Poštovane kolege i kolega „solaris“, imam projekte mini mlekara koje sam radila tokom svoje karijere i čija je vrednost manja od one koju ste Vi naveli pošto je to kapacitet do 5000 lit /dan prerade mleka. Oni bi trebali da se prošire, da se poveća kapacitet i veličina objekta ali su oni prilagođeni uslovima HACCP. Da bi se napravila nova mlekara od objekta do opremanja potreban je inženjering tim sa građevincima, mašincima i elektro inženjerima koji ja nemam ali kao tehnolog moga da budem deo takvog tima ako neko od kolega ima inženjering firmu koja bi ove projekte realizovala. Što se tiče dečje hrane ja sam to napomenula samo zato što nisam videla nikakvu reakciju kolega na Vaš komentar ali sam naglasila da sam to jednom, davno radila za rusko tržište. Pošto to nije meni najbliže područje a mleko jeste, ja bih se radije uključila u mlekarske projekte ako budu u našoj zemlji interesantni. Da li je osnovan sajt STRUČNA JAVNOST SRBIJE?

Ljudmila

Poštovani „solaris“ zanima me šta se dešava sa sajtom STRUČNA JAVNOST SRBIJE kao i da li se neko od kolega javio za projekat dečje hrane. Ja se nisam javljala pošto to nije meni najbliža oblast ali radila sam na tome ranije a konkretno je u pitanju bila dečja hrana u prahu. Očekivala sam da će se javiti kolege koje su sada u kontaktu sa tom tehnologijom a ja bih mogla da se uključim oko preporuke tehnološke opreme.

Mislim da je gospodin „reggacci“ dovoljno rekao na forumu „Ko može biti tehnolog“ a najvažnije je to što je rekao da nije iz struke. Mislim da njegove upade treba jednostavno ignorisati i ne gubiti vreme na raspravu sa još jednim preduzetnikom koji misli da sve zna, sa kakvim smo se, poštovane kolege,sigurno ranije već sretali na ovom tržištu.Meni se ideja kolege „solaris“ sviđa, posebno što to ne bi bilo klasično udruženje u kome je poenta članarina i korist pojedinaca a posebno me je zainteresovala rečenica gde govori da sve opštine već imaju strategije razvoja sa spiskom činjenica i mogućih ideja koje čekaju realizaciju, naročito ako mi do tih strategija možemo da dođemo. Molim kolegu da mi kaže da li je moguće da do tih planova dođemo. Naravno, bitno je da se što pre otvori i mail adresa za ljude koji već sada imaju ideje za neke projekte u bilo kom delu Srbije. Takođe smatram da bismo na toj adresi obavezno trebali da se predstavimo imenom i prezimenom kao i zanimanjem da bismo znali da li razgovaramo sa stručnjakom ili laikom i da nam se ne bi desilo da nas na sajtu koji smo postavili da bismo za sebe nešto uradili, neki još i vređaju.

Zahvaljujem se dipl. domaćici ali dipl. tehnolozi ne treba da se učlanjuju u udruženje poljoprivrednih inženjera pošto i sam naziv kaže da je struka poljoprivredna. Ako prehrambeni tehnolozi rešavaju svoj problem onda treba da gledaju prvo svoj interes jer do sada niko o našim interesima nije vodio računa.Ja immam licencu za projektovanje tehnoloških procesa od 2004 g. kada je to zakonom traženo ali sam stručni ispit polopžila još 1988. godine i od tada radim tehnološko-mašinske projekte za prehrambene pogone kao i projekte pogona za proizvodnju vode za piće i tretman otpadnih voda.Jedino što nikad nisam naučila je da vodim udruženje ili firmu pravno, sa aspekta zakonske regulative i zato sam spremna nekome ko to zna da ponudim svoje usluge u stručnom obavljanju ovog posla a očekujem da mi neko ko zna to da radi, garantuje da ću kroz taj vid udruživanja naplatiti svoj rad. Zaposlena sam trenutno samo honorarno pa mogu u udruženju da se angažujem na razne načine, od stalnog do konsultantskog zaposlenja.Očekujem konkretne predloge ako neko ima realan koncept funkcionisanja udruženja.

