom, po kojoj ceni nabavljate pomentu aroniju koju sušite? Ako je to aronija iz hladnjače, sada kad je april mesec?

Čarobni prah je bio moj način objašnjenja efikasnosti vaše sušare, a ne praha za konzerviranje hane. Pošto je, po fizičkim zakonima, potrebno uložiti određenu količinu energije da se voda iz voća pretvori u paru, a potom dislocira iz sušare, pretpostavio sam da vi nekim patentiranim postupkom preskačete jedan od uobičajenih koraka. U stvari, moguće je da ste vi prvi upotrebili izolaciju na sušarama (pa smatrate da se tu uštedi) ili ste patentirali neke efikasnije toplotne pumpe.

Tema ovog foruma su sušare i stvarno ne vidim o čemu bi drugom bilo reči na ovom forumu nego o sušarama. Ako želite da pričamo o smeši za piliće, možemo i o tome. Baš ću za vikend da pravim hranu za piliće, pa mi možete predložiti taj preparat i recepturu. Naravno, navedite i cenu, pošto 3% nije malo.

„Potapanjem u rastvor zeolita voćka se štiti od truleži i sl Nema grama ničeg veštačkog.“ Stvarno me interesuje šta je za vas prirodno a šta veštačko? Ne mislite valjda da je sve iz prirode, prirodno? Uzmite za primer uranijum, kako posmatrate taj element, da li je upotreba tog elementa u ishrani prirodna ili veštačka? Trebali bi da se tužimo NATO paktu što nam nisu lepili znak zelene jabuke na svaku bombu sa uranijumom, jer šta tu ima veštačkog, sve je iz prirode.

 

Poštovani g-dine Solaris,

Ma gde god da me spominjete, meni je baš drago.

Izgleda da ste počeli da koristite digitron. Setite se samo onog proračuna kada vam je u saržu stajalo 2000 kg maline.

Dobrih pet tona sveže aronije na dan vi sušite.

Što se tiče uštede energije, stvarno ne znam sa kojom sušarom ste upoređivali vašu. Uzmite jednu sušaru sa kondenzacionim uređajem i toplotnom pumpom, sa normalnom izolacijom i  uporedite sa vašom, snimite video o tome i pustite nam link. Ako tu ostvarite uštedu od 80% onda svaka čast.

Predpostavljam da znate šta je latentna toplota i tu energiju morate da savladate, ali vi izgleda imate neki čarobni prašak kojim pospete voće a voda ispari.

Ipak tretirate voće.

 

 

Poštovani g-dine Solaris,

Nisam znao da sam pominjan u vašoj firmi, ali mi je drago zbog toga.

Primetio sam da se savetujete sa nekim i da ne pišete sami komentare već neko vreme. Jednom, kad budem imao vremena, pronaćiću vam neke od vaših bisernih komentara pa da primetite razliku.

Nemate uvek keca u rukavu, ali ova vam nije loša, kažem ja vama sa malo prepravke, pa da i rakiju pečete. Tri u jedan.

Za nekog kome je ovo hobi, mislim da sam vam dosta nelogičnosti u izlaganju pronašao, a nadam se i time pomogao da se bar u tom oglašavanju usavršite. Valjda sam i ja zaslužio jednu čokoladu, bar za one matematičke proračune gde ste opasno grešili.

Opet, nemojte misliti da imam nešto protiv vaše sušare, samo mislim da je preskupa za taj kapacitet. Što se tiče tih patenata i inovacija koje spominjete, njih ne mogu ni da komentarišem, jer o njima niste ni govorili. Ono što mi se sviđa kod vaše sušare, što nisam video na drugim sušarama, je da imate pripremljen program sušenja za gotovo sve što se kod nas suši. Opet, ne znam da li ste uzeli u obzir da sirovina koju sušite nije uvek ista? Tj. šljiva od ove i prošle godine se mogu dosta razlikovati.

Jedna od stvari koje ne mogu da razumem je što vašu sušaru predstavljate kao čudo tehnike i najveću inovaciju u ovoj oblasti. Čitajući karakteristike sa vašeg sajta, lično, ne vidim ni jednu inovaciju. Možda i to čuvate u rukavu i ne želite da pokažete vaše patente.

Najviše mi smetaju vaši matematički proračuni o brzini isplate sušare. Siguran sam da nikada niste oskrbljivali sirovinom sušaru kapaciteta 400-600 kg, kontinualno. Što se tiče tržišta, mogao bih da poverujem u potražnju bobičastog voća, jer njega realno nema dovoljno, ali za suvu jabuku stvarno ne verujem. Baš sam gledao jednog čoveka na RTS-u kako se čudi kako to ne postoji kult suve jabuke, kao recimo kult suve šljive. Taj kult nikad neće biti isti jer zašto bi neko jeo suvu jabuku, kad za isti novac može da dobije svežu? Jedino moje objašnjenje je da živi negde gde nema prodavnica pa da pravi zalihe, ili da mu je lakše da suvu jabuku spakuje u tašnu.

Što se tiče nove teme, mislim da je nepotrebna jer se ova upravo zove susare za voce povrce  i lekovito bilje  i ne vidim o čemu bi se ovde raspravljalo nego o sušarama i njihovim karakteristikama. Možda da vi otvorite temu tržište suvog voća i otplata uloženog novca, jer se to baš ne uklapa u ovu temu.

 

Poštovani g-dine Solaris,

:), ne mogu da odolim a da ne stavim smešak u ovu poruku.

Samo da vas podsetim „Neću tome da dodajem trošak  posle sušenja klasično sušenu šljivu morate da vlažite u mlakoj vodi da bi je vratili u kvalitativno stanje za  pakovanje i prodaju. Grejanje vode traži energent a to košta“ šta ste ranije napisali. Izgleda da vi vršite uparavanje bez dodatne energije.

Samo još jednom da vas podsetim na temu foruma susare za voce povrce  i lekovito-bilje.

Prijatan vikend.

Poštovani g-dine Solaris,

Zaminljiva partizanska priča ali ime Blinki kojim se ovde predstavljam potiče od drugog Blinkija. Pretpostavljam da ste počeli da koristite google kada ste se setili baš te priče.

Sva moja pitanja su u skladu sa temom foruma.

Pretpostavio sam da pod nastavkom procesa sušenja podrazumevate ne otvaranje vrata sušare.

Što se tiče otkupa, trebali bi da napišete za koje količine i koliko dugo planirate da otkupljujete navedene sirovine. Kako ste sami napisali, u vašim sušarama možete da proizvedete 24200 kg suve jabuke mesečno. Sad ako pretpostavite da vašu sušaru kupi 100 ljudi, da li ste sigurni da bi mogli u toku cele godine da otkupljujete 2420000 kg suve jabuke mesečno? Ako bi to ostvarili, pretpostavljam da bi postali najveći izvoznik suve jabuke na Balkanu.

Eto, po treći put najavljujete prekid prepiske samnom, ali poučen pređašnjom istorijom ne bih da se opraštam.

Hteo bih samo da vam čestitam, od trenutka kada ste počeli sa postavljanjem postova, pa do vaših poslednjih komentara, imate sve manje prostora gde bi tragači za dlakom u jajetu mogli da dođu do izražaja. Da ne bude da vas uvek kudim.

Ispravka, rehidrataciju a ne redehidrataciju.

Poštovani g-dine Solaris,

Da li vi to meni pretite???

Da želim da kupim vašu sušaru definitivno bih vas nazvao još odavno. Obraćam se vama, a vi ste se oglasili na forumu. Sve što imate da kažete kažite na forumu. Ako ste napravili tako neprikosnovenu sušaru, izložite činjenice.

Sami ste imali hrabrosti da se reklamirate na forumu, sad imajte hrabrosti da odgovorite na pitanja.

Ne pada mi na pamet da raspravu prebacujem na lični nivo.

Iz prethodnih postova možete da zaključite zašto sam ušao u raspravu sa vama.

Vaša izjava je:“ jer prema vašoj poslednjoj pisaniji jedini ste vi ozbiljni, a mi svi drugi smo cirkuzanti. „, a moj poslednji post je:

„Obzirom na vašu izjavu:“Nastaviću sa vama da diskutujem kada se vratite sa terena i verovato se “uozbiljite”. Biće mi zadovoljstvo da dlaku koju tražite u jajetu pomognem vam da nađete.”,  a pošto nisam na terenu, nadam se da ćete odgovoriti na pitanja koja su vam postavljena„,

tako da ko kod ume da čita i razumeva pročitano biće mu jasno ko menja teze. Što se tiče matematike, izgleda da smo vi i ja učili različite matematike, biće da je to razlog mimoilaženja proračuna.

