c32c1 vojislav, poštovani ducizr
što se tiče lesa za sušenje voća i povrća mogu se koristiti samo lese napravljene od materijala koji je dozvoljen za prehrambene proizvode. Inače znam da su se lese za sušenje povrća, koje se najviše suši u Mađarskoj, proizvodile od plastificiranih pletiva zbog mogućnost lepljenja Proverite da li je takav materijal dozvoljen? Najsigurnije su lese od inox pletiva sa otvorima 3 – 5 mm, a dozvoljene su za korišćenje. Ram može biti od drveta-kuvana bukovina ili drugog materijala.

S poštovanjem,
Vojislav

c32c1vojislav, poštovni ducizr knjigu TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA možete poručiti na telefon 015/513-227

S poštovanjem,
autor

Poštovani Dragane iz Niša, drago mi je što želite da se bavite suvim šljivama i što ste mi se obratili.Nisam hteo da komentarišem Vašu sušararu, ali ću sada, da bi Vam u isto vreme odgovorio za lese. Da bi konstruisali sušaru bilo za koju namenu, a pre svega za šljivu, treba da znate i postavite potrebne tehnološke uslove za sušenje. Temperatura i vlažnost vazduha za sušenje, količina toplog vazduha i cirkulacija, a sve prema količini sirovine u sušari. Kod komornih sušara kao što će biti vaša najveći problem je obezbeđenje potrebne količine vazduha, cirkulacija i odstranjivanje vazduha zasićenog parom.
Što se tiče lesa za sušenje one se prave od inox pletiva sa otvorima od 3 – 5 mm raznih oblika. ram lese može biti od drveta (kuvana bukovina) ili lima. Znači, materijal sa kojim plodovi dolaze u obzir moraju biti od inoxa. (zakon o bezbednosti i HACCP) Ramove za lese ne bi trebalo da se farbaju jer može doći do neprijatnih mirisa prilikom sušenja. Radi zaštite mogle bi biti pocinkovane cevi ??? S poštovanjem V. Marković. (Trebali ste kupiti knjigu Tehnologija proizvodnje suvih šljiva bez koštica, gde je objašnjeno sušenje šljiva u komornim sušarama). Knjiga SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ će biti završena u leto 2011. godine pre sezone sušenja.

c32c1 vojislav, poštovani gosopdine Neniću. Drago mi je da ste dobili moju knjigu iz koje ste mogli videti da je proizvodnja suvih šljiva bez koštica ozbiljan posao. Vi ne možete rešiti vaše dileme prepiskom preko foruma. Zato morate definisati svoje planove, nakon čega se radi program rada koji će dati odgovorr na sva vaša pitanja. To sve ja radim ali treba da stupimo u direktan kontakt. Moj telefon je 015/513-227. S poštovanjam Vojkan

Poštovai gospodine Zorane, iz poruke vidim da želite de se bavite suvom šljivom i tražite pomoć. Problematikom suve šljive se bavim dugo i saradnik sam više firmi u Srbije kojima treba pomoć. Pružam pomoć nekim firama iz Republike Srpske, koji su do mene „stigli“ preko Tehnologije hrane.Zato bi bilo najbolje da me obavestite u kojim oblastima Vam treba pomoć? Izrada programa, Tehnološkog projekt, izgradnja pogona za sušenje i prerdu suve šljive i dr. Zato bi bilo najbolje da pročitate predmetnu knjigu, koja će Vam pomoći da upoznate ovu problematiku i definišete Vaše planove.

c32c1 Vojislav
gospodine Niniću, nažalost traženu knjigu ne mogu Vam direktno poslati.
I drugi zainteresovani iz Republike Srpske kupuju preko prijatelja iz Srbije sa kojim imate redovne kontakte. vaš prijatelj se javi na moj broj 015/513 – 227 i poruči knjigu. Knjigu dostavljam SITY poštom. Kada vaš prijatelj primi knjigu, donosiocu plati 1.000,00 dinara.U knjizi će te naći dosta toga što vas interesuje, a kasnije kada pročitate mogu Vam pomoći, što činim mnogim firmamam koje se bave ovom problematikom, a sa kojima sarađujem. Inače dobro poznajem problematiku sušenja suve šljive i u BiH.

c32c1 vojislav,
poštovani učesnici forma o suvoj šljivi. I pored 3264 pregleda, do sada je bilo svega 27 poruka, što je malo za ovu problematiku. Suva šljiva je imala veliki značaj u privredi Srbije, koji je nažalost izgubila, ali ponovo oživljava ova proizvodnja, jer se šljivarsto ne smanjuje. Zato ovaj proizvod ponovo dobija značaj u voćarstvu srbije.Dosadašnji moj doprinos su tri knjige u ovoj oblasti, a zadnja TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA naišla je na jako dobar odziv. Zbog toga sada radima na novoj knjizi SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, jer je to sorta koja se sada jedino masovno suši u Srbiji. Sušiće se još dugo, jer za novu sortu treba do korišćenja oko 20 godina.Želja mi je da ovaj forum oživi, jer se na njemu mogu sučeliti mišljenja o ra6voju ove vekovne srpske proizvodnje.

Zorane, Predmetnu knjigu šaljem samo Syti expresom.Kada je dobijete Vi im platite 1.000 dinara. Zato me pozovite na broj 015/513-227 i poručite. Kada vam bude trebala pomoć iz oblasti suve šljive mogu Vam pomoći.

mirkice, pojava bele skrame na plodovima suvih šljiva može poticate od plesni ili kristala šećera. Ako je od kristala šećera, prilikom potapanja u toplu vodu skrama netaje.Ako je skrama od plesni ona ne spada ni u toploj niti u hladnoj vodi. I ova pojava plesni je površinskog tipa i ne prodire kroz pokožicu. Moće se odstraniti trljanem plodova između dlanova u hladnoj, a potom u toploj vodi.
Na plodovima stenleja kristali često imaju i crvenkastu nijansu od boje mesa ploda. Nastaju prilikom skladišrenja, kada je vlađnost okolnog vazduha ispod 60%. Ako je vlađnost veća đećeri na pokožici ne kristališu, ali su podloga za ravoj plesni

Hladnjača,

Nisam se dosad javljao u vezi knjige koje tražite, mada sam autor tih kljniga. Prva knjiga je štampana 1986. godine SUVA ŠLJIVA, sušenje, skladištenje, ptrerada i pakovanje, a ja imam još samo dve. Druga knjiga TEHNOLOGIJA sušenja šljiva i prerada i pakovanje suvih šljiva je štampana 1995. godine, a takođe imam još dva primerka. Inače dosta o ovoj problematici možete naći u novoj knjizi Tehnologija proizvodnje suvih šljiva bez koštica. Knjigu šaljem Sity expres-om a cena je 1.000 dinara

Alexxx,
Prvu knjigu koja je štampana 1986. godine SUVA ŠLJIVA, sušenje, skladištenje, prerada i pakovanje imam samo još dva primerka, kao i druge TEHNOLOGIJA sušenja, šljiva i prerade i pakovanja suvih šljiva.
Dosta toga mođete o suvoj šljivi naći i u novoj knjizi TEHNOLOGIJA proizvodnje suvih šljiva bez koštica. Knjiga košta 1.000 dinara, a šaljem je Sity expres-om
Inače za sjaj suvih šljiva koriste se biljna ulja u tankom sloju, a najviše palmino ulje

[Autor]

Članci