Par dana sam odsutna i zatekla sam mnogo zanimljivih predloga.Moram samo da dam jednu primedbu a to je da veterinari i hemičari ne treba da budu u ovom udruženju zato što ni Inženjerska komora nema za njih licencu za projektovanje tehnoloških procesa pošto oni i na studijama manje uče tehnološke operacije u preradi i proizvodnji hrane a više o zdravlju i ishrani životinja i treba time da se bave.Mi, prehrambeni tehnolozi, učimo samo tehnološke operacije, ne možemo da se bavimo zdravljem i ishranom životinja već samo preradom zdravih životinja a u laboratoriji treba zapošljavati hemičare i mikrobiologe da rade fizičko-hemijske i mikrobiološke analize.
Iz do sada pročitanog vidim da se g. SOLARIS razume u zakonske odnosno pravne osnove osnivanja takvog strukovnog udruženja što je polazna tačka za ideju koju je predložio i koja se meni veoma dopada.Bez poznavanja zakonske procedure je ta ideja neostvariva. Bilo bi dobro da i z.stefanovic više kaže o tom udruženju inženjera prehrambene struke o kom ja, moram da priznam, nisam ništa čula iako sam 30 godina u poslu.Možda iz toga možemo da izvučemo neka iskustva koja će nam koristiti u kontaktima sa privredom.Sa nestrpljenjem čekam predloge koje je g. SOLARIS nagovestio za ponedeljak.Ideja je odlična, treba da je podržimo, ja se pridružujem u svakom slučaju.

Gospodine Mitre žao mi je što mislite da smo se mi ostali javili zato što smo besposleni.Ja imam 30 godina iskustva, završila sam Tehnološki fakultet,prehrambeno inženjerstvo, smer konzervni, i sve sam provela u proizvodnji, i u društvenom i u privatnom sektoru a kao licencirani projektant tehnoloških procesa sarađivala sam a i sad sarađujem sa privatnicima.Ja sam se nadavala besplatnih saveta tokom svoje karijere i sada sam spremna da dam savete iz mlekarstva,prerade voća, mesa,uljarskih proizvoda svakome ko mi se obrati ali više ne besplatno.

Tačno je da smo svojom krivicom izgubili mogućnost da utičeme na donošenje pravila i kontrolu kvaliteta u sopstvenoj struci ali za početak treba da prestanemo da omalovažavamo svoj posao i da ponižavamo jedni druge pristajući da pružamo svoje usluge po mizernim cenama i tako jedni drugima postajemo nelojalna konkurencija. To je verovatno zato što puno tehnologa nema posla a kao što možemo videti i čuti svi koji se bave prehrambenom proizvodnjom smatraju da su naše bake odlični tehnolozi i da je dovoljno peuzeti njihovo iskustvo a ne shvataju da su to samo recepture koje funkcionišu jedno vreme dok ne dođe do poremećaja koji ne može da se otkloni bez tehnološkog znanja odnosno poznavanja tehnoloških procesa jer se radi sa živim organizmima ali mikroorganizmima koji imaju svoju funkciju sve do momenta konzumiranja hrane pa čak i u našem organizmu posle konzumiranja.Takođe nisu svesni da su naše bake pripremale hranu u malim količinama ali i to da su i bacale hranu koja im nije uspela.To je moglo da prođe neopaženo jer su to male količine ali u industriji to ne može tako.Često mi se u praksi dešavalo da me zovu kad „gori“ a tad je teško ustanoviti gde nastaje problem jer neće da kažu šta je i kako rađeno a da se problem reši mora se pratiti ceo tok od ulaska sirovine do gotovog proizvoda. Zato veliki proizvođači imaju sektor razvoja i dobro opremljenu laboratoriju gde se prati proizvodnja i razvijaju novi proizvodi u laboratorijskim odnosno pilot postrojenjima gde se greške lakše podnose zato što su količine male. Na forumu KO MOŽE BITI TEHNOLOG jedan preduzetnik traži tehnologa koji će mu doći sa recepturom koju još niko nije plasirao na tržište i da mu specificira potrebnu opremu za tu proizvodnju ali je već odredio cenu za to. Ljudi ne shvataju da je za proizvodnju kvalitetne hrane, pored dobre tehnologije, jednako bitna i tehnološka oprema i higijena.Kad počinju proizvodnju ne štede na građevini, posebno ne na upravnoj zgradi ili kancelarijskom prostoru a oprema i tehnologija se nabavlja za ono što je ostalo. Oni nisu svesni koliko velike kompanije ulažu u tehnološku opremu, opremu za pranje, razvoj, kontrolu kvaliteta. Zato se na prste mogu nabrojati tehnolozi koji se upuštaju u sopstvenu proizvodnju jer su svesni kolika su ulaganja potrebna pored njihovog tehnološkog znanja.Ne znam kako mi da uverimo preduzetnike u to ali ako ne uspemo,uveriće ih svet jer takva proizvodnja neće opstati kad uđemo u EU i oni bi trebali da se preorjentišu na autohtone proizvode sa kojima će jedino opstati na tržištu i da prestanu da se takmiče sa velikim kompanijama u proizvodnji onih proizvoda koji zahtevaju vrhunski kvalitet opreme,visoku automatizaciju i aseptične uslove proizvodnje što oni ne žele a verovatno i ne mogu da plate.
Što se vode tiče, hidrograđevinci su to stalno radili, nama tehnolozima je zakonodavac dao priliku da to preuzmemo time što je odredio da projekte može da radi tehnolog odnosno projektant sa licencom 371 ali mi nismo uspeli da se nametnemo industriji.Treba tu da se organizujemo u okviru seminara na temu vode za piće i otpadnih voda, da nađemo iskusne predavače i saznamo šta je najsavremenije u ovoj oblasti i šta se primenjuje u svetu.Mislim da nam je to neophodno zato što se nismo dovoljno bavili ovom temom ni na studijama a ni u praksi jer je to radila do sada druga struka.