Opet da vam ponovim, jer ponavljanje je majka znanja: Neprikosnovene i dokazane stručnjake sa ovog foruma terate upravo vi. U prethodnim postovima naveo sam ljude čije knjige sam čitao, za koje sam čuo da su stručnjaci i iz čijih komentara mogu da zaključim da znaju, a svi oni se sve manje obraćaju forumu samo zbog vas. Opet da naglasim, sušenje voća mi je dodatni posao, takoreći hobi, ali i sa takvim znanjem ja pronalazim ogromne rupe u vašem izlaganju.

Opet vas pitam na koji to čarobni postotak vi isušujete šljivu, a da naknadno ne vršite redehidrataciju pred konzum? Sve pod pretpostavkom odsustva konzervansa i osmotskog sušenja. Takođe sa pretpostavkom da potom suve šljive ne držite u hladnjači.

Drugo pitanje je bilo, kako je moguće da ne prekidate sušenje pri gore navedenim kvarovima? Opet pretpostavljam da zatvorena vrata na sušari, prilikom nekog kvara, ne smatrate nastavkom sušenja.

Po nekim vašim iskazima kapacitet sušare vam je 2000 kg maline, po drugim 1800 kg šljive, a na sajtu piše od 400-600 kg. To ste lagano zaobišli kao i čuveni AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME, tako da pretpostavljam da možemo uzeti za shodno da vaša sušara ima maksimalni kapacitet 600 kg, a da ne poseduje AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME.

Poštovani g-dine Solaris,

Obzirom na vašu izjavu: „Nastaviću sa vama da diskutujem kada se vratite sa terena i verovato se “uozbiljite”. Biće mi zadovoljstvo da dlaku koju tražite u jajetu pomognem vam da nađete.“,  a pošto nisam na terenu, nadam se da ćete odgovoriti na pitanja koja su vam postavljena.

Poštovani g-dine Solaris,

Moja namera je da se ozbiljni ljudi vrate ovom forumu, zavitlavanje je sredstvo da to postignem. Nastaviću da budem ozbiljan u toj nameri.

Nisam računao koliko ćete ukupno da zaradite, nego sam računao opravdanost ulaganja u tako efikasnu sušaru. Zaradu koju pominjete se ostvaruje i u klasičnoj sušari. Zarađujem toliko i sam, mada je to što ste naveli više maloprodajna cena. Opet da vam pojasnim: račun se svodi na opravdanost ulaganja u tako efikasnu sušaru. Možemo i ekonomijom da se bavimo, kad želite da opravdate neko ulaganje, trebalo bi da pokažete za koliko će ulaganje u nešto skuplje, efikasnije, da vam vrati taj novac. Kako i sami rekoste, RAZLIKA u troškovima sušenja vaše sušare i neke klasične istog kapaciteta je 5 din/kg, a RAZLIKA u cenama te dve sušare je 25000e. Sad i sami možete da izračunate koliko godina treba, ili koliko tona suvih šljiva da bi ste opravdali takvo ulaganje. Stvarno ne mogu detaljnije i podrobnije da vam objasnim ovu računicu.

Što se tiče matematike, opet ćemo da se vratimo na onu matematiku iz osnovne škole. Kao što sami rekoste zarada po kilogramu suve šlive je 0.05e (to je ona razlika u ceni proizvodnje između vaše i klasične sušare). Da biste mesečno zaradili 815e potrebno vam je 16300 kg suve šljive. To znači da ste u toj vašoj sušari mesečno osušili 16300*3.4=55420 kg sveže šljive (uzeo sam odnos 3.4:1). Prostom računicom dobijamo da je kapacitet vaše sušare 1847 kg na dan. Samo da vas podsetim da je onda nasipna gustina sveže šljive taman tolika da bez unutrašnjosti popuni komoru. Opet sve i da  nekako sabijete toliko šljiva dnevno, da bi vam se vratilo ulaganje vi računate da imate šljivu cele godine. Dajte mi adresu hladnjače koja će od aprila do avgusta da vam isporučuje 55420 kg šljive mesečno. I čisto ih pitajte za cenu te šljive.

„Prirodne arome
Isparljive materije kao produkt sušenja se kondenzacijom prevode u tečnost (primarna supa) u kojoj ima prirodnih aromata vezanih za vodu
Prirodni aromati se postupkom destilacije mogu izdvojitik,a ostatak vode se može koristiti za zalivanje i sl.“ – Ovo ste sami napisali. Prvo ste naveli da posedujete AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME, a onda ste naveli da se DESTILACIJOM izdvaja aroma. To znači da vi daljom preradom primarne supe, gde je udeo vode 97% izdvajate aromu. Vi iz sušare automatski izdvajate paru sa tek 3% arome, tako da definitivno to ne možete nazvati AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME. Možda se ja varam ali na vašem sajtu nigde ne vidim uređaj za destilaciju unutar sušare. Ako ga kojim slučajem posedujete u sušari, to treba da istaknete, jer onda vaša sušara može da posluži i za pečenje rakije.

Što se tiče ostatka komentara, predstavu vi nemate šta je selo. Veći deo života sam proveo na selu i baš bih voleo da vidim tog seljaka koji će za sušaru od 3m kubna da izdvoji 40000e.

„Servis je u uporedjenju sa velikim sistemima neuporedivo manji ,a vrlo je bitno da se tokom kvara ne prekida proces sušenja i tako ne dolazi do propadanja materijala koji je u toku kvara zatečen u samoj sušari.“ – bilo bi lepo da mi objasnite kako ćete u slučaju kvara CPU-a, ili bilo kog senzora, ili motora ventilatora, ili toplotne pumpe, ili ispada bilo kog osigurača (a za taj novac bilo bi sramota da ih nemate na sušari) vi da nastavite sušenje? Ne znam da li ste znali, ali gore navedeni uređaji su podložni kvaru. Plus ako imate i frekventni regulator za broj obrtaja ventilatora (a za taj novac bilo bi sramota da ga nemate) imate itekako stvari koje mogu da se pokvare.

Još mi niste odgovorili na koji to procenat, bez konzervansa, osmotskog sušenja i recimo hladnjače, vi sušite šljivu tako da je na tom procentu i skladištite i kasnije, bez dorade, konzumno koristite?

 

 

Apsolutno sam ozbiljan u svojim namerama.

Matematika je matematika, za svaki nivo obrazovanja, i ne znam zašto vam smeta kada pronađem greške u računu koji pravite.

Ne znam za vaše slobodno vreme ali na ovom sajtu, na raznim forumima, ste aktivniji od samog administratora.

Sve shvatam vrlo dobro, bar što se tiče onoga o čemu govorim. Vi reklamirate proizvod čiji kondenzacioni uređaj nazivate „automatski odstarnjivač arome“, a to znači da ili niste porasli ili neke stvari ne shvatate.

Ne omalovažavam vas nego osporavam vaše komentare.

Interesantno je da izbegavate svako pitanje koje vam postave oni koji traže dlaku u jajetu.

Evo jednog predloga za vas, pošto ste najavili odlazak, otvorite novu temu koja bi nosila naziv SOLARIS, jedna jedina i neponovljiva, pa neka svi oni koji žele da čuju nešto o tome posete tu temu. Mada je sajt praktičniji.

Još jedna bitna stvar,

Ja sam uporan bio i biću, kad nisam na terenu i kad imam vremena da se zavitlavam sa vama, ali nemojte da trpate g-dina Vojislava u isti koš samnom, taj čovek je uveliko sušio šljive u trenutku kada sam se ja rodio, i bar zbog toga vam nije na mestu poslednja rečenica, ne mora on vama ništa da prizna. Takođe, kao neko kome je ovo hobi pronalazio sam jako velike rupe u vašim komentarima. Ozbiljni ljudi koji se bave tim poslom, kao g-din Babić, nemaju vremena i nikakvog razloga da se sa vama hvataju u koštac, jer je nivo poznavanja te materije veoma različit. Čak i G-din koji se predstavlja kao Aleks davao je komentare po kojima se olako prepoznaje da je u ovom poslu odavno.

Zbog osoba koje sam nabrojao ovaj forum i ima svoj značaj, jer su oni ti koji dođu ponekad i ostave komentar iz koga mi ostali možemo nešto da naučimo. Najvećim delom ste vi zaslužni za to što se oni retko ili uopšte ne javljaju.

Poštovani g-dine Solaris,

Šta u postu „Odlično, samo to sam tražio od vas. Već imam određena pitanja, ali neka i drugi učestvuju, pa ako se niko ne javi sa zadovoljstvom ću vam za koji dan postavljati pitanja u vezi tehničkih karakteristika.“  vi smatrate kao povlačenje i polaganje oružija? Prestao sam da budem  uporan jer ste uradili ono što sam tražio od vas, tj. prestali ste da izvodite računice. Imao sam i nekih pitanja, ali kada ste se već vratili da staro da počnemo sa računicom, ili kako je vi nazivate matematika.

