Emina, Vas problem nije usamljen. Mnoge gazde vrse pritisak na tehnologe da izbegavaju u deklarisanju rec „zamena“, jer ta rec signalizira da nesto nije kako treba vec dosta drukcije. Supstitut mleka u prahu skoro da uopste nije mleko; isto onoliko koliko margarin nije maslac, Odgovorni ste pred zakonom a i moralno da potencijanog kupca informisete sta ima u proizvodu koji ce on da konzumira. To je osnovno pravilo deklarisanja „…ne obmanjivati potrosace…“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Pedja, prvo treba imati u vidu dva neraskidiva procesa koji idu jedan sa drugim kada je u pitanju meso i mesne preradjevine, a to su susenje i dimljenje. Danas se dimi i ono sto nekada je bilo nezamislivo, kao recimo riba i sl. Moguce je samo susenje provesti i u skinutoj kamionskoj haldnjaci, ali tu nece biti dimljenja. A, sta je suvo meso bez mirisa i ukusa na dim od zdravog odstojalog bukovog drveta. Znaci, generalno gledano, moguce je i usred leta to dobro izvesti. Za uspesno susenje bitna su tri parametra u komori, a to su: temperatura, vlaznost i protok vazduha; svi su vazni a ovaj zadni najvazniji, jer vezduh je taj koji odnosi vlagu i tako dolazi do susenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Stevia je, jos jednom da kazem, pomodarstvo i novoizmisljeni artikal za dobru zaradu. Nju su nekada koristili Indijanci u Juznoj Americi; ali Indijanaca vise nema. Amerika i Evropa imaju veliku sumnju i rezervu prema stevi, zato sto nije dovoljno proucena i zdravstveno ispitana. Verovatno i jedni i drugi cekaju da vide sta ce biti sa zamorcima u Srbiji, gde je sve dozvoljeno samo da donosi pare. Zadnjih 70 godina je u velikom zamahu Dijabetes – 2. Prvo se mislilo da je problem sto nema dovoljo insulina pa se dodavao i vidu injekcija; pacijenti su ubrzo umirali. Tu je prisutan paradoks da je krv puna secera (hiper-glikemia) i u isto vreme puna insulina (hiper-insulinemia). Mislilo se da  je u pitanju neki „los“ inuslin i opet se injekcijama dodavao „onaj pravi“. Pacijenti su jos vise umirali. Dijabetes – 2 nije problem secera, pa samim tu nema mesta Stevi. Dijabetes – 2 je problem masti. Celijske membrane u organizmu su semi permeabilne i  „znaju“ sta propustaju u celiju i u kojoj meri. Membrana je slozene strukture, gde najveci deo cine masti. Jos je veci problem sa organelama koje se zovu Mitohondrije i one imaju svoju membranu gde su opet masti glavne. Mitohondrije su energane naseg tela. U njih ulazi secer glukoza koja sagoreva i tako ceo organizam dobija energiju za metabolizam i za umni i fiziki rad. Ako to ne funkcionise kako treba krv donosi gukozu, ali ona ne moze da udje u Mitohondriju i tako celija je gladna, organizam je slab, a u krvi ima dovoljo secera. Tako da najdirektine povezivati sece i steviu nema mesta.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

A, sta je secer-saccharosa nego prirodni zasladjivac; dobija se iz slatkog korena tj secerne repe, koja se uzgaja na nasim poljima. Stevia je izvikana stvar sve po americkom principu; prvo nacrni nesto sto je normalno pa onda iznedri nesto svoje sto ti je u interesu radi bolje prodaje i vece zarade. Narod je trosio secer i sve je bilo u redu dok nije dosla televizija i internet i napravili ludilo.

Milivoje Jovic, dipl.inz.preh.tehnologije

Aco, za dobijanje dobre rakije, u ovom slucaju, viljemovke bitne su tri celine. Prva je priprema voca…, i mislim da je to odradjeno dosta dobro. Druga je fermentacija…, a za dobijanje arome to je njvaznije. Treca je destilacija, ali ona ne pravi aromu ali je dobija. Od viljemovke, ako se sve odradi kako treba, mora se dobiti vrhunska dobra i aromaticna rakija. Nasi ljudi grese i u jednom i u drugom. U fermentaciji ne dobiju dobru aromu, a i ono sto dobiju u toku destilacije ne sacuvaju kako treba i dobije se tzv „bezlicna rakija“. O ovome treba puno razgovarati, jer ovo je sustina dobijanja vrhunskih rakija.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 064-1941083

Mita, dosta ste u pravu, samo neznam kako ste uspeli da u jednu recenicu strpate „vise, lepse,…,kvalitetnije,…, vise para…“ Ovo bas sve ne ide zajedno. Zato sam ja izdvojio samo jedno. Dzaba njemu njegovo „legitimno pravo“ ako ja ne pristajem. Pare su u mom dzepu i ja odlucujem jeli nesto hocu ili necu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Napraviti rakiju od sipurka (Rosa canina) je veoma zanimljiva ideja. To komercijalno verovatno nebi bilo isplativo ali bi se sigurno dobila veoma lepa rakija sa specifinom aromama narocito na vanilin. Ono sto je najvaznije jeste da se plod pusti da na drvetu uzri maximalno moguce pa da se tek onda ubere. Kad se ubere tada ga treba skladistiti na odredjenoj temperaturi i vlaznosti vazduha da jos „uzri“, jer sipurak je klimaktericno voce. Onda postupak ide ne isto kao kod ostalog voca, ali ide veoma slicno.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Aleksandra, sve zavisi sta Vam je cilj. Ako Vam je cilj da zaobilanim putem dodjete do diplome i napredujete u pozicijama, onda ste na pravom putu, samo ne zaboravite da se uclanite u Stranku. Znam jedno mesto gde je vise od polovine polupismenih sluzbenika u MUP-u zavrsilo visoku skolu strukovnih studija i to stocarski odsek i odmah dobilo cin pukovnika. Sada narod mora da im daje vece plate. Ako Vam je cilj da steknete dobro i istinsko znanje sa kojim cete sutra da se borite na tezgama znanja, onda upisite tehnologiju na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Neke ispite ce Vam priznati, ostalo cete nauciti. Isti odgovor je i za koleginicu Snezanu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Hvala za Predraga i Sinisu koji su se ukljucili u diskusiju i rekli nesto pametno. Za boterku Miru reci cu sledece: Prestizni sajt „tasteatlas.com“ je sredinom februara objavio lisu najboljih sireva na svetu. „Pljevaljski sir“ je zauzeo 25. mesto. Zanimljivo je da su iza ostali italijanska „mozzarella“ i svajcarski „Gruyere“. Ovo objavljujem za one kojima ce ovaj podatak nesto znaciti, a botovi nek ostanu botovi; oni ionako nista ne znaju osim da samo kritikuju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jelena, vidim da su Vas previse ustrasili i dali Vam nesigurnost. Ja to sve gledam drugacije. Sada cu da Vam prepricam jedno staro pravilo, koje sigurno funkcionise. Ono kaze da nikada ne gledajte i ne slusate negativce i one koji su propali. Kod njih „objektivno“ sve ne valje i sve ne moze. Okrenite se oko sebe i gledajte one koji su uspeli. Vidite sta oni rade i kako rade. Tada i Vi pocnite da radite kao oni, samo malo bolje. Eto tako se uspeva. I ne zaboravite da su teskoce, problemi i padovi sastavni deo uspeha.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Aleksandar, veoma lako mozete da napravite belaj. Svako termo-ulje je veoma higroskopno, tj lako upija vlagu iz vazduha. Pri zagrevanju ono se siri, utoliko vise ako ima vise vode u sebi. Ako regulacioni ventil koji se nalazi na vrhu sa strane ne radi kako treba, a obicno ne radi, onda ulje vema lako moze da prelije i udje u hranu. Tada cete otrovati ljude; ne akutno da se to odmah vidi, vec dugorocno svi ce dobiti cancer. Moja je preporuka da za namenu kojom se bavite nabavite duplikator gde je u plastu za zagrevanje voda. Ako se u takav duplikator ugradi specijalni ventil koji ce regulisati da pritisak bude p=0,5 bar imacete jako dobro zagrevanje i bicete bez brige, Ne zelim da Vas kritkujem, ali Vi spadate u nase tipicne „poslovne ljude“ koji se za savet obracaju tek onda kada nesto zabrljaju. Sve najbolje!

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Dejane, proizvodnja alkohola visoke gradacije od 96% nije moguca bez industrije. Dobiti gradaciju od 75% moguce je na kazanima sa kolonom. Na obicnim „alambic“ kazanima moguce je postici max 60-65% alcohola. Nas Zakon dozvoljava proizvodnju alcohola od max 86%.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsltant

Nije potrebna uopste soda-bikarbona. Da biste sacuvali njenu lepu specificnu aromu potrebno je sledece: Ne prskati visnu nikako, a ne sedam ili vise puta. Rodice koliko rodi. Dopustiti da na drvetu max uzri. Cim se ubere plodove propustiti kroz rotativu. Kominu praviti u buretu od 200 litara, koje mora biti potpuno zatvoreno i na poklopcu da bude aktivirana vrenjaca. Temperatura treba da je 17-18*C, nikako visa; ovo je najvaznije za aromu. Fermentacija treba da traje 10 dana. Posle ovog burad prebaciti u hladjeni prostor na temperaturu 2-4*C. Ovde da ostane takodje 10 dana. Odmah destilisati. Postupak destilacije je jos vazniji za ocuvanje arome. Dakle aroma se pravi fermentacijom a cuva se destilacijom. Ako ste vec napravili kiselu rakiju, tretirajte je CaCO3-om. Kupuje se u svakoj poljoprivrednoj apoteci. Kada se dobro istretira onda predestilisati. Aroma se nece vratiti, ali ce se dobiti podnosljiva rakija za pijenje.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ja sam pobornik svega sto je tradicionalno, u praksi provereno i kao dobro dokazano. Nekada ljudi nisu destilate od 65% cuvali, vec gotove rakije od 45%, To se stolecima i desenijama pokazalo kao dobro. Sto se tice temperature ona je bila ambijentalna u podrumu i ambaru; dakle 18-20 stepeni. U tim prostorima nikako nije moglo biti ispod 15 stepeni.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

E, Tijana, ni sami ne znate koliko ste u pravu. Opasan;  veoma opasan prevarant. Zna znanje i to je najveci problem. Pogledajte na pocetku teme ovog foruma dao sam ja strucno misljenje i  komentar. Niko mi se suprostavio nije. Zasto? Pa, zato sto ne znaju. Najlakse im je da pricaju o ovcama, sisanju i budalama, kako sami sebe nazivaju. A, ja radim svoj posao….i sto je najvaznije dobro mi ide. Jedino mi je zao sto na ovom Forumu nema vise strucnih ljudi pa da razmenjujemo misljenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Evo jedna ideja: Proizvoditi kornete za sladolede i kremove. Potraznja je jako velika, a ulaganja su mala. Potrebe za takvim artiklom bice sve vede i vece. Mogu se prodavati proizvodjacima i prodavcima sladoleda, a i u marketima za individualnu potrebu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Imam puno ideja i sam sam dosta probao. Jedan predlog je; zasto se nebi uslo u program proizvodnje hrane za populaciju koja ne jede zivotinjsku hranu. Danas ima puno takvih konzumenata a bice ih sve vise i vise. Zivotinska hrana je vec odavno bez ukusa, a u poslednje vreme je veoma stetna, jer sadrzi u sebi teske metale, antibiotike, hormone, pesticide, a o drugim aditivima da i ne govorimo. Recimo raditi veoma popularni Cheese-cake, ali veganski.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Na ovom Forumu dosta se izdiskutovalo o strucnoj pomoci od strane tehnologa. Imalo je dosta oprecnih misljenja i to je dobro. Ja bih izveo jedan zakljucak koji bih predlozio svim zainteresovanim. A, to je angazujte tehnologe-konsultante. Zasto? Vlasnik firme dobija brzu pomoc, tehnolog-konsultan ima najbolju moc objektivnog sagledavanja cele situacije i problema, resenje problema krije se najcesce u samoj firmi (tu je i uzrok nastanka problema) samo zaposleni u firmi to ne mogu da primete, tehnolog-konsultant ima puno iskustva iz drugih slicnih firmi pa ce resenje jednostavno preneti i dr. Najlosije resenje je imati „svog“ stalno zaposlenog tehnologa; to vise kosta i nije efikasno. Pogledajmo danas malo koja firma ima pravnika, racunovodju, knjigovodju, bravara, pa cak i prodaju, i td. Daleko je jevtinije i efikasnije koristiti usluge spolja. Znam da sam cacnuo u osinju temu i sada ce na mene i drvlje i kamenje. Ali ako, ja sam spreman da branim svoj stav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

 

Danas kod nas ima dosta „Craft-pivara“ i bice ih sve vise. Njihov otpad je tzv „Treber“. Daje se stoci, a mnogi ga bacaju. Medjutim to je neverovatno hranljiv i zdrav sadrzaj. Probao sam da od njega pravim hleb, veknice od 200 g. Fanstaticno izgledaju, veoma su ukusne i jos jednom nadasve zdrave. Nemci to zovu „Treber-brot“ i jeli su ga stolecima pa i danas. Lepo bi bilo da se kod nas ponuda manjih hlebova obogati ovakvim necim. Jecam je najzdravija moguca zitarica na Svetu. Dok se on sejao i gajio narod je bio zdrav. Jecam sadrzi najzraviji, najlekovitiji i veoma retki biljni polisaharid koji se zove ß-glukan.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Kolaci bez secera su danas sve vise u ponudi i sve vise zahtevniji. Tzv „Energetske plocice“ nisu tipican predstavnik ovih proizvoda, ali se mogu podvesti pod ovu grupu. Sto se tice pakovanja sa ciljem produzetka roka trajanja ima vise opcija. Najbolje je pakovanje MAP. Cak i ono ima vise modifikacija i izvedbi. Koji i kakav ce se nacin odabrati zavisi najvise od planiranog fizickog obima proizvodnje. Proizvodjaci opreme iz Kine nude svoje opcije, ali sam siguran da tehnologija iz Nemacke nudi najbolje resenje. Ovo govorim zato sto sam radio sa obe ove opcije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Imam dobru recepturu i pravilnu tehnologiju za izradu oblandi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Imam kompletan i do detalja razradjen tenoloski proces pravljenja marmelade od jabuka.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Postoje tri nacina da te ljudi ne kritikuju: ne radi nista, ne govori nista i budi nista.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Nov, a nekoriscen.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Svakako da postoji i moguce je dokazati. Da nije tako onda zakonska odredba koja se odnosi na ovo nebi imala smisla.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Preporuka za Vladimira. Najbolji sudovi za kuvanje dzemova nisu duplikatori bilo koje vrste, vec kazani na drva. Kazan treba da je pravilno konstruisan i izveden. Tu je jako bitan odnos izmedju zagrevne i otparne povrsine. Dzem treba da se skuva za cca 90 minuta. Ako je krace nece dobiti zeljena organolepticka svojstva. Ako je duze izgubice vitamine i moze doci do karamelizacije. Kad nas su prisutni duplikatori na termo ulje ili paru i oni nisu to sto treba. Jos manje vakum-ukuvaci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jasmina, potpuno ste u pravu. Ako procitate pazljivo i ja sam slicno kazao. Jedino sto sam naglasio je da dijeta, bilo koje vrste, ne ide zajedno sa grickalicama. Ako podjemo od toga da se dijeta drzi zbog zdravlja i gubitka telesne tezine, a to je jedno te isto, onda grickanje, pa makar u vidu uzine ne dolazi u obzir. Prema poslednjim podacima u Srbiji je preko 57% odraslih debelo. Dece jos vise. A, zasto je to tako. Pa zato sto jedu i kad ne moraju i jos preko mere. Dijeta, bilo koje vrste, nije nista carobno. Jednostavno, manje jesti i smrsace se i bice se zdraviji.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Pod pojmom „grickalice“ podrazumevaju se proizvodi koji se jedu u toku celog dana, uglavnom izmedju obroka. Sustina keto-ishrane je izgladnjivanje organizma i navesti ga da on pocne da trosi stetne produkte u sebi, a potom i sam sebe, prvenstveno masti. Kod keto-ishrane postoji samo jedan obrok u toku dana. Dakle tzv „keto-grickalice“ su nespojiv pojam sa sustinom. Ali, ima puno proizvoda veoma atraktivnih koji se mogu poceti raditi i sa 2.000 evra. Ako me pitate da to odmah kazem onako iz rukava nebi moglo. To bi bio predmet jednog duzeg razgovora.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Koriscenje hrastovog cipsa je novija tehnologija. Nisam ga koristio u vinu, ali kod vocnih destilata jesam i mogu reci da pruza fenomenalne rezultate. Ne svidja mi se to „…za ubrzano starenje…“, jer starenje bilo koje vrste ne moze se ni ubrzati ni usporiti. Starenje je vise vezano za vreme nego za sam proces. Francuzi su najdalje otisli u koriscenju cipsa hrasta, jer imaju neke specijalne sorte hrasta. Posaljite mi sto detaljnije sta ste dobili od njih i prevod koji su poslali. Mogu reci da je ovo jako osetljiva stvar jer ako se malo pogresi moze da se upropasti vinski destilat ili neki drugi vocni destilat, inace koji su do tada bili po svemu besprekorni. Sve to treba dobro prouciti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Svaki proizod mora da je uskladjen sa zakonskim odredbama. Izjava „proizvodeno prema proizvdjackoj specifikaciji br….. od……. znaci da proizovd nije u celosti obuhvacen i definisan Pravilnikom.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

CMC se koristi najvise u izradi sladoleda, dakle izdrzava temperaturu od -20*C i ide zajedno sa mlekom. Ovo je provereno u praksi. Ali, zasto da izdrzava temperaturu ispod -35*C nije mi jasno. U svakom slucaju mislim da moze.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Za previranje vocnih komina za rakije nisu nuzni tzv selekcionisani kvasci, pa ne treba ih kupovati, pogotovu sto nisu jevtini. Radio sam sa njima a i bez njih sa tzv spontanom mikroflorom. Na ovaj drugi nacin dobijao sam bolje rezultate. Spontana mikroflora iz vazduha ima u sebi vise vrsta i sojeva mikroorganizama. Tzv „divlji“ kvasci daju specificne jako prijatne pa samim tim i pozelje arome. Ali raditi na ovaj nacin treba biti jako oprezan i dobar znalac. Jako je bitan sastav komine i narocito temperatura. Dobra fermentacija podrazumeva dobro upravljanje temperaturom fermentacije. Treba se posebno cuvati bakterija, narocito u pocetku.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ana, Vi nemate malu dilemu, vec Vi imate veliki problem. Humus namaz nije jednostavan proizvod i sam je osetljiv jako. Vakumiranje nije samo po sebi nikakav cilj. Ono je nesto sto se dobije ako se pravilno odradi termicki tretman proizvoda. To je Aleksandar jako dobro objasnio, mada ne sasvim tacno. Zapravo, ne radi se o vazduhu iznad proizvoda, vec o vodenoj pari iznad proizvoda.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

milivoje53@gmail.com

Cevapi trebaju da budu: mekani, socni, da deluju malo „gumasto“, da su malo zilavi, da se ne raspadaju, da se viljuskom popreko teze seku, a zubima lako i da su svakako aromaticni i ukusni. Kada se sve to postigne oni ce imati i sjaj na spoljnoj povrsini. Tajna i caka je u pravilnom odnosu masnoca.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Nema tu nikakve enigme i nema potrebe za bacanjem na hiljade poklopaca. Najbolje je od jednog istog isporucioca uzimati i tegle i poklopce. Tada se garantovano sve slaze. Najgore je kada se juri da se nadje jevtinije. Preporucujem svima „Bumbar“ iz Backog Petrovca.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Radim slatke i aromaticne likere od lesnika, oraha i dr voca. Likeri se prodaju u ekskluzivnim restoranima, a njvise sluze za spravljanje egzoticnih coctaila.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

 

Postovani Petre, ja sam zainteresovan kao tehnolog-konsultant.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Medenjaci mogu biti delimicno preliveni i potpuno preliveni.

Prelivi mogu biti:

– cokoladni preliv

– preliv slican cokoladi

– secerni preliv

– gelee preliv

Preliv treba da deluje lepo estetski, da stiti proizvod, da mu daje pozitivne organolepticke karakteristike, da stiti medenjak od isusivanja i dr. Dobar preliv nije lako napraviti ali moguce je. Tu je presudno znanje i iskustvo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jedan anticki mudrac i lekar (to dvoje je nekada obavezno islo zajedno) je rekao da lek bude hrana i da hrana bude lek. Eto neiscrpnog izvora tema za radove. Pogledajte ovaj danas aktuelni virus. Ako je lek za njega krpica i da bezimo jedni od drugih, kako nam zdusno prete lekari, onda ja j…. takvu medicinu. A sta je sa nasim belim lukom, rakijom, cistom vodom nasih potoka i zdravom hranom koju jos imamo ili bi bar mogli da imamo. To niko ne spominje. Nikada ni jedan virus se nije pojavio niti ce se pojaviti za koga nema leka. Takav lek gde bi drugo bio nego u prirodi. Hrana je jedina veza coveka sa prirodom i nema druge jace i znacajnije veze. Danasnji doktorcici, kod nas i sirom sveta, to ne znaju, jer su ponikli od najgorih djaka, a to su odlikasi, bubalice i prepisivaci. Nemojte traziti literaturu za vase diplomske radove. Neka oni budu Vasi i smeli. Opteretite vase profesore svojim idejama i duzni su da vam pomognu. Profesori ne sluze da samo daju ocene. Vas ce zivot oceniti i dati vam mesto koje vam pripada.

Jovana, ne znam sta Vam je cilj. Vidim da jasno isticete isplativost-neisplativost. Jeli Vam cilj samo zarada, cim vidim da ste udarili na mrsavljenje. Danas se svi osecaju debelim, a pogotovu zene. Znaci tu je trziste beskonacno veliko. No mrsavljenje nema velike veze sa cajevima. Ima direktnu vezu sa hranom; manje jesti i imati dobar metabolizam i eto to je to. Dakle tu cajevi nemaju mesta osim kao podvala. Jos nesto; detoksikacija organizma i mrsavljenje nisu blizu jedno drugog. I jako mrsava osoba moze da bude puna otrova pa tu ne treba mrsavljenje vec detoksikacija. Velika je podvala kada neko popije neki caj pa izbaci visak tesnosti iz sebe, a svi manje vise imaju visak, bice laksa za 2-4 kg. To prevaranti pripisuju da je mrsavljenje, a nije. To je samo gubitak na tezini zbog izbacene tecnosti diuretizacijom. Kada je u pitanju detoksikacija, e to pozdravljam. To svima treba i tu su cajevi neprikosnoveni. Ali treba znati da nema uspesne detoksikacije bez kretanja i fizicke aktivnosti. Dakle, sami cajevi su zabluda. Kod nas ima puno biljaka koje podsticu detoksikaciju kroz diuretizaciju. Njih je najbolje koristiti kao tinkture i to iz dva rzaloga. Prvo voda kao caj je slab rastvarac korisnih komponenti i drugo, na povisenoj temperaturi kuvanjem se gube mnoge dragocene supstance. To je jako siroka i kompleksna oblas i voleo bih da diskutujemo o tome. Molim vas da se jave oni koji nesto znaju o ovome i daju doprinos forumu, a ne oni koji ce samo da kritikuju ne rekavsi nista drugo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Postovani kolega Damjan,

ja sam veoma cesto na terenu i resavam probleme u pogonima. Rado bih da Vas vidim tamo ali vi sredite da Vas vlasnici pogona puste. Takodje veoma cesto drzim sa klijentima konsultativne sastanke na Novom Beogradu. E tu mozete da prisustvojete i vidite kako to ja radim. Imam uspeha u svome radu i to je ono cime sam jako zadovoljan. E, sada cu da otkrijem jednu veliku tajnu. Onaj ko je savladao hemije, biohemiju, fizicku hemiju, koloidnu hemiju, termodinamiku, tehnoloske operacije, prenos toplote i mase, difuzione operacije…, e on je tehnolog i moze ljudima da pomaze i resava sve probleme. Onaj ko se uhvati jedne tehnologije pomocu knjige, on nezna nista. Eto zasto sam „protiv strucnih knjiga“. Kazete da je Vasa generacija „muku mucila“. E, ja nisam nikakvu muku mucio, jer da jesam nebih studirao. Nikakav posao od muke nije posao. Ja u mom radu imam zadovoljstvo i uzivam. Zelim da to i drugima prenesem. Imam 67 godina i jos uvek radim. Necu da idem u penziju koju svi jedva cekaju i za nju se grabe. Ja hocu jos da uzivam. Neznam sta u ovim mojim izjavama ima neverovatnog. Svestan sam da se razlikujem od drugih. Dolazili su kod mene kolege tehnolozi da im pomognem da rade. U razgovoru video sam da su oni zaboravili prvu i drugu godinu studija i predmete koje su imali, a to daje tehnologa. Cetvrta godina na koju se svi oslanjaju i daju akcenat je irelevantna. E, tu je caka. Citam da traze knjigu o pivu jer hoce da pokrenu pivaru. Falsch. Sve je falsch.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Namazi i nemarinirani sampinjoni u teglama se ne pasterizuju; oni se sterilisu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Iskreno receno, ja sam mnogo razocaran u knjige koje se pisu i reklamiraju na ovom forumu. To uglavnom rade osobe koje bi nesto da (za)rade, ali bez ikakvog dodira sa proizvodnjom. Oni koji mnogo rade i resavaju probleme u proizvodnji nemaju vremena cak ni da napisu par reci na ovom forumu. Ja sam se uvek zalagao i dalje se zalazem da se ovde pisu problemi i resenja iz proizvodnje. Jedino od toga oni koji citaju imaju koristi.

Rakiji ne treba davati nikakvu aromu, cak ni onu njenu prirodnu. Kod rakije treba voditi tehnoloski postupak tako da se maximalno ocuvaju njene prirodne arome od voca i one nastali pri fermentaciji. Pri ovome je najvazniji postupak destilacije, ali nesamo on. To je slozen tehnoloski postupak ali, pored ostalog, najvazniji u proizvodnji rakija.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Spravlja se tzv kiselo-slani naliv. Kiselina je sircetna. Najbolja je ona koja potice od belog alkoholnog sirceta. U nalivu treba da buce 2,0-2,5% kiseline. Od zacina se moze dodavati sve po zelji. Ako proizvod ne mislite prodavati po prodavnicama i marketima onda cveklu mozete uraditi bas onako kako Vi i Vasi ukucani zelite. Bitno je samo da ne dodajete hemikalije i konzervanse.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

P.S. Jako je lepo kada neko cveklu preradi kao tzv bio-konzervu. Tada se ne dodaje ni sircetna kiselina, vec cvekla sama od sebe pravi kiselinu koja je stiti od daljeg kvarenja. Ovo je jako zdravo.

Necemo „snalatljivost“. Postoje specijalne naprave koje pomocu tanke i zategnute celicne zice koncipirane za ovu namenu i uspesno rezu oblande, wafle, sitne kolace, biskvite i sl.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Aleksandar, Vama uopste nije potreban parni ljustac. To je jedna jako skupa i komplikovana masina. Pored toga za njega bi Vam trebao parni kotao veoma velike produkcije. Znaci u sam startu biste bili onemoguceni za uspesan rad. Parni ljustac moze da Vam savetuje samo neko ko je izasao iz propalih socijalistickih fabrika. Za preradu cvekle birajte sorte koje na poprecnom preseku imaju jako intenzivnu crveno-rubin boju. Takodje cvekla treba da ima sto manje celuloze a nikako vidljive koncentricne bledunjave prstenove. Plodove cvekle razvrstaj u tri grupe: sitne, krupne i srednje. Njih odvojeno raskuvavaj. Voda u kazanu treba da kljuca. Raskuvavanje obicno traje 20-35 minuta; zavisi od krupnoce i sortnih odlika. Plodovi ne smeju da budu potpuno raskuvani, vec samo blansirani. Plodove odmah treba staviti pod hladnu vodu i rukama sa gumenim rukavicama pokozica se skida skoro sama. Jos je ostalo da se nozem ukloni korencic i mesto gde su bili listovi. Sve to ide lako i brzo. Takav plod je spreman za secenje. U teglu prvo usuti nesto vrelog naliva pa potom dozirati isecene plodove. Na kraju dopuniti nalivom do skoro samog ruba. Tegle odmah zatvarati i pasterizovati. Znate, posao dobrog tehnologa nije da samo prodaje recepture. On treba prvo da daje savete kako da covek, pogotovu pocetnik, ekonomski uspe. Jer bez ekonomskog uspeha sve ostalo je dzaba i uzaludno.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Prvo, pita koja ce se duboko zamrzavati ne pravi se na isti nacin kao ona koja ce se odmah peci i konzumirati. Pita posle pripravljanja moze se odmah zamrzavati, a moze se prvo delimicno ispeci pa onda zamrznuti. Najvaznije je da se posle defrostracije i pecenja dobije dobar proizvod. Nebi smelo da se primeti negativna razlika izmedju sveze pecene i zamrznute pa pecene pite. Cak sta vise, ako se sve odradi kako treba pita koja je zamrzavana moze biti bolja. Sta je najvaznije: dobra receptura, dobar postupak spravljanja pite, pravilno zamrzavanje, pravilna defrostracija i pravilno pecenje. Nije bas sve jednostavno, ali je moguce postici.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ugostiteljske objekte, a samim tim i kuhinje, projektuju arhitekte. Oni projektuju i ostale pogone za proizvodnju prehrambenih namirnica. Sve to najcesce rade u tesnoj saradnji sa prehrambenim tehnolozima. I jedni i drugi treba da imaju licence. Za dobijanje licence polaze se u Savezu inzenjera i tehnicara u Beogradu. Arhitekte nisu ucili prehrambenu tehnologiju. Studenti prehrambene tehnologije su imali ispit „Projektovanje“. To je veza izmedju ove dve struke.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Setimo se kako je nekada izgledao ovaj sajt. Forum je vrveo od raznih tema. Diskutovalo se i razmenjivala su se misljenja. Svako je mogao da nesto nauci i sazna. A onda su dosle neznalice i neradnici koji samo pomagaju „…. ko ima skruptu …“.  Oni samo traze, a nista ne nude. Koje ste saznanje ili iskustvo mogli da cujete od njih? Nista. Treba pod hitno ukinuti ovo, jer uskoro niko nece vise otvarati niti posecivati ovaj sajt, a steta bi bilo da nestane.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Ljiljana, ja Vama verujem sve. Ali ne mogu da shvatim da neko dunju cisti i vadi semenu lozu kao da je za slatko. Kod dunje se za rakiju drobi i mulja ceo plod. Kada uzmemo dunju u ruku ona mirise (dunja sa ormara). To dolazi od isparljivih komponenti u prvom redu od etericnih ulja. Ona su lako isparljiva i prelaze u destilat. Od njih sa jonima Ca++ i Mg++ se dobija plavicasto zamucenje. Nijedan put mi niste rekli koje je jacine ta rakija. Predpostavljam da je meka. Kod nerazredjenog destilata toga sigurno nema. Ako destilat svodite sa obicnom vodom sigurno ce se zamutiti. Voda sme da bude sa max 7 dH. Ovakvim dopisivanajem necemo daleko stici. Potrebno je da dodjete do mene i da vam o ovome pricam 2-3 sata.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Normalno je da do ovoga ne dodje. Normalno je da se ovo i pojavi. Sve zavisi od toga u kojoj meri su kostice ostecene pri muljanju. „Plavicasta“ meka rakija kada se prepekne u destilat jacine 65-75% izgubce se i boja i zamucenje. Treba obratiti veliku paznju kada se destilat bude svodio na konzumnu jacinu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Ova pojava se ne sprecava filtracijom; filtracijom mogu da se eventualno uklone posledice ove pojave. Nije problem sto se u jedno te istom kazanu destilisu komine razlicitog voca. Problem je sto se ne vrsi detaljno pranje kazana i celog sistema za destilaciju kada se prelazi sa jedne komine na drugu. Takodje kada se vrsi II destilacija (prepicaje) mora se sve detaljno oprati pa makar se radilo o istoj vocnoj komini. Kada se vrsi svodjenje rakije recimo na 45% nikada to ne treba raditi na celoj kolicini niti odjedanput. Svodjenje se izvodi u 3 navrata. Vazno je da voda nema vise od 7 dH. Prvo se napravi uzorak i on se „maltretira“; sa 25 stepeni stavi se na 2 stepena i to se ponavlja 3 puta. Ovo ukupno treba da traje 14 dana. Ako ne dodje do bilo kakvog zamucenja ili pojave finog taloga onda se moze ici na celu kolicinu rakije. Najgore je kada se sve lose izvede pa se onda trazi savet sta da se radi. Ali, opet, evo saveta. Problematicnu rakiju treba razrediti obicnom vodom do 30% pa je predesitlisati. Destilat pustiti da odlezi 2-3 meseca pa onda izvrsiti svodjenje prema postupku koji sam opisao. Sve ostalo je nesigurno.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Zelim da podrzim proizvodnju gotove i polugotove hrane u konzervama. Ovo su uglavnom jela na bazi mesa i povrca. Na nasem trzistu se oseca nedostatak ovakvog asortimana. Postupak nije mnogo slozen, nije ni skup, ali istina je da je jako zahtevan i odgovoran. Ambalaza moze biti od belog lima, ali se ona sve vise napusta pa se danas prelazi na tzv „meku“ ambalazu od Al-folije debljine 100-200 mmm. Najbolje i najjednostavnije je ici na ograniceni termicki tretman pa proizvod pustiti u lanac dubokog zamrzavanja. Zaposlene zene-domacice trebaju  jelo samo da podgreju i serviraju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Zorane, dali ste veoma malo i uglavnom oskudne informacije. Prvo, neznam koju presu koristiee (hidro, pack, puznu, bucher ili neku petu). Od vrste prese zavisi mnogo i narocito od pritiska na kome radite. Ispresovani sok sme da ima cestice velicine max 0,2-0,4 mm. To sto Vam je sok naizgled „prljav“ znaci da je doslo do oxidacije. Nisu sve sorte pogodne za cedjenje soka. Neke sadrze dosta enzima „catalasa“ i daju prljav sok. Za cedjenje soka od jabuke treba koristiti sorte koje imaju plod jako zbijenog mezokarpa i ciji je mezokarp izrazito bele boje. „Golden delicious“ niposto nije pogodan. U novije vreme najbolje se pokazala sorta „Granny smith„. Kada se sve ovo dovede u red onda se tek moze ici na resavanje problema. Ovo sto sam rekao bi bile osnovne postavke od kojih se polazi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Neki pogresno izjednacavaju energetsku i nutritivnu tablicu na deklaraciji. Onda se pitaju kako deklarisati nerastvorljiva u vodi vlakna kada ona nisu svarljiva i samim tim ne daju nikakvu energetsku vrednost. Ali, daju i te kakvu nutritivnu vrednost. Velika energetska vrednost nije bas pozeljna. Velika nutritivna vrednost je i te kako pozeljna. Slicno tome deklarise se i NaCl iako on nema nikakvu energetsku vrednost, ali je nutritivno i te kako znacajan, jer ga ne treba imati preko odredjene mere.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Zlatko, Postoji veoma veliko trziste za izvoz susenog voca i povrca. Na Istoku je trziste ove vrste nesigurno i nestabilno a ni oni vise ne primaju svasta. Na Zapadu je trziste stabilno jer oni znaju sta i kako hoce. Proizvodjac mora imati bar osnovni standard i dobro sredjen objekat. Oni dolaze da provere. Kvalitet mora biti vrhunski tj evrppski. Pakovanje i deklaracija kako oni kazu i tako zahtevaju da se uradi. Kolicine koje se traze nisu male i to nije lako postici. Dakle, ko hoce ozbiljno da radi a pre toga da investira u objekat i opremu, eto mu dobrog posla.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Medenjaci se obicno peku na t=220*. Treba posebno biti oprezan kada se to radi u pecima sa duvaljkama. Tu temperatura nije jedini vazan faktor. Vazna je jako vlaga u pecnici i kojom brzinom struji vazduh od strane duvaljki. Inace medenjaci su jako osetljiv proizvod, kako po sastavu tako i po nacinu pecenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jos nesto da dopunim. Moderni kazani, pogotovu oni sa kolonom, su prvenstveno namenjeni da dobijanje destilata visokog sadrzaja alkohola. Tu su sirovine prvenstveno skrobne. Kod vocnih rakija da bi se sacuvala aroma koja potice iz voca i ona koja je nagradjena u fermentaciji treba drugacija tehnologija destilacije i tu su najbolji alambik-kazani.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jelisaveta, mogu pomoci oko proizvodnje sterilisanog crvenog pasulja. Sto se tice sampinjona i varikine ostaje mi samo da se krstim. Koji su to kvazi-tehnolozi koji radi na nacin koji su cak i preporucili. Radio sam dugo godina sve vidove prerade i uvek su mi sampinjoni bili beli bez dodataka bilo kakvih otrova. Verujte mi vise nas potrovase neodgovorni seljaci i kvazi-tehnolozi nego sve nato-bombe.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Dusane, pdrzavam Vas u ideji koju imate. Kada bih pisao sta Vam je sve potrebno imao bih bas da se raspisem. Medjutim nije to mnogo i sve se sredjuje za par dana. Redosled bi izgledao ovako: APR, Objekat, Oprema, Tehnolog, Uzorci, Analize, Poljoprivredni inspektor. Naravno o svakoj od ovoj pojedinosti treba dati dodatna pojasnjenja.Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Dusane, pdrzavam Vas u ideji koju imate. Kada bih pisao sta Vam je sve potrebno imao bih bas da se raspisem. Medjutim nije to mnogo i sve se sredjuje za par dana. Redosled bi izgledao ovako: APR, Objekat, Oprema, Tehnolog, Uzorci, Analize, Poljoprivredni inspektor. Naravno o svakoj od ovoj pojedinosti treba dati dodatna pojasnjenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Jelena, sa literaturom se ne otvara pekara, a jos manje uspesno posluje. Za takvo nesto treba vlastito ili tudje znanje i iskustvo. Knjiga ti moze biti samo od koristi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Prilikom kupovine ovakve opreme treba biti jako oprezan. Ne mali broj puta sam se susretao da ljudi kupe nesto sto im slabo moze da sluzi.  Jako je bitno znati razloge zasto se oprema prodaje, kada znamo da je proizvodnja kvalitetnih sokova jako unosan posao. Imamo dobro i kvalitetno voce, a sokovi se traze i lako se izvoze. Jos bih postavio 2 pitanja: 1.- gde je masina za pranje voca, ako je linija kompletna i 2.- i onda cemu sluzi ona i onakva transportna traka.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Mnogi me zovu i pitaju sta da rade sa osusenim povrcem kada se kod nas uvozi iz Kine sve i svasta pa i suseno povrce. Nevolja je sto je to povrce niskog kvaliteta, nije provereno a prodaje se po jako niskim cenama. Nasi proizvodjaci ne mogu da se u te cene nikako „uklope“. Nase finalizatore, proizvodjace suvih zacina i supa, to mnogo ne zanima. Njima kvalitet nije mnogo bitan, vec samo zarada. Kako naci tu resenje? Moj predlog je sledeci. Nastaviti sa proizvodnjom visokokvalitetnog susenog povrca. Izlaz naci na zapadno-evropsko trziste. Oni znaju sta je kvalitet i cene ga. Procitajmo pazljivo sta je pisao gospodin Milutin u predhodnim komentarima.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsutant; 062-8286083, 064-1941083

