Поштовани,није ми намера да полемишем али.Код већег дела човечанства је све што сам навео и још много више се сматра врло пожељним.Шта ћете то је карактеристика Хомо Сапијенса са малим бројем другачијих јединки које су рекао бих пре аномалија популације Човека  на овој планети.

 

У праву сте,паре су наше и ми одлучујемо  шта хоћемо  а шта нећемо да купимо.

 

Само,нисмо у питању нас двојца већ мноштво оних који верујући на реч купујући ракију, бивају малчицке преварени .А и воћари који гаје воћне врсте и сами пеку ракију или продају плод воћа су такође мало преварени од стране расадничара а ови одстране…………..итд.

 

 

 

Плод сваке биљне врсте има своје особености,облик,боју,укус,мирис итд.

Људи плодове биљака користе за различите намене,Између осталог и за справљање ракије.

Током свог развоја  у човеку се развила и жеља за већим ,мириснијим, укусијим ,лепшим ,плодовима биљака у овом случају за справљање ракије.Спознавши могућност интервенције поступком калемљења почесто нарушава законитост мешања биљних врста по хоризонтали и  усудио се да меша биљне врсте и по вертикали и то се полако обија“ о главу“.

Да ли Вам се десило да узмете у руку плод дуње, на изглед репрезентативан облик плода ,боја одговара,помиришете а мирис на дуњу слабашан,укус не баш онакав какав би требао бити.Поносни власник плода с поносом истиче  да је дуња калемљена на  па каже на коју биљку с посредником неке биљке и има плода на тоне само плод има укус некако шљиваст.Ви мислите нема везе кад добро узри биће у реду.Мало сутра ће да буде.

Да ли сте купили лубеницу која је имала укус краставца или тикве?Питали сте шта је ово мајко мила а лубеница калемљена на тикву звану врг.

Дали сте пробали плод кајсије који је имао укус шљиве?

Плод накалемљење биљке има мирис и  укус корена биљне врсте на који је накалемљена.

 

Тако је упропашћена дуња,шљива пожегача или ти маџарка,кајсија вишња…….

Сваки човек има легитимно право право да жели и оствари више,лепше,боље,квалитетније,бољи живот,више пара……………..али нема легитимно право да подваљује.

 

Poštovani,potražite to što Vas interesuje na poljoprivrednom portalu  poljoinfo.com.

Iskustva članova tog foruma je prosto nemerljva a možete i moju malenkost ponešto pitati,jedino ne mogu da garantujem ažurnost zbog obaveza prema studentima  i ostalog što nosi takvo angažovanje

Код поклопаца је велика енигма потрефити праву величину.Ако је само маааллллоооо већи пречник поклопца ,или малллооо мањи,неће добро затворити теглу ма шта чинили.Поступак понављања можете понављати до прекосутра а само ћете себи подићи нервозу а она Вам није нимало нужна.

Произвођаче поклопаца баш брига за тај недостатак ,они имају неку своју толеранцију у којој се мере пречника крећу ,зато увек се мора купити прво мала количина  и испробати па тек онда онолико колико је потребно.

Ми смо бацили тако неколико хиљада комада док нисмо решили енигму.

Аквапонија(савремено име за веома стару технику гајења биљака на воденој површини)јевише будућност али и сада има значај у гајењу биљака на воденој поврчини само у/ и на води али и у комбинацији са гајењем рибе у истој води.Резултати су изнад свих очекивања нпр.гајење салате а успод површине пливају шарани .

Код нас се на овај начин гајења биљака само одмахне руком.Ко ће сад и са тим да се бакће.

И једна важна напомена.За сваки посао и делатност потребна је и извесна количина новца за покретање и извођење дотичног посла.

Не, неовраћам Вас од посла већ да будете спремни и на то јер у аквапонији нема инпровизација и произвољности,али се уложено враћа брзо.Једино ће Вам леђа бити стално мало више савијена па ћете ,док се не навикнете,привијати покоју крупнију новчаницу ради отклањања болова.

Нико се није научен родио а сваки човек може даусвоји свако знање и да га извежба а ако тело може да ту вештину и подржи ето и успеха.

Извињавам се што не могу да Вам посветим више пажње јер су почела предавања и моје обавезе су према студентима велике а посебно због временске разлике па сам претворио ноћ у дан.

Na forumu koji tretira tematiku o poljoprivrednim temama   poljoinfo.com ima i tema o „hladno“ ceđenim uljima.

Iako su to samo pojedninačna iskustva dobrih domaćina, mislim da mogu da posluže .

Кад год се спомену резултати неких истраживања ваљало би знати(ако је то доступно) и ко је то истраживање наручио и платио.И одмах Вам је све јасно.

Интернет је место са пуно полуистина,неистина и понеком истином и зато Га треба користити са великом дозом опреза.Ништа :Здраво за готово.

Можемо се надати да је дете превазишло тегобе и ушло у период нормалног живота.

Ово коментаришем из разлога што смо и ми одн.наш син ,имали тежак случај алергије али на ваздух одн.индустријски смог.Наш син тада двогодишњак(година је била 1977) се стално гушио и лекари су само преписивали инекције од 2 па до 10 уконтинуитету.На тражење да се ураде алергијске пробе су одговарали да то морају да одобри комисија  3 (и словима три)професора.Одбијени смо уз објашњење да су наши лекари стручни за лечење.При том смо сазнали да би такав поступак кошта 6000 марака по третману.Нашем детету је бивало све горе и већ  у безнађу ,случајно сазнам да алергијске пробе прави ћерка фирма Роша у Немачкој.Узмем мед.документацију жену и дете и паре  и запутимо се у Немачку,право у фабрику.

Тамо смо потражили помоћ педијатра пулмолога за помоћ у посредовању.Лекар је позвао неког и после сат времена  смо знали резултат.Алергија на индустријски смог.Медицинска помоћ је састојала из стављања неколико фластера уздуж кичме са обе стране. Ако би се појавила реакција она би била благо до тамно крем боје,код нашег детета је пробни фластер поцрнео.Препорука за лечење је била одведите дете тамо где нема индустрије,магле,где има чиста вода и здрава храна а када уђе у пубертет тегобе ће саме да нестану.Тако смо урадили и тако је и било.