Tvrdite da je zarada oko 5 din/kg u odnosu na klasičnu sušaru. Iz vaše sušare može da izađe 100 kg suve šljive dnevno. To znači da u sezoni koja traje 30 dan možete da osušite 3000kg, zarada u odnosu na klasičnu sušaru 150e godišnje. Ako sušite i van sezone onda se troškovi energije povećavaju i sigurno prevazilaze 5 din/kg. Sad ako uzmete u obzir da je cena klasične sušare bar 25000e jeftinija od vaše, da bi anulirali to ulaganje potrebno vam je više od 150 godina.

Imam za vas još jedno jako ozbiljno pitanje. Na koji procenat vlažnosti vi sušite vaše šljive, tako da sa istom vlažnošću i odlažete i pakujete šljive??? Naravno sve pod pretpostavkom da ne koristite konzervans i osmotsko sušenje.

Odlično, samo to sam tražio od vas. Već imam određena pitanja, ali neka i drugi učestvuju, pa ako se niko ne javi sa zadovoljstvom ću vam za koji dan postavljati pitanja u vezi tehničkih karakteristika.

Poštovani g-dine Solaris,

Ako već ne možete da podnesete da neko komentariše vaše postove, onda izbegavajte forum u širokom luku. Vi ste pomenuli teoriju zavere pomenuvši proizvođače nafte, a ne ja.

Biće mi zadovoljstvo da pročitam taj članak. Okačite ga kao link pa da i drugi mogu da pročitaju nešto o vašoj sušari. Nadam se da ćete tu predsatviti vašu sušaru, jer ste do sad to jako loše radili. Većinu vremena ste pominjali mogućnost zarade. Ako za tom sušarom postoji potražnja, definitivno bi je trebalo predstaviti kako dolikuje.

Apsolutno vidim mogućnost razvoja tršižta suvog voća, zato konstantno i posećujem ovaj forum i preduzimam određene aktivnosti. Ono što vi predstavljate podrazumeva da je tržište već tu, da čeka i moli.

Poštovani g-dine Solaris,

Matematika vam dobro ide što se tiče solarne energije, poprilično dobro ste pogodili cenu za snagu manju od 1 kW. Za vašu sušaru je potrebno devet puta toliko, tako piše u vašoj specifikaciji, pa računajte.

Što se tiče otplate za tri godine, računica je jasna. Pretpostavimo da je godišnji prosek 10 sunčanih sati, 1kW*10h*365*3=10950 kWh. To pomnožite sa cenom struje kod nas od 0.06e to vam je 657e. Sve i da živite u toj vikendici ne bi vam se otplatila za 10 godina, a morali bi i baterije da menjate. Za tri godine, sve i da ste u toj vikendici svaki dan, bilo bi vam mnogo jeftinije da koristite agregat.

Verujem da je solarna energija budućnost, ali trenutno je skupa energija.

Tesla nema veze sa ovom temom, a vidim da poštujete teorije zavere.

https://www.teslamotors.com/mytesla/manuals/ je sajt na kome imate sve tehničke karakteristike bitne korisniku automobila (kad već potežete tu temu). Napravite vi jedan takav manuel.

Ne bih sam počeo da sušim šljivu da mislim da ne postoji perspektiva i tržište. Samo vi o tom tržištu govorite kao „Vaše je samo da proizvedete, a ljudi stoje u redu da kupe vaš proizvod„.

Malinu ne sušim, ali što se tiče transporta sirovine za sušaru kapaciteta sličnu vašoj sušari, verujte imam mnogo više iskustva nego vi. Šta god da radite, ograničeni ste kapacitetom sušare sa gledišta transporta. Kad odledite malinu ona ne može dugo da stoji, jedino ako ne mislite da pravite rakiju ili liker. Sama rečenica koju ste napisali: „Tako da količina koju dovozimo na sušenje nije ograničena nikakvim kapactitetima da bi svaku čas dovozili nove i nove količine. jedini ograničavajuči faktor je   kapactite mašine pa..“ mi nije najjasnija, ne znam šta je kapacitet a šta kapacitet mašine, ali u svakom slučaju vas po pitanju transporta ograničava kapacitet sušare. Na ovom forumu sigurno ima ljudi iz krajeva gde se uzgaja malina, oni vam mogu reći koliko na sobnoj temperaturi malina, ili sok od maline bez dodataka, može da stoji. Pogotovo ako je ta malina prethodno odleđena.

Pretpostavljam da je dalka u jajetu kapacitet od 2000 kg.

Ne razumem zašto insistirate da mi pošaljete brašno od maline. Trebalo bi da kažete da vaša sušara može toliko dobro da suši, i da na taj način predstavljate svoj proizvod. Meni brašno od maline ne treba. Stvarno nikada nisam osporio da vaša sušara ne može toliko da isuši voće, i to je stvarno za pohvalu, ali ne treba to meni da dokazujete. Ja samo osporavam način na koji vi reklamirate i predstavljate potencijalno dobar proizvod. Kao neko ko reklamira svoju firmu, trebalo bi svaki put, dobro, bar tri puta da pročitate šta pišete, da vidite šta možete sa sigurnošću da tvrdite. Da ste napisali „Naša sušara može da isuši voće do nivoa pogodnog za mlevenje“ ja bih čak pohvalio taj post.

Vašu sušaru neću da kupim zato što mi ne treba. Za taj novac mogao bih da napravim daleko veće postrojenje, ali mi ni ono trenutno ne treba. Stvarno mi je drago ako izvozite vaš proizvod. Predpostavljam da ste kupce našli na nekim američkim i nemačkim forumima.

Sunoko nudeći tuđi proizvod, još više rizikuje. Ne mislite valjda da proizvođač traktora potpisuje ugovor sa seljacima.

Bilo bi dobro da se ugledate na druge firme koje se ovde reklamiraju. Ljudi pričaju o svom proizvodu. Drugi forumaši imaju svoje razloge zašto su na ovom sajtu i svako to gleda iz svog ugla. Insistirajući na slatkorečivim računicama, laičkom posmatranju tržišta i pretpostavkama da trgovci mole za sušeni proizvod, a da ne pričamo o kašnjenju isplata, problemima sa nabavkom sirovine, nedostatku hladnjača i svemu drugom, vi ljudima predstavljate drugačiju stvarnost i verujem da kod mnogih, kao i kod mene, koji bar nešto o tome znaju, izazivate neki čudan osećaj na dnu stomaka.

Kao što ste i ranije sami napisali, vi proizvodite sušare, nemate plantaže voća i hladnjače, tako da se onda na te sušare i fokusirajte.

 

 

 

Poštovani g-dine Solaris,

Bolje nemojte o solarnoj energiji. Što se tiče našeg čoveka koji je napravio sabirač sunčeve energije, on je čovek genije i upravo njega treba da pitate zašto je pravio sabirač solarne energije kad su paneli i kolektori tako jeftini? Pomoćiću vam, pa zato što nisu jeftini i ne postižu potrebne parametre, zato je čovek pravio nešto drugačije.

Što se tiče baterija, možete slobodno da se raspitate zašto su elektroautomobili toliko skupi i pored finansiranja od strane raznih država.

Kod nas se slabo konzumiraju i suve šljive a kamoli čips od jabuke.

Ako nešto već patentirate, to radite da biste zaštitili patent, nema potrebe da ga krijete. Tehničke karakteristike ne moraju da odaju patent. Kako ćete kupcu da ponudite vašu sušaru: kupite vi patent pa vidite šta nudimo. To je isto kao kad u parfimeriji prodaju parfem i kad kažu zabranjeno probavanje, čik pogodi kako miriše.

Ne želim da kupim vašu sušaru.

Što se tiče matematike, uzmimo da je plata inženjera 1000e. Ako zaradite 4e po kilogramu suve maline (a ne zaradite toliko) potrebno vam je 250 kg suve maline. To znači da ste u vašu saržu stavili 250*8=2000kg. Zar u vašu sušaru stane toliko maline???

Cene troškova koje ste naveli važe samo u slučaju da živite pored hladnjače. Maksimalna kilaža koju iz hladnjače možete da povezete jednaka je otprilike dvostrukom kapacitetu sušare, jer šta da radite sa tom smrznutom malinom dok sušite prvu turu??? Transport se ne naplaćuje po kilogramu nego po kilometru.