U sok od nara niposto konzervans. Tehnoloski postoupak zavisi od koga se nara pravi sok; od gajenog ili od divljeg. Radio sam sok od divljeg nara; predivan je za pijenje i nadasve lekovit. Oni koji imaju divlji nar u svome okruzenju mogu da naprave dobar busines sa ovim proizvodom. Proizvodnja je relativno jednostavna i ne trebaju sve masine kao u predhodnom prikazu. Sok koji se napravi onako kako treba moze da traje do 2 godine bez ikakve opasnosti od kvarenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Od aditiva nista ne treba da se dodaje. Borovnica nece niposto da se ubudja ako se pravilno osusi. Postoje dva nacina susenja: konvektivni i kombinovani. Ja zagovaram ovaj drugi nacin jer daje bolji randman i daleko bolju organoleptiku. Plod bude osusen, ali ne i cvrst i sparusen vec socan. U svemu ovome kljucna stvar je susnica koju treba pazljivo odabrati. Kada se odabere dobra susnica onda se odredjuju parametri susenja. Borovnica je jako osetljiva i parametri ne smeju biti suvise agresivni.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Nemojte tako olako da napadate Draganu. Kazete da nema cinjenice. A ko to ovde ima i gde i na kome institutu ste ih stekli. Ja se potpuno slazem da na internetu ima svega i da je sto se tice istine potpuno nesiguran. Ali ovo nije strogo naucni forum. Ovde svi mi iznosimo svoja misljenja i razmenjujemo misljenja. Imam utisak da je Draganu napao neki proizvodjac mleka ili neki bar trgovac mleka. Ja se do sada nisam oglasavao po ovom pitanju jer nemam cinjenice i nemam dovoljno znanja o ovome. Ali to ne znaci da ovde mogu samo da pisu pedijatri i drugi doktori. Oni bar ponajmanje znaju o ovome. Osim ako unapred podjemo od toga da su oni apsolutne sveznalice.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Kolaci su veoma sirok pojam i veoma heterogena paleta proizvoda. Ima ih koji sami po sebi mogu trajati i do 4 meseca a ima ih koji ne mogu vise od 4 dana. Svi ostali su izmedju. Kojima se zeli produziti rocnost pasterizacijom? Sto se tice mene u samu pasterizaciju kod ovih proizvoda i kako je opisano izrazavam veliku sumnju. Pre bih razmatrao mogucnost sa MAP-om.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Kolega Zeljko i ja se sa Vama slazem u svemu osim u jednom, a to je da su Propisi ogranicavajuci faktor. Ja mislim da su Propisi pozitivan podsticuci faktor koji nas nagoni da radimo bolje. Takodje oni nisu nametnuti spolja nego ih sami stvaramo. Propise o cokoladi donose tehnolozi zaposleni u toj oblasti. Takodje propise u pekarstvu donose tehnolozi iz pekarstva. Ne svi nego oni najbolji. Propisi hoce da one koji nisu dobri nateraju da budu dobri. Secam se dobro vremena kada su se „organic“ sokovi pravili u kadama od kupatila. To je ono „zlatno doba prirodne rakije zozovace“. Neki i danas duboko zale za tim vremenom. Ja ne. Daleko ga bilo i nikad se ne ponovilo. Preko 40 godina radim u ovoj oblasti i uvek sam ljude savetovao da rade po propisima. Oni koji su me poslusali danas imaju dobre i uglavnom stabilne firme. Oni koji su mislili da moze drugacije uglavnom ih nema na trzistu. Trziste je samo po sebi jako surovo. Ono donosi krajnji sud za sve. Ono odredjuje da neke firme i proizvodi traju, a ovi drugi mogu samo da se ljute. Molim Vas kolega a i ostale da se ne ljutite na mene zbog ovakvog komentara.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

U medeljak se obicno dodaje biljna mast, mada i ne mora. Maargarin se ne dodaje. On se dodaje u tzv „medeni kolac“, koji je slican medenjaku ali nije medenjak. Inace kada se u medenjak dodaje biljna mast ona u testo unosi svoje plasticne karakteristike i deluke kao omeksivac te tako utice na konzistenciju testa. Dakle ona utice na cvrstocu testa i daje mu, uslovno receno, pokretljivost. Mast smanjuje skupljanje testa prilikom mehanicke obrade. Najbolje je istovremeno dodavati rastopljenu masnocu i vodu u brasno. Tada dolazi do optimalnog razvoja testa. Mast pomaze da voda izvrsi sto bolju hidrataciju proteina i skroba. Mast koja se koristi mora da je dovoljno plasticna i ne sme biti krta.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Jedna je stvar sta je zakonom dozvoljeno, a sasvim je drugo sta je bezbedno. Zkoni mnogih zemalja su do juce propisivali dozveljene vrednosti mnogih aditiva i konzervanasa, a sada iste te zemlje strogo zabranjuju ono sto je do juce bilo dozvoljeno. O cemu se radi? Radi se o naucnim saznanjima. Nema konzervansa koji nije stetan za zdravlje, makar i u najmanjim kolicinama. Mozda je K-sorbat najmanje opasan jer se u organizmu razlaze do neskodljivih komponenti i urinom se izbacuje napolje. Ali pri tome trpe jetra i bubrezi. Zato, pogotovu kada su veoma mala deca u pitanju najbolje je ne koristiti konzervanse. Do pre 100 godina vekovima se zivelo bez njih pa moze i sada.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Infracrveni talasi su deo spektra svetlosti i nema ih u rerni „najobicnijeg smederevca“. Tamo se nalazi toplota koja je nastala sagorevanjem drveta i prenosi se konvekcijom. To je najzdraviji termicki tretman hrane.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Darko, mogu Vam pomoci. Radim takav posao vec deset godina i to veoma uspesno, od pocetka do kraja. Posto ima tu dosta da se prica izbegavam ovakav vid davanja saveta vec upucujem na direktan kontakt. Od mene cete dobiti sve relevantne informacije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Mora li sve bas u studijama da pise i jesu li studije jedino merilo istine. Uglavnom sve studije su narucene i unapred placene. To je kupljena istina. To rade oni koji imaju ekonomskog interesa od takve istine. Mnoge studije su pisale da niposto ne jedemo svinjsko meso a pogotovu ne slaninu. Danas stvari stoje sasvim obrnuto. Citao sam puno istina da je suncokretovo rafinisano ulje zdravo i da je margarin zdraviji od maslaca. Danas je sasvim obrnuto. Citao sam da je plasticna ambalaza bezbedna i da ima niz prednosti, pogotovu PET ambalaza. Danas je sasvim obrnuto. Tako mozemo redjati u nedogled. Ono sto je istina danas ne mora da ce biti i sutra.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Zdenko, hrana pri konvencionalnom zagrevanju se zagreva tako sto se stavi u metalnu posudu i zagreva se; nikako ne sme u plasticnu. Hrana pri zagravanju u mikrotalasnoj pecnici se zagreva tako sto se stavi u plasticnu posudu i zagreva se; nikako ne sme u metalnu. Mala razlika…..?!?

Bobane, i ja kada sam ucio malo hemije i fizike nisam cuo za ovo. Cak i na fakultetu se nije o tome mnogo ucilo. Tek kada sam poceo da proucavam elektro-hemiju saznao sam nesto vise. Ja svojim ocima nisam video moju majku onog momenta kada me radjala, ali cvrsto verujem da me je ona rodila.

Marko, „ozbiljni“ ti lepis razne etikete onima koji se potpisuju sa tehnolog. Nismo videli kako se ti potpisujes. Hajde daj neku izjavu pa da o njoj diskutujemo. Ovako samo blatis one koji nesto rade i to saopste.

Zavisa, kolega sve je tacno sto si rekao.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jedno su zacini, a drugo su aditivi. Aditivi se moraju deklarisati, a zacini ne moraju. Aditivi su vestacki i stetni, a zacini su prirodni i zdravi su. Lepo je ko ne dodaje aditive i ja takvu tehnologiju preporucujem. Zacini su mnogo komplexni od aditiva. Ne mogu javno objaviti koji su zacini najbolji za meso i cevape. To samo mogu u licnom razgovoru. Ali, moram da podvucem da zacini sami nisu dovoljni ako sve predhodno nije odradjeno kako treba.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Vlakna, hemijski gledano, spadaju u ugljene hidrate, ali posto ne mogu da se vare, vec korz organizam porolaze takva kakva su samo nabubrela, samim tim ne daju energetsku vrednost i sa tog stanovista nisu zanimljiva. Ona se deklarisu da bi potrosac bio informisan kakvu hranu jede. Sto je vise vlakana time je hrana bliza prirodnoj. Isto tako, natrijum-hlorid ne daje nikakvu energetsku vrednost, ali se deklarise da bi potrosac znao koliko ce uslovno receno srce opteretiti. Dakle, nije sve energetska vrednost i nije ona najvaznija. Recimo, za mene bi bila najvaznija informacija, da kada pojedem neku hranu, u kom ce pravcu otici pH u mom organizmu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Mikrotalasna pecnica je veoma stetna. Ona radi na principu jakog elektro-magnetnog polja koje molekul vode izduzuje u jedan neprirodan molekul koji se zove dipol. Ovaj dipl molekul se vrti oko svoje ose veoma velikom brzinom. Pri tim rotacijama nastaje haos pri kome molekuli vode se nenormalno sudaraju i tako se stvara toplota pa dolazi do zagrevanja proizvoda.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Nije lako postici da rakija ima onu pravu aromu svojstvenu vrsti i tipu rakije. Za to su potrebne 3 krupne stvari.

1.-  Voce mora biti zdravo i samo po sebi aromaticno. Bere se u optimalnom stepenu tehnoloske zrelosti. Posle berbe voce treba jos da odstoji pogotovu ako je klimaktericno jer se tada nakuplja najvise arome.

2.-  Mnogi neznaju da je fermentacija najvaznija za dobijanje arome.

3.-  U postupku destilacije ne dobija se aroma, ali se ona tada najvise moze izgubiti. Destilacija sluzi da pravilno razdvoji pozeljne od nepozeljnih komponenti.

Dakle nije sve jednostavno. Da bi se napravila vrhunska rakija treba puno strucnog znanja i iskustva i to nije moguce u jednom odgovoru sve objasniti. Da bih nekome pomogao potreban je licni kontakt i razgovor na mestu proizvodnje.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Da se nebi javljali problemi u ovoj proizvodnji bitna su tri momenta:

1.- Sastav ukrasne prelivne mase. Iz onoga sto sam procitao kod predhodnika to nije to.

2.- Nacin kako se temperira prelivna masa

3.- Nacin kako se hladi gotovi proizvod.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Imam iskustva u konditorskoj industriji. Sa uzegloscu se nisam susretao jer smo moje kolege i ja sve preduzimali da do nje ne dodje. Kada dodje onda je sve kasno; proizvod postaje neupotrebljiv i steta je tu. Do uzeglosti moze da dovede vise uzroka: kakve su polazne sirovine po svojim osobinama, sastavu i kvalitetu. Takodje moze da do toga dovede neuslovno skladistenje. Zatim oprema na kojoj se radi moze da bude uzrok. Za kraj sam ostavio recepturu i tehnoloski postupak kao najvaznije i najcesce uzroke. Kada bih o ovome pisao pojedinacno imao bih stvarno da se raspisem. Bez neposrednog kontakta i razgovora ne moze se nista resiti. Da bih nekome pomogao meni je najvaznije da saslusam njega; koje i kakve sirovine koristi, po kojoj recepturi radi i na koji nacin. U tome se najcesce krije greska.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Srdjane, u rakiju prirodnu dunjevacu dozvoljeno je dadavati samo kalamer-kuler u cilju korekcije boje i nista vise.

Slavisa, imam iskustva i radim rakiju od meda, tzv. Medovacu. To je jako lepa rakija sa nizom svojih pozitivnih osobenosti. Nazalost kod nas je ima malo. Finansijski je jako unosno praviti je. Ko je zainteresovan mogu da izvedem finansijsku konstrukciju. Cak sta vise, isplativije je prodavati rakiju od meda nedo med kao takav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Katarina, za tumacenje Pravilnika obratiti se nadleznom poljoprivrednom inspektoru ili nekom dobrom iskusnom tehnologu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jelena, nije doslo do propusta u proizvodnji; jos manji je uzrok skladistenje proizvoda. Uzrok je seljacka pamet i nacin razmisljanja. Znate ono „… pa sok valjda znam da napravim…“. A kada pred sobom vidi probleme i vlastitu stetu onda ide ono „… ima li neki tehnolog da zna…“ Ovo o cemu Vi pricate nije sok, ponajmanje vocni. Jadan narod, a pogotovu deca koja piju buckurise iz takvih umetnickih radionica pod nazivom „domaci“. Bilo bi sasvim u redu da sada zavrsim, ali necu. Mogu Vam pomoci ako problem niste resili do sada. To ne radim ovako dopisnim putem vec posetom kod Vas ili da Vi dodjete u Beograd.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Luka, nemam nista protiv Ivanovog misljenja, ali sam siguran da tu nikakvi stabilizatori ne mogu pomoci. Ti nemas dovoljno cvrst zele, a to znaci da ne valja receptura ili/i tehnoloski postupak. Promeni i jedno i drugo. Dobor zele ima dovoljnu cvrstocu, ima sjaj na prelomu (dakle lomi se) i ne sme imati sinerezu. On mora imati uravnotezen odnos secer:kiselina. Ovo je u recepturi najvaznije. Dakle nista ne moze biti otprilike. Receptura mora biti prava.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Nebojsa, najvaznije je da nadjete dobrog tehnologa. Sasvim je irelevantno koliko ce te ga platiti. Tzv „aranzman“ funkcionise najcesce putem ugovora. Cena ne sme biti visoka. Tehnolog ne sme biti pretplacen, mada skoro svi odreda sebe precenjuju. Najvaznije je sta ce on i kako odraditi. Mnogi tehnolozi ne postignu ni priblizno onaj kvalitet koji se od njih zahteva. A nisu retki ni oni koji nanesu veliku stetu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsutant; 062-8286083, 064-1941083

Vesna, kao prvo, nije dobro sto se raspitujete „…koliko to sve kosta novcano…“. Obicno, koliko znam sa tim pitanjem malo ko odmakne od pocetka, tj. ne uradi nista. To kosta koliko kosta i tu se ne moze nista promeniti. Iz iskustva cu reci da „to kosta“ okvirno 5000-10000 din, dakle podnosljivo je. Sto se tice vremena dobijanja svih papira tu je stvar jos podnosljivija. Sve ide jako brzo. Recimo za mesec dana mozete ima sve i krenuti sa proizvodnjom. Nisam bas siguran da li pouzdano znate sta Vam sve treba od papira. Meni se dopadaju osobe koje krenu odmah u ostvarenje svoga cilja pa kada naidju na prepreku onda traze pomoc. Vas zamisljam kako sedite u toploj sobi (januar je) i mastate li… mastate. Susreo sam se sa puno osoba koje su jedva cekale da ogreje sunce pa da krenu u ostvarenje svojih velikih ciljeva. A onda prodje leto a one ne ostvare nista. Sunce je bilo suvise jako. Voleo bih da nisam u pravu kada ste Vi u pitanju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Luka, tu moze biti dosta razlicitih uzroka, ali najverovatniji je da ne valja raceptura. Neko ti je podvalio losu recepturu ili si je sam skinuo sa interneta. Potrazi pravu recepturu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Milice, postavljate pitanje „…da li moram zaposliti tehnologa…“ Pa, iz Vaseg teksta se vidi da bi Vam bio potreban tehnolog, jer se, kako sami priznajete, ne razumete u propise. Nije posao tehnologa, kako uglavnom svi mislite, da sastavi recepturu. Prvi i osnovni posao tehnologa je da dobro poznaje propise i da proizvodnju vodi po propisima, tako da krajnji proizvod bude bezbedan za potrosaca. Tehnolog je odgovorno  strucno lice, koji pred zakonom odgovara za Vasu proizvodnju. To nikako ne mozete biti Vi, a neko mora da odgovara, jer Vase proizvode ce da konzumiraju deca i mladi. A, tu nema sale; to je ozbiljna stvar. Nasa deca su odvise ugrozena sa svih strana svim i svacim, pa samo im tu treba dodati jos nekakve sumnjive veganske kolacice. Evo da Vam najdirektine pomognem: 1.- Registrujte firmu i sifru delatnosti u APR-u. 2.- Morate imati uslovan objekat sa minimalnim higijenskim uslovima. 3.- Treba da posedujete odgovarajucu opremu. 4.- Morate imati tehnologa po ugovoru. To ne znaci da mora biti zaposlen svih 8 sati svakoga dana. Platite ga kada Vam je potreban i koliko Vam je potreban. Uslov je da nadjete zaista dobrog tehnologa. 5.- Potrebno je da uradite uzorke Vaseg proizvoda. 6.- Uzorke treba da date na analize kod verifikovane ustanove. Atest koji dobijete mora da garantuje da je Vas proizvod ispravan i da odgovara vazecim propisima. 7.- Treba da kontaktirate poljoprivrednog isnpektora koji je nadlezan za teren gde se Vi nalazite. 8.- Ako je sve u redu inspektor ce da Vam da dozvolu da mozete legalno da proizvodite i stavljate u promet Vas proizvod. Tako bi to trebalo u najkracem da izgleda. Sve ostalo je kriminal.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultan; 062-8286083, 064-1941083

Sve komponente za probnu proizvodnju piva mogu se nabaviti u „Moje pivo“ ul. Dusanova 220 – Zemun

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Prilikom spravljanja likera koristi se uglavnom aromaticno bilje. Ono treba da da diskretnu aromu likeru. Probajte italijanske likere pa cete videti da nije lako, ako je uopste moguce, da se odredi koje je bilje dodato. Samim tim je vec ogranicena kolicina bilja koja se moze dodati. Koje ce se bilje dodati i u kojoj kolicini to je tajna svakog proizvodjaca.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Radomire, Vi kao i vecina drugih, skrtarite na podacima. Da bih Vam mogao pomoci trebao bih da znam koja je kolicina alkohola u vinu, koliko vino ima kiselina, koji je zaostali ekstrakt i koliko su od toga seceri. No bez obzira, uradite sledece: napunite jednu flasu vinom, zatvorite je hermeticki krunskim zatvaracem i pasterizujete u vreloj vodi t=80 stepeni z=20 minuta. Vreme racunajte kada je temperatura u flasi blizu 80 stepeni. Flasu ohladite, vodeci racuna da ne pukne. Flasu stavite na neko jako toplo mesto, recimo da je temperatura oko 30 stepeni. Posle 2 nedelje proverite stanje. Ako se nije pokvarila i po svemu ostalom je u redu, primenite ovu metodu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

P.S. Ne mogu a da ne kazem sledece. Ja na ovom forumu pomazem ljudima i to cu uvek ciniti. Mene na ovom forumu mnogo kritikuju. Najvise me kritikuju oni koji naikada nisu nista kazali osim sto kritikuju. Gde se vidi kod mene reklamiranje. Ako ostavim dva telefonska broja to je samo stoga da mi se mogu obratiti oni kojima je potrebna moja pomoc. Ostale najlepse molim da me zaobidju.

Koleginice Radmila, nemoj da se ljutite. Na licna pitanje ne odgovaram. Sto se tice soka to je pasterizovani soki. Na sva strucna pitanja odgovoricu Vam i svima drugima. Da Vas odvedem da vidite ne mogu, jer to nije moj pogon nego onoga kod koga radim. Pozdrav. Milivoje

Bojane, moje telefone vec imate, a e-mail je: milivoje53@gmail.com Mozete se javiti. Pozdrav

Imam najbolje rezepture i tehnologiju za spravljanje ketchupa, sauce-va, preliva, dresinga i umaka. Rezepture su proverene u praksi i vec uveliko uspesno deluju na trzistu. Ko je zainteresovan neka mi se slobodno javi. Ko nije neka ne provocira.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Koleginice Radmila, sta znaci to „…a gde pravis sok od aronie…“, koliko je to bitno, ako je uopste bitno i sta hocete tim saznanjem da postignete. Morate da to saopstite javno. To su seljacka pitanja i ja na njih ne odgovaram. Ono sto je bitno za ostale je da sam otisao dalje i da sam tropine od izcedjenog soka aronie fermentisao i dobio samo tako dobro rakiju. O tome mozemo pricati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

 

Marina, clan 2. Pravilnika daje Vam „zeleno svetlo“ za proizvodnju takvog proizvoda. Tri stvari su tu bitne; proizvod mora biti potpuno ispravan i zdravstveno bezbedan, ne smete mu dati nijedan naziv iz nomenklature Pravilnika, dakle morate smiliti posebnu odrednicu za proizvod i morate uraditi proizvodjacku specifikaciju. Uradite uzorke proizvoda i zajedno sa proizvodjackom specifikacijom ispunite zahtev za analizu. U zahtevu naglasite da je proizvod proizveden po proizvodjackoj specifikaciji. Proizvod dajte u verifikovanu ustanovu na analizu. Izbegavajte „lokalce“ jer oni nmogo ne znaju i drze se slepo Pravilnika. Predlazem da to bude Instirut za meso na Dedinju. Dobicete sigurno atest o ipravnosti. To Vam daje za pravo da mozete takav proizvod proizoditi i uz odgovarajucu deklaraciju stavljati u promet.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Voda za privravljanje bezalkoholnih pica ne treba da ima tvrdocu 0 (nula) dH. Cak sta vise ovakva tvrdoca je krajnje nepozeljna. Na opremu deluje korozivno a na ljudski organizam veoma stetno. Najbolje je da voda ima oko 14 dH tvrdoce. Ono sto je jos vaznije jeste da u sebi nesme imati rezidue hlora. Ono sto je iznad svega ovoga jeste da mora biti potpuno mikrobioloski i hemijski u granicama ispravnosti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Rinfuzna pakovanja i transportne kutije nisu jedno te isto. No, bez obzira na sve, oni ne treba da sadrze nutritivne tabele. Nutritivne tabele mora da sadrzi tzv. pojedinacno pakovanje proizvoda. A, to je ono pakovanje koje dolazi direktno u ruke potrosaca. Sve ovo o cemu se prica sluzi tome da potrosac treba da bude obavesten. Mnogi proizvodjaci, sa pravom, na transportne kutije ne stavljaju etikete vec tzv. „vignete“, koje vise sluze trgovcu nego potrosacu. Takvo pakovanje potrosac niti vidi niti dolazi u dodir sa njim. Transportno pakovanje ne dolazi na rafove marketa. U transportnoj kutiji se nalaze pojedinacna pakovanja koja moraju da su strogo po zakonskoj regulativi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Od tresnje je najbolje i najisplativije praviti rakiju. Moze se dobiti rakija vrhunskog kvaliteta. Da bi se dobila takva i da bi se dobio dobar randman treba konsultovati iskusnog tehnologa na ovom polju. Za ovakvu rakiju nema problema na trzistu; ima veoma veliku prodju u izvozu. Nemci narocito visoko cene ovakvu rakiju. Oni je zovu „Kirschwasser“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083,064-1941083

Treba sto vise biti povezan sa selom. Jedino selo moze biti siguran izvor zdrave hrane. Zravu hranu ne moramo uvek kupovati. Uzgajajmo je sami ili ucestvojmo u njenom gajenju. Evo moj primer. Ovoga leta nisam isao u Grcku na odmor. Svesno sam sebe uskratio da ne mogu da se hvalim, jer kod nas ako nisi bio u Grcku, kao da nigde nisi bio. A, ja sam bio na selu. Divno sam se odmorio. Izuzetno lepo sam se proveo. Fizicki sam bio aktivan. Pomagao sam u svemu i svacemu. Obezbedio sam sebi dosta proizvoda sigurno zdravih i iznad svega ukusnih. Eto kako moze da se obezbede neprskane sljive.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Imam iskustva u proizvodnji pizza-umaka. Ostalo zna se kako ide.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Aronia je dragocena i treba je sto racionalnije iskoristiti. Ja to radim na sledeci nacin: prvo iscedim sok i dobijem tzv maticni sok koji se prodaje kao takav i veoma je trazen jer je izuzetno lekovit. Ostatak osusim pa dodajem u med. Ovakav med je takodje veoma trazen jer je i on posebno lekovit. Narocito je dobra kombinacija maticni sok sa medom. Svet proizvodnje i plasmana nije nimalo nemilosrdan. On jednostavno ima svoje principe i svoja pravila. Ko je toga svestan on pobedjuje. Ko to odbacuje a drzi se svoga filozofiranja taj se bori sa vetrenjacama. Lepa je ta cudesna sprega izmedju proizvodjaca i kupaca. Oni postje jedni radi drugih. Najveca je greska konkurenciju smatrati nemilosrdnom. Samim tim i sebe svrstavamo u nemilosrdne. Najvise se plasim ljudi koji bi se jedino osecali sigurnim kada bi bili potpuno sami.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083, 064-1941083

Poljoprivredno domacinstvo moze stavljati u promet vocne sokova pod odredjenim uslovima i na ogranicenom trzistu. Recimo moze na pijacama, ali ne moze u marketima. Po meni to je prava steta. Potrosaci u velikim gradovima vape za kvalitetnim i zdravim poljoprivrednim proizvodima. Moj je predlog da treba osnovati proizvodjacku firmu bar zanatskog nivoa, a jos bolje bi bilo da to bude doo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083, 064-1941083

Danijela, u pitanju su terpeni i etarska ulja kojih moze imati u rakiji „Viljemovka“. Rakiju treba razblaziti i drzati neko vreme u veoma hladnom prostoru. Nakupice se jos vise plavicastog taloga. To treba dobro profiltrirati. Zatim treba rakiju pojacati drugom slicnom rakijom do zeljene jacinje.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Aleksa, ne mogu da verujem…, postavili ste ravno 10 pitanja i ocekujete odgovor. Jeli mislite da ce neko da ostavi sve i raspise se ceo dan i odgovori Vam na sva ova pitanja. Sva ova pitanja zahtevaju razgovor od min 3 sata; razgovora a ne pisanja. Ne mogu nikako da shvatim kako ovi nasi „forumasi“ razmisljaju. Spreman sam i znam svakome da pomognem. Ali, kad ovako nesto vidim, to ukazuje na krajnju neozbiljnost onoga ko pita. Ovo nije samo neozbiljnost, vec i provokacija. Pogledajte prvu recenicu:… da li bi neko mogao…. da mi kaze. Pa, Aleksa, ja sam to studirao i to radim 40 godina. Mogu da kazem, ali 3 dana pisanja bilo bi mi zaista mnogo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Sta je tacno ovaj zacin nece Vam niko reci, ponajmanje proizvodjac. Njegov cilj je da napravi smesu od vestackih komponenti, tzv. „poboljsivaca ukusa“ i da toga proda sto vise i sto skuplje. Ako zelimo da napravimo vrhunske i ukusne cevape najbolji zacin je dobro i kvalitetno meso. Ko zeli da cevape napravi od bofl mesa ili bez imalo mesa on trazi razne „Gewirzmüschungen“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Nas kolega Damjan je u neslaganju sa stanjem kakvo je danas. I ja sam takodje, ali ne ne razmisljam u tom pravcu. ja gledam na to kakao u datom okruzenju delovati najbolje sto se moze. Ranije sam, a pogotovu sada, pozivao da postojece i potencijalne poslodavce ne nazivamo pogrdnim imenima, pogotovu da su polupismeni, pa makar oni bili i nepismeni. Oni ulazu svoj kapital i sebe u posao. Nije im lako. Drzava nije saveznik ni nama ni njima. Mnogi kazu posla nema… Ja kazem posla ima… Budite samo jedan dan u ulozi poslodavca pa cete da vidite kako je tesko naci dobrog tehnologa. Nije svaki tehnolog sa diplomom tehnolog. Nije ni blizu. Licno sam se u praksi uverio i bio u nelagodi kako se mnogi tehnolozi iz Zemuna ne snalaze sa osnovnim stvarima. Za utehu je da su sa ostalih fakulteta jos gori. Ali poslodavce to ne interesuje. Oni hice resenje svoga problema SAD I ODMAH. Da li je to mnogo ili nije…? Neznam. Ali znam da je i na Zapadu tako. Daj pocnimo jednom da odgovaramo potrebama nase privrede pa kakva nam je da nam je. Mi smo na pocetku. Ovako je i Evropa pocinjala. Pustimo mi ono sto su i mene u osnovnoj skoli ucili da smosa Njim i „…vekove preskocili…“. Ocigledno nismo. Nista se, a pogotovu vekovi ne moze preskociti. Mi smo se sada na pocetku i budimo svesni toga.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

U vocni kljuk kajsije namenjen za proizvodnju vocne rakije nema potrebe dodavati secer, jer plod sam u sebi kada dobro uzri ima 16% pa i vise secera. Ovo je sasvim dovoljno da fermentacija odmah krene i da bude cista. Ako su plodovi dobro zreli, ako se fermentacija odvija ne suvise brzo, ako se pecenje rakije vrsi lagano i ako se prepicanje odvija jos laganije, od 100 kg kajsije moze se sa sigurnoscu dobiti oko 10 litara izuzetne rakije. Postavlja se pitanje zasto se dodaje secer. Iskljucivo iz sebicnih razloga, da bi se dobilo vise rakije. Rakije, makar i sa malo secera, mogu se ostrim culima prepoznati i takve treba odmah odbaciti. Ako je cena 1000 din/l, onda je jasno da takva rakija nije vrhunska.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

 

Domace dzemove ako su dobrog kvaliteta nije tesko plasirati. Sam naziv „extra“ nije garancija dobrog kvaliteta, vec je to odrednica u nomenklaturi Pravilnika. Dakle, kvalitetni domaci dzemovi, zavisi jos od koje vrste voca su pravljeni, mogu se plasirati kroz pet vidova: pijaca, prodavnice, marketi, sindikati i izvoz. Redosled sam naveo bas onako kako ide i po kvlitetu i kvantitetu. Ako neko misli da moze sam i da nabavlja ulazne komponente i da se bavi proizvodnjom i da jos vodi racuna o plasmanu taj se samo zavarava. Da bi ovaj posao isao onako kako bi dobro bilo potrebne su najmanje 3 osobe. U nasem seljackom mentalitetu je stalno prisutno da covek treba da radi sam sve, samo da nebi drugog platio. Plasman treba prepustiti nekome ko to zna dobro da radi. Proizvodnju treba da vodi i u njoj ucestvuje strucno lice. Gazda, domacin treba samo da nabavlja i da svodi racune. E, tako bi nekako islo. Ali, bojim se da smo do toga jos daleko. Svuda gde god radim susrecem da jedan hoce i sto je najgore misli da sve moze sam.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Sta fali kazanu za svinjokolj? Sta tu nije po HACCP-u? Sta nedostaje mesanju sa drvenim lopaticama? Koje su to bolje? Da, nadstresnice su po HACCP-u. Dzem u serpu….? Ima li nesto bolje. Drva…, ima li tu nesto cistije? Koja i kakva inspekcija moze tu nesto prigovoriti. Inspekcija ne doprinosi trovanju. Trovaanju najvise doprinosi oni koji su van inspekjcje.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Bez obzira sto se jako slazem sa nizom predhodnih pametnih i odmerenih diskutanata, moram da iznesem i znacajno drugacije misljenje. Ono glasi: nikada lakse nego danas poceti novi posao. Sto su vremena „ludja“ to vise pogoduju. Ne treba tu velika hrabrost, nego je potrebno puno znanja iz raznih oblasti. Kazu da su najvece firme nastajale u doba krize koja je vladala pre jednog veka na zapadu. Nasa najveca nevolja je sto se odvise bavimo politikom, a politika upravo to zeli. Danas sa svih strana se trubi da ce biti bolje. Ja licno u to ne verujem. A, na kraju krajeva bas me briga. Ako bude bolje dobro i jest. Ako ne bude.., e za to treba biti spreman. Obican narod je najbolje prolazio kada ga nista nije interesovalo i samo je gledao svoja posla. Danas hoce sve da cuje, sve da zna, a od posla nista. Dakle, jos jednom; danas je bolje poceti neki nov posao nego ikada kasnije. Evo jedan svez primer. Gledam malinare kako se valjaju po putevima i prasini, jer im je malina jevtina. A niko od njih da kaze: odlicno..! sirovina je jevtina, hajde da je preradjujemo. A sve kalkulacije kazu, ako je sirovina jevitina onda je zarada neminovno dobra. Imao bih jos dosta o ovome da pricam i to na provokativan nacin, ali sa neoborivim argumentima. Za sada dosta i ovoliko.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Nisam za to da se koriste hemikalije u hrani. Ali ako bas hocemo, protiv zgrudvavanja se mogu koristiti sredstva na baci CMC-a, neke soli Ca++, neke soli Mg++, bentonit u finom prahu, isomalt… Mislim da je ovo sto sam pobrojao najbezbednije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Uzas. Zaista nemam reci.

S R B I S T A N

Postoji nacin da se maline koje su bile duboko zamrznute osuse i da pri tome zadrze svoju formu, boju, aromu i ukus.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Najbolje je kada se dodaje tacno proracunata kolicina kulture. Kolicina se proracunava na osnovu kolicine mleka i sadrzaja secera laktoze u njemu. Proracun je veoma slozen jer se radi sa diferencijalnim jednacinama. Drugi dobar nacin dodavanja je na osnovu iskustva i prakse. Ako ni ovo nije sigurno onda se dodaje „uobicajena“ kolicina. Ako u tu kolicinu nismo sigurni uvek je bolje dodati malo manje nego vise kulture. Zasto? Ako se doda manje, bakterije ce se brzo namnoziti i postici onaj optimalno potreban broj po ml mleka. Ako se doda vise, nece biti dovoljno hrane za sve bakterije i neke ce poceti da izgladnjuju, da izumiru i da autoliziraju. Ova autolizacija je nezgodna stvar jer produkti raspadanja bakterija direktno prelaze u proizvod i mogu negativno da uticu na njegovu organoleptiku. Ovo bi bilo najkrace a o ovome se moze i treba vise diskutovati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Vece mlekare koje imaju dobru laboratoriju, narocito mikobiolosku i visokostrucan kadar mogu da naprave svoju kulturu. Kako? Uzme se iz proizvoda jedna bakterija u exponencijalnoj fazi rasta, prenese se u epruvetu gde je vec predhodno sterilisana hranljiva podloga. Kada se bakterije namnoze tada se ide na presejavanje u vece zapremine i sve tako dok se ne dobije dovoljna kolicina kulture. To se zove propagacija. Priroda, takodje moze da vrsi neku vrstu propagacije i selekcije tako da nastane kultura vezana za odredjeno podrucje. Proizvodi radom takvih kultura imaju specificna i prepoznatljiva organolepticka svojstava. Tako su nastale Lactobacillus bulgaricus, Lactobacillus helveticus, Lactobacillus sanfrancisko i dr. Ova zadnja se koristi uglavnom u pekarstvu. Lepo bi bilo da imamo Lactobacillus pestericus ili/i Lactobacillus zlatiborii i tome sl.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Nutritivne izjave je jedna grupa izjava gde se ukazuje da proizvod ima odredjena nutritivna svojstva. To se najcesce izrazava kvantitativnim sadrzajem odredjenih sastojaka. Ranije se to uglavnom odnosilo na energetsku vrednost, proteine, ugljene hidrate i masti. Sada se to jos dopunjuje sadrzajem zasicenih masti, secera (saharosa) i soli (NaCl). Ovo se jos moze prosiriti sa deklarisanjem sadrzaja pojedinih vitamina, mineralnih soli, oligelemenata, vlakana i dr. Pored nutritivnih postoje jos i zdravstvene izjave. Ove izjave dovode u direktnu vezu pojedini sadrzaj namirnice sa zdravljem. Recimo povezete kalcijum i osteoporozu. Sa ovim izjavama treba biti posebno oprezan jer nadlezni inspektori mogu da traze dokaz o tome. U protivnom moze da se tumaci kao obmana potrosaca. Sve izjave na deklaraciji moraju da budu tacne, jasne i nedvosmislene.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Nikola, vazno je da imas dobre i zdrave proizvode. Njih svakako neces moci plasirati „u zapadnom delu Srbije“. Drzi se velikih gradova gde ljudi imaju veci standard i znaju sta znace takvi proizvodi. Takodje drzi se Kosova i Sandzaka. Oni cene takve proizvode i trebaju im. U trecoj fazi bi dosla u obzir Bosna i Crna gora. Posle toga Hrvatska i Slovenija. Na kraju krajeva, kao vrh uspeha, zemlje zapadne Evrope. Bezi od Rusa, jer koliko znam sa njima niko nikad nije napravio dobar i siguran posao. Oni su gladni i hoce sve, ali samo ako moze da se ne plati. Ako mislis da ovo sve mozes sam da izvedes, mnogo se varas. Nadji strucno lice koje zna ovaj posao i adekvatno ga plati. Tvoje je samo da proizvodis i upravljas proizvodnjom. Skoro redovno se susrecem da kod nas ljudi misle i pokusavaju da rade sve. To je siguran put ka potpunom neuspehu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Koleginica Verica je to dosta dobro objasnila, a ja samo malo da dopunim. Svaki pravni akt ima dva tacna datuma; datum stupanja na snagu i datum pocetka primene. Dobro bi bilo da se ta dva datuma poklapaju i onda nebi bilo zabune, ali u zakonodavnoj praksi to najcesce nije tako. U periodu „stupanja na snagu“ i „pocetka primene“ na snazi su oba zakonska akta koja se odnose na istu pravnu regulativu, u ovom slucaju deklarisanje prehrambenih proizvoda. Onaj raniji je na snazi i primenjuje se, a ovaj kasniji je takodje na snazi ali se jos ne mora primenjivati, a moze se primenjivati. Ovaj novo doneseni pocinje pravno delovati od datuma njegove primene. U praksi to izgleda ovako: neko radi neki prehrambeni proizvod i narucio je, zbog manjih troskova, veci broj etiketa. U medjuvremenu je stupio na snagu novi Pravilnik o deklarisanju. Proizvodjac moze koristiti postojece etikete sve do datuma pocetka primene novog Pravilnika. Do tada mora uraditi nove etikete sa korigovanim sadrzajem i poceti ih koristiti. Ovo praksi jako odgovara i ja licno pozdravljam ovakvu regulativu. Zakljucak je: novi Pravilnik je stupio na snagu, ali ima odgodjen pocetak primene.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Susena visnja moze se pakovati na dva nacina:

Ako je namenjena za dalju preradu i/ili prepakivanja onda se koristi sistem „Bag in box“.

