Poštovani “reggacci“, za Vas važi ovo: “SEDI, JEDAN!“ Dovoljno ste rekli. I previše. Ne bi trebalo ovde da se pojavljujete, ako ovaj sajt ima iole kakav rejting. Trebalo bi Vas sankcionisati. Vratite se u osnovnu školu i naučite pravopis. Meni nemate šta da zamerite. Na Vaš post više ne odgovaram, te tako, molim Vas da mi se ne obraćate. U velikoj ste svađi sa znakovima interpunkcije, te Vas ne razumem najbolje, a kosa mi se diže na glavi kada ugledam Vaše odgovore, neuredne onoliko koliko su i Vaši stavovi.

Bavite se onim čime ste se bavili do sada i nemojte se truditi da postanete još jedan od onih koji se prave da sve znaju i da su sposobni za svaki posao! U Srbiji ima takvih i previše!

Svako dobro!

Najpre, diplomirani hemičar neka nauči da se “dali“ u kontekstu upitne reči piše odvojeno. Svi ostali nepismeni, molim da mi se ne obraćaju, dok ne nauče osnove pravopisa. Ne želim da diskutujem sa ljudima koji ne ispunjavaju osnove opšte kulture. Pohvale za sve koji podržavaju inženjere prehrambene tehnologije, njihovo školovanje i neophodnost njihovog prisustva u prehrambenoj industriji. Svi oni koji tvrde da svako može da radi svaki posao, samo je bitno da ispeče zanat (u prvom redu Marija), narodski rečeno “mlate praznu slamu“. Molim sve, pa i one koji mrze dugačke postove, da pročitaju sledeći članak…
Za moderatora, primedba da ne obavlja svoj posao kako valja, jer u ovakvoj diskusiji, morate baratati samo argumentima.
Dakle:

“Prehrambeni tehnolog, Inženjer prehrambene tehnologije (Food Technology Engineer, Food Processing Engineer)

Opis posla:

Inženjeri prehrambene tehnologije – ili prehrambeni tehnolozi – razvili su brojne tehnološke procese u kojima se koriste živi organizmi za proizvodnju, preradu i konzervisanje hrane. Prehrambeni tehnolog koji se bavi istraživačkim radom radi u laboratorijima, gde proučava i traži nove metode proizvodnje hrane, načine poboljšanja hranljive vrednosti te nove mogućnosti u čuvanju i pripremanju hrane.
Spaja i analizira prikupljene podatke i iz njih izvodi zaključke te piše naučne izveštaje. Prehrambeni tehnolog radi i u prehrambenoj proizvodnji i u analitičkim laboratorijima za kontrolu kvaliteta proizvoda. Koordinira rad i vodi tehnološki proces, priprema naloge za radnike u kojima su sadržani opisi sastojaka, način i vreme unošenja u proces i tehnološki parametri za svaku fazu procesa. Nadgleda i automatizovane procese te optimzuje parametre, zavisno od osobina ulaznih sirovina. Kontroliše i koordinira uzimanje uzoraka da bi se osigurao odgovarajući kvalitet proizvoda, kao i poštovanje industrijskih i drugih propisanih standarda. Prehrambeni tehnolozi učestvuju u planiranju, projektovanju, konstruisanju i puštanju u pogon objekata prehrambene industrije.

Prehrambeni tehnolog koji radi kao stručni saradnik na područiju marketinga i prodaje gotovih proizvoda obezbeđuje stručne informacije o prehrambenim proizvodima, učestvuje u istraživanju tržišta, izradi plana za marketinški plasman novog proizvoda te organizovanju stručnih skupova na kojima se potrošačima predstavlja proizvod.

Razlikujemo nekoliko vrsta prehrambenih tehnologa kao što su prehrambeni inženjer, biohemijski inženjer i nutricionista.

Radni uslovi:

Prehrambeni tehnolozi obično rade standardno radno vreme u prehrambenoj proizvodnji, kancelariji ili laboratoriji. Rad u prehrambenoj proizvodnji podrazumeva čest boravak u pogonima sa veštačkim osvetljenjem i bukom, a moguća je i prisutnost raznih neprijatnih mirisa (npr. u proizvodnji mleka).