O sušenju luka sam i ranije govorio, samo ne znam da li je to bilo na ovom forumu. Javio se čovek, živi negde blizu Dunava, nizvodno od Beograda, koji redovno suši luk. Čak se i ponudio da ODA način sušenja, koji je specifičan i možda najzahtevniji. Po njegovim iskustvima to je izrazito zahtevan posao.

Tako da  se i pre vas to radilo u Srbiji.

 

Poštovani g-dine Solaris,

Možda za tržište i jesam laik, ali ne totalni, odlično poznajem tršište koje me okružuje, da ga nazovemo neko mikro-tržište. Šta se dešava u EU na znam, ali kao laik vam mogu reći da ne može EU da insistira na organskoj hrani, čak i ne sme. EU isistira na zdravoj hrani a potrošači mogu da biraju organsku.

Kad već podrazumevate da se od hladnjača nabavlja sirovina, onda sledeći put okrenite 100 telefona, pozovite hladnjače pa u one vaše slatkorečive računice o zaradi uvrstite cene sirovina iz hladnjače i usput pitajte ih da li mogu da ostvare kontinuitet u snabdevanju.

Kao inženjer tvrdim da je solarna energija nestabilan izvor energije. Na google-u ukucajte razliku između značenja reči stabilan i trajan. Da je to jeftin izvor energije ne bi postojale fiding tarife, ali pretpostavljam da ste za to laik pa nećemo o tome.

Link u poslednjem postu govori o fabrici Sunoko, koja je u Srbiji, Novi Sad.

Genijalne ideje na ovom forumu ne iznosim ja, samo osporavam vaše predstave o plasmanu robe. Nebrojan broj puta ste vi iznali genijalne računice za otplatu i isplativost sušare. Sada kao i pre tvrdite da postoji sigurno tržište za proizvode sušene u vašoj sušari, po cenama koje ste naveli. Ako je već tako, kao i fabrika Sunoko, potpišite na desetine ugovora sa zemljoposednicima, neka oni sade šargarepu i peršun, pa neka ih preko zime suše u vašim sušarama. Da je tržište sigurno, vaša firma bi sigurno smela da preuzme rizik.

Kad pominjete tu livadu, predpostavljam da je potrebno da na toj livadi imamo i utičnicu za struju, jer sama solarna energija nije dovoljna da pokreće sušaru, to stoji u vašoj specifikaciji. A pošto je solarni kolektor u pitanju, struja vam je definitivno neophodna. Nisam sretao mnogo livada sa razvedenim instalacijama. Ako pomišljate na baterije i agregate, to su vam, verujte, najskuplji izvori energije.

Što se sušare tiče, postoje nevakuumske sušare koje vrte isti medijum, to nije novina. Te sušare poseduju toplotnu pumpu čiji isparivač služi za kondezovanje pare iz vazduha. U toj pari se nalaze i razna druga jedinjenja. Ali ovo o čemu vi tvrdite da ste napravili automatski odstranjivač arome, to je stvarno nešto novo. Pretpostavljam da i vaša sušara ima uređaj za kondenzaciju, pa me intersuje da li aromu odstranjujete pomoću nekih filtera direktno iz vazduha, ili posle obrađujete vodu? To u tehničkim specifikacijama ne stoji a vrlo je važno. U specifikacijama čak i ne piše da imate taj automatski odstranjivač arome.

Što se tiče mikroprocesora, možda ih olako pominjem jer se time bavim. Samo da ubuduće znate, mi u Srbiji kad kažemo kompijuter mislimo na hardver. Znam koliko je kompleksno pronaći program sušenja, sam sam lično pravio jedan takav. Ni to nije revolucija, ali je lepo što se neko setio da sve programe sušenja postavi na jedno mesto.

Što se tiče materijala, apsolutno znam da se inox koristi, jer ga i ja koristim, samo me interesuje da li postoji još neki, nadam se prirodni materijal, koji može da se koristi u direktnom dodiru sa voćem.

Ne bavim se prodajom sušara, ali to apsolutno ne znači da ne mogu da komentarišem vaše postove. I sam admin je naglasio da se ne može zabraniti komentarisanje ako nije nepristojno ili šta god. Nemojte me pogrešno shvatiti, ja apsolutno nemam ništa protiv vaše firme ili sušare. Naprotiv, podržavam svaku inovaciju u Srbiji i volim kad naši ljudi nešto urade. Ono što negativno komentarišem je vaše predstavljanje tržišta i sušare. Računice koje izvodite mogu da obmanu ljude, jer u Srbiji tržište nije takvo kakvim ga predstavljate. Što se tiče sušara, prosto se zapitam da li postoji neko tehničko lice iz vaše firme koje prati vaše postove. Napisali ste toliko postova u kojima reč o sušari niste rekli. Stalno izvodite neka poređenja, monologe i drugo. Iznosite komentare inovacija, patent, nova tehnologija, novo rešenje, a da pritom ni jednu tehničku osobinu ne pomenete.

Opet ništa lično.

Poštovani g-dine Solaris,

Opet ću morati da krenem redom.

Uopšte nemam nameru sa vama da se nadmudrujem. Sve komentare kojima se vi osećate prozvanim postavljam isključivo radi ljudi koji žele da krenu u posao sa sušenjem voća. Sam sam krenuo u tom smeru i vidim neku perspektivu i ne želim da je drugi izgube zbog vas. Kao prvo želim da predstavim potencijalnim početnicima u ovom poslu da vaša sušara apsolutno nije jedino i najekonomičnije rešenje za započinjanje posla. Kada ljudi vide cenu sušare koju nudite, odmah okreću glavu jer im je preskupo. Treba ljudima reći da postoje višestruko jeftinije sušare koje ispunjavaju standarde. Nekima su i one skupe ali su definitivno  jeftinije.

Druga svar koju želim da postignem je da situacija na tržištu suvog voća i povrća nije tako blistava kao što je vi predstavljate. To je potrebno naglasiti da se ljudi ne bi zaletali.

Posetio sam sajt firme za koju radite i nisam pronašao nikakva objašnjenja patenata o kojim pričate. Trebalo bi da se konsultujete sa inženjerima u vašoj firmi pa da napišete jedan post zašto je predmetna sušara revolucionarna. Ono što sam pročitao nije ništa novo: solarna energija se odavno koristi, toplotne pumpe su u sušarama odavno a mikroprocesorsko upravljanje i akvizicija se već godinama primanjuju, tako da i to nije ništa novo. Pa ja na svojoj rerni od sušare imam mikroprocesorsko upravljanje. Bilo bi dobro da već jednom predstavite ta vaša rešenja i prednosti tih patenata. Ne znam čega se plašite kad se ta rešenja zaštitili patentom.

Što se tiče socijalističkih manira pogledajte sajt http://www.kombeg.org.rs/Komora/OpstaA.aspx?veza=1991 , to firme nude kad imaju siguran plasman. Odabrao sam ovaj primer jer je cena traktora reda veličine vaše sušare (zvuči mi neverovatno ova rečenica). Slični aranžmani postoje za pšenicu i kukuruz, ali su manje vrednosti. Samo da vas podsetim, to je kapitalizam.

Što se tiče dokazivanja, apsolutno nemam nameru vama da se dokazujem.

Voće i povrće se može sušiti i van sezone, ali samo ako imate hladnjaču. Ljudi koji imaju hladnjače nisu početnici, imaju svoje firme i možete im se direktno obratiti.

Predstavite već jednom šta vas to izdvaja od drugih sušara. Imajte na umu da solarne kolektore, toplotne pumpe, mikroprocesorsko upravljanje i akviziciju ljudi koriste već godinama.

Takođe, želim da isteknem da se solarna energija predstavlja kao najjeftiniji energent. Ona to definitivno nije. Svi zaboravljaju investiciona ulaganja i nestabilnost takvog izvora.

Poštovani g-dine Bajoviću, svaka čast za poslednja dva posta. Što se tiče nove linije proizvoda smatram da Ste krenuli u pravom smeru.

Poštovani g-dine Solaris, krenuću redom.

„Što se isplativosti tiče reći ću vam da smo sada uradili još neka poboljšanja i povećali efikasnost za 30%…“ – molim vas da malo realnije koristite brojeve i procente. Sasvim slučajno se bavim optimizacijom, a pogotovo optimizacijom za povećanje energetske efikasnosti. Nisu u pitanju sušare već drugi objekti, ali kada ostavrimo optimizaciju do 5% uštede energije, to je velika stvar. Za 10% pišemo stručni rad, a ako još nekim poboljšanjima povećate efikasnost za 30%, to mnogo govori o tome kako ste objekat napravili prvi put.

Što se tiče isplativosti, ja vas pitam, kome možete da prodate tonu suvih jabuka dnevno, po ceni koju pominjete? I ako već možete da plasirate tolike količine, zašto ne isporučite vašu sušaru a za uzvrat da vam neko isporuči deset tona suvih jabuka? Tako bi bili na još većem dobitku.