Ako je namenjena za neposrednu konzumaciju najbolje je pakovati je po sistemu „MAP“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Imao sam predmet „Projektovanje“. Predavao mi je jedan profesor sa arhitektonskog fakulteta. Dobro sam naucio kako se projektuju pogoni prehrambene industrije, pogotovu hladnjace. Jedan „iskusni“ arhitekta-gradjevinac morao bi to bolje da zna.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Proizvodjac alkoholnih pica koja ne ispunjavaju odrebe Pravilnika objavljenog u Sluzbenom glasniku RS, 74/10 i 70/11, mora da donese proizvodjacku specivikaciju. Formu obrasca ovog dokumenta odredjuje sam proizvodjac i to je sastavni deo dokumentacije. Sta ona treba da sadrzi dato je u Cl. 5 istog Pravilnika.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Gospodo, skupljaci knjiga, sve knjige mozete naci na „Kupindo“. Ne dobijaju se dzabe nego se kupuju. Vi u svom „velikom stvaralackom elanu“ dovodite u pitanje postojanje ovog foruma. Ovaj forum ostavite za razmenu iskustava izmedju onih koji nesto rade.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Posle ispijanja piva nebi trebalo da ima nadimanja u stomaku. Pivo se ispija po sistemu 3×3; to znaci da 1/2 litra treba popiti u 3 „seta“. Pivo se pije punim gutljajima, tj. usta treba da su puna piva. Ne sme se brzo ispijati. Ne sme se gutati vazduh uz pivo. Ako se radi ovako nece doci do nadimanja. Tzv. podrigivanje je druga stvar. To je normalno i cak stavise pozeljno, jer daje poseban dozivaljaj, narocito kada se kroz nos osete arome piva. Pijenje rakije posle piva nebih preporucio. Obrnuto nekako i ide. Posle piva moze da se popije jedna „Coca-Cola“. Ona doprinosi manjem pijanstvu ako je do njega vec doslo. I jos nesto; pivo nema 5-6 promila, vec je sadrzaj alkohola 5-6% vol. Slicno vazi i za rakiju. Mogu reci da je umereno redovno pijenje piva jako zdravo. Pivo je veoma jak diuretik, sto svima danas nedostaje. Pivo je takodje dobar afrodizijak, kako za muskarce, tako i za zene. Mnogi misle da zenama ne treba afrodizijak; treba i te kako. Ne u svrhu kao kod muskaraca, ali svakako treba. Povecava sexualnu zelju i opusta organizam. A to je za pocetak vise nego dovoljno. Davne 1978. godine bio sam prvi inzenjer u Jugoslaviji koji je diplomirao na pivu. Toliko od mene zasada.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Nije problem ako brasno odlezava u vrecama od po 25 kg. Daleko je vazniji izbor ambalaznog materijala. Nesmeju to biti plasticni materijali. Najbolje su tzv. natron papirne vrece. One se lageruju na cistim drvenim paletama od drveta neutralnog na miris. Najbolje je da se redja do 8 dzakova u visinu, sa tzv. „ukrstanjem“. Palete treba da su  odvojene najmanje 30 cm od zidova. Zidovi moraju biti suvi i cisti.  Razmak izmedju redova paleta treba da je 0,5 m. U ovakvom magacinu treba resiti nemogucnost pilaza glodara, insekata, ptica i dr. stetocina. Magacin treba da je temperature 15-20 stepeni sa nemogunoscu kolebanja temperature. U magacinu i vlaga treba da je stalna u rasponu 50-60%. Magacinske prostorije gde je brasno treba povremeno provetravati po propisanom rasporedu. Ovo je najkrace receno. Inace ovde ima dosta toga da se prica da bi se brasno ocuvalo u potpunosti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Marija, mogu da pomognem. Preterujete, nadam se dobronamerno, kada kazete da sve znam. Ja znam dosta. Vase proizvode morate dati na adekvatne analize kod ovlascenje laboratorije. Na osnovu tih analiza se radi deklaracija. Znam koje sve elemente deklaracija mora da sadrzi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Problemi koji se iznose ovde dosta su cesti u proizvodnji kobasica.  Moze se ovde videti i nekoliko receptura. Ali recepture nisu toliko bitne, pogotovu ne kao resenje problema. Ono sto je bitno jeste sama tehnologija izrade kobasice. Kada dodje do susenja onda je vec kasno; tada se samo mogu konstatovati rezultati. Ako prilikom susenja pocne da se izdvaja mast to je znak da ona nije dobro vezana. Takodje ako od pocetka susenja do kraja susenja kobasica izgubi vise od 5% teznine, to je znak da i voda nije dobro vezana. Tada dolazi do smanjivanja obima kobasice, narusava se tekstura i proizvod mnogo gubi na organoleptici.To  su najcesce greske koje se desavaju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Imam veliko iskustvo u proizvodnji ratluka. Dosta njih rade po mojoj receptiuri i tehnologiji i izuzetno su zadovoljni. Ono sto nudim je: kakav objekat treba da bude, kakva oprema je potrebna, recepturu, tehnolgiju izrade do detalja tako da ne moze da se pogresi. Pored klasicne recepture nudim i „savremene“ recepture koje su se jako dobro pokazale u ugostiteljskim objektima. Najbolje je raditi za ugostiteljske objekte. Tu se ratluk najvise trosi. Ali tu ne prolaze one stare klasicne recepture kakve se najcesce nude. Tu se trazi nesto novo, sto niko nema. Svaki ugostitelj voli da svoj objekat istakne po necemu i da se razlikuje od konkrencije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Tzv. nazubljenost mlinskog kamena meri se specijalnim komparatorom. On je u obliku malo vece i deblje olovke. Na vrhu se nalazi kruzna skala sa skazaljkom i brojevima. Na dnu je specijalna kuglica. Kada se komparator lagano vuce kreko kamena na skazaljci se mogu ocitati max i min vrednosti. Takodje se moze zapaziti i koje su najcesce vrednosti. Kada se ove vrednosti racunski obrade na predjenu povrsinu moze se jasno znati kakva je i kolika nazubljenost mlinskog kamena. Jos jednom ponavljam da je ovaj podatak jako vazan. On je jako vazan i kada je rec o mlinu sa valjcima.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ja sam veliki ljubitelj kuca u maca, ali mi nikada nije palo ma pamet da im dajem kolace i torte. Zna se; kuca je oduvek volela koske, a maca misa. Ovde kod mene na Novom Beogradu vec postoje „stomatolozi“ za kuce. Znate ono kuca dobila karijes pa mu cika doca vrti zub. Nije mi poznato, ali me nebi zacudilo da postoje i proteticari za kuce. Kuca izgubila zube pa joj „cika“ da nove vilice. LUDILO!

Nije potrebno nikakvo kondicioniranje zrna psenice pre mlevenja. Potrebno je da je vlaga zrna 14-16%. Od svega je najvaznje znati podatke o nazubljenosti kamena, precniku mlinkog kamena, tezini mlinskog kamena, brzini kojom se on okrece i vremenu prolaska zrna ispod kamena. Kao rezultat svega toga dobija se brasno odredjene granulacije. Najbolje je ako je ta granulacija oko 100 mikrometara, krajnji raspon je 70-150. Sa ovakvom granulacijom se dobija testo najboljih pecivnih svojstava, a samim tim i hleb. Mekinje se svakako radi prirodnosti i nutritivnih vrednosti hleba ne odvajaju vec ostaju u brasnu. Naravno takva psenica ne sme biti tretirana nikakvim herbicidima i pesticidima.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Borislave, ono sto ste opisali to je to. To je prava vodenica. Mozete biti ponosni na ovakvu vodenicu i na brasno koje dobijate. Kada biste ga prodavali i distribuirali kao takvo verovatno biste napravili jako dobar posao. Brasno kada se samelje treba da odlezi. Rekli smo minimalno koliko. Pre zamesa ne mora da se vrsi prosejavanje radi aeracije. Radi nekih drugih razloga mozda, ali oni nisu relevantni. Dobro je sto ne kondicionirate zrno pre mlevenja. Medjutim bilo bi malo bolje da mekinje nisu samlevene kao brasno. Mekinje je dobro da se vide i da se lako mogu odvojiti. Mekinje imajo jako znacajna tehnoloska svojstva u preradi i funkcionalna svojstva u organizmu. Rado bih se susreo sa Vama i razgovarao o ovoj temi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Napolitanke su jako slozen proizvod. Prvo treba napraviti vafl-listove koji ne smeju biti niti zilavi niti da se lome. Potom dolazi krema (fil). Ona mora da bude takva da ne penetrira u listove. Pored organoleptike to je osnovna i najzahtevnija osobina kreme, tj. fila. Medjutim, strucnim radom i iskustvom to je sasvim moguce postici. Dakle postoji takav „namaz“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Mi sve vise, hteli ili ne hteli, preuzimamo evropsku regulativu za prehrabene proizvode. Kao sto ste videli dzemovi, marmelade, pekmezi i zelei su definisani novim Pravilnikom. Slatko nije. Slatko je zauvek ostalo u Sumadiji. Taj proizvod Evropa niti poznaje niti priznaje. To je proizvod sa prekio 70% secera. Samo zamislite kakav glikemijski udar izaziva u organizmu. Nije sve dobro sto su nase stare bake pravile. Ne smemo da se povodimo ni zacime, pa ni za nasom „svetlom“ tradicijom. I u to vreme bilo je bolesti; i te kako… Moramo vise da mislimo svojom glavom.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Kakva „zastita bilja i prehrambenih proizvoda“..? Pa valjda se bilje stiti samo i oduvek se stitilo. Dok nije bilo „zastite“ u Srbiji je sve cvetalo i mirisalo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Ne postoji seme za sampinjone vec micelijum. Ogromna je razlika izmedju micelijuma i semena. Braon sampinjoni nisu posebna vrsta vec su varijetet postojece i nama dobro poznate vrste. Dakle, nema nikakve veze sa vremenom branja. Inace svi sampinjoni imaju dosta u sebi ß-glikana koji su blagotvorni na srce i ceo vaskularni sistem.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ne suse se nikakve japanske niti muskatne tikve i tikvice. Susi se obicna tikva ili bundeva ili buca, zavisi kako je gde zovu. Za tikvu se od skorije kaze da je to nasa banana, a ja cu dodati da je daleko bolja i ukusnija od banane. Susio sam je tzv. kombinovanim postupkom. Dobija se suva, ali jako aromatican i socan proizvod. Cak sam sa tikvom  pravio i pivo. Mogu reci da je bilo odlicne organoleptike i uz to izuzetno zdravo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Borislave, jako je lepo sto imas sopstvenu vodenicu. Pretpostavljam da to nije mlin sa metalnim valjcima, vec prava vodenica sa kamenovima. Ono sto je jako vazno i nasta treba obratiti posebnu paznju jeste sledece: kojom brzinom se kamen okrece, koliko vremena treba zrnu od kada udje pod kamen pa dok izadje samleveno, probaj izmeriti temperaturu brasna na samom izlazu ispod kamena, kakva izlazi plevica, tj. mekinje, jeli samo odvojena, delimicno je zdrobljena ili je potpuno zdrobljena skoro kao brasno. Takodje je jako vazno da se mikrometarskim zavrtnjem meri velicina cestica. Ovo je sve vazno da bi se znalo kakav zames napraviti i kako postupati sa njim. Ono sto je najvaznije reci cu na samome kraju, a to je da se samleveno brasno ne treba odmah upotrebljavati, vec mu se daje vreme da odlezi. To vreme iznosi min. tri meseca. Ono se cuva u suvom, provetrenom i hladnom prostoru (ne hladnjaci). Brasna koja u sebi imaju povecanu kolicinu masti, sto zbog klice, sto zbog samog sastava zrna moraju se jos pazljivije cuvati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Mislim da preterujemo kada su pravilnici u pitanju. Njegovo velicanstvo Pravilnik smo uzdigli na nivo svetosti. Naravno da treba postovati zakonske odredbe i nikada nikaoga nisam podstakao da ih krsi. Onde gde se duboko razlikujemo jeste kako tumaciti pojedine odredbe.  Mnogi to tumace ovako: samo se sme raditi ono sto je napisano i striktno onako kako je napisano. Van toga se nista „ne sme“. Ja to tumacim tako da je sve dozvoljeno sto nije izricito zabranjeno. Navescu jedan primer. Ja mogu da „izmislim“ i napravim sok od „suve drenovine“ i ako je on organolepticki prijemciv, ako je mikrobioloski ispravan i po svim drugim parametrima bezbedan, ja cu ga slobodno prodavati. Sta me briga sto ga Pravilnik nije definisao. Pa neka ga definise.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Podaci o susenju tikve, a pogotovu literatura, tesko mogu da se pronadju igde, a narocito toga nema  na srpskom jeziku. Ono sto se zna je stvar licnog iskustva. U toku rada sam susio mnoge vrste voca i povrca, pa pored ostalog i tikvu. Susena tikva je mnogo trazena na zapadu pogotovu u Nemackoj. Mogu da se izvezu velike kolicine.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Davno je proslo vreme akcija. Ako se od tehnologa trazi da se ukljuci u nesto, onda to treba da bude do detalja precizirano i koliko od toga tehnolog moze da zaradi. Sve ostalo su prazne price.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

„…kako naruciti knjigu…, kako kupiti knjigu…, kako doci do knjige…, kako poruciti knjigu….. Jeli to svrha ovoga sajta… ili to treba da bude razmena strucnih iskustava. Knjiga…, kakva su to iskustva? Jeli mislite da cete imati uspeha u poslu samo ako citate knjige. To je ono citam knjige o ljubavi, a ne jurim zenske. Jako iskustvo. Ne vredi to nista ako se ne pocne da radi. Knjige citaju samo oni koji se plase… i oni ne uspevaju. Najlakse je sedeti kuci. citati knjige i … (nesmem da kazem, jer to podseca na desnu saku). Nema nista od citanja ako se ne radi. Iz mojih ranijih komentara moglo se videti da sam ja jak prakticar. Treba odmah probati i nesto uraditi, pa tek onda pisati po forumu. Pogledajte uspesne; oni to svakako nisu postali citajuci knjige drzeci ih u levoj ruci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant (ali prakticni)

Danska peciva se uglavnom rade od kiselog testa, koja se pripremaju po hladnom postupku. Ova peciva razlikuju se od drugih peciva. Proces pecenja danskog peciva zasluzuje posebnu paznju. Temperatura pecenja je 230-240 stepeni. Vreme pecenja je oko 12-13 minuta. Ovo sve treba uslovno shvatiti jer su najbitiniji receptura i tehnicke karakteistike peci za pecenje. U praksi su se dobro pokazale tzv. kombinovane etazne peci sa fermetacionom komorom. Danas postoje cele linije manje ili vise automatizovane za izradu ovog peciva, koje kod nas sve vise ulazi u „modu“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Postovani mladji kolega Damjane,

firma o kojoj je rec je napravila higijenski, hemijski i mikrobioloski ispravan proizvod, koji odgovara ljudima i zadovoljava njihove potrebe. Zasto bi se mi brinuli sto taj proizvod ne zadovoljava kriterijume trenutno vazeceg i uvazenog pravilnika. Jeli sada treba prekinuti proizvodnju jednog dobro proizvoda samo zato sto ga pravilnik nije uspeo sagledati. Pa pravilnik neka ga sagleda i definise. Pravilnik ne sme biti kocnicar. Ljudi koji su vezani za pravilnik oni bi sve da zacementiraju, da se nista ne menja.

Milivoje

Ja sam rekao da do gubitka CO2 ne moze doci ako je ambalaza hermeticki zatvorena. Ako vam je pet-ambalaza porozna onda znaci da nije hermeticki zatvorena. Ja se bavim staklenom ambalazom koja je najzravija i najispravnija. Ubuduce tacno pazite sta pisem i nemojte se cuditi mojim izjavama.

Milivoje

Malo sam gde nasao toliko iskrenosti kao na ovom forumu. Svi iskreno govore o problemima sa kojima se susrecu. Da se razumemo; problemi su sastavni deo svakog posla. Ali, njih treba resavati. Ne mogu ovde svima da odgovorim pojedinacno, pa cu to uraediti uopsteno. Glavni problem kod svakoga je PROGRAM koji se radi. Sta to znaci? Onaj tek otvorio pekaru, nov je na trzistu, ali radi sve kao i ostali; isti asortiman i sve na isti nacin. To je najbolji put da se ne uspe. On mora da napravi nesto novo, nesto drugacije, zbog cega ce kupci da idu bas kod njega. Ako radi sve kao ostali zasto bi kupci isli kod njega. Ja mogu na slepo da pobrojim 7 artikala kojih ima redom u svakoj pekari i svi su tipa „copy-paste“. Daj ljudi promenite nesta. Napravite 3 artikla, ali samo da ih vi imate, da se nigde ne mogu naci osim kod vas. Potrosaci su zeljni promena, zele da probaju nesto novo. Ona se zali sto su joj kore jevtine i ne moze da ih proda po vecoj ceni. A, niko ne vidi da su sve kore na trzistu potpuno iste. Opet tipa „copy-paste“. Zasto se ne naprave malo drugacije kore? Svako bi zeleo bar jednom da ih proba. A sada cu dati univerzalan odgovor za sve. Za nesto novo trebaju strucnjaci, bas dobri strucnjaci. Raditi po sistemu „copy-paste“ je najlakse, ali ne donosi uspeh. Stalno uvoditi po nesto novo, e to je put uspeha.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Do „gubljenja“ CO2 iz gazirane vode ne moze nikako doci. Uslov je da je ambalaza hermeticki zatvorena. Prividno gubljene se javlja zbog promene temperature. Gas  CO2 je rastvorljiv u tecnostima i njegova rastvorljivost je direktno u srazmeri sa temperaturom. To je cuveni Henrijev zakon. Sadrzaj CO2 u gaziranoj vodi moze se proveriti merenjem pritiska manometrom. Kada se uzme u obzir pritisak i temperatura tacno sem moze izracunati koliko g/l ima gazirana voda.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Aleksandre, mogu da pomognem u izradi dehidriranih knedli od griza koje bi se koristile u supama,

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Sanja, ono sto je najvaznije jeste da morate u potpunosti ispuniti zakonku regulativu za proizvod koji nameravate da izradjujete i prodajete. Vas problem mozete resiti na tri nacina. Jedan od nacina je da nabavljate kakao preliv onakav koji ispunjava sve parametre Pravilnika. Drugi nacin je da iskorigujete onaj koji nadjete tako da i on odgovara. Treci nacin je ste da Vi sami od komponenti spravljate odgovarajuci kakao preliv. Ja bih se licno opredelio za ovu trecu opciju, mada to zahteva malo ulaganja u opremu. Ovim nacinom bi mogli da pravite razne zeljene kombinacije u prelivu, tako da  Vasi kolaci budu izuzetno atraktivni. Zelim Vam puno uspeha.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Goji bobice su jako dobre za izradu visokokvalitetnih sokova, same i/ili u kombinaciji sa drugim vocem. Radio sam na tome i dobijaju se fenomenalno ukusni i zdravi sokovi. Sokovi su vec uveliko zaziveli na trzistu i dobro su prihvaceni od potrosaca. Sokovi su potpuno prirodni i zdravi, pa se najvise preporucuju deci i mladima.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Cicoka je jako zdrava i lekovita biljka. Njen glavni sastojak je inulin. Inulin dobro cini dijabeticarima jer nije insulinski opterecujuci. Takodje dobro deluje i ostalima jer regulise srevnu mikrofloru. Gomolje ove biljke moguce je preradjivati u sok i u odredjenom odnosu mesati sa ostalim pazljivo odabranim lekovitim sokovima. Drugi nacin prerade jeste susenje pa mlevenje u prah. Na ovaj nacin moze se dodavati u supe i druga jela.

Milivoje Jovic, trehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Nismo zaboravili rakiju od sljiva, ali sljiva ima raznih. Ona sorta koja je davala najbolju rakiju je sve redja, a to je Pozegaca. Od najrasprostranjenije sorte Stanley nije lako postici vrhunski kvalitet. Dobro bi bilo kada bi nasi selekcionari stvorili jednu pravu domacu sortu sljive iskljucivo za rakiju. Sto se tice tzv. zitnih rakija stvar je daleko komplikovanija. Raditi rakiju od nesladovanih zitarica uz pomoc vestackih enzima nije bas lako. Tesko je kontrolisati sve uslove ako se zeli uvek dobiti rakija istog kvaliteta. Radio sam rakije od jecmenog slada i to tako sto se prvo napravi pivo pa ga onda destilisao. Ako se sve radi pazljivo i kako treba, dobija se zaista vrhunski destilat. Kada se u ovakav destilat stavi tacno proracunata kolicina chipsa od srca hrasta, onda se zaista dobija nesvakidasnje lepo, prijatno i pitko pice. Voleo bih da ima vise zanimanja za ovakvu proizvodnju, jer je zaista ekonomski isplativa, posto je randman jako povoljan. Nevolja je sto u opremu treba uloziti ne bas malu svotu novca. 

Milivoje

Dodavanje leda u cevape je jedna od novijih „tajni“ danasnjih „majsora“. Sluzi za to da pojedete sto manje mesa, a sto vise svega ostalog, pa i vode. Najbolje cevape mozete pojesti kod svoje kuce. Kupite cisto meso i napravite cevape bez ikakvih dodataka. Receptura nije toliko bitna. Vazno je da znate sta jedete i da se vama svidja. Ovo: „DA ZNATE STA JEDETE“ bice sve vaznije u buducnosti i to ce biti imperativ pri svakoj kupovini.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Radim na proizvodnji rakija iz jecmenog slada. Proces nije, sto se tice opreme, mnogo zahtevan. Dobija se jako dobra i aromaticna rakija. Koji su probali kazu da je rakija daleko bolja ili bar ravna najboljoj sljivovici. Randman dobijene rakije jako je povoljan, znaci dobija se puno dobre rakije. Zainteresovani mozemo zajedno saradjivati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Borisave, izgleda Vas problem nije da naucite nego da dzabe dobijete informacije. Svaka cast Marijani, ona je  rekla ono sto i kako radi. Ali to nije jedini nacin. Ja sigurno imam bolju proverenu recepturu i pogotovu tehnologiju izrade i time dobijam jos bolji i trajniji proizvod. Nevoja je u tome sto ja to prodajem i izgleda tu pocinju svi nesporazumi izmedju Vas i tehnologa. Imate stav da je Vas proizvod jedino sto treba prodavati. Ostalo sve treba da dodje dzabe… i oprema… i podsticajna sredstva.., a pogotovu znanje. Sa takvim stavom Vas proizvod jedva moze biti posecan i predstoji Vam borba na trezistu, sve dok se jednoga dana ne pojavi bolji i potisne Vas. Tada cete da batalite posao, kao sto je ucinio jedan predhodnik na ovom forumu. Moj predlog je; nadjite jednog dobrog tehnologa, ne mene, jer ja necu pristati da radim sa Vama. Nasi prehrambeni tehnolozi iz Zemuna su visoko cenjeni i priznati u Svetu. Verovatno ste culi tu vest zadnjih dana. Kod nas jedino nisu priznati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Rada,

bojim se da Vas ne razumem bas najbolje. Kazete da ste pocetnik u ovoj oblasti, a da se dugi niz godina bavite proizvodnjom dzemova i slatka. No to nije bitno. Najbitnije je da zelite da Vasi proizvodi, za koje unapred verujemo da su dobri, izadju na trziste. Za to je potrebno sest elemenata:

1.- Registracija firme. Ovoga se svi boje i beze od ovoga. Misle da su to lavlje celjusti.

2.- Imati objekat koji ispunjava odgovarajuce uslove.

3.- Imati adekvatnu opremu.

4.- Angazovati strucno odgovorno lice. Ovo je drugi elemenat koga se svi uzasavaju. Strucno lice ne mora biti angazovano svakog dana po osam sati. Dovoljno je angazman po ugovoru nedeljno na 5-10 sati. Samim tim je i plata odgovarajuca.

5.- Dati svoje proizvode na analize kod ovlascenje ustanove i imati ateste da su u skladusa zakonskim odredbama.

6.- Od nadleznog inspektora dobiti dozvolu za legalnu proizvodnju i stavljanje u promet odgovarajuceg proizvoda.

Ne moze se u par reci sve ovo objasniti. Za to je potreban razgovor od 2-3h da bi se sve objasnilo i shvatilo. Profesionalno se bavim pruzanjem ovakvih usluga pa koga interesuje moze da mi se javi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Postovani,

tehnologiju proizvodnje konditorskih proizvoda dobro poznajem. Bavim se i tehnologijom susenja voca koje je pogodno za koriscenje u konditorstvu i poslasticarstvu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Marijana, ne gresite nigde, samo tako nastavite. Biti poznat u svome gradu i kada su kupci zadovoljni to je vrhunac uspeha. Prava je sreca i zadovoljstvo sa takvima saradjivati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Vesna,

ja sam Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

062-8286083, 064-1941083

milivoje53@gmail.com

Nije tacno da je posao sa korama nerentabilan. Kada neko propadne onda nalazi razne izgovore. Dobre kore za pitu su jako trazen atikal. Najvaznije je da budu dobre, a takve nije lako napraviti, jer tu se kriju razni problemi. Da bi bile dobre potrebno je sledece:

1.- Adekvatna rezeptura i dobre sirovine od cega je brasno najvaznije. Ono treba da ima odgovarajuci % glutena, jer ovaj sastojak upija vodu, zadrzava vodu i kore cini elasticnim. Gluten ne sme biti cvrst i neelastican. Brasno mora da je meko sa granulacijom ispod 0,1 mm. Dobar tehnolog ce se lako sporazumeti sa tehnolozima mlinarima i pomoci ce da pronadjete najbolje brasno. Kada pogledam neke rezepture onda mi je jasno sto su mnogi batalili posao. Dobra rezeptura i ispravan tehnoloski postupak su kljuc ovog posla.

2.- Zames je jako vazan. Tu je najvaznija temperatura vode, brzina i nacin mesanja.

3.- Odmaranje taesta je jako vazno. Tu je jako bitno vreme, ambijentalna temperatura i vlaga.

4.- Razvlacenje je jedan od najbitnijih momenata. Najbolje ako se ono izvodi kombinovano; masinski i rucno. Operater koji to radi mora da dobro poznaje osobine testa, nacin rada masine i da ima veste prste. Kore treba razvuci do 0,3mm debljine. U praksi se to zove „da kroz njih moze da se cita“. One ne smeju da budu zdepaste, debele i sa zbijenim testom. Sa takvim korama se ne moze napraviti dobar proizvod. Kada se proizvod sa takvim korama konzumira u stomaku se ima osecaj tezine i neprijatnosti. Zato mnogi izbegavaju takve kiore i proizvode sa njima, a to je najsigurniji put u propadanje posla.

5.- Susenje je najbolje da se izvodi u tunelu; mnogo bolje nego na valjcima. Neki spominju i plin, a to ne dolazi u obzir. Susenje je nesto sasvim drugo nego tzv. pecenje koje se ovde stalno spominje. Ovo je jako bitan i slozen postupak. Tu je najvaznije temperatura vazduha, vlaznost vazduha, brzina strujanja vazduha i procenat vlage do koje se kore suse. To sve treba proracunati i uvek drzati isto. Mnogi o ovome ne vode racuna pa u kore dodaju konzervanse (propionate), a to je sve otrovno narocito za decu. Savetujem domacicama da o ovome vode racuna. Kada vidite kore sa nepotpunom deklaracijom, ostavite ih. Kada vidite da ima konzervans, bacite ih i vise nikad ne kupujte. Tako ce na trzistu doci do razdvajanja kvaliteta i nekvaliteta.

6.- Pakovanje treba da je u odgovarajucoj PE/PP foliji, odredjene debljine i koja ne sme da propusta vodenu paru. Cesto srecem kore upakovane u obican najlon ili celofan, a to je nedopustivo. Na ambalaznom materijalu treba da stoji brend firme i odgovarajuca deklaracija.

Ovde sam napomenuo nesto najkrace i to nije ni deseti deo onoga o cemu treba voditi racuna i sto je vazno. Mnogi ovo nemaju u vidu niti postuju i onda se njima ne isplati i batale posao, pa to isto savetuju i drugima. Ja savetujem da u ovaj posao treba uci krajnje ozbiljno i strucno. Treba imati dobrog tehnologa; bez tehnologa se ne moze. Mnogo toga majstori-schloseri ne znaju. Sa vrhunskim kvalitetom treba izaci na trziste i adekvatnom cenom. Slobodno se ne bojte da vase kore imaju nesto vecu cenu, ali zato domacice moraju biti zadovoljne. Kada ovim osvojite svoj kraj, osvojicete i grad. Vas proizvod mora postati BREND. Morate biti prepoznatljivi i trazeni. Mogu vam pomoci u tome. Ja ne nudim batal poslove, vec uspesne poslove.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Vesna, Vas problem nije usamljen, veoma je cest.

Dacu cetiri komentara:

1.- Vasa rezeptura mi se uopste ne dopada. Zasto izolati, vestacke arome, konzervansi, antioxidansi… Znate li da to jedu deca u osnovnoj i srednjoj skoli. 

2.- Pored svega rezeptura Vam nije dobra i kada je pogledam ne cudi me nimalo sto imate problem koji ste prezentirali.

3.- Da bi se resio ovaj problem vodu treba u celoj masi vezati u jednu stabilnu vezu. To narocito mora da dodje na povisenim temperaturama prilikom pecenja.

4.- Predlazem da me kontaktirate pa cu Vam pomoci.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Svaki prehrambeni proizvod koji se stavlja u promet treba da ima deklaraciju. Deklaracija treba da bude uradjena prema odredbama Pravilnika o deklarisanju. Profesionalno radim takve deklaracije u skladu sa zakonskim odredbama.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Miroslave, mogu pomoci da se naprave dobre krofne, koje ce dobro narasti, koje ce imati dobar ukus, koje nece vremenom gubiti svezinu niti se stvrdjavati i koje mogu da traju bez promene 3-5 dana. Dobar sam poznavalac nemacke literature, a to tamo sve ima.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Sam pojam „Domaci hleb“ se podrazumeva da je bez aditiva. Na svim nasim zajednickim prostorima hleb se u domacinstvima uvek proizvodio bez aditiva. E, sada od kuda podmetnuti pojam da kora mora biit glatka. To je ostalo jos iz doba veliko-industrijske poizvodnje hleba gde je kora morala biti glatka, sjajna, elasticna i bez pukotina. Ona je se rukom rastezala, zubima se nije mogla sazvakati, a kako je bilo stomaku da ne pricamo. Ko jos uvek podmece tu „istinu“. Pravi domaci hleb ima grubu i ispucalu koru. Stari su seljaci to u usporedbama poistovecivali sa svojim dlanovima. Pravi domaci hleb je hranljiv, ukusan i zdrav i takav treba da ostane. Sve ostalo su izmisljotine i podmetanja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Dusanka,

da bi kore za pitu bile bele, mora se koristiti odgovarajuce brasno.  Ako nemate odgovarujucu belinu promenite brasno. Ono mora biti sto cistije. U prvom redu mora biti oslobodjeno ostataka psenicnih klica, a i svih drugih primesa koje nisu cisti skrob. Ovaj problem se moze donekle resiti recepturom i tehnologijom izrade. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Oskare, usudicu se da duboko protivurecim Vasem kometaru. Ne radim to iz religijskih ini nekiakvih drugih pobuda, vec iskljucivo radi cinjenica. Nije tacno da su genetska struktura svinje i coveka slicne. Covek je jedinstven. To sto je probavni trakt kod svinje, u odnosu na druge zivotinje, najpriblizniji covecijem, ne znaci niposto da to vazi za gene. Kod coveka ne „misle“ samo organi za varenje, vec svaki organ ima svoju inteligenciju. Deponovane masnoce u ljudskom telu nisu nikakav „strani materijal“, vec one imaju svoj duboki smisao i ulogu. Nevolja je sto covek suvese deponuje masnoca i tu ostaju trajno. Uzrok tome je sto danas ljudi nisu fizicki aktivni i ne krecu se. Da jesu niko nebi imao masnoca u visku.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Zeljko, ja sam Milivoje Jovic iz Beograda, imam 65 godina, zavrsio sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu, odsek za tehnologiju alkoholnih i bezalkoholnih pica, imam 40 godina radnog iskustva u struci, radim kao tehnolog-konsultant. Posebna mi je specijalnost vocne i zitne rakije. Sa uspehom pomazem ljudima da krenu u proizvodnju visoko kvalitetnih proizvoda i resavam sve probleme na koje usputno naidju. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Marijana, zelim da pomognem, ali me zbunjuje nekakvo pecenje koje spominjete. Kore za pitu se mese, odstoje, razvlace se, suse i pakuju. Nikakvo pecenje ne dolazi u obzir. Da bi se dobile dobre kore za pitu bitno je pet  stvari: receptura, ispravan tehnoloski postupak, pravilno susenje, dobro brasno sa ostalim komponentama i ispravno pakovanje. Problem koji ste imali verovatno potice od vise izvora.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Vladimire, od opreme je potrebno sledece: pasirka, duplikator za spravljanje paste borovnice, laktofriz, sud za homogenizaciju mleka, sud za fermentaciju, sud za korekciju vocnog jogurta, masina za punjenje i komora za odlezavanje. Ovo je ono sto je najvaznije. Spravljanje vocnog jogurta je jako osetljiva tehnologija. Ima tu puno cinjenica od kojih sve zavisi. Ako razmisljate o ovom poslu predlazem da mi se javite pa da u detalje o svemu porazgovaramo. Na osnovu toga mogli bi se sa sigurnoscu odluciti da li da udjete u ovaj posao.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Svetlana, destilat rakije najbolje je cuvati u sudovima od Inox-a. Drvena burad, ako nisu pripremljena onako kako treba, mogu da budu problem. Sto si tice drvenog chipsa kod nas se tesko nalazi; on se uglavnom uvozi. Ali mozete ga sami pripremiti od srcevine hrasta kitnjaka. On se pravi u obliku paralolipeda 1x4x20 cm. Moze i drugih dimenzija. Ono sto je vazno jeste da se proracuna kolicina koja ce se staviti u destilat. Takodje je vazno da se pre stavljanja izvrsi predhodna priprema; uslovno receno tzv. „ovinjavanje“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Ja sam 1953-ce godiste; zavrsio sam Poljoprivredni fakultet u Zemunu – odsek prehrambena tehnologija; imam dve postdiplomske studije, jedna iz tehnologije, druga iz mikrobiologije; imam 40 godina radnog iskustva u najrazlicitijim granama prehrambene tehnologije; danas sam aktivan i resavam probleme zahvaljujuci velikom iskustvu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Svetlana, nece se nista lose desiti. Ako sve odradite kako treba, mada nije bas jednostavno, dobicete izvrsnu zitnu rakiju. Ako jos u destilat stavite proracunatu kolicinu chipsa hrasta dobicete predivno pice slicno whiskey. Radim to i svi koji su probali bili su odusevljeni. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Pa pobogu gospodo ko ste vi? Jeli vi sir proizvodite po tradiciji da bude onaj pravi, zdravi, domaci, ukusni..; ponos nasih krajeva. Vidim trazite recepture i nekakve izbeljivace. Imam utisak da ste propali na svim podrucjima i sada ste u frci pa trazite izlaz jos u siru. Zato se jos jednom pitam ko ste vi i jesteli do sada imali ikakve veze sa sirom. Od kada znam za sebe sir je oduvek bio beo i znalo se kako se proizvodi. Vas se treba cuvati i vaseg „izbeljenog“ sira. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

E, cim je formiran „Strucni savjet“, ubedjen sam da je to najsigurniji put da se kod nas uvede GMO. Od kada je „interes Nacije“ nekima na prvom mestu, ovoj je Naciji sve gore i gore. Najbolje bi bilo da Naciju ostave na miru. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Ja jesam tehnolog-konsultant i radim za novac. Pomogao sam mnogima i danas pomazem u vidu resavana problema u proizvodnji. Gorane, posto ste vi pekar vec 20 godina verovatno svo vreme svoja peciva delite dzabe pa to isto zahtevate i od mene. Inace, zasto biste me ovako javno prozivali. Mojim radom su zadovoljni mnogi i bice ih jos vise zadovoljno. Ko je god na ovome forumu jasno izlozio svoj problem umesao sam se i resio. Jednostavno, pomazem ljudima i neznam sta u tome vidite lose.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Zorice, gde ste videli da se znanje deli. Ono se ne nalazi na putu. Znate li Vi koliko kosta samo jedna godina studija. A gde je rad, trud i odricanja… Ja zivim od znanja tako sto pomazem mnogima koji su uspeli. Spreman sam da i drugima pomognem.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Ja se ne bavim lisnatim testom, ali uspeo sam da napravim jako dobre medenjake. Trudio sam se da prodrem u sve cake tehnoloskog procesa i upeo sam. Nisam mogao da poverujem koliko je svaka komponenta od znacaja i bitna. Pozivam koleginice i kolege i ostale da radimo, da umazemo ruke u testo i da razmenjujemo ovde iskustva i misljenja a ne skupljamo elektronske knjige kao hrcci i cemu one onda sluze…? Nicemu. Oni koji skupljaju knjige nikada nista ne naprave, samo zive u uverenju da „moze zatrebati“. Ovaj forum treba da je forum proba i iskustava, a ne forum tipa „hrcak“.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ne mogu a da ne odgovorim na ovaj komentar.