 

Да додам и то да су фластери за проверу на алергију у апотеци у слободној продаји коштале од2 до 5 марака комад.

 

 

 

Књигу имам ја.Нова је  и неотворена.Платио сам је 10 Е и по тој цени је и продајем плус трошак испоруке поузећем.

Poštovani,na kupindo.com u delu za knjige ,stručna literatura,poljoprivreda prodaje se upravo to što tražite i to za celih 131 dinar.Sad,dali će se zadržati dok vidite ovaj post neznam.

Поштовани,књижице о основама гајења биљке аронија одавно нисам видео ,претпостављам зато што је печатана у малом броју .Покушајте путем портала   kupindo.com    да пронађете дотичну књижицу. Али,постоје неколико пољоприврдних портала попут:      poljioinfo.com     или:     poljoforum.rs     где ћете  пронаћи искуствене коментаре произвођача ароније .Постоје и други сајтови где ћете пронаћи основна упутства о гајењу ароније па чак и понешто о преради плода саме биљке као што су :svetbiljaka.com;  baštovanstvo.com  и други………А можете и мене питати путем приватне поруке или мог мејла ,једино нисам увек доступан због природе посла који радим па коментар може и да касни.

 

 

 

 

Поштована Марија,једна од бољих адреса за храну без отрова је Друштво за биодинамичку пољопривредну производњу са седиштем у Вршцу а сајт је:biodinamika.org

Неморате бити произвођач да бисте били члан друштва већ једноставно попуните упитник и после прихвата Вашег упитника постајете равноправни члан и онда Вам се отвара чудесни свет .Тамо ћете пронаћи људе којима је биодинамика филозофија живота без хемије.

Увек се обрадујем када неко хоће да закорачи у немилосрдни свет производње и пласмана оног што хоће да произведе.И увек кажем:Немојте се обазирати на Лакше је произвести него продати.Многима се посрећи па испадне да не могу да произведу колика је тражња за датим производом.Нека се и Вама тако нешто догоди.А морате осетити и када треба стати .

За сваку воћну врсту и сорту постоје одређене    у о п ш т е н е   карактеристике које се могу значајно разликовати од једне до друге пољопривредне године.

Ако сте осуђени на куповину плода ароније преферирајте сорту Елиот из Сибира.Кошта 250$ тона франко Ваше двориште у околини Београда.Плод је 8-12 мм,сочан,ароматичан,има пријатан укус,и што је важно даје много сока а из пресованог остатка се посебним поступком добијају и производи значајни за фармацију ,компаративну фармацију,производњу ликера и прехрамбених боја.

Сорте ароније које се масовније гаје код нас и у окружењу продају се на велико по око 1 евро /кг мада произвоџачи мисле са да је то у бесцење .Не треба плаћати више јер се из плода добије мање сока а из остатка се такоше добије значајно мање осталог.Такође калибрација плодова гајених код нас је изузетно мала ,креће се од 3-3,5мм па у ређим случајевима до 6мм.

Ако се упустите у гајење ароније прво морате имати земљиште 4,5-5,5 Пх вредности добро снабдевено хумусом јер аронија обожава таква тла са водом или на имању или у непосредној близини јер ћете у недостатку воде имати сачму уместо крупог полда.

Расадничари  или продавци садница су посебна сорта људи.Чак и када видите плод на биљци мајки не знате шта ће да вам увале а кад пророди онда је касно и наћи ће сто и један разлог  за оправдање.

Увек је добро потражити више мишљења пре него избројите паре.

 

Месо од ове животиње,месо од оне животиње.Месо од овог дела,месо од оног дела….А квалитет меса нико не помиње.

Е па квалитет меса почиње  на њиви на којој се гаји храна за те животиње.Ако је та храна лоша и месо је мање квалитетно и можете му додавати шта год намислите може се догодити и катастрофа.Одгајивачи хоће више меса на ваги и не презају да га и добију.У готове смеше за исхрану животиња се додаје тешка хемија која везује воду у мишићна влакне која се отпушта на температури од 80-90 степени целзијуса па ето и одговора нашој пријатељици из Македоније.

Додуше,навике и реклама су чудо.А ако томе додамо и беду која је саставни део наших овдашњих живота ето и објашњења.

Лоше месо поправљају блокаторима укуса,на непцима жестоким  и љутим зачинима,бојама које често нису прехрамбене а самим тим ни безбедне за исхрану људи,подмећу изнутрице у млевено месо,а такође и соју и њене продукте као здраве,додају бикарбонате и којекаква хемијска једињења и смеше све у славу боље  зараде.

Ма мука ми је од подваљивача.

Пробајте да се домогнете меса тиграсте буше из биодинамичке производње па ћете видети шта је квалитет меса а самим тим и квалитет ћевапа и осталих месних производа……

 

Узгред,неко се 19.06.2017. окористио мојим именом и написао коментар о коме незнам ништа нити сам познавалац коментара такве врсте .Незнам ни да ли је или није одговарајући па га немојте везивати за мене.Хвала унапред за разумевање.

Нисам  технолог,да се одмах разјаснимо ,али….

Замислите Поштовани да отворите флашу ракије и да замирише зрела кајсија?

Замислите Поштовани да такву ракију гуцнете и задржите мало у устима па прогутате а на непцима имате утисак да држите комадић кајсије у устима?

Ово питање важи за ракију од било које воћне врсте и сорте.

Да би се ово заиста и догодило морају да се догоде многи услови.

-Главни услов је да се не калеми на подлоге које ће умањити првенствено аутентичан укус и мирис дате воћне врсте што се у данашње време тотално занемарује у општој трци за количином рода.

Лаковерним неуким грађанима и одбеглим сељанима данас можете буквално продати шта год хоћете ако сте довољно убедљиви.

Не сумњам да добар део  произвођача поштује правила технологије производње  али ….

Пробао сам ракија из више пецара и ниједна није на мене оставила позитиван утисак укусом на  кајсијевачу,поготово врхунску.

-Други услов је   з р е л о  аромом карактеристичном за дато воће,опрано, пробрано,одвојена коштица,опрана посуда,хигијенски чиста просторија…….