Što se tice mercedesa, mogu vam reći da je cena vaše sušare približna ili skuplja od nekih mercedesovih vozila. Sa druge strane, prodavac mercedesovih vozila vas neće ubeđivati koliko možete da zaradite sa njihovim vozilom, već će vam samo predstaviti tehničke karakteristike svog vozila i eventualno ga uporediti sa drugim vozilima te klase.

Što se tiče informacija koje sam tražio, dovoljno je da pročitate post ispod vašeg.  Član sam nekih drugih foruma koji se bave mojom strukom (automatika u energetici) i uvek rado delim svoja iskustva, ako mogu drugima da pomognem, čak iako su ta iskustva mukom stečena. Nezavisno od foruma korisna iskustva i informacije delim sa svima kome trebaju, jer smatram da je to način i da sam napredujem.

Lično, sušenje voća mi je hobi ili dodatni posao. Na ovom forumu sam zbog toga što želim da unapredim svoju proizvodnju jer sam već krenuo u tom smeru ( posedujem sušaru, voćnjak koji ću da proširujem…). Što se tiče rerne koju pominjete, ja u svojoj sušari sasvim normalno osušim blizu 300 kg šlijve za dvadesetak sati, a izašla me je tačno dvadesetak puta manje nego sušara koju vi nudite.

Opet da se vratim na informacije, vi definitivno ne shvatate koja je definicija foruma. FORUM je mesto gde ljudi POTPUNO BESPLATNO razmenjuju svoja iskustva, znanje i razne druge informacije.

I za poslednji deo vašeg posta, sasvim je normalno da vam se na poziv za otkup niko nije javio, jer ste ga izneli u sred zime sa dodatnim uslovima o kvalitetu. Kao i svaki sezonski posao, trebalo bi da znate da se veliki otkupi sušenog voća dogovaraju na leto.

Ne shvatite ništa lično.

Započeo bih jedan novi razgovor, ako postoje forumaši koji mogu i žele da napišu nešto o tome.

Interesuje me koja je procedura da neko ko ima sušaru prijavi proizvodnju i legalno posluje.

Takođe, interesuje me koje standarde bi trebalo ispuniti u tom slučaju.

Interesuje me da li je još neki materijali, sem inoxa, mogu da budu upotrebljeni unutar sušare.

Ovaj razgovor unutar ove teme bio je pokretan i ranije, ali nije potpuno razjašnjen.

G-dine Solaris,

Pa to i jeste moja najveća nedoumica, kada već imate tolike količine da plasirate, zašto sami ne sušite voće?

Što se tiče ljudi i rada, tu valjda postoje „kapitalistički“ ugovori kojima se sve može rešiti.

To što nudite otkup na godinu dana sumnjam da je dovoljno da otplati i 10% od vrednosti sušare koju nudite.

Još uvek od vas očekujemo tehničke karakteristike sušare koju prodajete, jer ste veoma malo o tome pisali.

G-dine Solaris po prvi put vi spominjete reč „RIZIK“. Drago mi je da sam to pročitao na vašem postu, ali mi nije najjasnije gde je ta reč bila ranije.

Jasno mi je da vi kao firma nemate sredstva da kreditirate kupce, to nemaju ni veći od vas. Opet jasno je da ako imate „siguran“ plasman proizvoda vi kao firma bi trebalo da podižete kredite za sredstva za ulaganje u proizvodnju (to znači da sredstva nisu problem). Kamatu banke i troškove distribucije robe koju vam dostavlja kupac uračunate u cenu sušare koju ste prodali i  tako možete da prodate na stotine vaših sušara, što vam je i cilj.

Tu mogu da se jave dva problema sa istom osnovom. Jedan je da vaša firma ne želi da snosi rizik distribucije robe (suvog voća i povrća) i da postoji strah da nećete uspeti da prodate sve što vam kupci sušara dostave. Ovaj slučaj može da se javi kada bi vaša firma eventualno obezbedila novac putem kredita na hipoteku. Drugi problem može da se javi ako vaša firma nema hipoteku koju bi založila za kredit, a ekonomski ekspert proceni da ne postoji sigurno tržište za vaš proizvod. U tom slučaju vaša firma ne bi mogla da podigne kredit.

U svakom slučaju problem je distribucija robe. Možete li mi objasniti kako je moguće da Vi ubeđujete ljude na ovom sajtu da kupe vašu sušaru i da imaju siguran plasman robe a da u isto vreme niste spremni da preuzmete rizik plasmana. Takođe, u slučaju da ste pokušali da podignete takav kredit a niste uspeli, kako to da ekonomski ekspert nije prepoznao tržište o kome vi pričate.

Između ostalog, pretpostavljam da na lageru imate bar tri-četiri sušare, tako da njih možete da pustite u prodaju na lizing.

Takođe, pohvaliste post koji poziva na tehnički opis sušara a u poslednjem „epskom“ postu, kao i ja u ovom, ni reč o tehničkim karakteristikama sušare koju nudite niste rekli.

Takođe bih vas zamolio da manje koristite metafore.

Odličan predlog  g-din Bajoviću, možete vi prvi. Stvarno je dosta da ljudi pišu o Milošu Obrenoviću, automobilima i raznim drugim metaforama.

G-dine Solaris kada već nudite otkup, zar ne bi bilo logično da svoj proizvod (sušaru) nudite tako da potencijalni kupci mogu da ga otkupe suvim voćem? Recimo model kao za šećernu repu i otkup traktora, svake godine u trajanju od sedam godina kupac ratu umesto novcem plaća tonama repe. Tako i vi možete napraviti plan (kad već ima deficita suvog voća kojeg ste gore pomenuli) recimo suvom jabukom, brašnom od suve jabuke ili šta god ste naveli, ali po gore navedenim cenama. Napravite ugovor gde će potencijalni kupac sušare pet godina za redom da vam dostavlja tonu suve jabuke. Po svemu što ste gore naveli mislim da je to fer i sa vaše ali i sa strane kupca sušare.

Poštovani Stanislave,
Hvala na odgovoru.

Poštovani gospodine Stanislave,
Mislim da ste me delimično razumeli ali hvala na odgovoru, moja želja je da ova tema ide baš u ovom pravcu.
Radim u firmi sa kojom sarađuju mnogi profesori. Aktivno učestvujem u mnogim projektima i studijama. Apsolutno mi je jasno da ciljna istraživanja nisu za javnost.
Sa druge strane postoje mnogi fakulteti koji na svojim sajtovima imaju materijale opšte prirode (ne usmerene projekte) koji su dostupni svima. Recimo, za realizaciju, pregledanje i usmeravanje studenata za izradu diplomskih i master radova profesori su apsolutno plaćeni iz budžeta. Zašto ti radovi nisu javno dostupni? Ili da li postoji mogućnost da pristupim svim projektima koji su finansirani iz budžeta a tiču se ove teme?
Ako još jednom pročitate moj post videćete da nisam omalovažio ničiji rad nego sam naglasio „NEKI“ što je imalo za cilj da neko (kao što ste to Vi uradili) na ovom forumu predstavi te ljude. Da se predstavi njihov rad. Znam da naši ljudi mogu da urade mnogo, posebno kada je istraživanje u pitanju.
Jasno mi je da rad nije besplatan pa sam zato pitao gde mogu da se kupe knjige o ovoj temi i gde se objavljuju istraživanja (u kojim časopisima-konferencijama).
Kurs koji predlažete je odlična zamisao, nije baš preskup i nadam se da će se održavati periodično jer sada nisam u mogućnosti da odsustvijem sa posla. Jedan predlog labaratoriji je da bi bilo odlično kada bi vikendom održali intezivan kurs.
Drago mi je da tema dobija svoj smisao. U tu svrhu:
-da li je neko pohađao pomenuti kurs i šta nam može reći iz prve ruke (bilo bi lepo da i Vi Stanislave kažete nešto podrobnije o tome);
-da li je neko pročitao knjigu „Sušenje i skladištenje“ (Dr Ljiljana Babić, Dr Mirko Babić), koliko je u njoj obrađeno sušenje voća, gde može da se kupi ta knjiga i koliko novca je potrebno izdvojiti.