Iako imam 65 godina necu poceti sa „omladino nasa“ e cekajte da vama cika kaze neso pametno. Smatram sebe sastavnim delom omladine, jer uglavnom radim sa mladima. U ovom komentaru necu izneti svoje misljenje, jer koga zanimaju cija misljenja, vec samo svoje iskustvo, koje je dugo ravno 40 godina.

1.- Nije tacno da je za uspesno poslovanje potrebno najmanje 300000 jedinica. Takva konstatacija je poruka tipa „nikad ne poceti“. Za pocetak uspesnog poslovanja sasvim je dovoljno 3000 jedinica.

2.- Srpko sve prica u proslosti, „proizvodili“, „prodavali“, „izvozili“, „prosli“… Postavljam pitanje gde je ta firma danas. Postoji li. Ako ne postoji, onda zasto uopste deliti savete. Nije tacno da je proizvodnja na domacem trzistu nisko akumulativna. Ne moze se obogatiti, ali se moze pristojno ziveti i raditi. U tome vidim optimizam i poentu. 

3.- „Ili se razlikujes ili nisi izabran“ je tipicno americka floskula, koja mozda vazi za njihovu stvarnost. Kod nas je mnogo druacije. Mi smo gladna zemlja i gladan narod. Kad ovo kazem ne mislim prvenstveno na osecaj u stomaku, vec hocu da kazam da kod nas nedostaje svega. Beograd, gde zivim, vapije za zdravom hranom. Marketi su prepuni bofl proizvoda, sve tipa „samo da je jevtino“. Narod tesko moze da kupi nesto od hrane solidnog kvaliteta po prihvatljivoj ceni. Evropa je takodje zeljna i „gladna“ nase hrane. 

4.- Trenutno radim sa 22 nase firme. Nijedna mi firma nije propala, vec sve imaju ispeha. Oni imaju samo jedan problem, a to je; ne mogu da postignu da proizvetu koliko im roba ide. No polako i to ce se postici. To se zove razvoj. Razvoj nije za pocetak 300000 jedinica; to je propast. Covek kada se rodi nema odmah 185 cm, vec pred njim je rast i razvoj. Svi oni koji su me slusali nisu pretrpeli poraz, vec uspesno rade. Pozivam javno da se javi ako ima neko ko je samnom propao. To mi daje pravo da ovako pricam.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ja sam u gimnaziji imao jednog profesora koji nam je predavao fiziku, a po struci je bio dipl.ing. masinstva. To je bio najbolji proffesor. Tako je jednostavno znao da objasni i najteze stvari, a resavati zadatke sa njim je bilo pravo zadovoljstvo. Imao sam nesrecu da mi u drugoj godini predaje jedna profesorka koja je bila profesor fizike, dakle strucna osoba kako bi rekli predhodnici. Nista nisam naucio od nje, ni ja ni ostali. Ostali profesori su bili negde izmedju. Zasto ovo pisem? Zato sto vidim da se neko uporno zalaze da se vrate diplome kao nesto presudno. Valjda pre diplome treba da ide strucnost, zananje i sposobnost da se u svom poslu bide najbolji. Iza diploma se kriju neznalice i nesposobni. Diploma im sluzi za odbranu i za pokrice.

Veoma cesto se desava da se voda otpusta u mesnim preradjevinama. Takav proizvod ne samo da organolepticki izgleda lose, vec je i mikobioloski nestabilan. Pocu cu od toga da su sanitacija i higijena na zavidnom nivou. Onda ostaje da je najcesci uzrok ove pojave rezeptura. Posle toga dolazi sam tehnoloski postupak. Mnogi gledaju da vodu pokupe u jednu kompaktnu celinu. Ali to ni izdaleka nije dovoljno. Voda mora da bude vezana u jednu stabilnu vezu. Proizvod ne sme da bude suv, vec mora da sadrzi odredjenu kolicinu vode koja mu daje svezinu. Ovde su u pitanju tipicne koloidno-fizicke sile i odnosi. Dobar tehnolog ce prvo sve dobro da proracuna, pa ce tek onda da sastavi rezepturu. O svemu se mora voditi racuna. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Marko,

Vi ste mene nepravedno korigovali. Ja sam pisao i rec je bila o pravoj crnoj cokoladi. Firma koju ste Vi naveli proizvodi sve i svasta sa ucescem kakao delova od ispod 30, pa do maximalno 60% ucesca kakao delova. Prava crna cokolada ima ucesce kakao delova od 70 pa do 90%, cak i vise. Ona u sebi nema ni mleka, ni voca ni nikakvih dodataka. To je samo cista kakao masa i secer. To je ogromna razlika.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Nemanja,

nemojte da unapred glavu lupate ovim. Treba prvo da nadjete uvoznika za zemlju gde zelite da izvozite svoje proizvode. Verovatno ga jos niste nasli. Kada ga nadjete uvoznik ce Vam reci sve sta treba od standarda. Da znate da ono sto Vam zatreze morate imati Certifikat od ovlascenje kuce, kao sto je Tüv, Eurocert i sl. Sve zavisi od trgovinskog lanca u koji Vas uvoznik zeli da udje ili je vec usao. Ne traze oni uvek sve isto. Recimo „Lidl“ i „Spar“ ne traze sve isto. Razlika izmedju zemalja je jos daleko veca, pogotovu izmedju EU i Rusije, a o Turkoj da ne govorimo. Dakle morate ici odredjenim redu u ostvarenju izvoza. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ako pise „potencijalno opasni aditivi“, kako to da su to reci straha i pitanje neznanja. Ko je napisao da su opasni. Veliki deo aditiva je danas u Americi najstrozije zabranjen. U Evropi takodje. Svakim danom se lista zabranjenih siri. Jeli to neznanje i strah ili su to u pitanju nova saznanja. Gomile novih naucnih studija su dokazale direktnu vezu izmedju koriscenja aditiva u hrani i najtezih bolesti U samom pojmu aditiva stoji da su to uglavnom ciste hemikalije potpuno strane nasoj prirodi i hrani koju koristimo. Oni nemaju apsolutno nikakvu biolosku vrednos, niti hranljivost, niti su lekoviti. Aditivi sluze samo da prikriju i kamufliraju ono sto su losi tehnolozi uradili. Dobar tehnolog ne koristi aditive, niti su dobroj tehnologiji oni potrebni. U tehnologiji hrane sam 40 godina i od moje vrsne profesorice sam naucio da prezirem aditive. Danas sve sto se radi moze se raditi bez aditiva. Zasto onda da ih koristimo i zasto se propagiraju na ovom sajtu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083,064-1941083

Meni je jako zao sto ovde kod nas u Srbiji nema niko da proizvodi dobru pravu crnu cokoladu na cisto zanatski nacin.  Gledao sam u Svajcarskoj gde se takva cokolada proizvodi sa rucnim mesanjem drvenim mesalicama. Oni ne zele da to menjaju jer takva je tradicija i po tome su prepoznatljivi. Pomogao bih zainteresovanima do detalja tako da uspeju da proizvedu ovakvu cokoladu. Ako neko nesto slicno i radi, kod nas, to je sa kakaoprahom uz dodavanje dosta biljnih masti sa puno transmasti. Zakon je dozvolio da se takav proizvod zove „slican cokoladi“. To je krajnje nezdrav proizvod, ali „bitno“ je da samo jevtino kosta. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083,064-1941083

Zdravko,

lepo ste odgovorili Renati i sa svim se slazem. Usudjujem sa da Vas dopunim u jednom. Ja znam sta je zdrava hrana i imam pravilo za to. Ono glasi: zdrava hrana je prirodna hrana. Priroda nikada nije coveku „podmetnula“ nezdravu hranu. Sve sto je iz nje izaslo je zdravo i savrseno. Nezdravost hrane odredjujem po tome u kojoj je meri covek svoju „umetnost“ uveo u spravljanje hrane. Covek je kao hteo da nesto napravi jos bolje, a ustvari sve je pravio gore. Sto ovo pravilo nije uslo u zakonsku regulativu to je drugau  stvar.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Mirjana,

moje sve generalije su i dalje iste, pa i brojevi telefona. Radio sam vise od 30 godina u konditorstvu, pa i u proizvodnji cokolade od sirovog kakaovca pa sve do finalnog proizvoda. Proizvodnja tamnih cokoladi me je posebno zanimala. Takav jedan projekat sam radio za jednu domacu firmu. Mogu i Vama da pomognem.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Bosko,

nije pocela da se pojavljuje, vec se odavno radi cokoladirana susena sljiva u Srbiji. Prvo je, pre jos petnest godina, pocelo da se radi u Zitoradji, potom u Cacku, sada znam da ima i u Osecini i jos mozda negde. Ranije je pakovana jedna po jedna u specijalne kartonske male kutije, pa potom u specijalno uradjene drvene kutije i sve je islo za izvoz. Kod nas nije moglo ni da se vidi, a jos manje da se kupi. Odatle Vama podatak da je sada „pocelo“. Dobru cokoladiranu sljivu nije bas lako dobiti, jer pocinje se od same sljive jos na grani (sorta i krupnoca), zatim bitan je nacin susenja koji nije bas isti kao za susenu sljivu („original“). Ovo ne mora da znaci da se ne moze koristiti i konvenkcionalno susena, ali tu mora da se vrsi prebiranje, jer ne moze svaka. Centar sljive se puni orahom i jos nekim specijalnim punjenjem koje sve to veze i cini stabilnim. Potom se sljiva cokoladira i to specijalnom cikoladnom masom, koja mora da ima tvrdocu i sjaj. Na kraju se vrsi tzv. draziranje. Masa i postupak draziranja daju sljivi stabilan zeljeni oblik, cvrstocu, sjaj, moze se drzati u ruci a da se masa ne otapa odmah. Sve je to dosta slozeno, ali daleko od toga da nije izvodljivo. Ovo sve govorim kada se ima u vidu da se dobije vrhunski kvlaitet ovog proizvoda. Ako hocemo samo ono suseno, pa prelivedno bili kakvom kakao masom, to moze da uradi svako. Moje nacelo je uvek bilo „kilogrami, a ne tone“. Sta to znaci? Bolje je uraditi nekoliko kilograma proizvoda vrhunskog kvaliteta i prodati po dobroj ceni, nego tonu gde se prodaje kilogram u bescenje. Razlika je u tome sto ovo prvo moze samo uz pomoc strucnjaka, a ovo drugo moze svak.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Bojana,

postoji takva spravica i zove se vlagomer. To je jako precizan instrument i meri vlagu na decimalu. Radi na principu IR-zraka i analiticke vage. Potpuno je automatizovan i ima memoriju za jako mnogo uzoraka. Ova spravica kosta nesto oko 300.000 din. Ako se neko bavi ozbiljno i na veliko susenjem sljive preporucio bih mu ovaj instrument. Vlaga osusene sljive moze se meriti i na daleko jednostavniji nacin. Potrebno Vam je da imate tehnicku vagu na dve decimale preciznosti i jednu malu perforiranu posudicu. Ovde se meri gubitak tezine uzorka, a zaostala vlaga se proracunava. Ovaj nacin je takodje jako pouzdan.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Angelina,

dvopek je jako dobar proizvod. Tesko je u ovom komentaru reci sve ono sto Vi zelite da saznate o dvopeku. Reci cu ono najvaznije. Dvopek spada u grupu trajnih pekarskih proizvoda, sto znaci da mu je rok odrzivosti veci od 30 dana. Proizvodi se od dizanog testa i/ili od biskvitne mase. Pece se dva puta. Prvi put da se dobije vekna. Ispecena vekna se sece na kriske i ponovo se pece. Naravno temperatura i vreme u ova dva slucaja nisu isti. Kod nas se dvopek nazalost malo trosi. Ono sto ima po marketima je uglavnom industrijski. Dvopek radjen na zanatski nacin je daleko bolji. On ima pravilne sitnosupljikave pore i ne mrvi se lako. U njega se moze dodavati sitno iseckano suseno voce, pa da tako bude pravi zdravi proizvod. Na zapadu on se preporucuje kao idealan proizvod za mrsavljenje, a koji moze da zasiti. Kod dvopeka je najvazniji njegov nacin cuvanja, jer on je jako higroskopan i moze brzo da se uplesnivi. Takodje jako lako upija mirise. Pakuje se predhodno dobro ohladjen u ambalazu nepropusnu za gasove i vodenu paru. Tako ostaje dugo vremena svez i nepromenjiv. Lepo bi bilo kada bi se kod neko zauzeo i poceo da proizvodi ovaj izuzetno lep i cenjeni proizvod. Posto sam veliki ljubitelj istog imam razradjenu potpunu tehnologiju za veoma interesantnim recepturama.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Dunja,

Vasa prambaba i moja prababa su nekako zivele u isto vreme i pravile su dobar hleb. Nije tacno da je to zaboravljeno i da i danas nebi mogao da se pravi tako dobar hleb. Nevolja je sto danas postoje sasvim drugaciji interesi. Prvo, kupci zele uvek mekan i svez hleb; neznam odakle im to, ali je naopako. Drugo, pekari hoce da sto vise zarade i zato prave hleb sa dosta lose vezane vode, ali postize vecu tezinu i tu je njihova zarada. Da nevolja bude jos veca; svi hoce jevtin hleb. Tako se zatvara los krug. Gde je resenje? Da kupci hoce prvenstveno dobar i zdrav hleb i da su spremni da ga adekvatno plate. Hleb ne moze i ne sme biti jevtin. Jos od doba komunizma, a pogotovu danas hlebom se kupuje socijani mir. Znate one: „nek samo ima leba, a uz leba sta bude“. Sa takvom praksom treba prekinuti. Kako sam ja to resio? Kupujem iskljucivo dobar i zdrav hleb malih tezina. Za jedan takav hleb mogao bih kupiti dzak standardnih hlebova. Ovo nije da se ja razbacujem parama, vec racionalno trosim svoj novac. Sta rade oni koji su kupili jevtin hleb pa se ubudjavi. Verovatno ga ne jedu, vec ga daju stoci ili ga bacaju. U svakom slucaju rade losu stvar. Od hleba koji ja kupim ne baca se ni mrvica. Menjajmo svoj nacin razmisljanja i sovje navike. Proizvodjacima savetujem da iskljucivo prave dobar hleb i nek kosta onoliko koliko treba. Siguran sam da ekonomski nece gore proci nego ako „udovoljavaju“ musterijama. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Jelena,

Ne mze bas u stanu. U stanu se spava i radi jos ponesto a ne rade se proizvodi koje ce drugi jesti. Secam se sa gadjenjem 90-tih godina kada je i to moglo. Ljudi su u kupatilima „proizvodili“ „vocne“ sirupe i potrovali silan narod. Iz tog perioda nam dolazi i cuvena „zozovaca“ gde je smrtno stradalo vise od 40 ljudi a mnogi su zauvek oslepljeni i izgubili zdravlje. U taj period ne zelim da se vracam, mada ga neki danas zdusno zagovaraju. Moj preedlog je sledeci: Registrujte svoju firmu. Nadjite poslovni prostor; to ne moze biti Vasa spavaca soba, niti kupatilo, niti kuhinja. Nabavite osnovne uredjaje za proizvodnju. Angazujte tehnologa kao odgovorno lice. Kontaktirajte nadleznu poljoprivrednu inspekciju na Vasem terenu. Uradite prve uzorke i dajte na analizu. Ako bude sve u redu dobicete resenje za legalnu proizvodnju i stavljane u promet odredjenog proizvoda. Tada krenite u proizvodnju i plasman. Stojim na raspolaganjnu za svu pomoc.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

 

Nemanja,

Vama uopste ne treba HACCP sistem. To niste obavezni da imate. Ono sto Vam je potrebno jeste da imate dokumentovanu dobru proizvodjacku praksu po principima HACCP. Ovo je velika razlika. Inspektori ovo mnogo zloupotrebljavaju. Verovatno ste culi od njih: morate imati HACCP, a ja cu Vam naci tehnologa koji ce to da Vam uvede. Ovo je sprega na Vasu stetu jer cete morati da platite i tehnologa i inspektora. Verovatno ste culi: inspektorima se ne treba zamerati. Ja se slazem sa ovim, ali im takodje ne treba dozvoljavati da zloupotrebljavaju svoj pololzaj. Ono sto treba neprikosnoveno postovati jeste zakon. To je sve. Sada da predjem na konkretnu Vasu stvar. Onaj ko Vam je predlozio dva otvora na peci je bezumnik i nema znanja u vezi ovoga. Ono sto eventualno moze biti problem jeste otvor za lozenje. On nije dobro da je u proizvodnoj prostoriji. Ako to jeste dobro bi bilo da ga izmestite sa spoljasnje strane. Dakle resite samo loziste i to je sve. Time ispunjavate sve zakonske odredbe. Zadrzite Vasu „tursku“ pec i nastavite da pravite dobre proizvode na zadovoljstvo Vasih komsija i svih nas. Ako je potrebno mogu da do detalja resim ovaj problem.  

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Staka,

kod Vas su ipak najverovatniji problem vocna punjenja. Na trzistu ih ima raznih, ali su uglavnom sva ista i losa. Dobro vocno punjenje ne sme da se nimalo menja pri zamrzavanju i pecenju. Najcesce se desava da otpusta vodu i da penetrira u testo. Tada se javlja vlaznost gotovog proizvoda u sredini o cemu Vi pisete. Tkodje ne sme da nimalo curi van testa, ne sme da menja boju i ukus niti da karamelise, a najgore je kada ugljenise. Takav proizvd je gorak, los na ukus i zdrastveno stetan. To se desava cesto i potrosaci to odstranjuju ali ubuduce zaobilaze takve proizvode. Moj predlog: uradite vocno punjenje u vlastitoj izvedbi, negde oko 5 kg i probajte sa njim. Zaboravite na vocna punjenja koja kupujete. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Sladjana,

CaCl2 moze da sluzi kao sredstvo za ucvrscivanje, a moze da bude i neophodno sredstvo za zeliranje kod nekih tipova marmelada. Da li ga treba dodavati? Sve zavisi od onog sto hocemo da dobijemo. Ja ga najcesce izbegavam, jer sam naklonjen proizvodima bez ikakvih hemikalija. Mogu da proizvedem vocno punjenje (marmelaedu) sa najvecom termostabilnoscu a bez dodavanja ovog sredstva.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Marjane,

moj ajvar ne mozete probati jer se sav izvozi u Zapadnu evropu, u Kanadu i u Australiju. Ne mislite valjda da cu da Vas ubedjujem da je to najbolji ajvar koji se proizvodi u Srbiji.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Cedomire,

trebas da prosiris delatnost postojece firme ili da registrujes novu. To se radi u APR-u. Objekat vec imas. Trebace ti tehnolog. Prve uzorke koje uradis treba poslati na analize, to moze biti moja briga. Posle dobijenih analiza urade se deklaracije i naprave se originalna pakovanja. Pozove se poljoprivredni inspektor da sve to vidi, naparavi se zapisnik na licu mesta i on daje dozvolu za proizvodnju i promet. Posle se samo radi i normalno zaradjuje. 

Kao sto se vidi, ja dajem konkretne savete i stojim iza svega sto kazem i uradim.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Cedomire,

ja imam spremne predloge.

1.-  Gledaj da porez eskiviras maximalno koliko mozes. Drzava te nije nicim dobrim zaduzila pa zasto bi ti bio revnostan prema njoj.

2.-  Sta ce ti knjigovadja, gledaj da ga otkacis sto pre. Bolje ti je imati jednog dobrog tehnologa.

3.-  Posto imas vec unapred zakupljen lokal, gledaj da ga zadrzis i pocni sto pre da radis vocna punjenja i nadeve za pekarstvo. Tu ne trebaju neke velike investicije; moze se odmah poceti zaradjivati. Prvo to pocni da prodajes svojoj braci pa onda dalje redom. Smederevo je vocarski kraj i ima voca svih vrsta po veoma povoljnim cenama. Beograd je odmah preko brda pa kreni i tamo. Napravices sigurno dobar posao. To znam iz iskustva. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Marijana,

nijedan iole ozbiljan tehnolog nece Vam direktno odgovoriti na ovo pitanje. Zasto? Zato sto sastavljanje racepture zavisi od brasna. Cak isti tip brasna od iste psenice u dve razlicite godine, recimo kisna i susna, zahteva razlicite rezepture. Strucan tehnolog dobro upozna brasno pa tek onda sastavlja rezepturu. To je uslov da bi se uvek imao isti i dobar kvalitet kora. Neozbiljni odmah su spremni da prodaju rezepturu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Dejane,

proizvodnjom visokokvalitetnog ajvara od pecene paprike bavim se preko 20 godina. Mogu Vam pomoci. Trziste je obezbedjeno. Najveca tajna dobrog ajvara je u originalnoj recepturi. Svi imaju osnovnu recepturu i sve su one manje-vise slicne. Ono sto razlikuje dobar i izvrstan ajvar od prosecnog jesu sitne cake koje znaju samo pojedinci. Do tih caka se ne dolazi lako. Do toga se dolazi velikim brojem proba i dugogodisnjim iskustvom.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Razvio sam novu jedinstvenu metodu prerade sampinjona u tegle. Dobija se jedna izvrsna salata koja se moze odmah konzumirati. Povoljno je za hotele, restorane i domacinstva.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-008286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Slavisa,

neznam jeste li resili problem u tehnologiji izrade oblandi. Ako niste, javite se, mogu Vam pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Dejane, postavili ste dobra i prava pitanja. Ne zamerite mi sto cu na njih odgovoriti prilicno pragmaticno i kategoricno. Lakse je prodati schleper robe nego 300 kila. To mi ne verujemo i ne znamo. Nas problem je sto ne znamo gde je nase trziste.  Ako vi gledate samo radnje i prcvarnice oko Vas, onda cete i Vi biti samo prcvarnica. Evropa nas vidi kao veelike proizvodjace zdrave i dobre hrane. Problem je sto mi ne vidimo tako sebe. Ne mislite da Evropa nas vidi u autima i celiku?!? Oni to rade 100 puta bolje od nas. Ali rakiju nemaju, ni pekmez nemaju, ni ajvar.., ni niz drugih stvari. To sa pravom ocekuju od nas.  E, tu se javlja problem schleper-a. Jesmo li u stanju da racunamo i radimo u schleper-ima. Da bi se razmisljalo i radilo u schleperi-ima to ne pomaze dedino domacinstvo, ni dedina tradicija…, mora da se osnuje i ima Firma. Evropa nudi i pare za to. Ali da biste do toga dosli morate biti jako informisani. Morate razmisljati u globalu, a ne u okviru Vasega sela. Onda trziste nece biti problem. Jedini problem je kako zadovoljiti treziste koje se otvorilo. To je pre vise od 100 godina daleko bolje funkcionisalo. Srbija je tada izvozila 6x vise susene sljive nego danas. Tada je ceo budzet ziveo od toga, a ne od saobracajnih kazni. Registracija firme za Evropu danas na srecu ne kosta mnogo. Cak sta vise ide i brzo. To je uspeh danasnje vlasti. Ali morate imati standarde i mora sve biti po propisu. E, TO JE PROBLEM.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ovde je dosta toga dobro receno.  Ali svuda nedostaje jedna krupna i odlucujuca cinjenica, a to je trziste. Ne odredjuje vlasnik firme, sta ce i koliko raditi.  Ako se usudi da odlucuje onda ce sigurno pogresno odluciti. Cesto dobijam telefonski poziv sa pitanjem „nabavio sam paletu praznih tegli sta da pocnem da radim“… Najcesce odgovaram sa „nista“. Zasto? Zato sto narucioci robe najcesce operisu sa schleper-ima. Njih ne zanimaju teglice, jer to ne cini posao. Dakle, kvantitet ponudjene robe je jako bitan, a cesto to je prvo o cemu se razgovara. Dakle, napustimo nase tradicionalno sicher-astvo. U posao treba uci dobro promisljeno i hrabro. Spreman sam da pomognem svakom ko razmislja u tom pravcu i spreman je da tako radi. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Pravi domaci dzemovi i pekmezi su jako trazeni. Ne pravite problem oko mesalice. Rucno mesanje za pocetak je vise nego dovoljno,  a i nije tesko. Cak, sta vise, sa rucnim mesanjem ispadne bolji proizvod nego sa masinskim.

Milivoje

Dejane, cestitam na ideji i izboru. Moj predlog je da to bude bez mesalice; najbolje je rucno mesanje. Verovatno ce se neko javiti sa takvim sudom. Ako ne, onda idite pa narucite kod dobrog proizvodjaca opreme kazan kakav zelite. Iz iskustva znam da se najbolji kvalitet dzemova, a narocito pekmeza dobija u takvim sudovima. Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Postovani,

tegla kukuruza pasterizovanog kada se otvori i iz nje sterilnom kasikom se izvuce odredjena kolicina kukuruza, pa potom ponovo se zatovori ce da se pokvari u doredjenom vremenskom razmaku, zavisno gde i kako se cuva. Zasto? Iako je kasikica sterilna, ali okolni vazduh nije sterilan i Vi koji uzimate niste sterilni. Dakle jednom otvorenu teglu treba cuvati u frizideru i pojesti u dogledno vreme, a to je max. 5 dana.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Dragane,

koliko vidim Vi ovde sve imate i znate. Tehnolog bi Vam trebao samo sve da pripremi, a onda cete Vi sami; dalje Vam ne treba. A, ako zatreba tu je da odgovara.

No bez obzira pomoci cu Vam. Javite se.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Kompota nema dovoljno kod nas. Nekada je, osamdesetih godina, bilo sasvim drugacije. Realno postoji velika potreba za njima, jer su jako hranljivi, deluju osvezavajuce, cak i lekovito u zimskim danima. Posebno je steta sto nema najtradicionalnijeg srpskog kompota, a to je kompot od suvih sljiva. Velike kolicina susenih sljiva dajemo za bagatelu u izvoz, a kada bi se od njih napravio kompot mogle bi da se prodaju po znatno vecoj ceni. Zainteresovanima stojim na raspolaganju da realizujemo ovu ideju. Sigurno necemo pogresiti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Bravo Vesna!

Drago mi je sto nemate problema i uspevate. Ja sam preko 30 godina radio na principu koji sam izneo i nikada nisam imao akcident. Nevolja je sto se po Forumu muvaju razni koji bajagi hoce da pomognu a u stvari samo hoce da utrape neke svoje proizvode koje imaju ili zastupaju. To treba blagovremeno prozresti i onemoguciti, jer mnogi nasedaju na to i imaju velike gubitke i probleme.  Stojim na raspolaganju svima koji imaju probleme ili im treba pomoc.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

Dugo vremena radim sokove. Nikada nisam imao problema mikrobioloske kontaminacije. Preventivna higijena i higijena tehnoloskog procesa je kljuc uspeha. Kada dodje do infekcije najcesce to nije na jednom mestu; bolestan je ceo pogon i cela linija. Ono sto treba uciniti je izvrsiti generalno tretiranje pogona i linije. Ovde ima jos nesto veoma vazno. Nikada nije moguce unistiti sve mikroorganizme i tome je veoma opasno teziti. Takav pristup neminovno dovodi do tzv. superinfekcija koje se jako tesko suzbijaju. Ovo je veoma cest slucaj. Manite se raznih flastera, boja i zracenja. Najbolje je i najispravnije resenje kada se broj mikroorganizama drzi pod kontrolom. Apsolutna sterilnost je nemoguca i sve radnje u tom pravcu su kontraproduktivne. Od velikog broja vrsta mikroorganizama postoje one koje su veoma opasne i one koje nisu opasne; cak su sta vise i korisne. Najveci neprijatelji mikroorgnizama su mikroorganizmi. To je njihov antagonizam. „Dobre bakterije“ treba sacuvati jer ce one onemoguciti one opasne a same nece izazvati kvarenje soka jer je zbog sastava sredine onemogucen njihov razvoj i razmnozavanje. Prosto ne mogu da verujem da niko od ucesnika na ovom forumu o ovome nije pisao. Luj Paster je rekao: „Mikrob je nista, sredina je sve“. Ovim je definisao sve probleme u medicini i prehrambenoj tehnologiji. Zakljucak: Sve sto su predhodno napisali je nazalost potpuno netacno ili u najboljem slucaju samo delimicno tacno. Treba drugaciji pristup. Sama cinjenica da nikada nisam u praksi imao probleme mikobioloske prirode ide u prilog ovome.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ako pivo ima 1/3 psenicnog slada zove se psenicno pivo. Dakle ne mora da bude u vecini. Tako je i sa heljdinim korama. U tehnologiji ne vlada demokratija i „pravo“ vecine. To treba shvatiti i razumeti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Proizvod, u ovom slucaju sok, ne mora biti uradjen strogo po zahtevima Pravilnika. On moze da nosi odredbu tzv. „slicnog proizvoda“ i takav se proizvod radi po Proizvodjackoj specifikaciji. To mora da bude napomenuto na deklariciji proizvoda. Proizvodjacka specifikacija je sastavni deo analize proizvoda. Za ovakav proizvod vaze sve ostale odredbe Pravilnika.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsujltant; 062-8286083, 064-1941083

Postovane koleginice i kolege,

kao vas kolega koji je diplomirao pre 4o godina usudjujem se da dam svoje misljenje. Ne postoji bolji fakultet od Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Ovo vazi kada je u pitanju tehnologija konzervisanja, tehnologija vrenja, tehnologija rakija, tehnologija vina, tehnologija piva i mikrobiologija. Novi odsek upravljanje bezbedoscu hrane je pomodarstvo i americka izmisljitina. Sto se tice tehnologije masti i ugljenih hidrata novosadski fakultet je u prednosti. Nisam bio ni jednog dana bez posla. Kada sam zavrsio fakultet tek sam poceo da ozbiljno ucim i danas ucim najvise. Koji ji parametar koji pokazuje gde si u svemu tome? To je znas li da resavas probleme. Okusajte se u tome. Nemojte se isticati da pokazete sta znate. To nikoga ne interesuje. S druge strane oko vas su svuda ljudi koji imaju probleme u sveri prehrambene tehnologije. Vidite mozete li ispravno pomoci. Ako mozete – vi ste tehnolog. Ako ne mozete – ucite jos. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ljubice,

sa pravom sam protiv vinobrana i konzervanasa. Znam da i Vi znate da su to hemikalije koje su stetne za ljudsko zdravlje. Verujem da nikada necete dati nekom svome takav proizvod. Jos je lizemernije dati tudjem detetu. Vinobran oslobadja sumpor-dioxid, pa valjda znate sta je to. Kada se krastavci preliju nalivom oni mogu da se bezbedno cuvaju na ambijentalnoj temperaturi najmanje dve godine. To nije „vodica“ kako Vama izgleda vec to je dobro proracunati rastvor koji daje prijatne organolepticke karakteristike i cuva proizvod. Ja sam tehnolog- konsultant i profesionalno radim ovaj posao. Dakle sve sto Vam treba obratitie mi se. Ovako javno ne delim besplatne savete jer ce moje kolege tehnolozi sa pravom da se naljute na mene.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Milane,

35 godina radim na preradi feferona. Imam i opremu i sve sto treba.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Slavisa,

sumporisanje se moze izvesti na 2 nacina; pomocu gasovitog SO2, kada sagorevaju sumporne trake u zatvorenom prostoru i kada se voce potopi u rastvor K-metabisulfita. I jedan i drugi postupak moraju biti proracunati. Sumporisanje, kada su u pitanju smokve i kajsije, sluzi samo da se ocuva zeljena boja. Ono ne sluzi prevashodno u cilju konzervisanja. Vama dolazi do kvarenja sto niste dobro vodili posupak susenja a ne sumporisanja. Na susenje treba obratiti paznju. Pravilo osuseno voce nece se nikada ukvariti. Ja nisam carobnjak pa da Vam sada iz zadnjeg dzepa odmah izvadim gotovo resenje. Morao bih da vidim sve kako ste i sta radili. Zato jos jednom vracam se na prvo: VAMA TREBA STRUCNJAK DA VAS PRATI U RADU.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Slavisa,

sadrzaj sumpordioxida Vi ne mozete proveriti nikako. To rade vrhunske ustanove. Jedna od takvih je Enoloska stanica – Vrsac. Mogu Vam naci coveka koji ce to uraditi. Najveca nevolja sto se svi vi „proizvodjaci“ obracate samo tada kada vam je HITNO, a to je kada pred sobom vidite materijalnu stetu. Do tada vam ne treba nikakav tehnolog niti strucnjak.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Jovane,

sta znaci vakum ukuvac sto manjeg kapaciteta…? Iz iskustva znam da su takvi proporcionalnu svome ucinku najskuplji i treba ih izbegavati. Cak, sta vise, savetujem da se vakum ukuvac uopste ne nabavlja. To je suvise nahvaljena sprava. On ni blizu ne pruza one sto se od njega ocekuje i sto se o njemu prica. Uz to on je jako veliki potrosac energije, a narocito vode.  Mnogo stvari koje nisam mogao uspesno da odradim na njemu odradio sam u obicnom duplikatoru. Dakle, duplikator je dovoljan. Mozete mi se javiti pa da sve blize objasnim.

Pozdrav!

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Citirana knjiga profesorice Gordane Niketic-Aleksic iz 1982-e  godine je jako zastarela kada je u pitanju proizvodnja marmelada i dzemova. To isto vazi i za citirani Pravilnik. Od tada pa do danas se mnogo toga promenilo. Najveca poruka koju mogu dati mladim pocetnicima jeste da za ponudjene recepture ne daju ni jedan dinar. To nude samo samonabedjeni tehnolozi. Pravi terhnolozi ne prodaju recepture. Oni nude celu tehnologiju.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

Aleksandre, cisto sumanjam da se u supermarketima suva sljiva drzi u krpenim dzakovima. To samo moze biti u nekim seoskim privatnim prodavnicama ili u pradavnici seoske zadruge. U supermarketima suva sljiva je spremna za konzumaciju i pakuje se viseslojne ambalazne materijale koji su nepropustivi za gasove i vodenu paru. Unutar tih pakovanja se najcesce nalazi inertna atmosvera. Eto i objasnjenja zasto one dugo mogu da stoje na rafovima supermarketa. Dobro znam cime i kako sljivu susenu treba prskati da bi se duze odrzala. Ali ja sam u principu veliki protivnih svih hemikalija koje se koriste jer su dokazano otrovne i stetne. Pogotovu kada se ima u vidu da to konzimiraju i deca zaista mi savest ne dozvoljava da tako nesto preporucim. To sto svi odreda to kroiste neka njima ide na cast.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Da, Marija mislim da ce redestilacija biti dobro i potpuno resenje. Pri tome, jos jednom kazem, obratite paznju na sam tok destilacije. Ona treba da bude lagana i uvek jednakog intenziteta.

Veliki pozdrav.

Milivoje

Rakija sa povecanim sadrzajem bakra poznaje se po crvenkastoj boji. Ali ovo povecano prisustvo jona bakra u rakijama ne sme da bude redovna praksa. Ako se to jednom desilo treba pronaci razloge tome i otkloniti ih tako da ubuduce nema ovoga problema. Prema tome nikakvi filtri nece biti potrebni. Redovno filtriranje rakije iz ovoga i slicnih razloga ne sme da bude propisana tehnologija. Leciti rakiju ovakvim filtriranjem je kao coveka smisljeno razboleti da bi ga kasnije lecili. Ako se to jednom desilo, kao sto pretpostavljam da je u ovom slucaju, rakiju treba dodavanjem obicne vode svesti na jacinu meke rakije (oko 25% vol) i ponovo je predestilisati. Ovoga puta destilacija treba da bude pazljivo izvedena, tj. da legano tece bez jakog i neravnomernog zagrevanja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Aleksandre, rehidrirana sljiva se ne cuva, ona je namenjena za konzumaciju. Ona kao takva moze da nepromenjena ostane 5-10 dana, zavisno od temperature na kojoj se cuva. Dimljenje ne dolazi u obzir, jer je zabranjeno u Evropi, a kod nas ne preporucuje. Zaboravi sto pre kako se radilo u proslosti.