Имам и предлог  да се у оквиру овог Форума организује тематска изложба са дегустацијом и тематским предавањима.А исто тако и осталим темема

 

 

Više Vas je spomenulo da se prvenac pri pečenju rakije baca.Preporučio bih Vam da tu prvu količinu ne bacate već da sakupite u čistu staklenku i ostavite da odleži bar nedelju dana.Za to vreme propremite staklenke deci ipo -dva. svež cvet arnike i na svaki decilitar prvenca staviti 5 sveža cveta arnike i oko 30 grama korena gaveza.U svaku fvašicu prvo staviti koren gaveza pa cvet arnike i dopuniti rakijom prvencem.dobro zapušiti i ostaviti na tamnom suvom, i promajnom mestu najmanje 6 nedelja.

Prilikom upotrebe pomešati ekstrat i vodu 1:2 do 1:3  i mazati bolna mesta.

NAPOMENA: Oova tečnost    m  o  r  a   biti daleko od dečijih očiju i ruku

ТО што Ви Миодраже хоћете је Биодинамичка пољопривреда са свим својим специфичностима и да знате: р а д и.

Јесте,има мало више физичког рада и процедура на које овдашњи свет није свикао и које су му сасвим непознате али је корист обављања оваквог вида гајења хране велика како са становишта здравствене безбедности плодова тако гајених биљака  и самих биљака велика,тако и из угла количине добијених производа.О нутритивној вредности да не причамо.

Има ту и подоста филозофије живљења ,усвајања нових знања и нових вештина и све то се не догађа преко ноћи већ за то треба  времена.

И кад једног дана пробате свој зрео парадајз,паприку,јабуку….запитаћете се Зашто ја за ово нисам знао раније?

Похвале увек значе,хвала.

Моја маленкост је само стручњак за производњу ,гајење и сабирање биљака ,посебно у органској а нарочито у биодинамичкој пољопривредној производњи,и у тој области могу да до извесне мере посаветујем па ко како поступи.

У вези проблема у производњи коју обављате које сам у овој теми прочитао и разумео могу да укажем  нешто  а то је да Вам је најважније имати врло квалитетно брашно о онда долази на ред остало.

Сви пољопривредни произвођачи пшенице и свих осталих биљних врста и сорти од којих се меље брашно првенствено гледају количину приноса а квалитет је у другом плану.ТО је просто тако и јако је тешко пронаћи и купити здравствено безбедну пшеницу одличног квалитета са високим садржајем глутена који је превасходан у пекарству и њему сродним делатностима.Додатна компликаци су и млинари који,у жељи да самељу што више тона нечега, повећавају брзину мељаве па „изгоре“ брашно које после нема калитет и јако се тешко или никако не меси а још теже развлачи и тада никакви прашкови и хемијске шпеције нити рецепти не помажу. То се уочава када сте већ купили брашно.

Један од начина како доћи до квалитетне пшенице и доброг млина је :Друштво за биодинамичку пољопривреду са седиштем у Вршцу .Сајт је:biodinamika.org a лице које би могло да да одговор је Госп.Зоран Петров,генерални секретар друштва и веома угледан произвођач.

Моја маленкост у овоме нема никакав интерес .

 

 

Скоро да нема живих бића која не користе житарице у исхрани.

Ако си мислио на пшеницу она се користи за свачију исхрану само се заљудску исхрану користи тријерисана пшеница ослобођена примеса  семена „коровских“биљака и њихових остатака насталих вршидбом. Исто би требало применити и у исхрани животиња.У исхрани птица то није проблем јер,зобајући,оне позобају само зрна житарица а биљне остатке и семена „корова“не позобају.С рибама је скоро иста прича стим да се ту јако води рачуна о чистоти хране.

 

Наопака пракса је да сељаци купују у млиновима одстрањене примесе из пшенице и то дају стоцине водећи уопште рачуна о томе да то може да се штетно одрази на стоку.

Напомињем да се на пијацама редовито продаје тритикале,клон пшенице и ражи,пун остатака семена“корова“,дебеле опне с много целулозе тешко се кува,ситно је на око,пуно прашине.Једном речју нечисто.Селекционисаноје за животињску исхрану али уз:-Очији ми жито је-код неуких грађана и одбеглих сељана,све пролази.

ГАП-добра пољопривредна пракса-пропоручује да се стоци ,живини ,рибама, даје квалитетна храна.

Здравствене препоруке налажу:-једите квалитетну храну.

 

Мала бара много крокодила и сви би да зараде и добро живе уз што мање рада и труда  уз што мање издатке .Легитимно право.Ако може да скоро и нема трошка,макар за плате .Уз захтев да су трошкови што мањи заборавља се квалитет и здравствена безбедност. Све има своју клијентелу и производња на комад и у серијама.Лош производ нема и не сме имати никакво оправдање ма какве разлоге наводили.То што већина пристаје да ради и  рмбачи  за мизерну плату је њихов проблем јер плата улази у коначну цену неког производа.Лош производ одбијам да купим ма колико био јефтин.Лош производ је плод технолога који га смисли и за који би морало да се одговара.Ако нешто није здравствено безбедно,лоше,без обзира на захтев послодавца,технолог не сме да га реализује.

Госн Миливоје прочитао сам Ваш у опаску више пута и верујте тапшао сам.Необично ми се допало како сте описали схватање и приступ раду.Млади мисле да са мало знања и пуно елана могу да буду поштовани стручњаци с ауторитетом.Ауторитет у професији се стиче знањем,усвојеним вештинама из тог знања и могућности да се то и практично примени.И стално усавршава,до перфекције мајсторства.Има се шта научити и од радника у производњи и немојте се устручавати да то искористите.Нико се није научен родио.

Давне 1960.је мом тати(једном од првих електро инжињера Брозове Југославије ,претходно власнику Мајсторског Писма)директор једног комбината је рекао следеће: Браво инжињеру,баш си мајстор!

Трудите се да такво поштовање стекнете и код мајстора радника  и код послодавца.

Ако има или буде било било шта што је шкодљиво по здравље људи или животиња власник фирме у којој радите,или их саветујете, не сме ни да зна да тако што и постоји, а камо ли да се примени.