Mišljenja su različita, što je i normalno, jer ih svako kreira sa svoje tačke gledišta, tj. iz ugla gledanja na svoju korist. Nekom je korist posećenost teme a nekom unapređenje proizvodnje.
Meni ova rasprava nije donela ništa korisno, bilo je to čisto reklamiranje koje mi je u nekim trenucima izazivalo osećaj mučnine.
Iskrena mi je želja da se na ovu temu jave ljudi sa iskustvom da bi nama malim proizvođačima dali neke smernice i odvratili nas od skupih grešaka, koje se u ovoj oblasti većinom rešavaju metodom bezuspešnih pokušaja. Znanje se krije, iz meni nepoznatih razloga.
Na par postova spominju se „NEKI“ profesori na fakultetima koji se ovom temom bave na ekstremno visokom nivou. Ti „ISTI“ ljudi primaju platu na račun države (kakva je takva je, nikom ne cvetaju ruže) ne samo da bi se bavili studentima nego i da bi se bavili naučnim istraživanjima. Ovom prilikom bih zamolio sve koji prate njihov rad da nas upute gde ti ljudi objavljuju svoja istraživanja? Kojim putem se može stići do tih radova ili knjiga?
Da li postoji „IKO“ sem g. Markovića (čiju knjigu već imam), da je „IGDE“ nešto objavio?

Naravno da je zarada mala, zato ovakvi forumi i treba da postoje ali ne zarad prodaje nego zarad razmene iskustava i potencijalnog udruživanja.
Druga stvar koju želim da napomenem je da je solarna energija iz fotonaponskih ćelija jedna od najskupljih. Računica je jednostavna, izračunajte koliko vremena radi taj vaš panel, koliko prosečno energije da za vreme koje radi u toku godine i onda izračunajte koliko bi koštalo da ste za to vreme trošili energiju iz konvencionalne mreže. Potom uporedite cenu panela i izračunajte nakon koliko godina će početi da vam se isplaćuje. Solarni kolektori su nešto drugo i oni su isplativi ako rade cele godine.
Treće što želim da kažem je da bi bilo dobro da se raspitate kako to amerikanci suše šljivu.

Vaše reklamiranje neće imati smisla kada svi napuste ovaj forum.
Obratio bih se članovima foruma koji su na ovom sajtu duže od mene i koji bolje poznaju pravila, da li postoji šansa da se na neki način obratimo administratoru da zaštiti ovu temu od ljudi koji neprestano pokušavaju da je ugase svojim komentarima?

Zašto majka sina koji je prodavac (komercijalista) ljubi u čelo?

Zato što nema obraza.

Sveto,

Hvala na razumevanju. Srećno sa novim poslom. Ako već imate sušaru i imate nešto svoje zemlje raspitajte se o proizvodnji i sušenju belog sleza. Znam da postoje firme koje otkupljuju suvi beli slez (Bilje Borča, Institut J. Pančić,… bar su ranije otkupljivale). Lično se nisam bavio tim jer zahteva konstantu prisutnost i puno angažovanje, a ja radim pa ne mogu sve da postignem. Ako ste se već odlučili da se 100% vremena bavite svojim „biznisom“ raspitajte se o belom slezu. Pre dve godine sam stupio u kontakt sa nekim ljudima koji samo to rade. Čovek je imao oko 1ha belog sleza i sušaru. Sa tim je školovao dvoje dece. Kaže da će radije po ceo dan da ljušti beli slez nego da kao rob radi kod privatnika za manje pare. Ceo postupak prerade obavlja ručno. Čak i preko zime vadi i suši taj slez. Ne razumem se u to, ali sam stekao utisak da ima mnogo da se radi ali da se za to i zaradi.
Pozdrav.

Naravno da se sušare mogu praviti u šupama. Vi ili očito niste iz Srbije ili se niste potrudili da obiđete srpske sušare. One su se pravile u šupama, prave se i dalje i praviće se i ubuduće. Ono što vi ne razumete je psihologija i računica srpskog seljaka, koja je nekada i u pravu. Nisam mogao da ubedim ljude da ne prave sušare sa čunkom. Investicija u zatvoreno kruženje vazduha u takvim već postojećim sušarama je nešto više od 500e. Nisu hteli ni da čuju a posle sam razumeo i zašto. Oni imaju otpadnu biomasu koju nikome ne mogu da prodaju. Ako je ne potroše, samo im smeta. Kakva je tu računica da ulože novac – nikakva. Ušteda energije, to oni doživljavaju kao nešto što im uzima novac i ostavlja smeće u dvorištu.
Veliki igrači koji imaju savremene sušare u Srbiji imaju sušare daleko većeg kapaciteta od one koju vi nudite, a pored toga imaju i hladnjače i komore za zamrzavanje. Takvim ljudima nudite svoje savremene tehnologije, ali njih na ovakvim forumima nema.
Bilo bi dobro da napravite plan i da ga stavite u komentaru kako mislite da se sušara otplati za tri godine. To je jedino moguće ako je sušara uposlena tokom cele godine. Ako nemate hladnjaču i komoru za zamrzavanje to znači da vi morate imati jedan voćnjak šljive, jedan malinjak, jedan voćnjak jabuke… Da u isto vreme živite na planini i skupljate gljive i lekovito bilje, a da pored toga imate koji hektar dubokih oranica na kojima uspeva slez i začinska paprika. Bilo bi veoma korisno da na toj planini ne pada veliki sneg, kako bi mogli preko zime da vadite slez. Ljude koji ispunjavaju ove uslove ćete veoma teško naći.
Druga mogućnost je da čovek u toku sezone kupuje sezonsku sirovinu od proizvođača. Ako je komora sušare 3 m³ u tu nabavku može da ode sopstvenim automobilom jer se kamionom ne isplati. Verujte mi da će na taj način potrošiti ogroman novac na gorivo. U toku sezone će malo šta da osuši u zapremini komore od 3m³. Ako bude kupovao sirovinu za sušenje van sezone od ljudi koji poseduju podrume i hladnjače, taj je izvršio ekonomsko samoubistvo.
Treća opcija je ona najrealnija a to je da čovek poseduje hladnjaču i otkupnu stanicu. Za te stvari je potrebno mnogo novca, takvi ljudi poseduju firme i možete da im se obratite lično, a ne putem foruma.
Uvek pozdravljam razvoj novih jeftinih tehnologija. Dobro ste rekli prototip. Ta reč sa sobom nosi mnogo informacija. Razvoj prototipa finansiraju države i veliki sistemi a ne kupci. U Srbiji takve stvari kupuju lokalne samouprave, za tobož neke zadruge sušara, a obično je reč, kao i uvek, o pranju nekog novca, ali to sa vama nema nikakve veze.
Što se tiče sušenja jabuke, moja baba je sušila jabuku na nitima u sobi. Suvu jabuku možete proizvesti u enormnim količinama ali je pitanje gde možete da je prodate u Srbiji.
Dokaz: Vi sada ne biste kucali poruke na forumu nego biste uposlili sve svoje sušare i još 300 radnika da se bave preradom i sušenjem jabuke. Da li ste svesni o kojim ciframa govorite? Pa svako ko malo razmisli zapitao bi se a zašto to vi ne radite? Bar je jabuka u Srbiji jeftina i ima je u izobilju.
Nemojte misliti da sam ja protiv vaše sušare. Tehnologija koju propagirate je sami vrh u sušenju (nisam bio lenj pa sam otišao na sajt gde nudite te sušare). Pogrešno je da namećete mišljenje da je sušenje jedino moguće u sušarama poput vaše. Amerikanci koje ste pomenuli suše šljive u sušarama koje su potpuno drugačije od vaših, zaostalije, i opet prodaju svu šljivu. Oni, a tako bi svi trebali, se vode samo profitom a ne i tehnologijom.
Pogrešno je da ljude koji prvi put dođu na forum bombardujete reklamama i da ih obeshrabrujete cenom takve sušare. Većina ljudi i nema taj novac. Želim da znaju svi oni koji žele da se počnu baviti sušenjem, da se šljiva, lekovito bilje, gljive i začinska paprika, ono što se u Srbiji može prodati, apsolutno može proizvesti u sušarama koje sami napravite. Da bi ste otvorili firmu treba da zadovoljite određena pravila. Moj savet je da bi bilo najbolje da bar polovina sirovine koju koristite bude vaš proizvod, ili bar nekog iz vašeg komšiluka, jer je transport danas skup i biće još i skuplji.

Solaris, nadam se da vas nisam uvredio, jer mi to nije namera. Ja ovo shvatam kao konstruktivnu prepirku i ne bih želeo da se pretvori u bilo šta drugo.