Milivoje

Ivane,

koleginica Biljana je dala puno lepih i pravih saveta. Sto se tice prave temperature za konzumaciju rakije ona zavisi od vrste rakije, ali sve se krecu u okviru 17-23 stepeni. Da bi se rakija doziveli u potpunosti ima tu jos „caka“. Prvo i najvaznije je da casa bude potpuno cista i suva. Vazan je takodje i izvedeni oblik case. Povrh toga je jako vazno, sto malo ko zna, da rakiju ne treba odmah piti cim se naspe u casu. Treba sacekati jedno min. 2-3 minuta. Tada onaj udarni alkohol otpari i tek tada aroma dodje do izrazaja. Kada se pije rakiju treba uzeti dovoljno u usta, ni previse ni premalo, ne treba je odmah progutati, ali ne i dugo valjati po ustima. Dobra rakije poznaje se po tome sto kada se guta ona „sklizne“ niz grlo. Ako uz to jos blago „zagreje“ stomak, onda to je to. Treba pri svemu tome posebnu paznju obratiti na aromu. Ako je ona jaka i udarna, verovatno je dodavana. Ako je plemenita, ne lako, ali jasno prepoznatljiva, onda je to prirodna iz rakije. Kod nas se veoma malo paznje obraca na ovo. Rakoja treba da je uzviseno i plemenito pice. Ona niposto ne sme da sluzi u svrhu „pijem da je zaboravim“. Kod nas puno pravi dobrih rakija. Medjutim, tehnoloske i iskustvene „cake“ odlucuju i cine razliku izmedju dobrih i onih boljih.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Dusko,

ako su sljive prave domace i pravilno osusene prava je steta prskati ih otrovom, kalijum-sorbatom. Nasi stari su imali suvih sljiva preko cele zime a da ih nisu nicim prskali. JAKO SAM PROTIV SVAKOG PRSKANJA. Suve sljive su jako ukusne i zdrave. Njih treba da jedu ponajvise deca. Zasto bi ih trovali prskanjem. Kao tehnolog-konsultant zalazem se da ne trujemo nase dobre domace proizvode stranim hemikalijama. Hemikalije nam guraju sa zapada, jer njihova hemijska industrija mora da radi, kao recimo veliki koncer hemijske industrije BASF. Ostanimo mi verni onom proverenom, a to je da je moguce i bez prskanja. Sama rec „prskanje“ mi je odvratna, a da ne govorim o takvim proizvodijma. Uz pravilnu i dobru tehnologiju i uz dobrog i iskusnog tehnologa moze sve bez toga. Uzivajmo u nasem domacem, zdravom i ukusnom proizvodu. Zapad nam vec odavno odaje priznanje u tom, jer nase proizvode trazi uz visoku cenu. Necu Vas ostaviti bez odgovora kakao. Zdraavu sljivu treba osusiti do 20-22% vlage. Ovo se mora meriti, nema nista od oka i od prlike. Ovde najveci broj nasih proizvodjaca pada. Ovakva ona se moze skladistiti na suvom, hladnom i promajnom mestu najmanje 6 meseci, a to je preko cele zime. Najvaznije je da nema prisustva insekata. Pred samu potrosnju vrsi se tzv. etiviranje, a to obuhvata: kalibriranje, pasterizaciju i delimicnu rehidraciju. Rehidracija podrazumeva vracanje vlage do 28-30%. I ovo se mora meriti, nema otprilike. Ovakvo dobro odradjena suva sljiva je spremna za konzumaciju. Ona ima lep izgled, svojstvenu aromu i socna je kada se konzumira. Dakle, NEMA PRSKANJA.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Mladene,

Redosled obicno ide ovako:

– moras imati uslovan objekat za takvu namenu                                                                                             – trebas da imas minimalnu opremu za takvu pöroizvodnju                                                                         – sklopis ugovor sa strucnim i iskusnim tehnologom, ali ne fiktivno samo vec da ti tehnolog pomogne u svemu, a pomoc ce ti biti potrebna sasvim sigurno                                                                  – kod APR-a registrujes firmu zanatskog nivoa, gde ces dobiti sifru delatnosti                                         – uradis uzorke koje treba isprobati na kvalitet i odgovaraju li nameni                                                       – uzorke das na analizu u ovlascenoj ustanovi                                                                                                 – sacekas da dobijes rezultate; obicno to traje 10-ak dana                                                                            – razmotri se nacin pakovanja i urade se deklaracije                                                                                     – urade se prototipovi etiketa                                                                                                                              – stupi se u kontakt sa nadleznom poljoprivrednom inspekcijom i obaveste se o svemu u vezi posla  – poljoprivredna inspekcija trazi sve predhodno pobrojano na uvid                                                           – od poljoprivredne inspekcije se dobije dozvola za legalnu proizvodnju i stavljanje u promet pomenutih artikala                                                                                                                                                – proizvodi se i izlazi se na trziste

SRECNO!

U svemu ovome spreman sam da pomognem.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Postovani,

veoma mi je zao sto ovo kolo velikog slaganja i razumevanja moram da prekinem. Imam 40 godina radnog iskustva. Ni jednog dana nisam bio bez posla. Sada radim za 22 firme. Pomazem mladim kolegama u savetu i nalazenju posla. Nikada u karijeri nisam bio prisiljen ni na sto sto nisam hteo. Cak sta vise, uvek sam bio pitan i uvazavan. Pa po cemu se onda ja razlikujem od drugh? Po nacinu razmisljanja, a samim tim i rada. Nikada nisam nastupao kao tehnolog sa diplomom. Postavljao sam se kao gazdin savetnik i pomagac. Moj cilj je da gazda uspe. Stitim gazdu od zakona i zakon od gazde. Zakon mi je svaki dobar i svaki zakon postujem, bas zato sto je Zakon. Ne mastam o boljem dok zivim u ovome kakvo je. Ja sam tezak realista. Iz sadasnjeg izvlacim ono sto je najbolje. Ne razmisljam o jucerasnjim problemima, vec o danasnjim mogucnostima. Predlog koji mogu dati je sledeci: Kolege ne isticite u prvi plan svoje diplome, cak ih i sklonite, jer one ne zanimaju nikoga. Stavite sebe, svoje znanje i sposobnosti u prvi plan.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Susio sam aroniu na raznim susarama. Ona se susi dosta jednostavno. Medjutim, misljenja sam de je steta susiti aroniu samo konvektivnim nacinom. Najbolje je primeniti kombinovani nacin susenja. Tada se dobije vrhunski kvalitet, randman je najbolji i vreme susenja je najkrace. Samim tim se povecava capacitet susare i znatno se stedi energija. Pravilno osusena aronia mora da bude socna, aromaticna i svojstvenog ukusa. Ne sme biti tvrda, opora i specena, a najcesce sam susretao ovakve osusene plodove.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ana pozdrav.

Na licni moj e-mail mi napisi do detalja sta bi zelela i kako da izgledaju medenjaci. Mogu da napravim takvu rezepturu. Njihova bi trajnost bila min. 3 meseca. Naravno da rezepturu ne mogu objaviti ovako javno. Nas dvoje bi se videli u Bgd i sve bi regulisali. Ja ne prodajem samo rezepture, ja pomazem i u tehnologiji. Ovo je drugo mnogo vaznije. Iz iskustva sam imao slucajeva da neko dobije detaljnu rezepturu i ne napravi dobar proizvod.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Sladjana, ono sto je rekao Predrag je na mestu, ali to ne mora da je jedini uzrok. Nisu sve sorte  jabuka pogodne za susenje u Apfelchips. Treba birati sorte sa malim sadrzajem vazduha u mezokarpu, one koje su cvrstog i zbijenog mezokarpa i one koje imaju optimalan odnos secer-kiselina. Takodje treba voditi racuna o stepenu zrelosti. Prezreli plodovi svakako nisu dobri, a niti oni nedozreli. Najbolji je stepen zrelosti 85-90%. Jako je vazno kojom dinamikom i do koje se zavrsne vlage suse plodovi. Suvise brza dinamika susenja moze da da gumast proizvod. Ako Vam je ambalaza nepropusna za vodenu paru onda treba obratiti paznju na kvalitet varova. Jako bi dobro bilo da proizvod pakujete u inertnu atmosveru, ali to je dosta skupo i opravdano je samo kada se rade velike serije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Vladimire, cvekla se moze pasterizovana u teglama cuvati najmanje 2 godine. Dakle nema potrebe ni za kakvim aditivima niti konzervansima. Mozete mi se javiti da dole prilozeni telefon pa da se dogovorimo da Vam dam tacnu tehnologiju izrade i preciznu recepturu.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Branko pozdrav.

Slobodno krenite u pricu proizvodnje kandiranog voca jer ga na nasem trzistu nema. Sam tehnoloski proces nije mnogo komplikovan ali traje dugo (7-12 dana). Ovaj proces dobro poznajem jer sam polagao postdiplomski ispit bas sa ovom temom. Pored toga sam dugi niz godina radio u fabrici koja je proizvodila kandirano vode. Znaci sam proces proizvodnje poznajem do detalja. Mogu Vam pomoci u ostvarenju ove ideje.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083; milivoje53@gmail.com

Postovanje svima.

Imam predlog za pocetnike kako napraviti dobar i profitabilan proizvod. Od opreme je potrebna manja susara, seckalica, mixer i 2 plasticna suda. Cela investicija max 5.000 evra. Redosled operacija bi bio sledeci:

– osusiti voce (u obzir dolaze sve vrste voca)

– iseckati voce

– izmixirati voce sa ostalim dodacima

– formirati i oblikovati stanglice

– stanglice dosusiti u susari

– pakovati

Ovakav proizvod sam vec razvio i dobro ide na trzistu.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com, 062-8286083, 064-1941083

Svi postovani, ja nemam knjiga. Ja sam protiv knjiga. Sve sto sam naucio, naucio sam iz prakse. Mogu da ponudim iskustvo. U stanju sam da napravim svako pivo na najbolji moguci nacin. U stanju sam da i vas osposobim za to. Pivo imo svoje tajne, osobenosti i cake, a to nisu knjige, pogotovu ne americke. Pravo savremeno pivo se nije zacelo kod Indijanaca, vec kod Nemaca.

Pozdrav. Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Pozdravljam sve pivarce i sve zainteresovane za pivo. Diplomirao sam na pivu i bavim se pivom. Ono sto sa sigurnoscu mogu da kazem jeste da se pivo ne uci iz knjiga, vec radeci uz dobrog majstora. Ja sam takodje ucio iz knjiga, ali sam naucio radecu u podrumu. Pravi majstori pivarci ne znaju formule i jednacine, a li znaju zasto se sto radi i znaju da naprave dobro pivo. Ako negde pijete lose pivao znajte da je to od dip.ing-a, koji se dodvoravaju direktorima da se sto vise ustedi na kvalitetu kako bi nesto novca ostalo za druge stvari. Majstori odlicno znaju kako treba.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Visnja je veoma zahvalna za susenje i sto je najvaznije nije mnogo komplikovo. Kada se visnja osusi na pravilan nacin dobijeni proizvod ima takvu boju, aromu i ukus da mu se prosto ne moze odoleti. Visnju susim do 30% vlage, tako da dobijam izuzetno dobar randman i proizvod je odrziv bez ikakvih hemikalija i konzervanasa. Plodovi nisu speceni nego su socni i zadrzali su svoj prirodan oblik.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Andrija,

ako se jezgro izvadjeno iz kostice duze civa do cedjenja ulja ono se se svakako osusiti i izgubiti nesto vlage. No to nije dobro raditi jer moze doci do oxidacije ulja, a to se poznaje po uzeglom ukusu. Tada ulje vise nije za upotrebu. Dobro ga je odmah po mogucstvu preradjivati i to tako sto se jezgro predhodno izdrobi, nikako samelje. Tu se koristi i nesto vruce voda koja ce se kasnije putem separacije preko prelivnih sudova odvojiti. Takodje na isti nacin se i talog odvaja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Miodrag pozdrav.

Da bi se napravilo dobro termostabilno vocno punjenje to nije sitnica vec ozbiljan i visoko strucan posao. Dobili ste ponudu da napravite 15 t; to ja jako dobar posao i ne treba ga niposto ispustiti, pogotovu kada je izvoz u pitanju. Posto dugo godina uspesno radim ovaj posao nudim Vam se za pomoc. Uz moju pomoc to cete sigurno uspeti. Potrebno je da stupimo u kontakt i da vam pomognem da napravite pocetne kolicine koje cemo testirati na testima za pecenje. Termostabilnost je zagarantovana kao i pre toga tzv. sokiranje u hladnoj komori. Termostabilno vocno punjenje koje ja radim sve to bez problemna izdrzava. Kasnije mozete uz moju pomoc sami sigurno da nastavite.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Andrija,

na ovom forumu su upetljana hladno cedjena masna ulja i etericna ulja. To su sasvim razlicite kategorije ulja. Dobijaju se na potpuno razlicite nacine i sluze u potpuno razlicie svrhe. Pretpostavljam da Vas interesuju hladno cedjena masna ulja iz semenki voca, prvenstveno iz semenki sljive i semenki grozdja. Da bi se dobilo takvo ulje potrebna su cetiri velika koraka: 1.- Odvojiti semenku potpuno cistu i suvu od mezokarpa voca. To se radi pomocu adekvatnih pasirki. Rade se kod nas. 2.- Drobljenje semenki se radi u specijalnim uredjajima gde se onemogucuje pristup kiseoniku da nebi doslo do oxidacije ulja. Takve masine mogu da se rade kod nas. 3.- Prese za cedjenje ulja. Takodje je izvodljivo kod nas ih napraviti. 4.- Separatori za preciscavanje. Takodje i ovakve prelivne separatore je moguce napraviti kod nas. Pravljenje masina, kao i sam tehnoloski postupak moraju da budu izvedeni na visokom nivou. To je uslov da se dobije visoko cenjeno ulje dobrog kvaliteta.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083,062-8286083

Sasa, lepa je zelja da postanete tehnolog. Put se zna kako; upisati fakultet i zavrsiti ga. Drugaciji put su samoobmane. Ne brinite se, necete nama tehnolozima oduzeti nikakav posao. Ja cu Vas rado prihvatiti kao kolegu i pomoci Vam u svemu. Sto se tice Vase sopstvene proizvodnje ne treba Vam tehnolog; Vasa rakija Vasa prica. Shvatite jednom da je tehnolog odgovorno lice, a ne samo znalac. Ja pijem i trosim rakiju iza koje stoji sam tehnolog. Vi mozete kako hocete. Sto se tice predhodnika koji ima problem sa zutom komovicom u pitanju su samo etericna ulja. Verovatno je doslo do lomljenja zrna grozdja u vecem obimu nego sto je to uobicajeno. Taj problem se moze lako resiti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Tanja,

krusku je najbolje da prodajete kao sok. Na pijaci je kupovna moc ogranicena. A, ni Rusija zadnih godina ne gine nesto mnogo za nasim vocem.Cinjenica je da ce ove godine voca biti dovoljno a samim tim i cena mu nece biti visoka. Najbolje je da radite sokove u flasice od 0,2 l i da ti sokovi budu nameni restoranimal, pubovima i kaficima. Tako cete sa kruskom najbolje proci. Nebojte se da su ulaganja velika i nepodnosljiva. To je samo prve godine, a posle se vraca ulozeno. Ono sto je najvaznije jeste da naplata je izvesna i u realnom roku. Samim tim i sebi ste obezbedili zaposlenje. Mogu da pomognem onima koji u ovom pravcu razmisljaju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com, 064-1941083, 062-8286083

Marija postovanje.
Niste mi rekli koliko je vremena proslo od nabavke masina iz Kine i jesu li one zvanicno primljene. Ako su u fazi prijema i pustanja u rad onda morate postovati kineske recepture jer oni time hoce da dokazu funkcionalnost i kapacitet proizvodne linije. Ako je to sve zavrseno onda imate pravo da primenjujete svoje recepture.
Lepo ste primetili razliku izmedju tecnih i praskastih aroma; vama svakako vise odgovaraju praskaste. Procenat doziranja se odnosi na osnovni zames, a ne na gotovi proizvod.
Sasvim sa pravom prekorite Vase poslodavce sto Vas na vreme nisu ukljucili jos kada je ugovaranje masina bilo u toku. Poslodavci moraju da shvate da je tehnolog bitan od samog pocetka. Nemojte se plasiti otkaza. Ako se on eventualno i desi verujte vise ce oni biti u vecem gubitku nego Vi. Nesavesne poslodavce na taj nacin treba kaznjavati.
Recepturu ste dobro shvatili i sad samo pazljivo postupajte sa njom. Hrskavost proizvoda je jako slozena stvar i potice on niza parametara. Tesko je to objasniti u par recenica.
Sto se tice kremova, nemojte nikada gledati jedan krem kakav najcesce postoji oko nas. Danas je moguce napraviti krem po najspecirficnijim zahtevima. Bavim se izradom kremova po svim zahtevima.
Da bih Vam u potpunosti pomogao potrebno je da dodjem do linije i vidim njen rad. Neznam jeli to moguce, iz koga ste mesta?
Pozdrav.
Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Na pitanje da li je bolje koristiti tecne ili praskaste arome ne moze se odgovoriti generalno. U nekim slucajevima su jedino prikladne praskaste arome, dok u drugim slucajevima je daleko bolje koristiti tecne arome. To je razlog zasto na trzistu postoje ova dva vida aroma. Ono sto je najvaznije jeste videti koji je nosac aroma i u kojoj su one koncentraciji. To se moze saznati iz specifikacije arome koju je distributer duzan dati na uvid. U principu se uzima da je za suve proizvode bolje koristiti praskaste arome, dok kod proizvoda od voca bolje je koristiti tecne arome. Treba znati da se aroma dozira pri samom kraju tehnoloskog postupka. Ovo narocito vazi ako u tehnoloskom postupku postoji i termicki tretman.  Marija, mozete mi se obratiti na e-mail adresu sa jasnim pitanjem pa Vam mogu vise pomoci. Pozdrav.

Milivoje Jovic; tehnolog konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Za Andreu,

Andrea, naci dobru sirovinu u Srbiji nije problem. Predpostavljam da ste ozbiljan preradjivac voca i povrca pa cu Vam dati tri ozbiljna saveta.

1.- Sirovina se ne nabavlja kada zatreba, a to je kod nas skoro uvek redovan slucaj. Tada to postaje problem. Sirovina se nabavlja onda kada najmanje treba, a to je pocetak setve i vegetacijskog perioda. Tada se prave dogovori. Svaki poljoprivrednik ce da radije seje kada ima sigurnog kupca. Dogovor ne mora niposto da znaci i pisani ugovor od koga poljoprivrednici sa pravom beze. Njima niko ne moze da garantuje kakvo ce leto da bude (kisno ili odvise susno). Budite spremni da po dogovoru nesto i avansirate; to je garancija da ste spremni da preuzmete rod. Dobro je da proizvodjacu savetujete kakvu sirovinu zelite ili da sami nabavite seme, pa tako sebi obezbeditie kvalitetnu sirovinu.

2.- Kada dodje sezona berbe budite spremni da uvek platite vise od drugih. U ozbiljnom poslovnom svetu nema cenkanja. To je odlika turskih pijaca.

3.- Dobro je, skoro nuzno, da imate vlastitu hladnjacu. Bez nje je nazamisliva ozbiljna proizvodnja. Svake sezone necega ima vise na ponudi nego sto je uobicajeno i sto je najvaznije cene su povoljne. Tada se to nabavi u vecoj kolicini, smesti se u hladnjacu i od toga se u duzem vremenskom periodu radi.

Nadam se da sam bar malo pomogao. Inace, nabavka sirovina ne radi se spontano, vec je to dugorocno planirana aktivnost.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com, 062-8286083, 064-1941083

Filip i Nenad,

lepo je sto imate ideje. Ja takodje imam dosta ideja u vezi domacih sirupa. Kod nas to jos nije zazivelo a mogao bi da se ima dobar dopunski posao sa tim. Mogu vam pomoci oko tehnicko-tehnoloskih uslova, registracije i uopste da vam posao bude uspesan.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Brankice, meni je poznato da domacice sirom Srbije mogu napraviti daleko kvalitetniji dzem i ajvar nego 2/3 tehnologa beogradskog univerziteta. Ali ne radi se o tome i ovde nije rec o znanju nego o odgovornosti. Neka Vam neko prica o onim „divnim“ 90-im godinama kada smo „uspesno napredovali“ na svim frontovima; jedan covek se setio da pravi domacu rakiju lozovacu. Zasto da ne, kad je to i njegov pradeda radio. Ali rezultat je preko 40 mrtvih. Pre niki dan se moja supruga prehladila i ja sam joj dao savet sta da radi i to joj je odmah pomoglo. Ali, ja ne smem narodu da delim takve savete jer ce me sa pravom krivicno sankcionisati kao nadrilekara. Ja verujem da Vi mozete napraviti odlican pekmez. Ali ja necu da ga jedem jer hocu odgovorno lice koje ce mi garantovati da meni taj pekmez nece stetiti. Pogledajte, mi imamo divnu hranu, divnu prirodu, divan vazduh, ali nesto nismo dugovecni. Ljudi u Evropi sa stresom, premorom i losijom hranom od nase zive osetno duze. Nesta se tu ne slaze. Srbija je vodeca zemlja po nezdravlju i opakim bolestima. Odakle to potice…? Od svega pomalo a najvise od hrane. Ne znamo da pravimo zdravu hranu. Ja pouzdano znam da i dan danas mnoge domacice u svoje dzemove dodaju salicil i to daju svojoj deci. One nisu krive sto ne znaju, ali ja hocu da to do mene ne dodje. E za to treba tehnolog, ne kao jedini znalac, nego kao odgovorno lice. Kada bih znao da iza mnogih proizvoda na pijaci stoji tehnolog ja bi ih kupovao. Ovako znam da nije tako i takve proizvode zaobilazim. Dzaba sto su prodavacice u narodnoj nosnji;  to me najmanje interesuje. Radije cu otici u market i kupiti daleko po kvalitetu losiji dzem, ali znam da je to neko pregledao. U tome je poenta.

Brankice,

do juce su domacice redovno koristile salicil za ocuvanje „domacih“ dzemova i svih ostalih proivoda; tako su trovale svoje najblize a i ostale. Toliko o solidnim domacicama. Jos nam samo trebaju dobre knjigovodje pa da procvetamo. Na kraju ste se dobro setili da se treba obratiti poljoprivrednoj i fitosanitrnoj ispekciji, ali samo kada imamo dilemu. Za sve ostalo smo dovoljno pametni. Zanimljivo je da su ponekad vrlo predusretljivi. Samo kako to da nagatamo kada jesu. Dobri saveti, nema sta.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

 

Ljubo, ja sam tehnolog sa 40 godina iskustva u svim oblastima. Pridruzujem se akciji: POMOGNIMO NEZAPOSLENIMA! Spreman sam da pomognem. Najveca nevoja kod mladih i nezaposlenih je beznadje koje imaju. To ih cini inertnim i nespremnim da predju u akciju. Nigde nije lakse kao sada u Srbiji poceti posao. Mladi najcesce ne znaju sta bi mogli da pocnu da rade. Moj predlog je poceti u preradi poljoprivrednih proizvoda. Saradjujem sa vecom grupom mladih koji su krenuli u proizvodnju domaceg zanatskog piva. Svi su do jednog uspeli. Pravog domaceg dobrog piva nedostaje mnogo kod nas. Zasto ne poceti… Upravo, u zadnje vreme najvise radim u toj oblasti. Mladi i svi koji se osecate tako javite se. Pomoci cu vam da uspete. Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Nebojsa, najlepse hvala na dopuni. To je sve tako kako Vi kazete kada se gleda knjiski ili teorijski sto bi se reklo. Ja sam covek iz prekse i stvari su malo drugacije. Tako sigurno u objektu ako je u sastvu poljoprivrednog domacinstva nece vam traziti odeljak za presvlacenje, jer je poznato da se niko od nas tu ne presvlaci. Takodje cemu inspekcija zastite na radu osim ako ih vi ne ne pozovete. Tada ce sigurno doci, dace Vam niz dodatnih zahteva i novcano vas odrati. Dakle budite prakticar a ne covek papira i slova.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Aleksandre, ima tu puno saveta, ali da idemo redom… Odluka da se registrujete i legalno prodajete proizvode sasvim je ispravna i sigurno vodi ka uspehu. Prvo otidite u Agenciju za privredne registre i registrujte prosirenje poljoprivredne proizvodnje u vidu prerade. To mozete uraditi u sklopu domacinstva, ako je vec registrovano i ne morate otvarati novu firmu. Drugo, odmah posetite poljoprivrednu inspekciju koja Vam je najbliza. Od njih treba da dobijete konacnu dozvolu da slobodno prodajete svoje proizvode. Oni ce traziti da imate minimjlno ispunjene uslove za proizvodnju. To moze biti posebno odvoje prostor u okviru kuce ili cak u dvoristu. Bitno je da ima vodu, odvod vode, pod i zidove koje se lako peru. Od opreme treba imati najnuznije, moze i spore i najosnovnije sudove. Trazice Vam da na proizvodima ima etiketa sa ispravnom deklaracijom. Trazice Vam da bar jedan put godisnje uradite analize na proizvode. To nije skupo i brzo se radi u najblizoj ovlascenoj ustanovi. Mozda ce Vam traziti i da imate ugovor sa nekim tehnologom. To bi bilo sve za dobar pocetak. Samo napred i srecno. Kao sto vidite ne trazi se mnogo i sve ja lako ipunjivo.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Brankice, ovaj forum je dobar sto u njemu mozete da nadjete svasta. Neko ce Vam odmah za pocetak predloziti bisznis plan, vakum ukuvac, HACCP i tako vas ukopati na samom pocetku. Cuvajte se toga. Srecom ima i drugaciji pocetak, koji garantuje siguran uspeh; a to je poceti polako od najjednostavnijeg. Neznam gde zivite pa imate, kako sami kazete, uzasno iskustvo sa inspektorima. Ja uglavnom znam da su oni jako uvidjavni ljudi i uvek spremni da pomognu. Oni su zaduzeni da sprovode zakonske propise. Ja se takodje drzim toga. Kada nekome dajem savet prvenstveno gledam da je to u skladu za zakonskim propisima. Nemojte da se zalite ni na nase pravilnike; oni jesu dosta komplikovani, pomalo nerazumljivi, ali se odredbe u njima mogu ispuniti. Moj savet je sledeci: stupite ponovo u kontakt sa inspektorima i vodite racuna o svom stavu. Njih nikako ne mozemo zaobici. Nemojte im govoriti da hocete da otvorite firmu, vec recite da hocete da pocnete posao sa proizvodnjom (konkretizujte cega) u uslovima domace radinosti. Oni ce Vam dalje objasniti sve. Posle toga mozete stupiti samnom u kontakt i ja cu Vam pomoci da na prihvatljiv pocnete psao bez velikih ulaganja. Bitno je da brzo pocnete da zaradjujete i tako se ne zaduzujete.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Dusko, podrzavam Vas u nameri koju zelite da ostvarite. Zapadna Srbija je stvorena da se proizvodi visokovredna prirodna i zdrava hrana. Potraznja za njom ce biti sve veca jer danas je skoro sve sumnivo sto nam se nudi. O upravljanju troskovima i izradi kalkulacija necu da Vas ucium, to Vi znate odlicno. Imajte u vidu da Vam drzava moze pomoci povoljnim pozajmicama i obavezno to iskoristite. Mogu Vam pomoci kada je u pitanju tehnologija. Nemojte se plasiti pocinjanja na „smederevcu“; to je najsigurniji pocetak. Sa mnogima sam pocinjao tako, a danas su to solidno jake i uspesne firme. Ako budemo radili zajedno mogu Vas povezati sa nekima od njih tako da saradjujete na obostranu korist.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Najbolji pekmez i dzem moze se skuvati u kazanu na drva. Namerno izbegavam da kazem duplikator, jer duplikator ima duple zidove izmedju kojih je medij za zagrevanje, a to ne moze na drva. Kazan na drva koji ima zapreminu 150 l je najbolji. Jako je bitno da je odnos precnika i visine 2:1. Takodje je vazno da je kvalitetan inox-celik odgovarajuce debljine. Loziste mora da je dovoljno nisko ali da obuhvata 2/3 visine kazana. Takodje je bitno znati loziti. U pocetku se lozi malo intenzivnije a kasnije se samo odrzava. Nesme doci do pregrevanja i suvise velike karamelizacije. Drva treba da su od cvrstog listopadnog drveta.

Milivoje Jovic; tehnolg-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Zaobidjite tzv. savetodavce. Mnogo kostaju, a veoma malo pruze. Najcesce su slabo upuceni u tematiku kojom se bave. Nihova je prednost sto znaju zakonske propise i to na onaj nacin da vas sto vise kosta. Imajte dobrog tehnologa. On ce vam sve odraditi i dovesti vas do sertifikacije. To je najbolji put do dobijanja standarda.

Milivoje Jovic

Sta je struka….??? Ako jedan seljak napravi vrhunski proizvod od mesa, bez konzervansa, koji traje godinu dana, ima divnu boju i aromu i po svemu je savrsen, zar to nije struka. Ako jedan „strucnjak“ sa celom svojom tehnologijom i sa svim aditivima, napravi jedva podnosljiv proizvod, zar je to struka. Ovo sve govorim iz prakse, a i svima ostalima je dobro poznato. Zar domaci suhomesnati proizvodi, domace vino, domaca rakija, domaci sir, domaci dzem, nisu vrhunac kvaliteta. S druge strane pogledajte industrijske proizvode i njihov razvoj… Ne smemo struku drzati kao jedino ispravno i moguce znanje. U zadnje tri godine pocinje da se razvija domaca proizvodnja piva. Osnivaju se festivali te vrste. Posetite ih i probajte piva. Promenicete misljenje o struci. Niposto nemojte da neko shvati da sam protiv studiranja i ucenja tehnologije. I sam sam tehnolog, sa dvoje postdiplomskih studija i sa 40 godina iskustva u svim oblastima i danas ucim najvise. Stvari treba gledati rezonski.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

 

Koji su to sto nisu stetni…, i koja je prednost koristiti njih. Aditivi su ciste hemikalije i svi stu redom stetni. Sta znaci strucna i kontrolisana upotreba. Jeli to kada se radi strogo po propisima…? E, pa i to je stetno, narocito kada su u pitanju proizvodi od mesa. Odogovorno tvrdim da je sve moguce raditi bez aditiva. Nasi preci su gajili zivotinje bez ikakvih pomocnih hemikalija i meso preradjivali na prirodan nacin. Ja ovde ne izmisljam toplu vodu. Poznato je dakle da moze.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant

Pre kretanja u posao preporucujem da se napravi egzaktna kalkulacija za dati proizvod. Iz nje se jasno vidi kakvi i koliki troskovi predstoje (sirovina, repromaterijal, energija, radna snaga, ambalaza), a ako se zna po kojoj je ceni moguce prodati proizvod, onda se jasno vidi kolika zarada moze da se ocekuje. Donositi uopstene zakljucke moze biti jako varljivo. Najbolje je kada se za svaki proizvod i pakovanje napravi dobar proracun. Onda nema mesta neprijatnim iznenadjenjima.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Ismet,

ne bih Vam preporucio da nabavljate vakumsku susaru. Ona je jako skupa i prilicno slozena u radu. Jagodu i malinu je najbolje susiti tzv. kombinovanim postupkom koje se sastoji od osmotske dehidratacije i convectivnog susenja. Ovaj nacin ne zahteva slozenu i skupu opremu, daje vrhunski kvalitet i postize se najbolji randman.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Stevane, pametno je uloziti u susenje voca, narocito ako se odlucite za tzv. kombinovano susenje, gde su najmanji gubici i dobija se proizvod vrhunskog kvaliteta. Ono sto je narocito vazno jeste da se tim nacinom susenja moze da susi voce koje se nije moglo uspesno susiti klasicnim nacinom, kao na pr. jagoca, malina, borovnica, brusnica, dunja, kajsija, breskva i dr. Ovako osuseno voce ima veoma dobru cenu i veliku potraznju. Trazeno je narocito mnogo u poslasticarnicama, konditorskim radionicama, a i za direktnu konzumaciju. Predlazem da se negde nadjemo i mogu Vam dati iscrpne informacije o ovome. Takodje mogu voditi Vas posao, jer to inace radim zadnjih godina posto ima dosta susara sa ovakvim nacinom susenja. Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Radojica je dao dosta dobar savet. Ja bih dodao dve stvari: Treba razraditi tehnologiju da se voce susi polazivsi od duboko zamrznute sirovine. Ovim se znatno produzava vreme rada susare i ona je daleko isplativija, pogotovu ako je malog kapaciteta. Razmisljajte o tzv. kombinovanom susenju koje ima niz prednosti u odnosu na opste poznato convectivno susenje. Kombinovanim susenjem se trosi znatno manje energije i randman iskoriscenja sirovine je daleko povoljniji.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Nemojte nastojati da neku vec postojecu susaru prilagodite svojim potrebama. Treba ici obrnutim redom. Prvo odrediti sta zelite susiti i kakav proizvod zelite dobiti. Onda trazite adekvatnu susaru za sebe. Danas se na trzistu susara nudi sve i svasta. Necu reci da su sve lose, ali onu najbolju nije lako pronaci. Moj predlog je sledeci: Dobar tehnolog da shvati vase potrebe. Onda on sa dobim masinskim inzenjerom (termicarom) projektuju najbolju susaru za vas. Po cemu ona mora biti najbolja? Prvo po kapacitetu, pa potom po tehnoloskim parametrima i i na kraju po energentu. Kada se sve to uradi kako treba onda se trazi izvodjac, tj. onaj ko najbolje moze napraviti. To nije tesko, jer zaista ima dobrih radionica. Mislim da je ovo ispravan put.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Valentina i ostali, pozdrav.

Dvoumio sam se dali da uopste odgovorim na ova pitanja, ali posto sam prozvan pristajem. Ja sam covek prakticar i mene interesuju prakticne stvari, a podacima se nikada nisam zatupljivao. Prakticne stvari su dobiti sto bolji proizvod u datim okolnostima. U tome uspevam. Zatupljivanje je koliko ima vitamina C u pojedinim sortama. To profeori ni doktorante ne pitaju na odbrani doktorske disertacije. Zasto? Zato sto je to relatvna stvar i menja se godinom i podrucjem gde se gaji jabuka, a pogotovu zavisi od agrotehnickih mera. Kolicina vitamina C u jabuci nije od primarnog znacaja. Samo mi recite da ste negde videli da hladnjaca sa svakim kontigentom prispeca jabuke meri vitamin C. To se radi izuzetno i to samo u naucne svrhe, da bi se utvrdilo kako hladjenje i cuvanje jabuke utice na promenu ovog vitamina. Dakle, jos jednom, ja sam prakticar a ne zaglupljivac.  Tacno je da pasterizacija utice na promenu nutritivnih vrednosti, ali zasto da je temperatura 78-82 stepena, zasto ne spominjete HTST-postupak. Vitamin C se razgradjuje na svim temperaturama, a na temperaturama pasterizacije pogotovu. Sve zavisi od temperature i vremena delovanja. Jabuke se ne presuju prema sadrzaju vitamina C, jer ko je blesav u sezoni berbe da ga meri za svaku sarzu prispeca. Jabuka i sve sirovine se preradjuju prema starom i dobro poznatom pravilu – sto prvo udje, prvo i izadje. Da li u prodaji postoji jabucna kiselina…, verovatno postoji i njome se moze vrsiti korekcija soka, ali to ne treba raditi. Zagovornik sam sasvim druge tehnologije. Inace presovanje je stara, vec zastarela i vec prevazidjena metoda. Jabuka se u sok moze preradjivati drugim metodama. To ovde niko ne spominje. Jos jednom da zakljucim. U stanju sam da dobijem izuzetan sok od jabuke. Moji poslodavci su zadovoljni ovim.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Pivarstvo zanatskog tipa je danas jako unosno. Novo je pa izaziva zanimanje i interesovanje. Pored toga pruza mogucnost konzumacije zaista dobrih piva po veoma pristupacnim cenama. Narocito su u prednosti oni koji se odluce da ih sami prave za sebe i/ili prodaju. Ovakve pivare nicu svakog meseca najmanje po jedna. U skoroj buducnosti to ce ici jos brze i u vecem obimu. Prednost ce imati oni koji budu medju prvima. Bavim se pivom i mogu zainteresovanima pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ja nikada nebih nikome savetovao da pijan vozi auto. Ali zato svakome savetujem  BEZI OD HACCAP-a. To je najveca nevolja koja nam se silom namece poslednje decenije. Ovo niposto ne znaci da sam protiv reda u proizvodnji i higijene. Jako se zalazem za oboje. Tzv. turske peci nisu nimalo stetne po proizvod i zdravlje potrosaca. To je pokazalo iskustvo stolecima. Velika je sreca da se one mogu preurediti tako da ispunjavaju propise i opet ostano ono sto jesu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Elvedin pozdrav. Enzim katalazu je najbolje unistiti termicki. Ako je pasterizacija soka jedini termicki tretman onda se do njega ceka dosta dugo i enzim jako brzo promeni svetlu prirodnu boju jabuke u tamnu. Zavisno od toga koji sok jabuke proizvodite, bistri ili mutni, treba i odabrati pravi i trenutak termickog tretmana. Takodje je jako bitno koju sortu jabuka preradjujete; neke sorte tamne jako brzo a neke sporije, a sve zavisi od kolicine ovog enzima. Ovde govorim o enzimatskom potamnivanju. Postoji i tzv. neenzimatsko potamnjivanje koje nastaje usled izlaganja zdrobljenje jabuke jako dugo dejstvu vazduha, u prvom redu kiseonika, zatim ako imate dosta metalnih povrsina koje su u stalnom dodiru sa jabukom. Sve ovo utice na potamnivanje i sok ima jako ruznu boju rdje. Potamnivanja se mogu donekle spreciti blagovremenim dodavanjem u izdrobljenu jabuku limunske kiseline i/ili L-askorbinske kiseline. Ako ste blizu Beograda predlazem da se nadjemo i mogu Vam sve objasniti i na najdirektniji nacin pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Moj e-mail je:

milivoje53@gmail.com

Pozdrav

Darko, Predrag, danas je zahvaljujuci savremenim tehnologijama gradnje pomocu poliuretanskih panela moguce skoro svaki prostor pretvoriti u hladnjacu.  U svemu tome najvaznije je pravilno osmisliti prostor. Ako ste blizu Beograda javite mi se pa mozemo sve da definisemo do detalja. Takodje znam i izvodjace koji ce vam po najpovoljijim uslovima napraviti vama odgovarajucu hladnjacu.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Duska pozdrav.

Mogu pomoci oko pocinjanja proizvodnje domacih dzemova i ajvara. Imam visedecenijsko iskustvo u tome. Pomoc pruzam odmah i konkretno.

Sasa, da bi se proizvodilo dobro slatko od dunja ne postoje nikakve posebne masine. Ako ste pocetnik najbolje je da to zasnujete u okviru domace radinosti.