Poželjne kvalifikacije i osobine:

Inženjeri prehrambene tehnologije moraju imati razvijen interes za prirodne nauke, u prvom redu hemiju i biologiju. Budući da znanja iz ovih područja moraju da kombinuju sa znanjima iz tehnologije i mašinstva, moraju imati razvijen smisao za tehničke probleme. Za inženjera prehrambene tehnologije važno je da je odgovoran i samostalan u donošenju odluka, jer proizvodni proces treba prilagođavati karakteristikama sirovina koje ulaze u obradu. Budući da se od inženjera prehrambene tehnologije očekuje da radi u multidisciplinarnim timovima, poželjno je da ima i znanja iz drugih disciplina, kao što su poslovanje i marketing, sposobnost organizovanja rada i rukovođenja te sposobnost dobre usmene i pismene komunikacije.

Osposobljavanje i zapošljavanje:

Prehrambeni tehnolozi nakon srednje škole moraju da završe i fakultet. Inženjeri prehrambene tehnologije zapošljavaju se u različitim delatnostima i na različitim poslovima: od naučno-istraživačkog rada, prehrambene proizvodnje do marketinga gotovih proizvoda.

Inženjeri prehrambene tehnologije specijalizuju se za različita područja: prehrambenom inženjerstvu, biohemijskom inženjerstvu te nutricionizmu. Specijalizacija na nekom području moguća je već nakon prve godine studija. Inženjeri koji se specijalizuju za prehrambeno inženjerstvo zapošljavaju se u industriji za preradu žitarica, mleka, mesa, ribe, voća i povrća, šećera i konditorskih proizvoda, pića i napitaka te u industriji duvana. Specijalizovani za biohemijsko inženjerstvo zapošljavaju se u industriji koja se koristi biotehnološkim procesima u proizvodnji piva, vina, alkohola, kvasca te u proizvodnji antibiotika i drugih farmaceutskih proizvoda. Nutricionisti se zapošljavaju u ugostiteljstvu, bolnicama, školama, đačkim menzama, gde planiraju i vode proces pripreme hrane. Zapošljavaju se i u industriji na kreiranju novih proizvoda.“

Naravno, ovde bih pojedine stavke korigovala i pohvalila inženjere prehrambene tehnologije koji su znanje stekli na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. To što niko ne obavlja u ovoj državi svoj posao, tačnije, posao za koji se školovao, to je druga priča. Ne želim polemike na račun toga. I to nikome ne daje za pravo da na postavljeno pitanje – Da li diplomirani hemičar može biti tehnolog – da odgovor: “Može!“

Odgovor “Duleatoru“:

Inženjeri prehrambene tehnologije ili tehnolozi se školuju na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ranije je postojala prehrambena tehnologija namirnica biljnog porekla koja je u svom programu obuhvatala dvanaest tehnologija poput tehnologije žita i brašna, tehnologije konditorskih proizvoda, šećera, skroba,tehnologije vina, piva,gotove hrane, hlađenja itd. i prehrambena tehnologija namirnica animalnog porekla koja je bila bazirana na tehnologiji mesa i mleka. Sada je prehrambena tehnologija podeljena na četiri smera.
Škole strukovnih studija su uzele maha svuda. Od njih se diže kosa na glavi. Bez potcenjivanja, ali po mom mišljenju, osoba koja završi neku takvu školu, ne može da ima zvanje – inženjer prehrambene tehnologije.
Tehnološki fakultet u Beogradu, opet, nema jasno izdefinisan smer prehrambene tehnologije, niti tako delikatne tehnologije koje su usko povezane sa proizvodnjom namirnica (kao što to ima prehrambena tehnologija na Poljoprivrednom) a o ostalim fakultetima ne želim da govorim.
Jedina “mana“ nakon završetka studija prehrambene tehnologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu jeste ta što se čovek nađe na klackalici između Tehnološkog i Poljoprivrednog fakulteta. Zašto? Zato što morate poslodavcu i ostalom neukom svetu da objašnjavate da jeste školovani na Poljoprivrednom, ali da zapravo niste agronom, kako oni prvobitno misle (ne pripadate primarnoj poljoprivredi, više ste u domenu tehnologije i tehnološkog procesa proizvodnje; od poljoprivrede dobijate sirovine i pravite gotov proizvod), a dobijate šamar od ovih sa Tehnološkog kojima se takođe neupućeni obraćaju… Čak se i sa Veterinarskog “trpaju“ u struku. Ali, opšte je poznato kakvo nam je školstvo, reforme, svest…

[Autor]

Članci