Nisam primetio da je neko tražio skicu da sam napravi sušaru. Hvala solarisu što me je podsetio.
Napravio sam za sve vas koji želite da napravite sušaru jednu skicu. Data je samo skica ne i sam projekat, to je već zahtevno i nije besplatno.
Za sve one koji imaju dovoljno majstorskog znanja skica će biti dovoljna da sami započnu pravljenje sušare.
Skica je napravljena na brzinu i sigurno ima grešaka i masu nedostajućih podataka, ali sam ostavio mejl u tekstu pa mi se možete obratiti.
Zamolio bih sve one koji su sami pravili sličnu sušaru da izađu sa svojim komentarima.
Skica se ne odnosi na sušare sa kondenzatorom, već na generaciju iza tj. na sušare gde se vlažnost reguliše svežim vazduhom. Sušare sa kondenzatorom su u prednosti jedino ako je energent električna energija. Pored toga kondenzuju vodu sa isparivim delovima sirovine. Po mom iskustvu kondenzacioni uređaj na sušari koja bi sušila samo šljive u toku sezone isplati se tek nakon sedam godina, tako da mislim da za one koji prave porodične sušare to nije ni bitno.

https://dl.dropbox.com/u/57491821/SKICA%20KONVENCIONALNE%20KOMORNE%20SU%C5%A0ARE.pdf

Naravno.
Ideja o udruživanju je dobra, mada su naši prerađivači mali i za udruživanje.
Samo bih dodao da se mi ne udružujemo sporo zato što smo Srbi nego zato što je to prirodno. Ni nemački seljaci se nisu udružili od jednom. Prošle su desetine godina dok je ta ideja sazrela. Naši seljaci su do juče bili u zadrugama i logično je da kod nas udruživanje neće zaživeti za još deceniju ili dve, a pogotovo što to ne odgovara određenim interesnim grupama. Treba i država da pripomogne udruživanju, davanjem uslovljenih kredita i uslovljenih subvencija.

Što se tiče razmene iskustava to je upravo ono na šta sam apelovao. Ako već želite da predstavite svoju sušaru, postavite u komentaru tehničke parametre sušare: kapacitet, opseg temperature, opseg vlažnosti, energent, vreme sušenja, ujednačenost sušenja, da li imate ujednačenu cirkulaciju vazduha ili je strujanje turbulentno, način smanjenja vlažnosti, izolacija, materijal od kog je izrađena i naravno cena sušare.

Bilo bi dobro da se krene u tom smeru.

Ovaj forum je postao mesto za reklamiranje i time je izgubio svoj smisao. Ako želite da se reklamirate, jednostavno ostavite link svoje firme pa tamo ubeđujte ljude, ovde to nema smisla. Forum treba da služi za razmenu iskustava i neke pojedinačne prodaje, a ne sistemske.
Komentar sam morao da napišem jer se ne slažem sa većinom gore navedenog.
Prvo moram da naglasim da sam neko ko suši šljive i ko je sam napravio svoju sušaru.
Drugo, mislim da su ljudi koji posećuju ovaj forum (kojima forum treba da pomogne) osobe koje sa jedva 2000 evra ušteđevine žele da počnu sa sušenjem voća. I sam sam iz tih razloga počeo da posećujem ovaj forum.
Dalje, sa tim novcem najbolje je da pravite zidanu sušaru. Energent sa kojim ćete raditi zavisi koliko novca imate na samom početku. Najbolje je kada bi imali kotao na čvrsto gorivo, najbolje pelet jer može da radi automatski. Ako nemate novca za tu investiciju, najbolje je raditi sa strujom. To vam se kasnije osveti sa manjom zaradom, ali kad skupite novac pređite na čvrsto gorivo.

Ako pitate svakog ekonomistu rećiće vam da na cenu proizvoda utiču samo troškovi proizvodnje. U troškove pored energenta ulazi i investicija u opremu i radna snaga. Primera radi, ako sušara košta 3000e i ako u njoj sušite 120 kg šljive, dobićete manje od 40 kg suve šljive po sušenju. Vaša zarada (ne računaju energent, tj. ako je energija od sunca) je 0.5e po kilogramu suve šljive. To znači po sušenju 20e. Ako to isto radite na temperaturi od 60C, nema teorija da šljivu osušite za manje od dan ipo (pod pretpostavkom da vam i u toku noći greje sunce :)). Ako kojim slučajem sušite stenlejku, nećete je osušiti ni za dva dana. Ako sezona šljive traje 30 dana najviše što možete da zaradite je 400e ili manje. Sami izračunajte koliko vam vremena (godina) treba da odplatite sušaru. Ovde ne računam nejednako sušenje, broj sunčanih sati u toku dana i vaš rad na eventualnom pomeranju lesa.

Usput budi rečeno sam energetičar i smatram da je budućnost u proizvodnji energije u bio masi, pogotovo za naše područje. Sunčeva energija je daleko od isplativosti, pogotovo za male proizvođače, ali moram priznati da lepo zvuči.

Što se tiče juga i mercedesa dao bih jedan primer: Zašto li se ljudi u Beogradu voze gradskim prevozom, kada je taksijem daleko udobnije i brže?

Za sušaru je jedino bitno da imate ujednačenu (uniformnu) cirkulaciju vazduha, regulaciju temperature i vlage i to je sve što vam treba. Podešavanjem tih parametara, makar i u nekom limenom kontejneru, dobićete pravilno osušen ploda. Naravno ovo se ne odnosi na vakuumske i osmotske sušare, koje su po meni jedino bolje od konvencionalnih (starih) sušara.

Ako budete pravili svoju sušaru, samo pazite na cirkulaciju vazduha. Tu mnogi greše i stavljaju ventilatore gde im je zgodno, a ne gde treba. Svaka šljiva, ili bilo šta da sušite, mora da ima podjednako strujanje vazduha.
Regulacija temperature se lako ostvaruje. Postoje uređaji (100e) koji se koriste za regulaciju temperature i vlažnosti u sušarama za testenine. Njih upotrebite u svojim sušarama i dobićete fiću koji se bez problema kreće od mesta A do mesta B, tj. suši plod onako kako mu vi kažete.

Još jedna stvar koja je jako bitna je kapacitet sušare. Većina proizvoda koje sušite ima svoju sezonu, tj. vreme zrenja. Što vam je sušara većeg kapaciteta, više novca cete zaraditi za vaš rad. Druga stvar, ako nemate svoj voćnjak, moraćete da kupujete sirovinu. Sve stvari koje se suše nemaju veliku trajnost, do pet dana. Zamislite koliko vam se povećavaju troškovi ako svaki dan idete po 100 kg recimo šljive. Ako bi imali sušaru od 500 kg, mogli biste da šljivu dovezete kamionom od 3t i tako daleko smanjite troškove transporta.

Ako već imate novca, mislim da je daleko pametnije da napravite uobičajenu sušaru na bio masu (pelet), kapaciteta do 500 kg, koja je podesivih parametara sušenja i da napravite hladnjaču za duboko zamrzavanje, kako bi sačuvali sirovinu i posle sezone zrenja. Time bi daleko pre sve isplatili i bili bi zaposleni u toku cele godine.

Još jedan savet za sve koji žele da se bave sušenjem bilja je da naprave plan da sušaru uposle cele godine. Ako već nemate novca za hladnjaču, onda bar isplanirajte i kombinujte voće, trave (slez je isplativ), gljive i povrće (paprika, a sada i luk). Po meni je za male sušare bitno da imate svoju sirovinu. Opet, ja sam krenuo u tom smeru i to ne mora da bude pravilo, ali kada sve saberem meni se tako više isplati.

Izvinjavam se svima koje je moj komentar uvredio, a nadam se da ću nekom i pomoći.

Poštovani gospodine Markoviću,

Naravno da ste mi pomogli i veoma sam Vam zahvalan na izdvojenom vremenu i naravno na knjigama koje ste napisali.
Knjiga koju sam kupio i pročitao, je mislim, TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA. Knjigu sam kupio na tehnološkom od gospodina Šumića, otprilike, pre jedno dve godine. Selidba je učinila svoje, pa je sad nemam pri sebi, ali za vikend ću je pronaći, pa ću biti određeniji sa pitanjem. Koliko se sećam, knjiga je ljubičasto plava, ili lila, ili tako neka nijansa, mada su sve knjige koje sam pročitao o šljivama te nijanse.

Izvinjavam se zbog prevelikog broja pitanja. Većinu stvari i tehnologiju sušenja šljiva saznao sam iz literature i metodom bezuspešnih pokušaja, pa kad postoji neko koga bih mogao da pitam, uvek preteram.

Voleo bih da na ovom forumu postoje komentari ljudi koji suše šljivu, da oni više učestvuju u raspravi, jer se većina kometara svodi na interesovanja.

Svako dobro, pa se javljam čim pronadjem knjigu.