Zdenko, vi najverovatnije niste unistili enzim katalazu pa je doslo do tzv enzimatskog potamnjivanja i samim tim do promene boje soka jabuka. Ako se sve odradi kako treba boja soka ce dosta dugo ostati prirodna.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Zasto projino brasno…. Ja svo vreme govorim o pravim i zdravim cevapima. Cevapi se sastoje od mesa i zacina. Sve ostalo je bez potrebe. Ako mislite da je jednostavno napraviti dobru recepturu za cevape varate se. Tu male promene neke od komponenti mnogo uticu i znace. Ovo se narocito odnosi kada su zacini u pitanju. Ovde nikako i niposto ne treba izjednacavati zacine i aditive. Zacini su prirodni dodaci, koji cevap cine zdravijim i boljim. Aditivi su hemikalije i svi su redom stetni.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Neznam zasto da hleb i peciva traju mesec dana. Zar nije dovoljno 2-3 dana, koliko inace normalno i traju. Kome ovo i zasto odgovara? Meni kao tehnologu i potrosacu sigurno ne. Mislim da je svemu uzrok nasa „fer i postena privatizacija“. Narod ce da jede svasta i tehnolozi nece biti potrebni. Sve ce da bude reseno konzervansima. Ja sam nasao jasan i nedvosmislen odgovor na ovo, a on se zove BOJKOTUJ, sto u prevodu na nas jezik znaci NE KUPUJ I NE JEDI. Naso sam jedno mesto gde se proizvodi pravi kvasni hleb. On nije izgledan na prvi pogled, ali je jako ukusan i prosto sladak, kakav hleb inace i treba da bude. Traje 2-3 dana, sto je sasvim dovoljno. Jako je tuzno kada tehnolozi tragaju za aditivima i konzervansima. Vec duze vremena pokusavam da pozovem na anti-aditivnu tehnologiju i do sada nemam pristalica.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Da kazem, a ne mora mi niko verovati; dobar pekmez se ne moze dobiti u vakum ukuvacu kao u otvorenom kazanu na drva. Radi se o temperaturi kuvanja i duzini kuvanja, a za to vreme treba da se izdesavaju neke reakcije koje bitno uticu na kvalitet proizvoda. Ja jako cenim mlade pocetnike koji su iskreno zeljni da naprave nesto dobro. Nikada nemojte dozvoliti da vas druge uvuku u velika i bezpotrebna ulaganja. Jako dobar proizvod moze se napraviti uz minimalna ulaganja. Ali to mnogima ne odgovara. Oni zele da utrape svoje „genijalne izume“. Ako imate obican kazan na drva angazujte me i pokazacu vam kako da dobijete pekmez i dzem vrhunskog kvaliteta, koji mozete prodavati svuda i izvoziti. Ne dozvolite da neko zaradjuje i profitira na vasoj neobavestenosti.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

OSTRO REAGUJEM.

Pogledajte na sta nam se sveo ovaj na pocetku divan sajt. Svaka je tema samo: „Ima li neko…“, „Znal li neko…“, „Hoce li neko….“. Ranije sam pisao da ovo nisu besplatni mali oglasi i ovo nije buvljak knjiga. Ovo je sajt za razmenu iskustava. Sta to znaci? Prvo uradi nesto, pa se pojavi na sajtu da ispicas sta si uradio i tek tada ima razloga da pitas nesto. Koleginice i kolege, vi koji imate istinsko  znanje, steceno radom i praksom, bojkotujte ovakvo ruglo od sajta i krenimo, kao ono na pocetku, da pisemo o onome sto radimo i do cega smo dosli. Ja sam puno puta imao zelju da se ukljucim sa necim novim, ali kako kada se sve vrti oko toga „Ima li neko…. knjigu…. i hoce li mi neko kazati, naravno besplatno….“

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Pozdrav svima.

Vidim da vlada veliko interesovanje za dobijanje etericnih ulja od domacih sirovina. Etericna ulja su jako skupa na inostranoj sceni. Bavio sam se dobijanjem etericnih ulja iz lista Lorbera, Kamilice, Kleke, Mente. Zainteresovanima mogu pomoci sa svojim iskustvom. Nije mi poznato da postoji adekvatna literatura, osim jedne knjige sa novosadskog univerziteta, ali je knjiga pisana visokostrucno sa puno formula i slozenih proracuna. Da bi se dobilo dobro i dovoljno etericnog ulja najbitnije su 2 stvari: na vreme ubrana i dobro ocuvana sirovina i adekvatna oprema. Ostalo nije tesko.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

Smiljo,

zdrava organska hrana treba da bude nasa svakodnevna uobicajena stvar a ne exclusiva i brend. Licno uvek cu se zalagati za ovo prvo. Ako bas zelite da drgujete necim brendiranim, onda predjite na pivo. Kod nas je to sada u velikom usponu. Svakoga dana se otvaraju Beershop-ovi i Pivnice i svi oni posluju veoma dobro. Pivo moze da bude brend i dobro pivo je uvek brend.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083; milivoje53@gmail.com

 

Pektin nije zivotinjskog porekla vec iskljucivo biljnog, Najveci deo pektina se proizvodi od jabucnih i citrusnih tropina (kada se iscedi sok). Bilo je u svetu pokusaja da se on proizvode od odpadaka suncokreta, paradajza i nara. Uglavnom sada se dobija iz citrusa i jabuka. Dakle to je potpuno prirodni produkt iz potpuno prirodnih sirovina. On u sebi ne poseduje nikakva ulja vec je on sam po hemijskoj stukturi polimer galakturonske kiseline koja je delimicno metoksilovana.

Pektinaze su sasvim nesto drugo, to su enzimi koji razlazu pektinske materije. Sluze da se pri preradi voca dobije vise soka u razne svrhe pa i za rakiju.

Kod nas u Srbiji niko se ne bavi proizvodnjom pektina. Nekada davno je to radila „Budimka“. Sada se uvozi iz Poljske, Svajcarske, Danske, Italije i Nemacke.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Natasa,

suvise je kratko vreme da bi doslo do sircetne fermentacije. Concentrat koji koristitie nije radjen sa pektolitickim enzimima. To je verovatno neki jevtiniji concentrat (kineski). Pasterizacijua koju primenjujete  ima tzv. scok temperaturu i to moze biti uzrok pojave mutnoce. Treba kupit neki dobar cincentrat jabuke, recimo sa zapada. Sve ovo mozete i Vi resiti ako primenjujete tzv. depektinizaciju soka, a zatim procedualno bistrenje. Ovo je prilicno duga prica za objasnjenje, a za samo izvedbu veoma jednostavna. Neznam odakle ste, ali se slobodno javite i ako ste blizu doci cu kod Vas i sve Vam resiti.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Ja jesam tehnolog prerade voca i povrca i u ovoj struci radim 38 godina. Proizvodi od voca i povrca mogu da se rade u staklene flase i tegle i trajnost im je zagarantovana 2 godine. Naravno, ovo podrazumeva bez ikakvih aditiva i konzervanasa. Glavni uslov je da se sve odradi vrhunski higijenski i izuzetno strucno.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Biljana,

potpuno ste u pravu. Kore za pitu koje imaju rok upotrebe mesec dana su pune konzervanasa i drugih aditiva. Samo „proizvodjac“ je bio drzak  i bezobrazan da to ne deklarise. A nase inspekcije „ne mogu da stignu“ sve to da vide. Nije dobro sto i Vi dodajete konzervans. Jednostavno korama skratite rok na 5 dana i na deklaraciji jako vidljivo istaknite da su bez konzervansa. Takve kore ce da se brze prodaju i Vi cete biti poznati po kvalitetu. Vase kore ce kupiti sve savesne majke koje brinu o svojoj deci i porodici. Ne mogu da shvatim nekoga ko kupi kore koje traju mesec dana. To nije jednostavno samo neznanje. To je krajnji nemar i neodgovornost. Sve je moguce napraviti bez hemikalija. Izgledace daleko lepse i prirodnije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant i najveci protivnik aditiva i konzervanasa

Ja niposto nisam za konzervanse. Da se pitam ja bih sve potpuno zabranio. To je zato sto se moze uspesno raditi bez njih. Po sastavu verujem da imate jako dobar sok. Sok treba da punite u staklene flase sa navojnim zatvaracem ili sa krunskim zatvaracem. Takav sok treba potom pasterizovati i ohladiti. Onda ga mozete cuvati u svim ambijentalnim uslovima i nece doci do kavarenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Rade postovanje.

Jedna dobra pivara kapaciteta 50-100 litara po uvarku ne mora da kosta mnogo. Mlekarsku opremu dobro poznajem. Ona se moze prilagoditi za kuvanje piva ali te prepravke dosta kostaju. Ima dosta radionica kod nas koje po projektu mogu napraviit jako dobru pivaru. Time se bavim ovih dana pa Vam mogu pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Pozdrav svima.

Koleginica Milena je jako dobro napisala kako treba cuvati suve sljive. Ja bih jedino korigovao u vezi lopatanja jer je to napusteni nacin gde se plodovi mogu ostetiti. Najbolje je sljive osusene ostaviti minimum 15 sati da se dobije ravnotezna vlaga od oko 20%, pa onda ih sipati u tzv. box-palete i lagerovati u suvu i promajnu prostoriju. Vise ih ne treba dirati do momenta naknadne prerade (tzv. etiviranje). U skladisnom prostoru mora biti nekoliko (zavisno od velicine) tzv. „insectronik-lampi) koje mame eventualno usle insekte i odmah i unistavaju. Postoji uredjaj koji precizno meri vlagu susenih sljiva i on kosta preko 100.000 din. To se isplati samo vecim preradjivacima, a manji je dovoljno da na osnovu uzorka i racuna dodju do tacnog procenta vlage. U svakom slucaju jako je lose neznati taj procenat.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 064-1941083

Da probam da pomognem Natasi, a i ostalima.  Indikativno je da se talog javlja posle 10 dana. Recite gde je sok bio lagerovan za to vreme, da li u hladjenom prostoru ili na ambijentalnoj temperaturi. Ako je talog zaista sluzav, moguce bi bilo da je doslo da bakterijske infekcije. Iako je temperatura koju primenjujete u pasterizaciji sasvim dovoljna (neznam koje vreme drzite za stacionarno), postoje bakterije i plesni koje prezivaljavaju ovaj rezim. Ono sto je jos vazno je vrsite li korekciju soka i kakvu. Pektinske materije i eventualno prisutan skrob najcesce ispadaju u vidu praskastog taloga i/ili koloidnog zamucenja. Dugo sam radio u industriji sokova pa mogu pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Milena,

mozete uvek da mi se obratite za pomoc i savet. Na pravom ste putu. Iskustvo koje steknete u svom radu nemoze se nicim meriti. Istrajte u tome.

VELIKI POZDRAV.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Milena, od srca hvala za lepe reci slaganja i podrske. Cvrsto sam ubedjen da cete sutra biti izuzetno dobar tehnolog. Samo nastavite tako. Veliki pozdrav.

Zasto nas sram bilo…? Nikada nisam rekao da gradjevinski inzenjer treba da zida, niti da prehrambeni tehnolog treba stalno da mesi testo. Rekao sam da prehrambeni tehnolog treba dobro da zna kako se mesi testo, kao i sto dobar gradjevinski inzenjer treba da zna kako se zida. A, kako ce to znati…? Tako sto ce oba uzeti u svoje ruke testo i malter i nauciti da mese i zidaju. E, toga se ja drzim i to zagovaram. Nema posla u prehrambenoj industriji koji nebih znao da sam neposredno radim. Zasto da se toga stidim. Mozda sve ovo za hemijske inzenjere ne vazi.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Postovane kolege,

pogledajte nasto nam se sveo ovaj sajt. Ja sam od samog pocetka zeleo da ovo bude mesto za razmenu iskustava izmedju tehnologa medjusobno i onih koji rade u proizvodnji. A onda su su pojavili neki dundjeri, schloseri, limari sa pitanima „Da li gospodo tehnolozi ima neko recepturu…“

Probajmo da ocuvamo ovaj divan sajt. U samom pocetku forumi su bili divni i uglavnom su ucestvovali oni koji imaju sta da kazu. Pogledajte danas.., sve sama pitanja: ima li neko.., hoce li neko…, zna li neko… Sada odgovaram na sva pitanja: sve ima, sve se zna, sve se moze.

Pozdrav.                                                                                                                                                                  Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Vesna,

hocu da pomognem. Nije mi jasno kako bi se vrsila pasterizacija soka i u cemu. Jeli to tankoslojni plocasti pasterizator ili je to cevni ili ce se pasterizacija vrsiti u ambalazi i kojoj i koje zapremine. Ako se pasterizacija vrsi pre otakanja u ambalazu vazno je znati jeli se sok vreo puni ili se pre toga hladi u sekciji. Sve su ovo vazne stvari da bih pomogao.

Pozdrav.                                                                                                                                                                  Milivoje Jovic                                                                                                                                                           tehnolog-konsultant

Jelena pozdrav,

prehrambeni sam tehnolog biljnih proizvoda. Radio sam 30 godina u konditorstvu. Za to vreme bio sam tehnolog-konsultant na proizvodnji domacih kolaca. Posebno sam razvio dobre vocne nadeve za kolace. Mogu pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Ivice pozdrav,

Mogu da cestitam na snalazljivosti, ali ja bih sve uradio drugacije. Neznam koliko je boja za radijatore dobra za ovakve namene. Ne zaboravimo da su tu stalno prisutne povisene temperature. Ja se uvek zalazem da se sve odradi profesionalno. Iako je u pitanju susara od 20 kg ipak je najbolje da ramovi budu od inoxa, takodje i mreza, a stari sporet se moze iskoristiti samo za zagrevanje vode koja ce preko kalorifera davati topao vazduh. Sve ovo nebi kostalo mnogo vise ali bi daleko bolje izgledalo i bilo sigurnije.

Veliki pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog – konsultant

Za Maju.

Majo, radio sam u konditorskoj industriji gde se pored ostalog proizvodio zele, gumene bombone i ratluk. Mozete otvoriti firmu u vidu domace radinosti i proizvoditi ovakve proizvode. Potraznja za njima postoji. Mogu Vam pomoci oko opremanja objekta, izbora opreme i vodjenja tehnoloskog postupka.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083, milivoje53@gmail.com

Tanja,

koliko sam shvatio ovde je najveci problem izdvajanje tecne faze. To znaci da sistem nije stabilan, tj. da tecna i cvrsta faza nisu u ravnotezi. Fondan je na temperaturi kuvanja, koja se krece 118-120 stepeni tecan ali sa veoma visokom suvom materijom, preko 85%, a kasnije kada dodje do hladjenja rastvora doci ce do presicenja rastvora i kristalizacije saharoze. Najvaznije je da u toku kuvanja budemo sigurni da je doslo do potpunog rastvaranja saharoze. U toku hladjena i lupanja jako je vazno voditi racuna da ne dodje do formiranja krupnih kristala saharoze. Najverovatnije kod Vas je negde ovde problem. Nisam upoznat kakvu opremu posedujete i koje tehnoloske parametre imate pa nisam u stanju da Vam dam detaljnije upute. Probajte popraviti nesto od ovoga pa ako ne uspe trazicemo nova resenja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Tanja, svaki prehrambeni proizvod sadrzi u sebi izvesnu kolicinu vode. Pored hranljivih materija za mikroorganizme je potrebna i voda. Ali njima nije sva voda dostupna vec samo ona slobodna. Odnos izmedju te slobodne i ukupne kolicine vode cini tzv. Aw-vrednost. Na ovo tehnolozi moraju da obrate posebnu paznju, jer od toga, pored ostalog, zavisi mikrobioloska stabilnost njihovog proizvoda. Tehnoloski proces, u ovom slucaju izrada fondan-mase, treba voditi tako da odredjena kolicina vode mora biti vezana i tako nedostupna za kserofilne mikroorganizme. To su mikroorganizmi koji mogu da rastu na veoma visokim procentima suve materije. Ranije se vodilo racina samo o visokom suvoj materiji. Medjutim, primeceno je da  neke plesni i tu mogu da rastu. Polazi se od toga da je Aw-vrednost od 0,65 i niza, uz odgovarajuce ispostovane parametre, dovoljna da proizvod bude mikrobioloski stabilan.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083, 062-8286083

Adam, radio sam tahan alvu i druge vrste alvi ali u experimentalne svrhe. Na veliko to jos niko nije radio. Dugo godina sam radio u konditorskoj industriji.

Pozdrav

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 064-1941083, 062-8286083

Vladimire, kuvanje pod vakumom ili bez njega nema veze sa sinerezom. Ona nastaje iz sasvim drugih razloga. Takodje, sumpor-diksid moze se sasvim dobro izdvojiti i bez vakuma. Otvoreni duplikatori su izuzetno dobri za kuvanje dzemova. Dobijaju se proizvodi visokog kvaliteta.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Postovani Aleksandre,

mozemo saradjivati na proizvodnji piva. Imam dovoljno iskustva.

Mogu Vam pomoci.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083 i 064-1941083

Aleksandre,

postavljas prava pitanja… „ko meni garantuje….“. To mora da ti garantuje proizvodjac. Dakle kada kupujes papriku od njega on mora da ti da pisano uverenje da je njegova Paprika  sasvim ispravna, u ovom slucaju da nema viska pesticida. Nase seljake moramo naterati na takav odnos, inace nema kupovine. Drugi pristup ne postoji. Lepo razmisljas o pokretanju proizvodnje domace pasterizovane hrane. Verujem da ti je objekat sasvim u redu i da ces dobiti upotrebnu dozvolu od nadlezne inspekcije. Masina ti mnogo ne treba i nemoj da nasedas da ich mnogo kupujes. Ja ti ostalo mogu pomoci.

Pozdrav i sredno. Miligvoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083 i 064-1941083

Zorane, da tako je. Mesto ovcetine moze se dodati svinjsko meso, samo odnos je nesto drukciji.

Najvaznije je da nema aditiva. Ovde ukus samog mesa dolazi do izrazaja.

Amoniumhidrogenkarbonat sluzi da stvori gasove, a samim tim i prouzrokuje nadimanje stomaka. Tacno je to da se on odavno koristi, ali to ne znaci da nije stetan. To je slozena so koja se u odredjenim uslovima razlaze na vodu, ugljeen-dioksid i amonijak. Ja odavno ne zagovaram njegovo koriscenje. Narocito proizvodima koje konzumiraju mala deca nebi trebao da se dodaje. Velika je stvar sto se moze bez njega, a da se dobiju jos i bolji rezultati.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Svetlana, zao mi je sto imas takvo iskustvo. Evo ja sam izuzetak. Spreman sam uvek da pomognem. Jedini je uslov da nisi puno daleko. Ne moze se sve preko e-poste zavrsiti. Mora se doci i videti. Obrati se slobodno, a to vazi i za ostale.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083 i 064-1941083

Postovana Sanja i ostali,

kako mislite da pustite proizvod u promet. Kakvo je to pitanje „da li je potreban strucni pregled i (pazite sad) „neka dozvola“. Pa svakako da je potrebno. Zakon je jasno propisao da je potrebna dozvola i kakva. Vas proizvod ce da jedu ljudi i deca. Kako verovati Vama da ste to uradili strucno i odgovorno. Jeli nas put prema Tadzigistanu i Mongoliji ili prema zakonski uredjenoj Evropi. Kod nas je veliki javasluk u svemu. U Evropi se za stvari koje Vi predlazete odmah hapsi. Kako Vam moze da padne napamet da napravite proizvod, ko zna na kakav nacin i u kakvim uslovima, da ga ponudite na prodaju i jos se pitate „treba li neka dozvola“. Ja vec godinama sluzim i pomazem mladim pocetnicima da pokrenu proizvodnju. A kada neko pita „treba li tu neki strucni pregled“ e onda se prosto zgranim. Jer Vi to bez razloga ne pitate. Dobro znate da se moze da prodaje i bez pregleda i dozvole. Dodje mi da nista ne kupujem.

Milivoje, tehnolog-konsultant

Enko,

vec nekoliko godina ratujem protiv receptura, jer one same po sebi nisu nista. Najgore prodju oni koji se u njih uzdaju i placaju za njih. Da bist dobili dobar cevap treba vam vrhunsko meso. Najbolje mesano junece i ovcije. Nikako rostiljsko meso. To je meso skoro bez mesa. Uz meso dodajte malo mlevane paprike sa nesto ljute i nesto mlevenog bibera. So mora da je morska, jer ona deluje kao zacin. Radi punoce moze malo projinog brasna, ali vema malo. Samleti na kvalitetnom mlinu koji meso vise sece nego sto ga gnjeci.  Posle toga treba dobro i dugo mesiti. Ostaviti da prenoci na temperaturi 1-3 stepena. Ujutru opet premesiti i ponovo premleti. Opet nek ostoji 2-3 sata na hladnom. Cumir treba da je visoko kvalitetan. Pravi drveni i suv. Jos samo nadji dobrog majstorqa koji zna da postupa sa temperaturom i vremeno. Sve ce ispasti dobro.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Zavisi koliko se drze. Za 2-3 dana dovoljno je i -12 stepeni. Do mesec dana treba temperatura ispod -18 stepeni. Ako zelite jos duze temperatura mora biti niza. Nije preporucljivo dugo cuvanje mesnih pripravaka kao sto su cevapi. Aditivi nisu pozeljni u mesu, kao ni bilo gde. Kada su u pitanju zacini e to je onda druga prica. Tajna je u zacinima, a ne u aditivima. Ko se ne razume u zacine, on onda gura aditive. Cevapi su bili najbolji u muslimanskim sredinama (to je na kraju krajeva njihov proizvod) pre 50 godina, a tada nije bilo amerikaniziranih aditiva. Dobro se razumem u koriscenje zacina pa mogu nekome i da pomognem.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Dusane,

sve se zna, samo treba naci Firmu koja otkupljuje suseno vice. Dok se to ne desi najbolje da susite manje kolicine i plasirate preko prodavnica zdrave hrane i pijaca. Time cete steci iskustvo kako se trguje.

Dejane,

moja E-Mail adresa je: milivoje@gmail.com

Poydrav.

Milivoje

Alexandar,

u Zemunu u Dusanovoj ulici postoji radnja „Moje pivo“; kod njih mozes naci sve. Udji na njihov sajt pa ces videti, imaju i cene. Ja se takodje bavim proizvodnjom piva.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Milane, a i ostali,

kada vec trazite i kupujete i placate (ako placate) onda trazite tehnologiju a ne recepturu. Stalno na ovome forumu isticem da receptura sama po sebi nije nista, ili bar nije nesto mnogo vredno. Vazna je tehnologija izrade. Sta to znaci? Vi hocete da pravite dobre strudlice sa razlicitim punjenjima. Prvo sto treba da uradite jeste da dodjete u kontakt sa dobrim tehnologom. Pozovete ga kod Vas i date mu da napravi studlice. On pravi a vi gledate i belezite svaki detalj. I ne date mu da ode dok Vi sami uz njegovu pomoc to isto ne uradite. E to je ono sto vredi platiti. A Vi sta radite? Trazite recepturu i naletite na neke portire ili tehnologe koji su radili blizu portirnice i prodaju vam papir sa nekih 10 redaka. A onda precenite sami sebe i mislite da cete napraviti dobar proizvod. Naravno da necete uspeti. Uglavnom uspevaju oni koji meine slusaju. Nadam se da sam pomogao.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083; 064-1941083

Domaci proizvodjaci prave jako dobre duplikatore. Necu posebno izdvajati nikog ali na trzistu zna se ko to dobro radi. Prilikom izbora duplikatora najvaznije je znati za koje namene se on kupuje i kog kapaciteta on treba da bude. Jako je vazan optimalan odnos visina – precnik. Medij u njemu ne sme prebrzo, a ni presporo zagrevati. Takodje mora biti dobro termicki izolovan da odrzava datu temperaturu. Mesalica treba da se kontinuelno podesava i treba da je tako profilisana da celu masu jednako mesa po celoj zapremini. Ispustanje je takodje jako vazno. Ono ne sme da traje dugo. Grejanje na termo-ulje je jako dobro resenje, ako je dobro proracunata snaga i broj grejaca. Oni koji zive na selu i imaju drva, grejanje na drva moze da bude jako dobro i ravnomerno. Grejanje na gas moze da bude jako efikasno, pod uslovom da je grejac dobro izveden.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Milane,

dobrog tehnologa ne mozete naci lako. Probacu da Vam pomognem u tome. Napisite mi detaljno cime raspolazete, sta zelite da postignete i koliko ste spremni da platite. To su preduslovi da bih Vam pronasao adekvatnog tehnologa. Takodje mi posaljite Vas kontakt telefon.

Pozdrav.

Milivoje

Milane,

kakvo je to pitanje: da li neko poseduje ……. Takvi proizvodi, kao sto su rolati i strudlice, vec se proizvode dugo vremena. Dakle, recepturu neko poseduje. Druga je stvar da li ce Vam je dati, prodati ili nece nece nista od toga. Ono sto je moja preporuka jeste; da sami sa strucnim licem stvarati svoju recepturu, koja moze biti priblizna onoj koju prizeljkujete, a mozda i daleko bolja. U tome je sustina svakog napretka. Da su nasi predhodnici samo prepisivali jedni od drugih svet bi se vrteo u krugu i bio bi na nivou srednjega veka. JA SAM ZA NAPREDAK.

U uslovima kuvanja na maloj pivari moze se dobiti najbolje pivo. Mala pivra treba da bude 50 – 500 litara po tzv. sarznom kuvanju. Ako se pivo kuva samo za sebe i prijatelje, onda je dovoljno i 50 – 150 litara. Aako se zeli pivo prodavati u restoranima i pubovima onda je najbolje 200 – 500 litara. Od konstrukcije pivare i tehnickih resenja najvise zavisi kvalitet. Ako se to lose uradi, kasnije se tesko sta moze popraviti. Zato tome treba posvetiti najvise paznje. Tek onda dolazi tip piva i receptura. Posle Toga treba izabrati dobar tehnoloski postupak kuvanja. Na samom kraju dodje nega piva. Dakle da bi se dobilo dobro pivo treba dosta toga resiti.

Postovanje Ledu,

Mozemo da radimo zajedno.

Moj mail je: milivoje53@gmail.com i telefoni: 064-1941083 i 062-8286083

Rekli ste da je u pitanju manja proizvodnja. Koliko mala. Sta je ciljno trziste. Od Toga zavisi isplati li se certifikovati HACCP. Mozda je dovoljno samo dokumentovati dobru proizvodjacku praksu. U nacelu podovi trebaju da su glatki radi odrzavanja higijene i je ce imati vode koja treba da se brzo i potpuno stace sa poda. Sto se tice zidova treba da su glatki do visine 1,6 m, dakle mogu i plocice, a visina iznad nije dobro da je porozna jer moze doci do nakupljanja plesni Koje se tesko odstranjuju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Milena,

samo susenje sljive sa pripremom moze biti pod solidnom uredjenom nastresnicom.

Medjitim, tzv. etiviranje, iskosticavanje i pakovanje moraju da budu u prostorijama koje po svemu odgovaraju uredbama HACCP-a.  Dakle ove prostorije treba dobro pripremiti da su potpuno suve, glatkih podova i zidova, zaobljenih prelaza lzid-pod, bez skupljanja vlage i sa maximalnim nivoom higijene. Ovaj nivo nije tesko postignuti, a mnogo znaci, pa ga zdusno preporucujem. Sljiva koja je etivirana, pa jos i iskosticena lako moze da zapati u vazduhu prisutne spore plesni, a time je cela proizvodnja izgubljena. Tehnolog najvise o ovome mora da vodi racuna. Druga strana je dobro proracunati etiviranje, tj. koliko vode sljiva moze da primi i da ta voda bude ravnomerno rasporedjena kroz ceo plod. Oaj Problem se najoblej resava dobrim proracunima i velikim iskustvomk. Ne zaboravite da je velika razlika da li proizvod die kod nas za Bozic ili die u izvoz.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog- konsultant

Milena,

naravno da se moze odgovoriti na svako od ovih pitanja. Kao prvo sljivu je najbolje kondicionirati nti u rasutom stanju niti upakovanu u ambalazu. Ona se kondicionira najbolje u drvenim box-paletama i to od inertnog drveta Koje je ostojalo. Prostorija mora biti Suva, prozracna i sa blagom prirodnom promajom. Prostorija mora biti zasticena od moguceg ulaska ptica i glodara. Narocito je opasan ulazak insekata pa oni moraju biti spreceni specijalnim lampama ili vazdusnim zavesama, a najbolje jednim i drugim. Nekada se vrsi blaga fumigacija, ali ja nisam pristalica Toga. Sto se tice uslova HACCP-a nije ih tesko ispuniti. Bitno je da je prostorija suva sa podovima i zidovima koji se lako odrzavaju cistim. Cilj kondicioniranja je da se izjednaci vlaga u samom plodu, a i sa okolinom da dodje u ravnotezno stanje. Koliko dana? Onoliko dana dok ne dodje do toga stanja. Najbolje je ako se ima vlagomer onda utvrditi to stanje. Inace u praksi to obicno iznosi 7-10 dana. Tek nakon zavrsenog kondicioniranja pristupa se daljoj preradi ili se sljiva kao takva cuva do dalje preradel

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083; 064-1941083

Mija, postovanje!

Napisati proces susenja sljive ne moze se napamet. Trebaju se dobro poznavati dve stvari; sirovina i susara. Da li hocete da susite svezu sljivu ili duboko zamrznutu. Koje je krupnoce sljiva. Koga je stepena zrelosti, Kakve je konzistencije. Posebno je vazno Koje je suve materije plod. Susara je tek posebna prica. Predpostavljam da je to komorna posto je kapaciteta 100 kg. Koje se cvrsto gorivo koristi. Pretpostavljam da je u pitanju indirektno susenje. Koliko ima lesa u prostoru i koji je razmak izmedju njih po vertikali. Koliko ventilatora ima, koga su tipa i moze li im se brzina kontinuelno podesavati. Ima jos niz vaznih pitanja na Koje bih trebao dobiti odgovor, pa da bih bar priblizno propisao tehnoloski postupak susenja. Naravno, najbolje je kada se to radi na licu mesta i stalno se prate parametri susenja, kao sto su: temperatura ulaznog vazduha, temperatura izlaznog vazduha (predpostavljam da nije u pitanju kondenzaciona susara), koja je brzina strujanja vazduha. sa koliko % vlage izlazi vazduh, koji se % vazduha vraca u ponovno susenje. Sve je ovo vazno i nema pisanja napamet.

Postovani Pero,

sve je dobro samo mi se ne svidja sto je to na naftu. Ako je susenje inirektno, onda ne spominjite loz ulje i naftu. Dakle razjasnite kako se susi vase povrce, u prvom redu paprika. Susare sa indirektim nacinom susenja su najbolje. Jos bolje; kombinujte solarni i indirektni nacin susenja.

Postovane koleginice i kolege,

sve sto sam radio u svojoj 36-ogodisnjoj praksi je da to bude bez aditiva i sa vrhunskom prirodnoscu. Raduje me svaki pomak u tom pravcu. Lako je biti tehnolog sa aditivima, aromama i konzervansima. Potrosac na zapadu, a pocelo je i ovde, ima vrhunski zahtev. To je proizvod sa maximalnom prirodnoscu i vrhunskim kvalitetom. To mogu da naprave samo pravi tehnolozi. Zato saberimo se, organizjmo se i dajmo se u akciju. Vreme kvaliteta tek dolazi. Zeleo bih da budem pokretac vrhunskog znanja i vrhunskog kvaliteta. Zato koleginice i kolege slobodno me kontaktirajte.

VELIKI POZDRAV.

Milivoje

Milena,

ja Imam sasvim drugaciji savet. Pokazalo se da male susare daju najbolje rezultate. Narocito ako se u njima susi jagodasto voce (brusnica, jagoda, malina, kupina, aronia). To voce je najtrazenije i najbolje se prodaje. Ako se radi o sljivi, mozda je Vladica u pravu. Takodje kod povrca i lekovitog bilja male komorne susare imaju prednost. Mogu o ovome daleko vise pricati. Pozdrav

Oskar, postovanje.

Cenim Vasa misljenja i bas im se pridruzujem. Ja pravim piva. U ovoj godini sam napravio 20 razlicitih vrsta. Kako da nadjem nekoga ko zaista pravi piva ili zeli da ih napravi pred ovoliko papirologa koji samo kopiraju. Ja sam diplomirao na pivu i procitao mnogo knjiga i uz to puno casopisa. Pivo sam tek naucio kada sam osetio njegov miris dok se ukomljava, kada se kuva sa hmeljom i dok lagano fermentise. Copirnica nece nikada napraviti dobro pivo. Da li nekoga zanima istinsko iskustvo……?

Milena,

Imam dosta toga sto bi Vam moglo koristiti, no to se ne razmenjuje putem e-maila, vec u direknom razgovoru. Polazimo od toga da vec imate tunelsku susaru. Od kapaciteta te susare i od planiranog godisnjeg rada zavisi kolika rashladna komora mora da bude. Kada Kazem rashladna komora mislim i na onu koja podhladjuje i na onu koja smarzava. Probao sam da susim duboko smrznuto voce i odusevio sam se kako je to dobro. To znaci da susara moze da radi cele godine.

Mogu da Vam pomognem dosta Toga. Veliki pozdrav.

Mkilivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083; 064-1941083

Koleginice Vesna,

bravo!!! Uvidjam da je sve vise pravih tehnologa. Takvi nam trebaju i na takve racunam.

Veliki pozdrav od Milivoje

Milena,

na netu se svasta pise. Postoji razlika izmedju hladjnjace za voce i rashladne komore. Za susaru za voce treba rashladna komora koja voce samo cuva do momenta susenja.

 

 

 

Aditive mozete dodavati. Nastojte da ih dodajete sto mannje. Aditivi ne smeju biti pokrice za nesavwstan inestrucan rad.

Ceo sajt…, samo se kopiraju knjige. Pored toga sto je to zabranjeno cemu to vodi. Jeli ce to da nas unapredi…?

Interesuje li nekoga da napravi nesto. Recimo dobro pivo. Sa takvima bih se rado dopisivao i razmenivao iskustva. Ja nisam citalac; ja volim da pravim i probam i opet pravim i probam i tako redom.

Ako ima neko zinteresovanneka se javi.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant; 062-8286083; 064-1941083

 

Bravo koleginice Natasa, mnogo ste u pravu. Ja ipak ostajem ovde. Posticem takodje i druge koleginice i kolege da urade isto. Potrebno je da se borimo i izborimo. Ako svi odemo onda ce tek zavladati pekari, limari i schloseri. Zato ipak ostanimo ovde.

Milivoje

Postovana Dijana,

moja E-Mail adresa je: milivoj53@gmail.com

Mogu Vam iz svog velikog iskustva dosta pomoci oko susenja.

Moze i na Telefone: 062-8286083 i 064-1941083

Pozdrav. Milivoje

Postovani Filipe,

za pocetak kupuj iskosticenu visnju i sljivu u polutkama. Od pratece opreme ti dalje nista nije potrebno osim par sudova. Ako kupis susaru od 400 kg obavezno idi na kombinovano susenje jagode, borovnice, maline, brusnice, banane, narandze i sl. Ovo je jako isplativo i dosta trazeno.

Milivoje

Snezana, saveti su sledeci:

– prvo treba da obratite paznju koje cete voce susiti, za kakve namene i sta je trziste

– drugo sto je vazno jeste odluciti koje kolicine cete proizvoditi u toku godine

– kao trece dodje izbor susare

Za pocetnika savetujem da kupi manju oko 500 kg susaru koja trosi malo energije a daje dobro osusen proizvod. Posebno predlazem da se krene sa kombinovanim susenjem, osmotsko-konvektivno, jagodastog voca za potrebe poslasticarstva i konditorske industrije. Iz iskustva znam da to sigurno uspeva.

Snezana i ostali zapamtite da ne moze bez strucnjaka. Niste u stanju da za kratko vreme naucite sve sto mi radimo preko 30 godina. Omanucete na jednome i doziveti neuspeh a onda vam je kriv ceo svet. Dakle drzite se onih koji znaju. Ja zato dajem ogranicene savete; ne sto sam skrt, vec sto je pocetnicima veoma opasno davati detaljnije savete, jer oni to shvataju doslovno i pgresno.

Pozdrav.

Milivoje

 

Postovani Filipe,

ima firmi koje otkupljuju ili koriste suseno voce. Pre toga treba proizvesti izvesne kolicine da bi se znalo sa cime se pregovara (kvalitet i isporuka). Razgovarati o tome pre nego ste i nabavili susaru zaista nema smisla. Razumem ja sigurnost plasmana, ali niko nece da trosi ni jedan minut radi Vase sigurnosti plasmana. Svi hoce da razgovaraju o konkretnim stvarima.

Pozdrav. Milivoje

Vlatko,

przeni jecmeni slad se moze kupiti u Beogradu, Firma je MAJSTOR ZA PIVO.

Milivoje

Postovani Ibrahime,

ja sam iz Beograda. Dugo godina sam radio na susenju voca i povrca, a u poslednje vreme i na konstrukciji susara.

Stojim na raspolaganju svojim velikim iskustvom za sve sto zatreba.

Pozdrav od Milivoja

Dragane,

budite oprezni kod kupovine duplikatora. Vidite kako se greju, kako odrzavaju temperaturu, kakvo je mesanje, moze li se podesavati brzina mesanja, koja je brzina zagrevanja i niz Toga.

mogu Vam pomoci da kupite dobar duplikator.

Milivoje

Postovana Jelena,

naravno da nije tajna. Ja trenutno radim u vise grana prehrambene industrije: prerada voca i povrca, konditorstvo i pivarstvo.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Postovana koleginice Jelisaveta,

sa Vama se slazem u svemu, osim jednog, a to je ono kada kazete „…poslodavcima je nekad bitna racunica…“. I spravjam Vas i kazem POSLODAVCIMA JE UVEK BITNA RACUNICA. Oni posao posao pokrecu iskljucivo iz racunice da zarade. Tom interesu i mi treba da sluzimo. Nije nikakvo cudo kada nam poslodavac kaze: hocu da mi napravis najbolji proizvod a da me sto je moguce najmanje kosta. U tome je sustina ekonomije jer u toj razlici se nalazi zarada. Nevolja je sto mi mislimo da je to nemoguce, a moguce je i te kako. Pogledajmo korejanske automobile. Iz godine u godinu sve jevtiniji a sve bolji. Zato su se oni probili u samo srce Evrope. Tako se jedino uspeva. Nemojmo se ljutiti na nase poslodavce. Pomozimo im.