 

@julija,има један кувар печатан у Новом Саду давне 1877 године зове се:Стара и нова куина.Сасвим случајно печатала га је моја чукун баба .У тим рецептима сигурно нема хемије а колачи,пецива и теста су,да прсте полижеш.Ако ти је то недоступно било који кувар пре 1960 године ће ти бити добар.

И да знаш,за тако што без веома квалитетног брашна с пуно глутена (нпр. пшеница сорта Банаћанка па бело брашно дупла нула)немој ни да почињеш.Ако на почетку немаш квалитет после ти неће ни требати.

Нек ти се снови остваре.

Небојша просветли нас.Због свеопштег пада квалитета и воћа и поврћа очигледно је да се и остављање зимнице мора мало кориговати па Вас молим  за коментар у том смеру.

Što se tiče pucanja plodova,a da nije graška u navodnjavanju ili previše kiše,ima organsko sretstvo za to.Ako rešava problem pucanja plodova trešnje rešiće i to isto kod Gođija.

Књига  има у књижари и код уличних продаваца ,кошта око 400 динара.

Код нас,у Банату се такав „квасац“ називао комлов и правио се од брашна кукуруза од 100 дана(сад се зове шећерац)пшеничног брашна  и сурутке.1+2 и сурутке колико дође да се направи тесто које се обликује у танку погачу и суши на сунцу док се не окостени(ноћу се покривала да је не овлажи роса).Ломила се на малу парчад и спремала у платнене кесе и чувало на сувом промајном месту.Хлеб се месио једном недељно,обично понедељком а квасац се подмешивао  сурутком дан раније и остављао да накисне на топлом месту.Истини за вољу мора се напоменути да је квалитет садашње пшенице ни близу оне од пре пола века и раније.Сад би једино парирало брашно пшенице сорте Банаћанка,ко је нађе.

Гајење пољопривредних култура спада у пољопривреду па бих напоменуо да мало претражите сајтове који третирају овакву тему,као нпр.poljoinfo.com;poljoforum.rs;svet biljaka.com ;итд.Тамо ћете прочитати свакаква искуства и наћи занимљиве податке које Вас интересују,чак далеко више него у популарној литератури која је доступна у књижарама.При том увек имајте на уму да се мале тајне великих мајстора  не налазе ни у уџбеницима нити на интернет форумима нити се могу,без увреде, џабе добити.Али оно што ћете прочитати може да Вас усмери у добром правцу.

Децо и исписници,јесте добро сте приметили,приликом припреме бозе додаје се и мало сурутке.На 1/2 киле брашна и 10так литара воде  1 деци сурутке(може и растворена у праху).У мојој породици боза се прави ко зна откад`,с времена на време.У лонац од 5 л се сипа око 3л воде и  око 1/2 киле просејаног кукурузног брашна да промешано постоји ко два сата па ставити на ватру да проври,при том стално мешати да не загори.Кад проври подесити ватру да не прска јако и кувати сат времена па поклопити и сачекати још пола сата.Скувано пресути у посуду од 12-15 л или ако се нема у две мање посуде  усути  воде да се добије око 10 литара  масе полако промешати да се изједначи.Проба температуре се ради малим прстом и ако је ни хладно ни топло усути 1 деци сурутке и  1/2 пакетића пекарског квасца(мора да буде свеж) направљеног с мало млаке воде и кашичицом шећера.Поклопи се и свремена на време промеша , па се остави преко ноћи.Сутра дан се процеди,дода шећера по укусу и остави још пар сати да мирује.По подне ,ко воли може да дода лимунов сок,само да се назначи укус лимуна,промеша и преспе у боце које се никако не затварају да не би експлодирале,већ само овлаш.Боце се чувају на хладном месту.Овако припремљена боза траје лети 3-4 дана.

@Тrisa,тражи књигу на било ком пољопривредном факултету и у књижарама.
Дуња је благородно воће и велика је штета што се не гаји више и не користи више и као храна и као медицински корисна биљка.Свака биљна врста и сорта има своје захтеве и ако се тога придржавамо успех не изостаје.
Скрећем пажњу да се „мале“тајне великих мајстора не налазе ни у уџбеницима ни на интернрт форумима.
Прошврљај мало по:poljoinfo.com poljoforum.rs biodinamika.org

Прво да набавиш,прочиташ и добро проучиш Правилник о органској производњи поврћа,воћа, ратарских култура надлежног Министарства пољопривреде па ако нема недоумица крени у читање свега што ти дође под руку од литературе а односи се на дату тему.Надам се да те неће обесхрабрити поступци конверзије тла,сталне контроле,брдо потрошеног новца на „але и вране“…..
Немој да се плашиш није то ништа страшно ни несавладиво и за пар година ето тебе сертификованог произвођача органске хране.
И имај на памети са се тајне великих мајстора не налазе на интернет форумима нити у књигама.
Ту и тамо докучићеш да си пронашао понешто поучно а то може бити теби злата вредно.

Са срећом,да твоје предузеће доживи успех .

Увек је набоље садити бусеноване саднице с“родном грудом“у прописне садне јаме за дату биљну врсту и сорту.Тако превазилазите ограничење садње.
За нашег пријатеља из Хрватске:У здравој земљи богатој хумусом и мноштвом земљишнух микроорганизама расту снажне,здраве биљке способне да донесу цвет и плод максимално карактеристичан за дату врсту и сорту с максималном количином и квалитетом плода.
Постоје поступци и начини да се у органској пеоизводњи отровна хемија не користи или сведе на најмању меру а да се при том не ослаби отпорност биљака на наметнике и/или да се напад наметника ублажи.Без обзира на то што је сезона сабирања плода скоро готова не умањује се значај третмана заштите биљака нарочито у садашњем времену кад има мало сунца и превише влаге.

Биљке су, без обзира што се не чини тако, свесна,разумна и осећајна бића.

Већина жбунастих и дрвенастих биљака се може с више или мање успешности размножавати резницама% успешности ожиљавања може бити различит чак унутар исте врсте и сорте а то зависи од више услова.Први је да мајка биљка буде у одређеној старосној доби ботанички здрава и снажна.Само мали „излет“ на страну од правила и % ожиљених резница може да се смањи.Без намере да мистификујем професију мале тајне великих мајстора се не налазе ни у књигама нити на интернет форумима.