Gospodine Markoviću,
Pročitao sam vašu knjigu o sušenju šljiva bez koštice. Knjiga je dobra, ali bih imao za Vas par konkretnih pitanja na koje nisam našao odgovor u knjizi, onakav odgovor kakav je meni upotrebljiv.
Prvo pitanje je u vezi konzerviranja suvih šljiva za upotrebu, ili popularno „pripremljenih“ šljiva. Problematika je u tome što danas tezgaroši na pijaci kupuju isključivo pripremljenu suvu šljivu. Kada je vreme toplije, ta šljiva počinje da lisi i buđa posle nekog vremena. Tada se ti isti tezgaroši bune, da je mnogo bolja po tom pitanju odimljena šljiva. Moje pitanje je da li postoji neki jednostavan način (upotreba nekog dostupnog konzervansa) da se ta pojava spreči i da pripremljena šljiva izdrži nekih mesec dana. Zamolio bih Vas da savet bude upotrebljiv za male proizvođače, poput nekog recepta za kolače :).

Drugo pitanje se odnosi na kajsiju i njeno sušenje. Gde god da sam naišao na neku literaturu svi pominju sumporisanje kajsije. Ne usuđujem se da počnem sa tim jer ne znam kako se to izvodi. Zamolio bih Vas za savet i po tom pitanju. Takođe, ako može da bude jednostavan i upotrebljiv.

Unapred zahvalan.

Pitanja za forumaše:
-Da li je neko pokušao da suši beli slez? Ako jeste, da li je tačno da oko njega ima toliko posla da čoveku presedne dobra zarada?
-Da li je neko pored šljive sušio ljutu papriku, tj. pitanje je da li se za šljivu i papriku mogu koristiti iste lese (zbog mirisa i ukusa)?
-Da li je neko pravio lese od pruća? Gospodin Marković pomiće bukvu, ali da li je neko pravio lese od kuvane vrbe? Mreže od inoksa su poprilično skupe.

Hvala svima unapred.

Надам се да ми админ неће замерити што упућујем на други сајт, али на сајту http://www.baneprevoz.com/ имате свашта о воћарству а и свакакве друге литературе. Потражите тамо. Претраживач је јако осетљив, тако да покушајте са више различитих фраза оно што тражите, некад је и једно слово довољно да вас не одведе до књиге.
Неке књиге нећете моћи да скинете јер су велики сервери за размену материјала, који су у Америци, угашени.

Kliks, ja imam plan da zidam vecu susaru pa bih mozda i prodavao ovu koju sad imam, ali tek na zimu ili u prolece, zavisno od nekih privatnih planova.
Dao bih ti iskren savet da ako mislis da se bavis ozbiljno susenjem da je najbolje da zidas susaru. Opet, metalna je dobra jer je prenosiva i uvek mozes da je prodas ako se predomislis u vezi posla sa susenjem.
Ako imas novac i ako razmisljas da udjes u posao sa susenjem voca najbolje je da razmisljas i o maloj hladnjaci jer ako nemas svoj vocnjak hladnjaca ti je preko potrebna jer se u septembru zrele sljive kvare za cetiri dana, a na temperaturi od 2-3 C mogu da stoje i do tri nedelje (bar stenlejka moze).
Susara koju sam licno napravio je potpuno automatizovana. Poseduje regulaciju po temperaturi i po vlaznosti vazduha. Nije kondenzaciona vec ubacuje svez vazduh. Strujanje vazduha je ravnomerno, horizontalno, usmereno i postize se centrifugalnim ventilatorom. Unutrasnjost susare je od prohroma a spolja je crni lim. Poseduje dvoje kolica duzine preko dva metra. Kolica su od metala. Okviri lesa su od drveta a promer mreze na lesama 0.5 cm.
Susara je na struju, sa tim da se celokupni protok vazduha moze preusmeriti kroz jedan spoljni razmenjivac. Razmenjivac je napravljen sa idejom da moze da se modifikuje na cvrsto gorivo, ali tada regulacija temperature nije aktivna. Razmenjivac je realizovan od dve debelozidne cetvrtaste cevi.
Kapacitet susare je 220 kg/22h
Posto sam elektroinzenjer i slabije se razumem u masinstvo, napravio sam par gresaka na samoj konstrukciji. Prvo, cevi susare su trebale da budu veceg ptomera jer je susara dugacka vise od tri metra. Kada smo je napunili sljivom prvi put dobila je mali stomak, pa je sada susara dodatno podbocena odozdo.
Druga stvar koja mi se posle nije svidela je sto su toplotni gubici bili veci od planiranih, stavili smo samo 5cm izolacije kada smo pravili susaru. Dodatno sam je oblozio sa jos 5 cm izolacije.
Ovakvu susaru ne bih prodao ispod 2000e jer je samo materijal za pravljenje susare iznosio 1800e. Izrada susare je takodje zahtevna. Samo kolica sa lesama imaju preko 600 varova, svaki drveni ram je nutovan…
Sigurno da negde postoji i jeftinija polovna susara koja je manje modernizovana. Najjeftinije susare manjeg kapaciteta su one koje se prave od nekadasnjih kontejnera za boravak ljudi. Takve susare imaju vece gubitke i obicno nemaju kruzno strujanje vazduha, samo proizvoljno postavljene ventilatore, pa je i susenje neravnomerno. Opisane susare su solidne za susenje lekovitog bilja. Jednu takvu sam pre dve godine nasao za 1200e, ali se u takvim susarama sljiva tesko susi.
Nadam se da sam ti pomogao i stvorio nekakvu predstavu o susarama i cenama polovnih susara. Ako te nesto zanima slobodno pitaj.

Moj postupak je malo drugaciji. U izvadjen koren stavim soli koliko moze da stane, ne samo kasicicu, i kada stavim glavice u kacu ostavim da tako slozene stoje najmanje dva dana bez vode. To radim da bi glavica bolje primila so. To je inace postupak koji se kod nas koristi generacijama unazad.
Takav kupus bude odlican svake godine.
Odmah da kazem da sam zadnje tri godine imao problema sa tim puzevima, ali kad se glavice lepo ociste kupus bude odlican. Nema nikakve razlike sa kupusom koji je stavljen istoremeno a da na njemu nije bilo puzeva. Tako da to sigurno nije problem pojave sluzi. Ne znam sta se desava kada kupus nije dobro ociscen od puzeva.

Postavio bih ja jedno pitanje. Posto imam mnogo otpada kada mi se pojave ti puzevi koji je efikasan nacin za borbu protiv tih puzeva?

Naravno da ne smeta. U Zrenjaninu sam preko leta i za vreme praznika, ostatak vremena sam u Beogradu. Kad budes nailazio javi se pa pogledaj sta te zanima. Nije savrsena jer sam je pravio a da pre toga nikada nisam video susaru, ali vunkcionise. Bilo bi dobro i korisno da ne pravis iste greske kao ja ako se odlucis da je konstruises.

Medo,

pricao sam sa covekom koji je pravio vakumske susare za drva. Princip rada ja isti kao i kod vakumske susare za sljivu. Koriste se radi ustede energije i izolacionog materijala.
Pri snizenom pritisku voda ima nizu tacku kljucanja, tj. sto je pritisak nizi voda prokljuca pri nizoj temperaturi. Sto ste temperaturno blizi toj tacki kljucanja isparavanje vode je intenzivnije. Znaci, napravi se komora u koju spoljni vazduh ne moze da prodre i pritisak se snizi. Pri odredjenoj vrednosti pritiska (potpritiska) isparavanje vode iz sljive pri temperaturi od 40 stepeni je isto kao i u obicnoj susari pri temperaturi od 75 stepeni. Pri vakumskom susenju su toplotni gubici prema okolini mnogo manji a toplotna izolacija je gotovo nepotrebna. Najveci utrosak energije pri ovakvom susenju je kod pumpe koja snizava pritisak, jer kako tece proces susenja, vazduh u komori se zasicuje vodenom parom i mora da se zameni svezim, a postoji mogucnost da se pritisak snizi samo jednom pri tome da se ugradjuje kondenzator koji regulise vlaznost vazduha(kondenzator je isti onaj kao u novijim masinama za susenje vesa, obican klima uredjaj) i tada najvise energije trosi pomenuti kondenzator.
Covek od koga sam sve to saznao se zalio da je najteze napraviti to da komora dihtuje jer pri snizavanju pritiska atmosferski pritisak tezi da ulubi komoru, napinje je, tako da se pojavljuju novi prolazi za vazduh, sto u sustini znaci da konstrukcija komore mora biti veoma jaka.
Nadam se da sam vam bar malo pomogao. Ogradio bih se od toga koliko je tacno sve ovo sto sam vam napisao, jer je to sve rekla-kazala i odavno je to bilo, ali ipak mislim da sam pokupio sustinu.
Inace, ove godine(2009) sam samostalno napravio obicnu komornu susaru(kapaciteta 300kg), pa ako nekog interesuju iskustva dobijena susenjem u pomenutoj susari, neka slobodno pita.

[Autor]

Članci