Postovane kolege,

nije sve tako crno oko nas a mi jedini svetli. Prehrambeni tehnolog mora da zna da napravi najbolji burek i dobru picu i najbolje vino i najukusniju sunku i ajver bez premca. Kako drugacije misli da bude tehnolog. Nije do tehnologa da samo prati vazece propise i posecuje HACCP Seminare. Pogledajmo sta se trazi oko nas. Ja znam vise od deset vlasnika firmi koji traze tehnologa, ali ne mogu da nadju. Ako sve ono sto sam gore nabrojao znate javite im se i budite uvereni da ce vas primiti i adekvatno platiti. Pa i ja sam tehnolog i znam to iz iskustva. Oko nas se nalaze sve neki svileni tehnolozi koji bez udzbenika i interneta ne znaju skoro nista. Privatni poslodavci hoce da im resavas Probleme. To njih jedino interesuje. Ako to neznas onda ce te drzati samo radi pokrica pred inspekcijom i normalno platice te koliko zasluzujes. A onda ce zvati meine i slice da im resavamo Probleme. Tako redovno biva. Ja ovo ne pricam da bih bilo koga kritikovao, vec dajem konkretan predlog. Mogu da pomognem i ja stalno nudim pomoc. Ali kolege vise tragaju za udzbenicima u elektronskoj formi nego da zasucu rukave i uvale ruke u testo. Kada sam pre 35 godina bio pripravnik u jednoj velikoj pivari tada sam dobio prvi beli mantil. Odmah sam ga ostavio i trazi da mi daju cizme i radno odelo. Pridruzio sam se majstorima kuvacima i podrumarima i sve Radio sa njima. Tada sam ispekao nevidjeno vredan zanat. Toga se drzim do dana danasnjeg. U stanu Imam celu aparaturu sa kojom jedan tehnolog radi. Kada trebam da idem negde da nesto pomognem, ja prvo kuci to uradim pa idem na teren. Tamo sam nepogresiv i ljudima od koristi. Zato sam i trazen. Na ovom forumu su me provocirali na razne nacine, ali ja se ne ljutim. I DALJE SAM SPREMAN DA POMOGNEM.

Milivoje Jovic, tehnolog konsultant

Tri krupna odgovora:

– Ne postoji drzavni ispit za prehrambene tehnologe

– Pripravnicki staz u praksi je veoma redak. Nijedan privatni poslodavac ne zeli da ovako tretira tehnologa koga placa. Svi oni hoce da odmah u startu dobiju pune rezltate. Ovo je ujedno najveci Problem tehnologa.

Tehnolog sa licncom malo interesuje privatne poslodavce. Licenca je potrebna onim tehnolozima koji hoce samostalno da nastupaju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Natasa,

ako radis u pogonu i muci te ovo pitanje najbolje je da to poveris profesionalnim kucama koje rade DDD. Kod meine licno takve stvari nalaze se samo u magacinskim prostorima i sve je uradjeno po vazecim propisima.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Radio sam na prizvodnji vina. Mogu Vam pomoci ukoliko ste zainteresovani. Radim po sistemu tehnolog-konsultant.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083 i/ili 064-1941083

Sasa,

nije dovoljno zvanje – potrebno je znanje. Za pokretanje prerade grozdja i proizvodnje vina najbolje je naci dobrog tehnologa. To ne kosta mnogo, a mnogo znaci. Da bi se danas uspelo na trzistu proizvod mora zaista biti vrhunski. Tehnolog koji je ravnopravno ucio gumu, staklo, plastiku i bakar ne moze to da pruzi.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Da li je kljuk od grozdja spreman za pecenje rakije moze se utvrditi na tri nacina i sva tri su bitna: organolepticki, merenjem % zaostalog secera i merenjem % alkohola u kljuku. Najvaznije je da pecenje prevrelog kljuka mora biti blagovremeno, to jeste ne sme se odlagati. U svemu ovome jako je vazno kakvo je bilo stanje grozdja, stanje komine, kakva je spoljna temperatura i kakve su vremenske prilike uopsteno.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083 i 064-1941083

Postovani,

pri prioizvodnji pulpe od sipurka semenke se obavezno odvajaju. Posto je masa u potpunosti homogena ispravnije je govoriti mark sipuka mesto pulpa sipurka.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Borisava,

bas bih voleo da se vidimo 3-7. oktobra u bgd, pa da popricamo o nasem mogucem zajednickom radu.

Milivoje

062-8286083

064-1941083

Borislava,

imate solidan zasad sipurka. Treba ga iskoristiti najbolje sto se moze. Ne idite na prodaju svezeg jer je tu cena najmanja. Potrebno je da imate jednu komoru od -18 stepeni zapremine od oko 30 mkb. Onda na tenane mozete da radite pulpu sipurka, koja se jako dobro prodaje. Za to Vam je potreban sud za raskuvavanje, mlin, dvostepena kaskada pasirki, ambalaza za pakovanje i pasteizator. Od Toga moze da se napravi dobar posao. Pomogao sam nekima koji su tako uradili. Sada imaju razvijen posao koji im dobro die.

Milivoej

Branislave,

imate lep poslovni prostor izmedju dva velika grada. Zasto to izdajete. Pocnite sami da se bavite proizvodnjom prehrambenih proizvoda. Trziste vam je pred vratima; takodje i izvor sirovina. Pocnite da preradjujete paradajz ili da radite vocne nadeve… Ideja ima mnogo.

Pozdrav.

Milivoje

Borislava,

nisam mislio ni najmanje da vas uvredim, nego dosta mi je ovih schlossera i seljaka tipa „ko ce da mi kaze….“. Vi ste visoko obrazovani pa ocekujem drugaciji pristup. Zivim u Beogradu i ja sam tehnolog-konsultant. Imam 35 godina radnog iskustva u najrazlicitijim vidovima prerade voca i povrca. Zavrsio sam tehnologiju biljnih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu. Pulpu sipurka je jako ekonomski unosno praviti, jer je jako trazena. To je ozbiljan posao i za to Vam treba strucna pomoc i za to ovaj Forum nije dovoljan. On sluzi samo da nas priblizi i upozna.

Veliki pozdrav.

Milivoje Jovic

0628286083; 0641941083

Postovana Borislava,

ovo sto Vi pritate u jednoj recenici ja bih morao da Vam odgovorim bar na dve gusto kucane stranice, a pre toga morao bih da radimj za Vas bar tri dana. A, to ne die tako. Dakle, posao se ne redi po sistemu „hoce li neko da mi objasni…“. Ovo je divan forum i sluzi da spoji one koje hoce i one koji mogu, one koji znaju i one kojima to znanje treba. Ja mogu sve da Vam pomognem jer 35 godina radim taj posao, ali to kosta ne mnogo, ali ipak kosta. Imam firmu koja Vam moze uraditi sve uredjaje koji su Vam potrebni, a Imam i znanje da sve ispadne onako kako je najbolje.

Pozdrav.

Milivoje Jovic

0628286083; 0641941083

Nenade,

sve je to tako, ali ja sam TEZAK REALISTA. U Srbiji ima preko 5000 susara i sve su u posedu inividualnih proizvodjaca, hocu reci seljaka. Koji od njih pravi i ima biznis plan… Nemaju blage veze sa time. Oni suse sljivu zato sto ne znaju sta ce sa njom, a kada je osuse traze tek tada kupca. Dobro bi bilo kada bi bilo onako kako Vi pricate. Za vreme nekog kralja pocetkom proslog veka mi smo godisnje izvozili na zapad preko 100000 tona susene sljive i time smo pokrivali sva budzetska davanja. Sada izvozimo jedva nesto preko 5000 tona.

Evo ima dovoljno razloga da me iskljuce sa foruma.

Nenade,

sasvim ste u pravu, ali ja postavljam jedno pitanje; ako se svi budu pridrzavali ovoga to Vi kazete ko ce krenuti u posao…  i odogovoricu NIKO. Svakako ti nije cilj nikoga od nas. Posao nije sigurnost. Mi smo odavno usli u fazu kada je najvazniji atribut svakog posla Rizik i Vera. Sasvim cu Vas podrzati u tome da nasi proizvodjaci opreme (u ovom slucaju susara) imaju svoje tehnologe i da pored susare nude tehnologiju susenja koja ce se u praksi pokazati uspesnom. Ono sto moje iskustvo kaze jeste da smo daleko od toga.

 

Jelena,

nema literature ni o mnogo opstijim stvarima a pogotovu ne o susenju paradajza. Sami znate sta ste na fakulteru ucili. Ono sto Vam mogu pomoci je stvar iskustva. Meni Vase razmisljanje je sasvim zrelo i ozbiljno. Ako budemo radili zajedno uradicemo nesto sto se radi u Italiji za restorane prve klase.  Ono sto mogu da predlozim je tehnologija razradjena na malom. Prvo sto treba uraditi jesu uzorci od po 0,5 kg i ponuditi ich restoranima. Sasvim sam siguran da ce biti odusevljeni i da ce to prihvatiti. Setimo se koja je razlika izmedju pasulja sa sirovim i suvim rebarcima. Ovde je samo jos veca. Nemojte da se plasite papira. To se relativno lako resava. Bitno je da se sve radi bas onako kako treba.

Budite hrabri, odlucite se i krenite u posao.

Puno pozdrava od Milivoja

Postovana Jelena, u procesima susenja imam dosta iskustva. Mislim da ste napravili dobro odluku sto ste izabrali solarnu susaru. Kapacitet koji ste odabrali je sasvim adekvatan. Posebno me raduje sto ste odabrali paradajz za susenje. To do sada kod nas nije mi poznato da je iko radio u komercijalnom obimu. To sto ste registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo mislim da je sasvim dovoljno sto se papira tice. Da bi svoj proizvod legalno plasirali treba Vam odgovorno lice (tehnolog) i legalizovani proizvodni prostor. Svoj proizvod nemojte usmeravati u slobodnu prodaju, vec u restorane gde je to jako trazeno. Siguran sam da cete napraviti dobar posao. Pozdrav. Milivoje Jovic; 064-1941083; 062-8286083

Postovana Jelena,

u procesima susenja imam dosta iskustva. Mislim da ste napravili dobro odluku sto ste izabrali solarnu susaru. Kapacitet koji ste odabrali je sasvim adekvatan. Posebno me raduje sto ste odabrali paradajz za susenje. To do sada kod nas nije mi poznato da je iko radio u komercijalnom obimu. To sto ste registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo mislim da je sasvim dovoljno sto se papira tice. Da bi svoj proizvod legalno plasirali treba Vam odgovorno lice (tehnolog) i legalizovani proizvodni prostor. Svoj proizvod nemojte usmeravati u slobodnu prodaju, vec u restorane gde je to jako trazeno. Siguran sam da cete napraviti dobar posao.

Pozdrav.

Milivoje Jovic; 064-1941083; 062-8286083

Vlagomere o kojima sam pricao prodaju laboratorijske kuce, sada da ne izdvajam posebno neku. Prirucni meraci za zitarice i slicno nisu dobri za ovu namenu. Slazem se da oni koji odgovaraju nisu jevtini, ali jednom se nabavljaju kao investicija i sluze uvek.

Milivoje Jovic

tehnolog-konsultant;  062-8286083; 064-1941083

Ima Instrument za egzaktno odredjivanje vlage u susenoj sljivi i zove se jednostavno vlagomer. Uredjaj je veoma jednostavan za rad i svaka ozbiljnija susara dobro bi bilo da ga ima. Uz pomoc tog uredjaja nikada se ne moze pogresiti. Uredjaj je analiticka vaga i susnica u jednom. Kompjuterski sam proracunava u desetom delu procenta sadrzaj vlage. Drugi nacin odredjivanja vlage jeste pomocu merenja pocetne i krajnje tezine pa onda preracunavanje. Ovaj drugi nacin nije los, ali zahteva tacnost i pedantnost u radu. Inace krajnja vlaga u osusenoj sljivi je kljucni Faktor kvaliteta sto se tice trajnosti, iz komercijalnih razloga, a i sto se tice zakonskih odredbi kod nas ili u zemlji gde se izvozi. Dobar i iskusan tehnolog ce „na osnovu pipanja“ dovoljno priblizno odrediti vlagu, ali merenje je merenje.

 

Od sipurka je najboje praviti dobru marmeladu. To se pokazalo u praksi kao cenjeno. Drugo sto bi se moglo napraviti jeste dobar sok. Bilo je i tih pokusaja, ali u praksi nije zazivelo. Kao trece predlazem da se napravi dobro vocno punjenje ili fil za razna peciva. Ovo bi mozda bilo interesantno za pekare i potrosace, jer ukus sipurka je zaista izvrstan. Vocno punjene nije isto sto i marmelada mada je slicno. Vocno punjenje mora, pored ostalog, biti termostabilno da se pri pecenju nebi razlivalo i/ili karamelisalo.

Pozdrav.

Milivoje

Sta ce na Prirodno-matematickom fakultetu knjiga „Bezbednost hrane“?!? Od kada se to fizicari i matematicari bave tom problematikom…, ili je mozda doslo vreme „snalazi se kako ko moze…“

Nije lose upisati Mikrobiologiju hrane, ali pre toga upisi se u neku stranku, samo vodi racuna u koju. Nijedan privatnik nece te placati da mu gledas po ceo dan u Mikroskop. Oni hoce zanaltlije. Znaci moras dobro poznavati struku i biti u stanju da svojim rukama napragis sve i jos uz to da resavas razne Probleme. Takvi se danas traze i tesko se nalaze iako ima puno tehnologa na birou. Dakle ako zelis da budes tehnolog budi  DOBAR TEHNOLOG. To je jedini pravilan izbor.

 

Postovani Nikola i ostali,

red na trzistu nece uvesti proizvodjaci, jos manje zakoni. Samo trziste ce uraditi to. Kako? Kada bude veca ponuda i kada potrosac bude imao vecu mogucnost izbora. Dobro je sto ste uveli Standarde. Lose je sto ste to prepustili priucenim osobama koje su Vam napravile velike i nepotrebne troskove i jos zu to Vam debelo naplatili. Zato su u prednosti oni koji to odmah nisu ucinili i mislim da su napravili prednost koju cete tesko stici. Od sada pa ubuduce sto cesce i sto vise se savetujte sa ljudima od struke, a bezite od kursista koji su za seminar od dva dana dobili sertifikate. Dakle, nema niceg loseg u Vasem cilju i postupku. lose stoji u Vasem izboru.

Pozdrav.

Milivoje Jovic

tehnolog

062-8286083

064-1941083

Ne treba po svaku cenu ici da se prodje jevtinije. To obicno na kraju ispadne znatno skuplje. Naravno da se netreba ni rasipati bez potrebe. Najbolje je ispostovati standarde i tehnologiju i tu cenu uzeti kao realnu.

Lese od drveta negde mogu da prodju, a negde ne. Ne uklapaju se u standarde jer upijaju vodu i tesko se peru. Takodje se i drvene palete povlace iz upotrebe. Najbolje je ici na plasticne lese koje su po standardu. One se dobavljaju iz Madjarske, a mozda ich sada ima i kod nas.

Milivoje Jovic

Iz svog dugogodisnjeg iskustva u radu sa susarama usudjujem se dati sledece savete. Susenje voca moze biti jako unosan posao gde se ulozena sredstva vracaju jako brzo. Ono sto je najbitnije jeste odabrati za koga susiti.  Racunati na domaceg krajnjeg potrosaca je veoma nesigurno. Nasi ljudi nemaju jos naviku da svakodnevno koriste suseno voce makar i u najmanjim kolicinama. Racunati na izvoz to je dobro, ali za to trebaju ozbiljne kolicine i precizno postovati termine isporuke. Ovome mnogi nasi postojeci a i potencijalni potrosaci nisu dorasli. Ono sto je dobro jeste stupiti u kontakt sa konditorskim firmama i vecim poslasticarama. I jednih i drugih u Srbiji ima prilican broj. Raditi za njih i biti njihov dobavljac susenog voca moze biti pravi posao.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsujltant, 062-8286083, 064-1941083

Da bi se dobio dobar termostabilni krem nije odlucujuca kombinacija ulja i vrste biljnih masti. Tu utice dosta faktora, kako u sastavu tako i u nacinu izrade  Znam da napravim dobar termostabilni krem. Samo nemojte, molim vas, da mi trazite recepturu. Receptura nije tajna, ali nije odlucujuca. Mnogo grese oni koji misle da je sama receptura dovoljna i dalje sve mogu sami. Oni obicno trpe najvece neuspehe. Da bi se napravio dobar krem moram ja da ga prvi put napravim. Ostalo posle mozete sami.

Pozdrav od Milivoja Jovica

Ivan, Novica, Branislav,

da bi se dobio dobar proizvod, pogotovu medenjaci nije dovoljna receptura. Od nacina Rada mnogo zavisi. Sa jednom istom recepturom moze se dobiti dosta razlicitih kvaliteta istog proizvoda proizvoda; dobrih ili losih. Zainteresovanima mogu pomoci.

Pozdrav

Milivoje Jovic

Postovane koleginice, kolege i ostali,

jeli ovo Forum za razmenu strucnih iskustava ili je ovo buvljak knjiga. Razumem da su knjige svakako potrebne, ali gde je iskustvo. Ima li igde da se nesto radi pa da o tome pricamo ili samo prepisujemo knjige. Knjige nece dici nasu privredu vec samo RAD. Prosto sam se zazeleo da pricam sa nekim ko nesto radi.

Veliki pozdrav

Milivoje Jovic

Dejane,

tegle mozes uspesno hladiti u mlakoj vodi temeperature  40-50 stepeni. Tada tegle nece pucati a voda ce se ugrejati i mozes je koristiti za pasterizaciju i tako u Krug. Time stedis mnogo elektricne energije kojom ces zagrevati pasterizator. Nastoj da ti dobro strucno lice osmisli i konstruise pasterizator. Tu ti mogu pomoci.

Milivoje Jovic

tehnolog-kon

sultant

062-8286083

064-1941083

Pozdrav za sve.

Tehnologa mora imati svaki onaj koji proizvodi hranu i plasira je na trziste. Pa ko ce biti odgovoran za tu hranu…?

Tehnolog ne mora biti stalno zaposlen, niti mora biti pripravnik. Najbolje je uzeti iskusnog tehnologa po ugovoru. To ne kosta mnogo.

Za Borisa iz bgd.

Mozete mi se javiti na tel: 062-8286083 ili 064-1941083 i mozemo se dogovoriti oko saradnje.

Postovani Zorane,

mogu vam pomoci da razvijete posao u objektu koji vec imate.

Milivoje Jovic

062-8286083

064-1941083

U principu se marmelade i dzemovi ne pasterizuju. U praksi se pokazalo da moze bez toga.
Da bi ovi proizvodi imali vrhunski kvalitet, potrebno je pored dobre sirovine da se kuvaju na nizoj temperatiri, tzv. temperaturi vakuma. Kada se postigne potrebna suva materija, recimo od 65% vrsi se kratko i brzo zagrevanje do 90 stepeni i tako vreli se pune u cistu i suvu staklenu ambalazu i potom se odmah zatvaraju. Posle toga moze se ici na kratku pasterizaciju od samo 10 minuta, nikako vise, i pristupa se postupnom hladjenju do 40 stepeni. Na izlazu se vrsi oduvavanje kapljica vode i odmah se moze pristupiti etiketiranju i pakovanju. Ovako se dobija najbolji kvalitet.

Pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083
milivoje53@gmail.com

Poznajem dve Gruppe ljudi koji se bave proizvonjom hrane. Jedni uspevaju i dobro im ide. Oni su ozbiljno shvatili posao, imaju tehnologa, drze se standarda i propisa, a potrosac im je iznad svega na prvom mestu. Njima Profit dolazi kao nagrada za takav rad i stav. Drugima ne treba tehnolog, sve umeju i znaju sami (naucili valjda od babe jer i ona je to tako radila), zakonski propisi i standardi im dodju kao neobavezni . Kod njih sve ide dobro samo nema profita. Oni kritikuju sve i (ne)rodnu godinu i medjunarodni poredak i sve moguce situacije… Sve ne valja samo su oni u redu.
Mogu da pomognem svakome zainteresovanom da uspesno posluje, ne da se obogati, jer takve savete dele drugi, vec da solidno zivi od svoga tada. Ako neko misli da to mnogo kosta, pa mogu reci da nista ne kosta. Potrebna je samo dobra volja i zelja da se uspe.
Pozdrav.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Tacno je da svaka proizvodnja hrane treba da funkcionise po principima HACCP sistema, ali to ne znaci da svako mora imati HACCP-certifikat. To mnogobrojni implementatori nikako da shvate.
Odgovoran proizvodcac dovoljno je da ima dokumentovan dobar sistem proizvodjacke prakse. Implementatori su mnoge uvalili u velike probleme svojim „uslugama“. Ako se ulazi u velike trgovinske lance oni obicno traze zvanican certivikat, ali to je vec druga prica.
Pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

za lazara
Mogu Vam pomoci u izradi konditorskih proizvoda (ratluka, bonbona, zelea i sl.)
Pozdrav
Milivoje
062-8286083
064-1941083
milivoje53@gmail.com

Postovani Matija,

bavim se slicnim poslom i imam dosta iskustva.
Mozemo saradjivati.

Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
milivoje53@gmail.com
062-8286083
064-1941083

Postovani aleksaaca,

u Vasem pokusaju da napravite rakiju od lubenica gresite sto radite na potpuno isti nacin kao kad pravite rakiju od voca. Ovde stvari stoje dosta drugacije.
Prvo i najvaznije je da higijena rada bude besprekorna. Sok lubenice je jako osetljiv na nepozelje infekcije bakterijama.
Drugo, morate tacno znati koja je suva materija soka, tj. koliko ima secera u njemu, a to se meri odgovarajucim instrumentom.
Trece, jako je vazno znati tzv. pH soka i on treba da se podesi na optimalnu vrednost. Za to je potreban takodje jedan instrument.
Sve u svemu, bez neposredne pomoci dobrog tehnologa sumnjam da cete uspeti.

Veliki pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Acacukovic pozdrav,

Vi vec imate solidno iskustvo u proizvodnji i to je dobro. Moj savet je sledeci.
Drzite se i dalje ratluka i zelea. Sama cinjenica da ste 15 gidina u tom poslu govori da ste se dobro uhodali i da imate svoje trziste.
Lepo je sto razmisljate i o novim proizvodima. Napraviti dobar krem je nesto slozenije nego predhodna dva proizvoda. Predlazem da za pocetak pravite krem koji ce se koristiti u pekarstvu i konditorstvu za punjenje i prelivanje.
Stojim Vam na raspolaganju.
Slobodno me kontaktirajte.

Pozdrav.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083

Postovana Katarina,

slobodno mi se obratite za pomoc kada god zatreba.
Radio sam 35 godina u konditorstvu pa mogu dosta pomoci.
Samo hrabro krenite napred i sigurno cete uspeti.
Meni je takodje drago zbog uspostavljenog kontakta.

Puno pozdrava i uspeha.
Milivoje

Postovana Katarina,

mozete prijaviti objekat i delatnost kao zanatsku radionicu za proizvodnju pralina.
Vas objekat mora da ispunjava uslove Pravilnika o sanitarno-higijenskim uslovima za objekte u kojima se obavlja proizvodnja i promet zivotnih namirnica i predmeta opste upotrebe. Vidim da imate neophodnu opremu. Inspekcija ce Vam sigurno traziti i podatke o odgovornom strucnom licu koje ce voditi proizvodnju; to ste mozda Vi ili neko drugi. Eto to su svi uslovi. Pre nego ista pocnete proucite citirani Pravilnik, dovedite objekat do tog nivoa, kontaktirajte inspekciju nadleznu za vase mesto da bi dobili upotrebnu dozvolu i onda pocnite.
Puno uspeha Vam zelim.
Stojim na raspolaganju ako jos nesto zatreba.

Veliki pozdrav.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Postovani ivan011,

sve zavisi u koju grupu proizvoda cete da svrstate Vase krekere; da li u pekarske ili u poslasticarske ili u konditorske.
Svim ovim proizvodima zajednicko je to da se peku, ali im je rok trajnosti razlicit.
Najkrace traju pekarski proizvodi, do tri dana. Poslasticarski proizvodi do nedelju dana. Konditorski proizvodi od pola godine pa do dve godine.
Prema ovome odabiru treba i povrce pripremati.
Ako hocete da Vase krekere pakujete u odgovarajucu ambalazu i nudite trgovinama, rok trajanja od „preko mesec dana“ je jako mali. Trgovci to nece uzimati jer rizikuju da u tom roku nece prodati. U tom slucaju treba ici na rok trajanja od najmanje 6 meseci. Da bi se to postiglo ne moze se samo bariti povrce, vec treba mnogo vise.
Druga odlucujuca stvar je koliko Vas kreker ima aktivne vode u sebi, tzv. aw-vrednost. Od toga odlucujuce zavisi stabilnost proizvoda i rok trajanja.
Mozemo se cuti i popricati o ovome.
Ideja Vam je odlica i drzite se nje.

Pozdrav.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083

Postovani ajs i ostali,

tehnologija cokolade je jako slozena da bi se objasnila sa par reci na forumu.
Da bi se neko bavio cokoladom treba mu visoka strucna pomoc i veoma ozbiljan pristup poslu.
Radio sam 40 godina u industriji cokolade, pa ozbiljno zainteresovanim mogu pomoci.

Pozdrav.
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083

Postovani ajs i ostali,

tehnologija cokolade je jako slozena da bi se objasnila sa par reci na forumu.
Da bi se neko bavio cokoladom treba mu visoka strucna pomoc i veoma ozbiljan pristup poslu.
Radio sam 40 godina u industriji cokolade, pa ozbiljno zainteresovanim mogu pomoci.

Pozdrav.
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083

Postovana koleginice Jelena,

dobro ste primetili da se sa daljnim uparavanjem povecava % SO2.
Pretpostavljam da vi u Firmi imate razvijen postupak odredjivanja destilacionom metodom. To je jako dobar i precizan postupak.
Predlazem Vam da probate sledece u pogonu:
– u vakum ukuvacu smanjite procenat vakuma tako da on bude max. 200 mmHg
– pstignite tempaeraturu od min. 80 stepeni
– u toku otparavanja dodajite vodu onoliko koliko otpari
– secer ne dodajite dok se SO2 ne dovede u zeljene okivire
Predlazem Vam da probate sledece u laboratoriji:
– u siroku serpu na resou probajte da otparavate SO2 dodajuci vodu
Ako uspete onda cemo naci resenje

Pozdrav.
Milivoje

Postovana Jelena,

u pravu ste; uklanjanje SO2 iz kase sipurka teze je nego kod ostalog voca, ali ipak je moguce dovesti do granice koja je prihvatljiva.
Neznam na koji nacin to radite; da li imate vakum-ukuvac ili to radite u otvorenom duplikatoru.
Mala je tajna dodajite sukcesivno pomalo vode, tako ce te lakse ukloniti SO2 i nece doci do zagorevanja. Kada se sumpor-dioxid dovoljno ukloni onda idite na ukuvavanje. Secer niposto ne dodajite pre nego dobijete prihvatljiv % zaostlog SO2.
Mozemo se i cuti u vezi ovoga.

Pozdrav.
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083

Postovani,
prvo je potrebno znati za koje se namene paprika susi.
Jedan je nacin da se susi cela, koja se kasnije rehidrira i koristi.
Druga namena je da se susi pa da se krupno drobi. To se cesto zove „tucana paprika“.
Treca varijana je da se osusi pa se onda fino melje.
Za sve tri ove namene rezim susenja se razlikuje, pa i sama sorta.
Susenje slatke i ljute paprike je slicno, samo im je namena razlicita.
Za sve ove slucajeve paprika treba da je zdrava, neostecena i u optimalnom stepenu zrelosti.
Da bi se dobio dobar proizvod i dobar randman treba primeniti pravilan postupak susenja. Ovim sam se bavio pa poznajem tu problematiku.
Pre svega je najvaznije odabrati dobru susaru, najcesce dobru komornu susaru.
Posle ovoga dodje pravilan rezim susenja..
U toku lageruovanja sveze paprike i u toku samog susenja ne sme da dodje ni do kakvog truljenja. Susena paprika treba da zadrzi svoju zdravu prirodnu boju i da dobije prijatnu aromu susenje paprike.
Bavio sam se ovim duze vremena.
Mogu da pomognem kome je potrebno.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083
milivoje53@gmail.com
http://www.jovic-consultacije.netne.net

Vesna,

bravo, samo hrabro napred. Kroz probleme se najvise uci i stice strucnost. Nemoj nista da prepustate slucaju nego sve drzite pod kontrilom. Najopasnije su one stvari koje zanemarite smatrajuci da su sitne i nebitne.
Ovo sto ste napisali da cete uraditi i ja bih uradio tako. Jedino, mesto tri primerka na inkubaciju ja bih uzeo vise primeraka. Pored toga inkubirao bih ih na 25 stepeni, na 30 stepeni i na 37 stepeni. Nebih ih drzao samo tri dana vec vise dana, recimo 14 dana. Ako se do tada nista ne desi moglo bi se ocekivati da nece doci do kvarenja.
Kod ova dva soka sto se najcesce kvari treba izmeriti pH i uporediti sa pH ostalih sokova. Mozda nam to nesto kaze.

Veliki pozdrav i podrska od
Milivoja

Vesna,

ja Vama takodje treba da zahvalim. Od Vas sam puno naucio. Hvala Vam.
Vi cete biti jako dobar tehnolog.Stvari jako dobro razumete i spremni ste da probate. Treba Vam jos samo vremena i prakse i bicete sasvim dobri.
Temperature koje ste dobro predlozili ne predstavljaju opasnost za promenu boje, jer traju jako kratko, a i to je zatvoren sistem, bez prisustva vazduha. Slobodno ih probajte. Takodje ni aroma se nece izgubiti mnogo.

Veliki pozdrav i tu sam za sve sto bude trebalo.

Milivoje Jovic

Postovana Vesna,

nastojte da punjac radi neprekidno, bez zastoja, dok traje otakanje. Kada se zavrsi otakanje odmah rpistupite ispiranju celoga sistema dovoljnom kolicinom hladne vode. Ovo je jako bitno. Igle punjaca su tako konsturisane da u sebi kriju mnogo tesko dostupnih mesta, a ona kasnije postaju zarista infekcije. Za pocetak igle punjaca perite mehanicki, cetkama, nikako ne zicanim, dok se dobro ne operu. Onda ih dobro ispeite vodom i pustite postupak CIP-a.

Sto se tice rezima pasteizacije, mislim da je ovaj mnogo bolji nego nego sto je bio pre. Ali, ja bih temperaturu opet jos malo povisio, da bar za stepen predje 90 stepeni.

Poznato je da slani rastvori negativno deluju na sve mikroorganizme. Ja licno slanu vodu nisam koristio, ali eto Vi probajte, pa cemo videti kakva iskustva cemo steci.

Veliki pozdrav i samo hrabro napred. Problemi i postoje da bi ih mi resavali.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Postovana Vesna,

recim pasterizacije koji imate nije visok. On bi trebao da bude veci i po vremenu trajanja i narocito po temperaturi. Ja prvo sto bih uradio je to. Vi verovatno imate visok inicijalni broj mikroorganizama.
Nije dobro sto na iglama punjaca nalazite pozitivan bris. Ceo zatvoreni sistem mora se temeljito prati, ispirati i dezinfikovati. Vi verovatno nemati CIP sistem u primeni. Ali to se moze izvesti na iprovizovan nacin alkalnim sredstvima, kiselim sredstvima, obilnom kolicinom vode i na kraju efikasnim dezinfekcionim sredstvom.

Pozdrav
Milivoje Jovic

Postovani,

ne trazim da me angazujete i trudicu se da do toga ne dodje.
Kiseli kupus se ne spravlja u avgustu mesecu, vec uglavnom krajem novembra. Tada postoje razlicite temperature; u toplim prostorijama, u nesto hladnijim i konacno napolju. Kada sam spomenuo razlicite temperature nisam mislio na frizider ili zamrzivac. Uostalom kupus se uspesno kiseli hiljadama godina, a frizider je jako skoro izumljen.

Pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Postovana Vesna,

slazem se da je bombaza soka mikrobioloske prirode.
Pronaci mikroorganizam koji to uzrokuje nije lako. Bilo bi moguce da imate dobro opremljeno mikrobiolosku laboratoriju.
Vi u soku imate nizak pH, ispod 3,5 i to je dobro.To znaci da je uzrocnik menju formama vegetativnih mikroorganizama. Ti mikroorganizmi se svi unistavaju dovoljnom pasterizacijom.
Recite mi sledece: Vi sok pravite iz baze, koncentrata i pirea. Potom ga pasterizujete u kakvom pasterizatoru, cevni ili plocasti i kakav je rezim pasterizacije, potom ga hladite i punite u plasticne flase i kanistre. Jeli tako?
Naci cemo resenje.

Pozdrav
Milivoje Jovic

Bitno je znati pod kojim uslovima cuvanja i za koliko vremena od punjenja u ambalazu se jave prvi znaci fermentacije. Takodje je bitno znati kako se ocituje kvarenje; jeli to organolepticko kvarenje i u kom pogledu ili je samo sok zdravstveno neispravan.
Licno, na osnovu nedovoljnih podataka, mislim da nije u pitanju neka specificna bakterija.
Jednostavno problematican je tehnoloski postupak.
Predlog: Zaustavite proizvodnju za neko vreme. Uradite sto vise proba gde cete modifikovati tehnoloski postupak. Odstupite dosta od postojeceg. Uradite sto vise proba. Ona proba koja ostane po svemu ispravna, a bice takva, signalizirace Vam u kom pravcu treba ici.
Obratite paznju na tri stvari: higijena, smanjiti inicijalni broj mikroorganizama i pojacati rezim termickog tretmana.

Pozdrav
Milivoje Jovic

Prof. Stevic je bio moj brofesor i slazem se da je dosta znao.
Kada kupus nabavite za kiseljenje nemojte ga odmah stavljati. Neka odstoji 1-2 dana na cistom, suvom i promajnom mestu. Ovo cini da se povrsinska vlaga izgubi, a i sami seceri u njemu se donekle koncentrisu. Zatim se pristupa ciscenju kupusa, treba odstraniti sve povrsinske i nezdrave listove. Ovde ne treba stedeti. Koren se ravno odseca i zasec dva puta, ja ga ne vrtim. Glavice se redjaju sa korenom okrenutim gore. Nalivanje se vrsi sa 4,5%-nim rastvorom soli dobrog kvaliteta, nikako kineska. Pre toga voda treba da je odstajala 2 h, zbog gubitka hlora. Sadrzaj je dobro da prva 2-3 dana stoji na temperaturi bar 25 stepeni, da bi se mlecna kiselina sto pre nagradila i da bi se pH spustio. Posle ide u hladniji prostor, najbolje oko 15 stepeni. Kada se fermentacija zavrsi, a to se vidi po konzinstenciji kupusa i njegovoj organoleptici prebacuje se u jos hladniji prostor, samo da ne ledi. Ja nikakva pretakanja nism primenjivao, ni zatvorena ni otvorena, misljenja sam da ovo nije potrebna kada je fermentacija cista. U svemu ovome higijena je najvaznija, ali ona prirodna higijena, nikako vestacka sa vestackim sredstivima; ona moze da katastrofalno deluje.
Mislim da je bilo dosta konkretnoga.
Ostalo radim za pare, jer ja sam ipak profesionalac.

Pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Postovani,

hteo bih vam pomoci, samo iz dosadasnjih komentara ne mogu da shvatim o kakvom se soku radi i kakav je to sok u kanistrima, da nije to mozda sirup.
Da bih mogao pomoci potrebno je da znam tacno o kakvom se soku radi, od kog voca ili od baza, sa koliko secera i koga, koje je suve materije, koje kiselosti i narocito pH, takodje jako je vazno znati skraceni tehnoloski postupak. Nesumljivo da je higijena uzrok, ali koja higijena i kako. NAJOPASNIJA JE POLOVICNA HIGIJENA, tj. higijena koja nije radikalno i do kraja sprovedena. Tada se javljaju tzv. superinfekcije i one cine velike probleme. U toku polovicne higijene unisti se najveci broj mikroorganizama, ne po vrstama nego bas po broju. Tada oni preziveli dobijaju dodatni prostor i jako brzo se mnoze. To moze da bude veliki problem i u praksi se cesto desava, samo malo ga ko primeti i registruje kao takvog.

Pozdrav
Milivoje Jovic

Postovani,

navescu vam tri strucna izvora:

– Luj Paster je rekao „mikroorganizam je nista – sredina je sve“. Neznam ima li veci autoritet od njega. On je prvi definisao i objasnio kvarenja prehrambenih proizvoda. Kolege, manite se hvatanja i brojanja spora u vazduhu. To rade neznalice i nesposobni. Stucnom coveku je dovoljno da udje u neki prostor, da ga sagleda i vec zna jeli on podesan za namenu o kojoj smo pricali. Pa valjda je svakome jasno da neprovetrena, vlazna i sa visokom temperqaturom prostorija ima visok broj spora plesni i kvasaca. A, i sama mikrobiologija ne moze egzakno i precizno da ih odredi.
– Drugi strucni izvor su moje studije tehnologije voca i povrca na Poljoprivrednom fakultetu i Zemunu. Ucio sam od dobrih profesora i bio sam dobar student.
– Treci strucni izvor je moja dugogodisnja praksa, 35 godina, sve u proizvdnji, nikada nisam imao kiks. Konkretno kiseli kupus, radio sam 35 godina i uvek je bio odlicnog kvaliteta.
Neznam treba li jos strucnih izvora. Ja se nisam zaglupljivao citajuci sve i svasta – JA SAM RADIO.
Sto se tice odgovora na predhodna pitanja, rado bih to uradio, ali bi potrajalo. A i urednik ovog sajta bi mi zamerio zbog zloupotrebe prostora.
Dakle i dalje stojim na raspologanju.

Veliki pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Postovani nikolafon,

mozete zapoceti proizvodnju meda sa dodacima bilja.
I Na deklaraciji mozete da istaknete sva pozitivna svojsta mesavine med-bilje. Mozete da date i preporuku o nacinu koriscenja. Za to je potrebno da proizvod date na analize o kvalitetu, mikrobiologiji, sadrzaju teskih metala, sadrzaju pesticida i da proizvod nije radioaktivan. To se radi u ovlascenim ustanovama. Ovo sve nije mnogo komplikovano i preporucio bih Vam da to uradite.
II Ako hocete da istaknete lekovita svojstva proizvoda stvari su daleko kompleksnije. Zapravo tu postoje dve stvari:
a) jedno je istaci da Vas proizvod pomaze kod nekih bolesti ako se koristi na odredjeni nacin. Ovo je moguce izvesti, ali za ovo Vam je potrebno misljenje ovlascenje medicinske ustanove. O ovome treba razmisliti.
b) drugo je napisati da Vas proizvod pseduje lekovita svojstva, tj. da leci. Ovo je krupna stvar, makar i bilo da je istina. Za ovo morate da napisete od kojih bolesti vas proizvd leci i na koji se nacin koristi. Da bi se do ovoga doslo proizvod mora proci kroz niz testova na odredjenim bolesnicima u medicinskim ustanovama. Ovo moze dosta dugo da traje. U ovo Vam nebih preporucio da se upustate.