Знам за та истраживања.Код нас је то само мислена именица и врло скупа занимација,на жалост.
Чак сам имао и прилику да једном и пробам тако нешто.Мени се није свидео док су моји пријатељи слатко мљацкали да је све пуцало за ушима.вероватно је ствар навике.Мора да се разуме и још по нешто,све је тамо другачије.Ово што сам написао је само плод личних искустава и формираног укуса и навика,мојих и мојих укућана.Код нас сам пробао и јео много различито припремљених јела и салата од ,код нас укисељеног,купуса.Више пута сам морао да слажем да је лепо и укусно а домаћини су се све облизивали празнећи тањире.То је просто тако,сваком је своје најбоље,најлепше и најукусније.Не треба никог вређати,труд је велики уложен.
Искрено да кажем и сам би волео да прочитам и/или чујем нешто другачије,није никад касно да се човек просветли и нешто ново,а добро,и научи.

То што сам написао је моје вишедеценијско искуство.искуство мојих родитеља и предака.
Нисам по струци технолог,иако сам имао пар предмета на тему технологије чувања и прераде биљака и њихових плодова.Нисам поборник употребе хемије у производњи зимнице и готовљењу хране како за људску употребу тако ни за исхрану животиња,птица и риба осим у неким случајевима када медицински разлози то изричито захтевају.
Испустио сам да напоменем да ће,ако је приозвођач употребио претеране количине азотних ђубрива млечно врење и појава пене на површини расола бити израженија па претакање несме изостати ни 1 дан.Исто тако укишељени купус се неће,без промене мириса и укуса,задржатии дуго па га ваља оцедити,испрати,спаковати и смрзнути.Тако може да се чува више месеци у кућном замрзивачу а више од годину дана у индустријским хладњачама на -30,-40 .Пре употребе је довољно одмрзнути га и одмах спремити као јело јер ће променити укус ако стоји више од 1 дана на ваздуху.
За нека другачија обавештења посетите и сајтове biodinamika.org;poljoinfo.com;poljoforum.rs
Сајтови су србијански и бићете у пријатељском друштву.Као и на овом форуму.

Поштовани, донекле сте осветлили неку од стана проблематике кишељења купуса.Да се не би водио рововски рат нека свако остане на своме.
Један аспект успешности и/или неуспешности кишељења купуса и других биљака и њихових полодова које се остављају као зимница је и начин гајења или начин производње тих биљака.У свеопштој трци за што већом зарадом произвођачи биљака посежу и за мерама које доносе добру зараду а на другој страни због прекомерне употребе вештачких азотних ђубрива плод тих биљака постаје мање или/и неподесан за зимницу,бар онакву каква би требала да буде,без употребе отровних хемијских додатака.
У ери свеопште подвале тешко је пронаћи-купити свеж купус подесан за кишељење.Најбољи је футошки па српски мелез.Тзв.лички(округле лоптасте претешке главице жилавих листова укуса љутог и нагорког до непријатно горког)треба заобићи па макар вам доплатили да га узмете,као и варијетети бијељинског с спљоштеним главицама лепе светлозелене боје величине до 20-25см. Проба на лицу места је једини начин.Проба се и лист и корен листа(оно задебљање на полеђини листа). Љут,горак лист и поготово корен као и лоптаста претешка главица се не купује.
Ако Вам продавац каже да је из Футока заобиђите га.
За кишељење за сарму се купују главице 25см и веће,а нешто малих главица се купи да се уметне и користи се за салату и кување или исечен на танке резанце за справљање укусног „подварка“ с пиринчем и сувим месом..Корен се или сече на четворо до срца главице или се вади(тако је исправно) да би процес кишељења био целовит и истовремен.Сланоћа воде којом се наливају главице купуса мора бити таква да сами себи кажете: Фуј,баш је слано просто горчи.

И претаче се.

Чим се осети мирис да је процес започеоа то је 3-4 дана након стављања.Претаче се свакодневно,нема прескакања,бар 1/4 расола.О просторијама,хигијени,температури је већ речено да не понављам
Напомена! Око процеса кишељења купуса има посла више него око мале бебе.

alesandrolo,сирова кафа коју бисте купили код нас је права катастрофа што се тиче квалитета.

Покушајте да пронађете велетрговце са Рога африке где се гаји кафа одличног квалитета и божанствене ароме а да при том по цени није баук.Напротив веома је јефтина само се овде приказује да кошта скупо како би се забашурило питање зашто пијемо лошу кафу.

Пржење кафе није прављење сателита и желим вам успех у том науму.

Ово је још један од поразних резултата деловања хемијске пољопривреде на земљиште,биљке,животиње и људе.

Да су се на време питали стручњаци разних профила овај циркус би био веома умањен у време кад су гајене биљке(„криве“ за ношење заразе) имале 5-7 листова.

 

Посетите сајт :poljoforum.rs       poljoinfo.com    у делу о воћу и воћним врстама свашта можете пронаћи.

Што се тиче тла у које мислите да садите било коју воћну врсту или поврће знајте да само у здравој земљи богатој земљишним микроорганизмима и хумусом расту снажне,здрав, јаке, биљке које могу да синтетишу аминокиселине протеине и витамине уз помоћ хране из тла кишнице,азота,……..и да дају пуно лепих здравих плодова.

Не,нисам.1938.се у,тада,царском Јапану и стока и људи разбољевали масовно.
Било је и много смртних случајева и велико угинуће стоке.Узрочник је била
храна одн.кукуруз и крмно биље.После око 4 месеца зараза је санирана. Наравно,није све спашено већ само оне количине са блажом заразом.За тадашњу науку велики успех.
У садашњем тренутку имамо пример Мађарске,Румуније,Пољске …(да не набрајам даље)чије су владе озбиљно схватиле опасност и уз помоћ садашњих научних сазнања спасле све што се дало спасти.И не само то,имају и шта да продају на светској пијаци.
Код нас се знање и умеће из тих знања никад није опраштало.

Ваше коментаре посматрам као коментаре врло забринутих људи.С правом.

Радује ме да смо на истој страни.

Појединци из струке су указивали на могоћу заразу и указивали на могућа решења, али се на жалост њихова није слушала.
Моје скромно мишљење је да треба ипак покушати,наравно без отровне хемије,спасти што се да спасти.То су радили јапанци 1938 па и касније неколико пута. Успех није стопостотан али нама би свака количина нешто значила.Овако,једино ће трговци задовољно трљати руке.

И на тараби пише п…а, па ипак није.

После читања коментара ове теме тешко да ћу се одлучити за куповину таквог „меса“.

Споменули сте“бакине орахе“ одн.храну из домаћих башти и њива,ту одмах морамо да се разумемо.Органски произведена храна није никако квргава и неугледна.Напротив.Органски произведена биљка даје плод са свим карактеристикама високог квалитета и нимало не заостаје ни по количини.Облик,укус,мирис изглед,боја….здравствено безбедни производи.
Семе се узима од биљака у потпуној биолошкој кондицији из зрелих плодова
који имају све карактеристике врсте и сорте која се гаји.Не употребљава се никаква хемија нити вештачко ђубриво.

За који дан ће удружење за биодинамичку пољоп.производњу имати годишњу конференцију (biodinamika.org)у Вршцу па изволте.За чланство је довољна и само воља и макар једна саксија с неком биљком.Кад се проба храна произведена у биодинамичком виду остала из конвенционалне производње дође бљутава и неукусна,па не чуди да се у такву храну мора турити нешто да симулира некакав укус.

Швабе нису блесаве и све што раде раде с разлогом.Само се држите упутстава
и посматрајте земљиште као једну оооооогрррроооомммну саксију у којој се гаје биљке.Свака биљка има своје прохтеве и њих треба задовољити ако се жели „и лист и плод“.Обрада тла,ђубрење и заштита су органска с акцентом на пар потпуно природних супстанци и као посебна вредност компост на мало другачији начин справљен и употребљен.
За савете се обраћајте онима који знају да знају и избегавајте оне који се нечим баве.Додуше,и лаицима се покадкад` омакне.

Они који знају да не знају су у великој предности над свима онима који само мисле да нешто знају.Најопаснији су они који мисле да су свезнајући и свемогући и све решавају док трепнеш.Стицање знања,вештина и навика је дуготрајан мукотрпан процес.
Што се тиче сазнавања о ГМО код нас у земљи Србији и у окружењу скоро да и нема информација,осим онога што се може прочитати на понеком сајту.Многи сајтови су нам недоступни јер нам је онемогућен приступ адресном локацијом
Они који ходе по свету су у далеко бољем положају и приступ јавно објављеним подацима је слободан.Извештаји тимова лекара без граница,независних лабораторија,докторантске дисертације,дисертације с пост докторских студија……Ту има једна мала зачкољица,Гуглов аутоматски преводилац ту ништа не помаже.Добро,чак одлично,знање страних језика је императив.
Професори Вам предају оно што је наставним планом и програмом зацртано.Ако би застранили били би санкционисани.Без милости.За пример.Да су необавештени,нису.Колико су обавештени не знам.Ако Вам се пружи прилика да студије наставите негде у некој озбиљној држави па још и на факултету „зелених“сазнаћете много,само се бојим да ће Вам се свака длака најежити од тих сазнања.А једног дана кад будете познати и признати,(то Вам искрено желим)можда Вам се и укаже прилика да то што мислите и хоћете ,јасно и гласно и кажете и да се то и уважи.
Да се може и без отрова у пољопривреди и производњи хране стара је истина.
Наравно вас уче да се само хемијом може нешто направити.Нећу ни на шта да вас наговарам нити предлажем.Биће довоњно да употребите главу и оно у глави.Само ће Вам се касти.

Уз још понеки прецизан податак понуда би представљала пример добре пољопривредне расадничарске праксе.Радује ме да има и оваквих понуда.

У једној држави северно од нас је килограм плода ароније у воћњаку 1 евро,убране 1,5 евра за килограм паковано у паковању од 450 грама у продавници је 2 евра.
Лаковерноглупом свету је лако свашта увалити уз лепо срочену причу.
Не негирам медицинску корисност ароније ,напротив.Врло корисна биљка,само да се употребљава на одређени начин који се умногоме разликује од уобичајеног начина употребе.Пошто нисам лекар не бих се излагао ризику давања савета о употреби.Само бих Вас запитао да ли Вам је икада било који лекар или било ко други дајући Вам „лек“ или лековито средство рекао прецизно коју и какву храну и на какав начин справљену треба јести а коју храну треба при том избегавати.Неке намирнице убитачно делују на усвајање корисних састојака из других намирница,ако се конзумирају заједно или одмах једна за другом.

МНГ(MSG) је отров који разара мождане челије код деце и старијих.Због чега је дозвољен није ми јасно.Исто тако нисте ми јасни ни ви који свакојако ђубре гурате у „месне“ производе.Да имам какву моћ не бих вам дао ни да приђете производњи било какве хране а још бих вас стрпао и у затвор и тамо хранио тим ђубретом. С уживањем.

И полепа чини своје.
Незнање је још већи проблем.Укупно разорно дејство хемијске пољопривреде на тло,воду у тлу и здравље људи просто је немерљиво.Рачуна се да је горе много пута него све активиране атомске бомбе до сада.

Шта год да наручујете поузечем прво прегледајте пошиљку па тек онда плаћајте.Ако Вам се учини шта сумњивим или не одговара порученом враћајте без пардона.После је касно.
Што се цена тиче оне су“одговарајуће“с обзиром на то колико дрндосања има док се не узгоји двогодишња или трогодишња садница.То што хронично немамо пара је друга прича.
Саднице морају бити бусеноване,у одличној ботаничкој кондицији за дату врсту и сорту,здраве,без оштећења.
Не „палите“ се на рекламе.Врло често се догађа да медицински корисно биље из бела света гајено у нашим климатским условима на нашем тлу не даје ни близу очекиване резултате.Имајте то на памети.

Сиромаштво је најефикаснији начин убијања воље код људи.

O ovoj temi bi trebalo pogledati i na: poljoforum.rs i poljoinfo.com
Sajtovi pogodni za neupućene i malo manje upućene kao za one koji bi da provere svoje znanje.