Nisam siguran kako bi izgledao Vas proizvod, ali sam saradjivao na slicnim proizvodima pa mozemo saradjivati.

Pozdrav.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083

Postovani Milane,

beli luk je najbolje preraditi u BELI LUK U PRAHU. Da bi se to uradilo treba ga predhodno pripremiti, osusiti pravilno, samleti i upakovati propisno. Ovo je na trzistu veoma trazeni artikal, jer mnogi preradjivaci povrca vise ne dodaju svezi beli luk u sovje proizvode, vec iskljucivo suseni beli luk u prahu. Ovaj se artikal sad za sada uvozi (kineski), a lepo bi bilo da imamo pravi domaci beli luk u prahu.
Ako ste zainteresovani za ovaj proizvod mozemo saradjivati.
Pozdrav.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
http://www.jovic-consultacije.netne.net
milivoje53@gmail.com
062-8286083
064-1941083

Za dobar kiseo kupus nisu potrebni nikakvi starteri. Ono sto je najvaznije i na prvom mestu jeste pedantan rad i dobra higijena. Nije svaki kupus podesan za kiseljenje, pa i o tome treba voditi racuna. Odlucujuca je njegova morfoloska gradja, krupnoca, sadrzaj soka i hemijski sastav soka. Iz godine u godinu zbog klimatskih prilika i agrotehnickih mera ovo moze dosta da varira. Dakle kada se uzme kupus za kiseljenje treba ga sto je moguce bolje organolepticki analizirati, a ko ima mogucnosti, odrediti i sadrzaj secera. Svi rade na isti nacin svake godine, pa je normalno da nekada ispadne bolje a nakada losije. Dakle, treba tehnoloski postupak prilagoditi sirovini. Voda i so, pored kupusa, su jako vazni. Voda mora da je potpuno cista, ne mislim mehanicki, koliko mikrobioloski i hemijski. Hlorisana voda nije dobra. Treba je osloboditi hlora. So je najvaznija, ona je selektor. Treba uzeti cistu so, sa visokim % NaCl. Bure sa kupusom mora da stoji u cistoj prostoriji odgovarajuce temperature. Ovo je takodje odlucujuce. Ako je vazduh u prostoriji opterecen sporama plesni i kvascima, moze se unapred racunati sa losim rezultatom. Budjavi prostori sa ustajalim vazduhom nisu nimalo pogodni, a tu se obicno stavlja. Dakle, ne raditi svake godine na isti nacin i po tradiciji predaka, vec poslu pristupiti ozbiljno i na analitiski nacin pa ce se sigurno dobiti dobar i dovoljno dugo trajan proizvod.
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Susenje borovnice nije nimalo jednostavno kada je u pitanju vrhunski kvalitet koji moze ici u izvoz. Dobar kvalitet se moze dobiti samo u dobroj susari od dobre sirovine i uz besprekorno vodjen tehnoloski postupak. Osusena borovnica ima veoma usku granicu sadrzaja vlage. Ako se i makar malo presusi ona izgubi sebi svojstvenu orgahnoleptiku, tvrda je i samim tim neupotrebljiva. Nedovoljno osusena borovnica nije mikrobioloski stabilna za duze cuvanje i sigurno ce se ukvariti. Ovo govorim pod uslovom da se ne dodaju nikakvi otrovni agensi u cilju konzervisanja. Sam sam napravio nekoliko desetina proba na kolicini od po 2 kg pa sam video kako to ide.
Pozdrav i ako nekoga zanima moje iskustvo tu sam…
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083

Ima resenja. Pojava i izdvajanje surutke u fermentisanim mlecnim napicima je strucno nazvna pojava sinereze. Do nje dolazi usled stvaranja jakog grusa, koji istiskuje vodu iz sebe mesto da je veze u mrezicu. Taj problem se moze resiti.
Javite se na 062-8286083
i 064-1941083
ili milivoje53@gmail.com
Pozdrav

Ima resenja. Pojava i izdvajanje surutke u fermentisanim mlecnim napicima je strucno nazvna pojava sinereze. Do nje dolazi usled stvaranja jakog grusa, koji istiskuje vodu iz sebe mesto da je veze u mrezicu. Taj problem se moze resiti.
Javite se na 062-8286083
i 064-1941083
ili milivoje53@gmail.com
Pozdrav

Jos jednom, KONZERVANSKI NISU POTREBNI. Uglavnom su svi stetni, pa cak i u dozvoljenim kolicinama. Na zapadu su mnogi od njih odavno zabranjeni, kao sto su salicil, mravlja kiselina, sumpor dioksid i dr. Kod nas se radi u tom pravcu. Losi tehnoloski postupci, nehigijena i aljkavost u radu zahtevaju konzervanse.
Ajvar originalno upakovan u teglu moze bez konzervansa da stoji vise od 2 godine. Zar to nije dovoljno? Kada se otvori treba ga cuvati u frizideru i pojesti za tri dana. Zar to nije normalno? Ako ga neko otvori i cuva u frizideru vise ode nedelju dana, e to nije normalno. Ubudjani ajvar je znak da je bio dobar, prirodan i da u sebi nije sadrzao konzervanse. Sve je prosto i jednostavno. Samo treba da promenimo nacin razmisljanja i da krenemo u susret novim i dobrim stvarima.
Radim 35 godina na preradi voca i povrca. Nikada nisam imao problema sa kvarenjem. Jednostavno se zna sta i kako treba raditi.
Pozdrav.
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083

Potpuno se slazem.
Ja iskljucivo dopustam koriscenje propisno zapakovane i neostecene ambalaze. Paracinska ne dolazi u obzir. Jako je dobra ambalaza iz Straze, to je negde na granici Hrvatske i Slovenije. To je vec evropa.
Ako mora da se pere onda se to radi po posebnoj proceduri i sa tacno dozvoljenim sredstvima i koncentracijama. To nije bas jednostavno, zahteva vremena, dodatnih sredstava i obilne kolicine vode za ispiranje. Kada se sve stavi na papir vidi se da se isplati nabaviti novu i propisno zapakovanu ambalazu.
Pozdrav
Milivoje Jovic

Evo konkretno:
Prvo odredimo sta hocemo da fermentisemo. Recimo zitarice i voce. Obratimo se stranoj kuci koja proizvodi kulture za to, recimo mislim da je francuska firma „Fermentis“ ili neka druga. Toga nema od domacih proizvodjaca. Dobije se kultura u prahu sa detaljnim upustvima proizvodjaca o njenoj reaktivaciji, pH, temperaturi, vreenu i kolicini supstrata.
Pointeresujte se oko toga pa cemo da nastavimo.
Veliki pozdrav.
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083

Postovani ferment,
neznam cemu toliko odupiranje alkoholu.
Alkohol je koristan, naravno u ogranicenim kolicinama. Ima ga redovno u hlebu. Jeli zbog toga treba izbegavati hleb. U bozi ga ima i to vise od 0,5%, tako da je boza skoro alkoholno pice. Najbolje je zdruziti mlecnu i alkoholnu fermentaciju. Tako se od davnih vremena dobijao veoma zdrav mlecni napitak KUMIS. Mozemo raditi na zdruzenoj fermentafciji zitarica i voca ili mleka i voca ili zitarica i mleka. Kada bi se to dobro odradilo dobili bi se izvrsni napici i jos uz to veoma zdravi.
Veliki pozdrav.
Milivoje Jovic

Slazem se. Ljudi mnogo grese misleci da ce im proizvodjaci susara dati potpuno resenje. To im u poslu zadaje mnoge probleme i mnogo ih finansijski kosta. Dobar tehnolog je nezaobilazan da bi se doslo do dobrog proizvoda.
Pozdrav svima.

Pozdrav svima,

slazem se sa svim sto je do sada receno. Posebno isticem da je za dobar kvalitet presudno imati dobru i zdravu sirovinu. Medjutim, samo susenje nije bas tako jednostavno. Dosta zavisi od izbora susare, pa potom rezima susenja. U praksi sam razvio i potvrdio vrhunski kvalitet koji bez problema ide u izvoz.
Ko je zainteresovan moze me kontaktirati na:
http://www.jovic-consultacije.netne.net
milivoje53@gmail.com
062-8286083
064-1941083

Staklenu ambalazu koja je upakovana propisno na paletu ne treba prati. Ona je sterilnija od bilo koje vode kojom se pere i ispira. A, zasto koristiti hemijska sredstva da bi bilo navodno cistije. Propisno pakovanje podrazumeva paletu i izmedju redova ambalaze plasticne podloske a nikako kartonske. Oko svega toga dodje cvrsta plastina strecovana folija. Takvu ambalazu treba takodje propisno skladistiti, a to znaci cisto, suvo, promajno i bez prasine mesto. Ako je sve ovo ispunjeno nije potrebno nikakvo pranje. Ono sto se eventualno moze raditi radi svake sigurnosti je pre upotrebe primeniti izduvavanje sa sterilnim komprimovanim vazduhom. To je dakle sve. Nikakve peracice od inoxa nisu potrebne. Ovo je moje 35-ogodisnje iskustvo.

Postovane kolege,
glavu gore i ne ocajavajte. Nigde nije lako, ali uspeva se. Ovde se takodje moze uspeti. Znam puno primera koji su poceli i vec uspesno idu. Najvaznije je zaraditi prvu platu za sebe i porodicu. Kasnije je sve lakse.
Pomazem svima zainteresovanima koji mi se jave. Za pocetak ne trazim nikakvu novcanu nadoknadu. Kasnije, zavisi koliko smo uspeli. Imam 35 godina radnog iskustva u najrazlicitijim oblastima pa zato sa sigurnoscu mogu da pricam.
Slobodno se javite, bar da se cujemo i popricamo.
Veliki pozdrav.
Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant
062-8286083
064-1941083

Za lazara,
ja Vam mogu pomoci u receptu za ratlik i gumene bonbone, radio sam to.
Mozete mi pisati na email: milivoje53@gmail.com ili
064/1941083
Pozdrav
Milivoje

Postovani Ferment,
moguce je fermentisati vrenjem voce i narocito zitarice. fermentacija takvih proizvoda je obicno alkoholna. Medjutim moze biti zdruzena (mlecna i alkoholna). Tipican predstavnik je recimo boza. Moguce je da bude i iskljucivo mlecna, medjutim tu ima dosta ogranicenja.
Recite sta Vas konkretno zanima. Ranije sam fermentisao sojino mleko. Sada radim na nasim zitaricama (kukuruz i jecam). Treba reci da se svi napici koji se dobiju jako su zdravi i korisni.
Veliki pozdrav
Milivoje Jovic
tehnolog-konsultant

Cupe,
da bi se vocna salata prodavala potrebna je dozvola od poljoprivredne inspekcije, takodje su potrebne analize od ovlascenih laboratorija. Neznam Vas objekat za ketering kako je registrovan, ali mislim da je dovoljno registrovati samo kao prosirenje delatnosti.
Mogu da Vam pomognem u tome, jer imam iskustva u takvoj proizvodnji.
Pozdrav
Milivoje Jovic
0641941083

Duboko sam zahvalan svim ucenicima foruma.

U politiku se ne razumem niti hocu da se mesam. Neznam sta hoce EU, niti me to interesuje.

Ono sto dobro znam je sledece. Covek moze da popije 5 litara mleka i pored opterecenosti stomaka nece mu nista biti. Trovanje afla-toxinom nije akutno trovanje, pa da coveku pozli, pa ode u bolnicu pa ga isperu i daju mu lekove. Da je tako bilo bi dobro. Trovanje afla-toxinom je hronicno trovanje. Znaci deluje na duge staze i polagano. A ko kaze da se nismo vec potrovali. Znate li da stanovnici Srbije spadaju u najnezdraviju naciju u Evropi. Broj malignih bolesti je u stalnom porastu i zadnjih godina se uvecava u visokom procentu. To su zvanicni podaci koje neko mozda ne zeli da vidi. Neznam cemu ovoliko ubedjivanje. Na kraju cu da dam jasan zakljucak: JA NECU DA PIJEM OVO MLEKO A KO HOCE NEMAM NISTA PROTIV.

Ja nebih zeleo da me bilo ko pogresno razume. Afla-toksin je jako opasan, smatra se za najnezgodniji bioloski toksin. On je kancerogen, mutagen i teratogen. On se nakuplja u organizmu i deluje. U pitanju je najosetljiviji deo populacije: a to su deca, mladi i trudnice. Ne postoji bezbedna doza ovog toksina, svaka kolicina je potencijalno opasna. Ja necu da prozivam krivce niti da ukazujem na njih. Tu sam nemocan. Ali ono sto mogu i sto cu da ucinim je da ne koristim takvu hranu. To je moje pravo koje sam sebi dao.

 

Postovani svi,

ja predhodni komentar nisam pisao ironicno, vec krajnje iskreno.

Zdravlje ljudi je na prvom mestu, pa tek onda politika, seljaci i ostalo.

Pa valjda je u interesu proizvodjaca mlekia, pogotovu malih, da njihovo mleko bude ispravno i zdravo. Moze ministarstvo poljoprivrede da nivo afla-toxina poveca i jos 10 puta vise, ali sta vredi kada ja, kao i mnogi drugi, to mleko necemo koristiti. Jednostavno cemo ga zaobilaziti. Gde je tu potrosac i to da on bude zadovoljan i njegovo pravo da bira. Nece mi valjda ministarstvo narediti da moram da pijem mleko gde su oni povecali nivo ovog toksicnog agensa. Vodite se ekonomskom logikom. Ja sam slobodan covek i ja cu da bira, a ako mi se to onemoguci onda cu da apstiniram.

Nije ovo prvi put da se narod navodi na patetiku, kao jadni seljaci, jadne krave… Trebolo je na vreme voditi racuna sta se desava sa osnovnom hranom za stoku. Ko to nije uradio glavni je krivac.

Ja kao potrosac koristicu svoje pravo da biram i koristim samo ono za sto sam siguran da nije stetno.

Ovo treba shvatiti kao krajnje iskreno i dobronamerno.

U predhodnom „naucnom“ tekstu se jasno kaze da se sve ovo radi zbog malih proizvodjaca mleka. Sto mene zanima sto su oni mali. Mi decenijama patimo i trpimo zbog malih. Trziste i konkurencija postoje da bi otpali mali i nesposobni a dominirali veliki koji imaju kontrolu i sistem. U tekstu se kaze da severnije zemlje nemaju problema sa afla-toksinom. Eto resenja, uvozicemo i picemo mleko od njih. Pa, valjda je zdravlje nacije bitnije od par malih seljaka. .. … ILI MOZDA NIJE TAKO.

Pozdrav za sve!

Predhodna tri pitanja su ustvari jedno pitanje.

Da bi se mogla proizvoditi zimnica i legalno prodavati na pijacama potrebno je sledece:

–  legalizovana delatnost kod opstinskih nadleznih organa, nije komplikovano i brzo se zavrsava

–  uslovan objekat za takvu proizvodnju sa minimumom higijenskih zahteva

–  sirovine i repromaterijal

–  odgovarajuca amblaza

–  odgovorno strucno lice koje ce da stoji iza takve proizvodnje (tehnolog-konsultant)

–  ispravne etikete u saglasnosti sa zakonskom regulativom

–  minimum novca za start

Napominjem da zdrava hrana iz zanatskih radionica je sve vise trazena i imace sve vecu prodju na trzistu.  Za pocetak su najpogodnije pijace, ali postoje i drugi jos bolji oblici distribucije.

Budite hrabri i KRENITE. Imacete problema ali sigurno USPECETE.

Veliki pozdrav za sve koji su preduzimljivi.

Milivoje Jovic

064-1941083

milivoje53@gmail.com

http://www.jocic-consultacije.netne.net

Ljudi, sta ste udarili na knjige. Jeli to cinite sto volite da citate ili hocete da nesto radite.

Ako hocete da pravite hladno cedjena ulja, koja su uzgred redeno danas dosta trazena, nije vam dovoljna knjiga. Za taj posao treba vam mnogo vise, a to je strucno znanje.

Samo sa knjigama jos niko nije napravio firmu.

Postovana koleginice Mirjana,
nemojte da ocajavate, situacija je takva kakva jeste i u tome se svi slazemo. Ono sto ja stalno naglasavam i preporucijem je da vidimo sta mozemo da uradimo na poboljsanju i da u tome budemo aktivni.
Sto se tice konzervisanih maslina neznam u kojoj kolicini Vam trebaju, ali znam neke firme koje se time bave i koje Vam mogu isporuciti, zavisno dali hocete bez kostice ili sa kosticom. Ako Vam trebaju vece kolicine najbolje je da uvezete iz Grcke, mislim da ce oni biti zainteresovani da vam dovezu na lice mesta. Sto se tice pasulja nije mi poznato da ga neko konzervise samo kao pasulj, ali mislim da ovaj koji moze se naci na pijacama i marketima pogodan je za svaku namenu, pa prema tome i za ono sto Vama treba.
Budie slobodni pa mi se obratite licno da bih Vam pomogao.
Veliki pozdrav
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083
milivoje53@gmail.com
http://www.jovic-consultacije.netne.net

Postovani svi,
ja sam kod prof.dr. Gordane Niketic-Aleksic polagao tehnologiju bezalkoholnih pica i to, pored ostalog, spravljanje bas ovog pica. Ono sto sam jos tada naucio je da boza, a i sve ostalo, nije receptura vec tehnologija. Od jedne recepture moze se napraviti najmanje 20 razlicitih boza, od jako dobrih do skoro neupotrebljivih. Jedna ista osoba ako radi po istoj recepturi nece uvek dobiti isto pice. Stalno govorim manite se receptura, a drzite se tehnologije. Nevolja je u tome sto tehnologiju treba razumeti i znati. Spravljanje boze nije kao kad se prave kolaci pa dodas sve na gomilu po recepturi i to je to. Spravljanje boze je proces. Ja od 5 razlicitih receptura mogu dobiti uvek izvrstan proizvod i koja je onda rezeptura najbolja..? Pa nije bitna rezeptura nego nacin na koji sam to radio.

Za „szmalenicin“, „solaris“ i ostale.
Jako bi bilo dobro da se sto vise tehnologa ukljuci u ovu ideju. Lepo je sto se na tome vec radi.
Udruzenje bi u pocetku bilo neformalno, a kasnije bi imalo svoj statut i bilo bi registrovano. Izdrzavalo bi se od profita koje napravi. Kako? Udruzenje bi kontaktiralo sa potencijalnim klijentima i pruzalo bi im isluge u pogledu izrade projekata, razvoja tehnologija, poboljsanja tehnoloskih procesa, resavanju problema i dr. Na ovom zadacima bi radio jedan tehnolog, dva ili vise, zavisno od komplexnosti predmeta. Za to bi se od klijenta dobijala odredjena nadoknada. Jedan deo od toga oni bi davali Udruzenju, sto bi naravno bilo regulisano statutom. To bi svima odgovaralo. Klijenti bi lakse dolazili do tehnologa i brze bi resavali svoje probleme. S druge strane, tehnolozi bi bili ujedninjeni i nebi bili iskoriscavani kao danas. Danas veoma veliki broj losih tehnologa i kvazi tehnologa unosi zabunu na trzistu predstavljajuci se kao tehnolozi i nudeci losa resenja. S druge strane jedan broj tehnologa u zelji da se dokaze i potvrdi skoro dzabe nudi veoma vredne ideje.
Eto zasto mislim da bi se udruzivanjem postiglo veoma mnogo.

Da, dolaze u obzir i veterinari sa smerom tehnologije, kao i agronomi sa tehnoloskim smerom u Zemunu. Drago mi je sto ste zavrsili tehnologiju u Novom Sadu, meni je jako drag taj fakultet jer zaista osposobljava dobre strucnjake-tehnologe.

PREDLAZEM SVIMA DA TO BUDE UDRUZENJE PREHRAMBENIH TEHNOLOGA. FARMACEUTI NEKA SE UDRUZUJU SA FARMACEUTIMA, HEMICARI SA HEMICARIMA. NEFORMALNO UDURUZENJE TEHNOLOGA JE POTREBNO TIM PRE STO SE DANAS SVI BAVE TEHNOLOGIJOM HRANE, POCEVSI OD LIMARA IZ GARAZA PA MALTE NE DO PRAVNIKA. TEHNOLOZI TREBA DA SE UDRUZE I JASNO STAVE DO ZNANJA IZA CEGA ONI STOJE A IZA CEGA NE.

SOLARIS pozdravljam predlog i misljenja sam da bi to dalo jako dobre rezultate. Vec duze sam i sam razmisljao da takvo nesto uradim. Prijavljuem se za saradnju i zajednicke nastupe.
Milivoje
062-8286083
064-1941083
milivoje53@gmail.com
http://www.jovic-consultacije.netne.net

Postovana Zorana,
kao prvo zelim da Vam cestitam na hrabrosti da se upustite u Posao. Ono sto je sigurno je to da cete uspeti ako budete dovoljno istrajni i ako budete pametno radili.
Mislim da su Vam predhodnici dali dobre savete, svaki gledano iz svog ugla, a evo i ja cu da dam mali doprinos.
Kao prvo nebih niposto u pocetku isao na izvoz. Za ovu vrstu rabote treba mnogo toga, sto mislim da za pocetnika nije izvodljivo.
Sa susenim vocem mogu da se slozim, samo tu treba jako velika investicija, ono sto su vam rekli je samo deo toga.
Ja Vam predlazem investiciju od max. 5.000 evra, pd uslovom da imate adekvatan i uslovan prostor. To je da proizvodite vocne nadeve, punjenja, prelive i topinge, upocetku za pekarstvo i poslasticarstvo, a kansije i za konditorsku industriju. Iz iskustva znam da je ovo jako trazeno kod nas, jer je ova vrsta proizvodnje u expanziji, pogotovu u vecim gradovima i obrt je jako veliki.
Najbolje je da sami dobro razmislite, a ako Vam treba bilo kakva pomoc moze te se slobodno obratiti.
Veliki pozdrav.
Milivoje
062-8286083
064-1941083
milivoje53@gmail.com
http://www.jovic-consultacije.netne.net

JA SAM TEHNOLOG I DOBRO ZNAM STA SE RADI. NIJE PROBLEM KOD TEHNOLOGA. PRE 15 GODINA U NISU 40 LJUDI NIJE POTROVAO TEHNOLOG, NEGO NEKO KO JE IZIGRAVAO TEHNOLOGA. KADA VIDIM PLJESKAVICU JA DOBRO ZNAM DA NJU NIJE NAPRAVIO TEHNOLOG I ZATO ZAZIREM I BEZIM OD NJE.

Nema literature gde je do detalja opisan proces susenja borovnice. To je iz dva razloga; susenje borovnice je pocelo od novijeg datuma i niko se u to nije upustao do kraja. Prema tome uzaludno je i gubljenje vremena traganje. Tacno je da se osetljivo voce kao sto je borovnica, malina, jagoda i sl. mogu dobro susiti u vakumskoj susari, ali ja imam iskustva dobrog susenja i u obicnoj komornoj susari. Samo pri tome rezim mora biti poseban uz predhodnu obradu voca. Ja dobijam odlicne rezultate uz mali utrosak energije i uz maksimalno ocuvanje socnosti, boje i arome.
Veliki pozdrav za sve one koji krecu u ovaj posao i mozemo saradjivati.

Elmar, postovanje,
kada radite pekmez od smokava vazno je sledece:
– odstranjuju se samo krajnji delovi peteljke, ostalo je sve iskoristivo
– jako je bitna tzv. rehidracija, tu je potrebna tacno odredjena kolicina vode, na tacno odredjenoj temperaturi i odredjeno vreme; znaci one ne treba da se skuvaju, vec samo da se rehidriraju
– rehidrirane smokve propustite kroz mlin za meso, najbolje je perforacije 5 mm, a moze i malo vece; postoji sprava za odvajanje semenki, ali se ne slazem sa odvajanjem, to je jestivi deo ploda i cak jako koristan
– vodu od rehidracije niposto ne bacati, ona ulazi u sastav proizvoda, zato mora biti tacno proracunata
– voditi raduna da se poslo od susenih smokvi, a to znaci da one imaju veoma visoku s.m., pa cak i kad su rehidrirane
Veoma je zahvalno raditi ovu vrstu pekmeza, samo sve treba pametno odraditi da bi se dobio vrhunski kvalitet, a da opet ne kosta djavolski skupo.
Ukoliko ste zainteresovani mogu Vam i konkretno pomoci.
Pozdrav
Milivoje Jovic
062-8286083
064-1941083

Postovana Aleksandra,
knjigu koju trazite probajte da nadjete preko aukcijskog sajta „LIMUNDO“. Tamo moze da se nadje nesto sto se drugacije tesko nalazi, kao sto su pored ostalog stare i retke knjige.
Budite uporni i puno srece.

Ja imam resenje za sve ovo. Vec vise od 4 godine nisam pojeo nijednu pljeskavicu. Siguran sam da ce ih biti sve vise koji ce ucinjeti ovako. A onda neka se mesari preracunavaju.
Pozdrav

Regacci, stvari stoje bas tako. U tehnologiji izrade marmelada i dzemova otislo se dosta daleko. Sada se uglavnom uvode horizontalni vakum ukuvaci koji pored grejnog plasta imaju spiralu kroz centar koja i greje i lagano mesa. To se kuvanje jedne sarze od 500 ili 1000 kg svodi na neverovatno vreme od 10-15 min. Ovde je degradacija svih komponenti minimalna, boja je sacuvana, aroma se nije izgubila, a o karamelizaciji da ne govorimo. Svestan sam cinjenice da to mnogi ne mogu priustiti, pa cak ni vertikalni vakum ukuvac na koji najcesce mislimo kada govorimo o vakum ukuvacima. No za utehu je da se i u otvorenim kazanima, koji se cesto zovu duplikatori, moze dobiti dosta dobar proizvod. To znam iz iskustva. E, tu dolazi do izrazaju ono sto sam ranije govorio, a to je tehnoloski postupak, dok je sama receptura manje vazna. Pri takvom nacinu kuvanja lako dolazi do raznih propusta, mana i gresaka od kojih je jedna i sinereza o kojoj smo pricali.

Sinereza kod marmelada je jako kompleksan problem. Nju moze izazvati vise faktora, pojedinacno ili uzajamno. Veoma cesto sam cuo da mi kazu kako nisu imali sinerezu, ali da se ona iznenada pojavila iako nije nista promenjeno u recepturi ili tehnoloskom postupku. Imao sam priliku sa se vise puta susrecem sa ovim problemom i moje iskustvo govori da nije bilo dovoljno kada se koriguje jedan od faktora. Kada sam promenio ceo tehnoloski postupak, jako iskorigovao recepturu i promenio pektin sinereze vise nije bilo. Savet je nemojte lupati glavu zasto i od kuda, vec izvrsite znacajne korekcije i bice sve u redu. Ako treba dodatna pomoc stojim na raspolaganju.
Milivoje Jovic
milivoje53@gmail.com

Postovani dr.Apo,
opremu za koncentrisanje kase sargarepe mozete nabaviti svuda, pocevsi od Nemacke preko Italije, pa sve do Kine. A i domaci kovaci mogu dosta toga da naprave. Sve zavisi od toga kakav koncentrat zelite da dobijete, pretpostavljam da je to kasasti i do koje suve materije zelite da idete. Od toga zavisi i izbor opreme. Drugi vazan parametar je kapacitet. Treci vazan momenat je pakovanje koncentrata, asepticko pakovanje, duboko zamrznuti blokovi ili nesto trece. Sve ovo ucestvuje u odabiru opreme.
Sve dok se ovo jasno ne izdefinise ne treba razmisljati o opremi.
Mislim da takva proizvodnja ima perspektivu. Sargarepa je kod nas relativno jevtina, lako pristoupacna, cuva se dugo bez posebnih uslova, a koncentrat te vrste moze da se upotrebi u nizu proizvoda.
Ako ozbiljno razmisljate o ovoj proizvodnji mozemo da se cujemo i/ili vidimo pa da o svemu detaljno porazgovaramo. Stojim Vam na raspolaganju.
Pozdrav
Milivoje Jovic
http://www.jovic-consultacije.netne.net
milivoje53@gmail.com
062-8286083
064-1941083

Pozdrav za Reggacci,
jedva cekam rezultate kada se odrade probe sa razlicitim vrstama meda.
Verujem da cemo diskutovati o tome.

Med u pekmezu ili dzemu ne mora da znaci da ce kristalisati ili izazvati kristalizaciju ostalog secera. Cak sta vise, misli da ce on spreciti eventualnu kristalizaciju. Naravno, ako se sve odradi kako treba. Sustina je u concentraciji i odnosu pojedinih secera.

Postovani Milentije,
mislim da Vam je sjajna ideja da proizvodite pekmez sam medom. Nemoj da se plasite ko ce da plati takav proizvod, jer kvalitetni proizvodi ce sve vise biti trazeni, kako bude rasla svest potrosaca o znacaju zdrave hrane.
Za takvu proizvodnju koja bi bila kapaciteta do 100 kg/dan, ne treba Vam nikakva procesna oprema. Mozete za pocetak uraditi izvesnu manju kolicinu pa pustiti na trziste i videti kako to ide. Ako bude islo, eto posao je tu. Ako odmah ne ide, prilagodjavati ga potrebama potrosaca, sve dok ne bude islo.

milivoje53@gmail.com

Postovani Dragane,
da ti pomognem koliko mogu. Bio sam ne mali broj puta u takvoj situaciji.
Prvo sto moram reci je da stu tvoji gazde (racunam i sinove) u pravu. Oni hoce resenja sa sto manje ulaganja a da dobiju odgovarajuce proizvode. To je sasvim normalno sa njihove strane. Pa i mi bi tako razmisljali kada bi bili na njihovom mestu. Probaj da pomiris sve njihove opcije, a to je moguce, jer marmelade, dzemovi i vocna punjenja sve je to jedno, sa veoma malim razlikama. Vakum ukuvac nije nuzan, sve zavisi od kapaciteta proizvodnje koju oni zele da imaju. Nemoj takodje da im preporucijes neku veliku opremu. Sve je to moguce sasvim dobro raditi sa par masina, gde bi investicija u opremu iznosila maksimum 10.000 evra.
Pozdrav
Milivoje Jovic

Da, u pravu ste. Mravlja kiselina kao konzervans kod marmelada i dzemova je novim zakonom o aditivima izbacena iz upotrebe.
Jeste da je bila zgodna za upotrebu, ali zbog niza drugih razloga za njom ne treba zaliti. Ja licno, da se pitam, izbacio bih sve konzervanse. Prirodno je prirodno. A moguce je proizvoditi bez upotrebe konzervansa.

Vec 20 godina pratim situaciju oko sebe. Najgore su prosli oni koji su pokupovali recepture, jer time nisu dobili nista, osim loseg proizvoda.
Sa jednom recepturom na razlicite nacine mogu da se dobiju potpuno razliciti proizvodi. Pogledajte samo hleb, tamo ima svega 5 komponenti i recepturu zna svako, a imamo toliko razlicitih hlebova, od veoma dobrih do nikakvih. Slicno je i sa marmeladama. Sve zavisi od toga sta onaj koji proizvodi zeli da postigne. Ako hoce obican proizvod, onda moze i sa kupljenom recepturom. Ako se pak zeli visokokvalitetan proizvod koji ce da ima adekvatnu cenu, onda to ne moze sa recepturom. Zapravo, ne moze bez dobrog tehnologa.

Postovani „somodji“,
ima nacina daa se smanji procenat upijanja ulja jer on je zaista veliki. Pitanje je samo koliko se moze smanjiti. Po meni tu treba uticati na vise parametara: izbor ulja, kvantitativan odnos ulje proizvod, temperatura ulja, vreme izlozenosti proizvoda dejstvu ulja, i na kraju sama receptura. U redu je sto ne zelite da menjate osnovnu recepturu, ali tu se veoma malim izmenama moze se postici dosta. Vise sam se godina bavio fritiranjem i naucio sam da je to dosta slozen proces.
Pozdrav
Milivoje

Postovana „mj“, sumnjam da se ovaj problem moze u potpunosti resiti preko foruma. Potrebno je da se na licu mesta sagleda ceo tehnoloski proces i otkrije gde je uzrok problema. Po meni, nisu ispostovani svi uslovi koji odgovaraju kulturi koju koristite. Razlicite kulture zahtevaju razlicite optimalne uslove. Kada promenite kulturu a zadrzite sve ostalo isto, vec pravite gresku. Ukoliko do sada niste postigli zadovoljavajuce resenje javite se na email: milivoje53@gmail.com ili na telefone: 062-8286083 i 064-1941083
Veliki pozdrav
Milivoje

Postovani gospodine Vulovic,
mogu Vam pomoci oko izrade paradaj pirea i kechup-a.
Budite slobodni javiti se na e-mail:
milivoje53@gmail.com
ili na tel:
064-1941083
062-8286083
Pozdrav
Milivoje

Verovatno mislite ne tzv. eksterne laboratorijske analize koje rade ovlascene ustanove radi pribavljenja uverenja o usaglasenosti proizvoda. Koje analize treba uraditi zavisi koji je proizvod u pitanju i kliki mu je rok trajanja. U svakom slucaju treba dobro prouciti vazece Pravilnike, u njima sve pise. To treba da uradi dobar tehnolog.
Pozdrav

Postovani amon,
susenje povrca je jako unosana proizvodnja, jer je sam proizvod jako trazen. Mogu Vam pomoci oko ovog posla jer se kao tehnolog-konsultant ovim bavim. Postoje masinje za seckanje povrca.
Veliki pozdrav
Milivoje
0628286083
0643461019

Ja licno izbegavam proizvode za koje nisam siguran da su propraceni na strucan nacin, a to moze samo tehnolog adekvatnog usmerenja. Nikada necu pojesti kolac koji pravi limar, kao sto svoj auto ne teram na popravku kod mesara. U ovoj Zemlji smo daleko od toga da svak radi posao za koji je strucan. Kolace je pravila i moja nepismena baka, i to kakve kolace, ali to ne znaci da ti kolaci mogu ici u trgovinu da ih tamo kupuje i jede ostali svet. Ovde neki ljudi ne shvataju sta to znaci biti ODGOVORAN. Za prehrambene proizvode moze biti ODGOVORAN samo tehnolog i niko vise.

Postovani,
jednom upotrebljeni „twist-off“ poklopci za tegle mogu se ponovo upotrebiti bez ikakvih problema.
Mozemo i saradjivati ako ste voljni. Mogu dosta da pomognem kada je proizvodnja u pitanju.
Javite se na: 062-8286083 i 064-3461019, ili na ovaj e-mail.
Milivoje

Postovani,
kada se malo zna o tehnologiji onda se pribegava konzervansima.
Konzervansi nisu nuzni, jer i bez njih se moze proizvoditi a da proizvod bude trajan. Potreban je visok nivo licne higijene i higijene u proizvodnom pogonu. Ostalo je pitanje izbora tehnoloskog postupka. Salicil je dokazano stetan. Vinobran takodje nije pozeljan. Za preradjevine od voca i povrca nije potreban konzervans jer ove preradjevine uglavnom konzervisu same sebe. Kolaci se mogu proizvoditi bez upotrebe konzervansa.

Bojana, postovanje!
Kontrola kvaliteta vocnih sokova obuhvata tri segmenta:
1.- Organolepticka kontrola (izgled, boja, bistrina, miris, ukus, tekstura)
2.- Fiziko-hemijska kontrola (doziranje, suva materija, ukupne kiseline, pH, konzervansi, boje, alkohol, arome, uguscivaci, zasladjivaci i td.)
3.- Mikrobioloska kontrola (prisustvo i broj bakterija, kvasaca i plesni)
Najbolje je uzeti relevantne pravilnike i ono sto oni odredjuju to se i kontrolise.

Puno uspeha zelim.

O masinama su Vam vec rekli, mada ima boljih i cenovno pristupacnijih masina, zavisi gde zivite. Sto se tice tehnologa konsultanta jedan sam od tih i nismo skupi. Obicno radimo na ugovoreni posao ili na mesecnom nivou. Nijednom tehnologu-konsultantu to nije osnovni posao.
Pozdrav
milivoje

Postovana koleginice Aleksandra, tehnolog koji je zavrsio Tehnolosko-metalurski fakultet, organski smer, moze da bude zaposlen u melekari, pa cak i kao tehnolog, recimo kao strucnjak za ambalazu i polimere, ali ne moze da bude odgovorno lice za proizvodnju pred inspekcijskim organima. To je zato sto nema potrebno strucno znanje iz tehnologije i mikrobiologije da bi snosio odgovornost za posao.

Uzima se da je bakterija Escherichia coli tipican indikator fekalnog zagadjenja namirnice u kojoj se nalazi u broju visem od dozvoljenog.
Iz ovoga trebalo bi da je jasno jeli doticni sir upotrebljiv za ishranu ljudi. Uopste uzevsi, nivo higijene u proizvodnji prehrambenih namirnica nikada nije bio na nizem nivou nego sto je danas. To je zato sto je bavljenje proizvodnjom dozvoljeno svima i bez imalo znanja o najosnovnijim pojmovima iz higijene namirnica.

Ren u teglicama moze da se cuva najmanje dve godine i to na tzv. obicnim uslovima. Da bi se radio ovaj proizvod ne treba mnogo uredjaja, pogotovu ako imate u vidu manje proizvodne serije, recimo do 500 teglica dnevno. Vise godina sam radio ovaj proizvod i mogu reci da proizvodnja nije mnogo zahtevna, a proizvod je jako atraktivan i trazen. Mogu Vam dosta pomoci.
Veliki pozdrav
milivoje53@gmail.com

[Autor]

Članci