Luksor,ниси у праву.Та сорта шљиве дивљаке се још како користи.Нпр.скоро сви биодинамичари широм света је користе приликом справљања зимнице.У једној ,нама далекој а, озбиљној северозападној држави се државним пројектом подржало подизање читавих плантажа ове воћке.Код нас расте стихијски,ту и тамо покрај сеоских путева и напуштених и запуштених имања.Многи врсни посластичари и искусне домачице не могу да замисле зимницу без неколико тегли пекмеза или џема од ове воћке.Премаз испод чоколадне глазуре на колачима од мака је до скора била једна од добро чуваних тајни посластичара а прави се од џема ове сорте дивље шљиве.Може да стоји ако се добро укува и више година а да не „мрдне“

Заборавих,poljoinfo.com.Taмо је подфорум бели лук.Ма,видите шта све има .

Гоцо,на сајту biodinamika.org подфорум берза хране има можда одговор за тебе.Погледај па се допусуј и можда договори.Иначе ,свим произвођачима садашњи и будућим препоручујем ову адресу.

Гоца 1972 Органска,биодинамичка или конвенционална (по саветима врлих нам ……)?
Дарио,Свака травка има свој значај у природи а ако ти сметају мора се знати које су па се тако и поступак за њихово уклањање разликује.

Оно што сви Ви, који преферирате органску пољооп. производњу,морате да знате је да само у тлу богатом храном( за биљке)добијате биљке у пуној ботаничкој кондицији.Само од таквих биљака можете сабрати здравствено безбедне плодове,са свим карактеристикама дате сорте и са приносима који су по правилу већи од конвенционалне производње а са смањеним трошковима
јер нећете куповати отрове и тако избегавате пестицидне,фунгицидне и хербицидне шокове код биљака.
Препоручио бих Вам одмах биодинамички вид пољопривредне производње.
Нико се није научен родио.

За садњу дудова за производњу ракије најбољи је бели дуд па сури дуд.Црни дуд уме да да киселу ракију.Садне јаме се припремају мало другачије него за садњу осталих воћних врста.
Плодови се тресу ,кад су зрели и слатки(Скоро да сами отпадају),у поњаве,очисте од лишћа и гранчица и стављају у кацу(најбоље дрвену више пута попарену).Кад` шећери пређу у алкохол испећи ракију на традиционалан начин.Ракија не сме: да заудара на џибру,буре, да буде кисела,несме да жари у грлу нити у стомаку.

Драгославе,у Закону о ….чланови 34 до 42 су твоје оружје.Ископирај их и пошаљи продавцу с претњом да ћеш их и пријавити и …Обавести канцеларију Савета потрошача Државе Србије који након пријаве посредују а ако је продавац глупсон …..
Имаш право да вратиш производ без како и зашто,да ти врате паре или замене за други производ.Мој савет узми новац.
Мораш знати да су инсталациони програми интелектуално власништво и да коштају.Драјвери се скидају са сајта произвођача.Ради само са 32 битним драјверима.Инсталирај обавезно седмицу.Још није виђен вирус на њој,за сада.
Клони се малих продаваца и,за сада,куповине преко нета.

Ja sam samo skromni Gardener ali bi me jako zanimalo kako se ostavlja ren a da se ne pokvari i da ostane ukusan.Ako može bez onih E…
Molim Vas da objasnite pobliže.

Upotrebi Salicil bez obzira šta ti budu rekli za njega.

1. PoljoForum.rs
2. poljoinfo.com
Чланове ових форума одликује стручност и спремност да помогну,мање или више,неупућенима.
Моја лична препорука свима који мисле да посаде било које стабло воћа или пак украсну биљку да траже бусеноване саднице.Анализа тла и познавање микро климе је обавезно.Све се важи да би принос био повољан.Такође препоручујем да се обавестите и о биодинамичким техникама бајења биљака.Интересантно и за здравље и за џеп.

Поштовани,поред тога што умете и можете да вршите дестилацију уља из биљака морам да вам скренем пажњу и на важан детаљ који се тиче количине етарског уља у самој биљци у тренутку сабирања биља.Она може да се одређеном техником мало повећа,а то значи и да вам и количина и квалитет самог уља буде већи.

Госпођа Евица Мратинић је професор на пољопривредном факултету у Земуну
и обратите се њој лично,зна ауторка где могу да се купе књиге које је написала.
Занимљиво је и то да је гђа.Мратинић ауторитет када су у питању аутохтоне сорте јабука и крушака и да их истражује једно 35 година.

Занимљива тема и није ни чудо што се ломе копља за и против.Чињеница је да незасити сад трпају у очи јер немају више где ,и неће стати на жалост.Правдање незаситих напретком,бригом о здрављу,новим радним местима може да засени само непаметне.
Свака радња која значи заиста бригу о здравствено безбедној храни, производњи такве хране, мора бити брига свих а посебно људи у власти и око ње,као и стручних људи којима се поверава провера исправности хране и њихова стручна независна анализа.
Када говоримо о ГМ организмима морамо знати да се човек игра мало нечим
што није увек за играње и да тако нешто може бити и опасно и по људе и по животиње и по инсекте и по сав живи свет.
Доста је података из света о штетном дејству такве хране на људе, псебно жене и децу, у државама погођених ратом или катастрофама.Шта ли ће код нас да се пронађе кроз 20 година .Јако ме брине то што се предлог о коришћењу и производњи такве хране нашао и пред посланицима
у скупштини наше државе а они нису стручни да се о томе изјашњавају.
Можда ће да их едукују наши врли стручњаци који су када је била Ченобилска катастрофа здушно тврдили како то није ништа и да неће бити никакве опасности по здравље људи .На жалост и тугу нашу већ бише година нам долази на наплату то њихово није ништа опасно. Лично се плашим да тако нешто не буде и кад су у питањи ГМ организми.Волео бих да једног дана дођем у прилику да морам да се извињавам за све ово што сам написао о ГМО.
ДА не заборавим,моја маленкост је не само прочитала бише од 1 књиге него и научила понешто из тих књига посебно о селекцији и гајењу биљака,како у конвенционалној тако и у органској пољопривредној производњи,и посебном виду такве производње,биодинамичком.

Да би смо били здрави нужно је да поред здраве хране удишемо чист ваздух,пијемо чисту воду,имамо уређен живот,да имамо свој кров над главом,редовне довољне принадлежности,уређену државу……

@ Lumen,raduje me da još neko ima sklonost i jasnu nameru da se hvata u koštac sa ovakvim vidom proizvodnje biljaka u kome se potpuno primenjuje bitan činilac: svetlost sa svim svojim svojstvima.Potrošnja el. energije jeste bitan faktor ali ne i presudan jer se može i malo prištedeti upotrebom raznih korisnih el. uređaja,ali ne treba štedeti na uređajima koji emituju kako količinu svetlosti tako i određene delove svetlosnog spektra i jakost emitovanja istih delova spektra.U ovom vidu poljop.proizvodnje odavno ima različitih iskustava i mahom su pozitivna,više ili manje .Negativnih skoro da i nema.Ako ih ima onda se grdno grešilo.Moje višedecenijsko iskustvo je pozitivno,osim kada smo u ogledima svesno pravili „izlete“.Rado bih se pobliže upoznao s tvojim inovacijama ,a isto tako i moja iskustva podelio s
istomišljenicima.

И ?

На жалост нас који живимо и радимо у модерној Србији све је више „зналаца“ у многим областима и живота и занимања.Грешке ретко ко признаје а још мање исправља.По туђем д…ту 25 батина ништа не боли.
Елем,Као и у већини породица добри рецепти се љубоморно чувају и ретки су они који су спремни да добре рецепте дају и још да буду тачни,е то
је права реткост.
Рецепт за кишељење купуса је из кувара који је печатала моја чукунбаба
лета господњег 1877 у Новом Саду.Рецепт је и у оно доба био у широкој употреби.
–Зреле здраве главице слатког укуса,танких и великих листова који се лако одвајају ,се очисте од спољних листова.Корен се „душмански“ ореже
и извади.Сипа се 1кашичица соли и ређа у буре,кацу,базен да отвор(рупа )од корена буде на горе.Када се посуда напуни поврх главица се
ставе чамове дашчице и камен преко њих(сада се то замењује пластиком и пластичним теговима).Пресолац се прави тако што се у воду којом се прелива купус сипа со и мути СВЕ ДОК ПРЕСОЛАЦ НЕ БУДЕ ТАКО СЛАН ДА КАДА ПРОБАТЕ СЛАНОЋУ КАЖЕТЕ ФУЈ БАШ ЈЕ ГАДНО.Тако слан пресолац се сипа полако преко дасака на купус све док не поплине са шаке изнад купуса.СУТРА ДАН И ПРЕКОСУТРА СЕ ПРЕГЛЕДА да ли треба додати пресолац ако га је купус упио.
Претакање почиње чим се осети благи мирис почетка кишељења и ради се
СВАКОГ ДАНА БЕЗ ПРЕСКАКАЊА .
ЧИМ СЕ ПРИМЕТИ ДА ЋЕ КУПУС ДА „ПРОЦВЕТА“ СИПАТИ У РАСОЛ ВИНОБРАН ДА БИ СЕ УСПОРИЛО КИШЕЉЕЊЕ.
ОКО КИСЕЛОГ КУПУСА ИМА ПОСЛА ВИШЕ НЕГО ОКО МАЛОГ ДЕТЕТА ,ако хоћете добар кисео купус

DA bih nekako mogao da pomognem molim te opiši TVOJ KOMPLETAN POSTUPAK
PRI STAVLJANJU I KIŠELJENJU .Može biti da ,ako imaš sluzi u rasolu, ne postupaš kako treba dok se kupus kiseli i kasnije održava.
Ako ti se sluz javlja samo na ponekoj glavici može biti kako sam već napisao da je to ili oh neke hemije ili sluzi puževa.

@zdravko,da bi odgovor bio moguć potrebno je znati da li si upotrebio dobru sortu kupusa za kišeljenje.Kao što se zna nije svaka sorta kupusa za kišeljenje,već samo poneka kao FUTOŠKI ,SRP.MELEZ.Takođe MORA
se voditi računa i ODAKLE JE kupus.Ovo drugo je bitno zbog toga što
se prodaje kupus gajen u blizini raznih TE-TO i hemijskih indistrija
i to su razlozi da se kupus kvari nakon stavljanja u kacu.Ni preterana upotreba hemije u toku gajenja biljaka ne sme se odbaciti kao uzrok kvarenja.
Preporučljivo je da se,pre nego se kupi cela količina , kupe 2-3 glavice nasumice odabrane i prvo probaju da li su ljute(ako jesu ne kupiti),i razviti listove i pogledati da nema slučajno puževa golaća u njima jer njihova sluz može takođe dovesti do onoga što si pitao,ili da nema „FILA “ od pepela ili nečeg sličnog.Ne kiseliti ni one previše zbijene i teške.
SAMO SLATKE ZDRAVE GLAVICE UZIMATI!
Takođe tehnologija MORA da se poštuje do u tančina inače „ode mast u propast“.
OKO KISELOG KUPUSA IMA POSLA VIŠE NEGO OKO MALOG DETETA (AKO HOĆETE DA KUPUS BUDE P R A V I)

Pisci zakona u zemlji Srbiji kao da se trude kako da nam zagorčaju
život dok se u svetu mnogo toga može i radi drugačije.
@ Aleksandre,ako počneš da radiš to što misliš , treba da znaš i to da
nije sve jedno kakvo ćeš voće staviti u proizvodnju.Da bi aroma tog
budućeg proizvoda bila ona P R A V A i biljke treba da budu negovane tako da daju ono najbolje što ta sorta može da da.To se postiže posebnim baštovanskim tehnikama o kojima se na žalost malo vodi računa i malo ko o njima i nešto zna.Žalosno je i to da ni ljudi nisu još spremni da takve postupke prihvate i primene.
Takođe jako vodi računa i o ZDRAVSTVENOJ BEZBEDNOSTI i sirovina i konačnog proizvoda.
U svakom slučaju sretno.

Gde ima da se kupi masna soda?

[Autor]

Članci