Bravo za Ketrin i hvala na obimnom objašnjenju.Izgleda da su stručnjaci zanemeli ili vode svoje male ratove kao što je ovaj “ko može biti tehnolog” i omalovažaju sopstvene struke u toj borbi.Umesto toga trebalo bi da zastupaju ideju da „svako treba da radi svoj posao“ pa će posla biti za sve,kao što je to u normalnom kapitalističkom društvu.Naši stručnjaci treba da se trude da uvere “nove gazde” da fakultetski obrazovan čovek ne može da poznaje sve oblasti iz jedne struke(napr. prehrambene tehnologije)a kamoli da jednako dobro može da obavlja sve poslove za koje je potrebno fakultetsko obrazovanje što oni danas očekuju.Naši fakulteti su usko stručno podeljeni pa bi poslodavcima dobro došla edukacija o tome a takođe i naš obrazovni sistem bi trebao da se sa poslodavcima dogovori za koje poslove su njima stručnjaci potrebni ali dogovor treba da bude sproveden prostim jezikom, bez nadmudrivanja gde će obrazovanje koristiti složene stručne izraze da bi dokazalo da su naši poslodavci neobrazovani a oni će klimati glavom kao da sve razumeju jer suprotno ne žele da priznaju.Ja imam 32 godine radnog iskustva kao prehrambeni tehnolog i radila sam u svim oblastima koje je KETRIN navela: u proizvodnji u mlekari, u projektovanju prehrambenih pogona i proizvodnji tehnološke opreme jer sam imala sreću da poslodavac shvata značaj prehrambenog tehnologa, pored mašinskih i elektro inženjera, u projektovanju opreme za tu proizvodnju. Posle sam radila u sektoru razvoja i investicija i kontroli kvaliteta u prehrambenim fabrikama.Sigurna sam da su naši stručnjaci dobri a ako se neko ne slaže neka mi odgovori ko je našu industriju razvio do stepena da možemo konkurisati Evropi do 2000-te, dok se nisu rodile „nove gazde“ koji mogu da zamene sve stručnjake.Imala sam priliku, kao projektant pogona u prehrambenoj industriji da ulazim u pogone gde gazde znaju sve struke i bolje da ne pričam kako to izgleda. Takođe, sretala sam vlasnike koji su slušali struku i po mojim projektima dobili upotrebnu dozvolu, HACCP standard i uspešno rade i ne tvrde da sve znaju sami.Isto važi i za sve druge oblasti. Dok su ovi drugi u manjini i dok se mi budemo prepucavali između sebe, tehnolozi će da diluju sportsku opremu, hemičari i veterinari će raditi kao tehnolozi a možda će jednog dana i pravnici početi da rade u hemijskim laboratorijam i u kontroli kvaliteta prehrambenih proizvoda jer, bože moj, znaju engleski, koriste kompjutersku tehniku a znaju još i da tumače propise i pravilnike.Neka nam je Bog u pomoći.

Izgleda da su stručnjaci zanemeli ili vode svoje male ratove kao što je onaj „ko može biti tehnolog“ i omalovažaju sopstvene struke u toj borbi.Umesto toga trebalo bi da zastupaju ideju da svako treba da radi svoj posao, da se trude da razuvere „nove gazde“ da fakultetski obrazovan čovek može da poznaje sve oblasti iz jedne struke(napr. prehrambene tehnologije)a kamoli da jednako dobro može da obavlja sve poslove za koje je potrebno fakultetsko obrazovanje što oni danas očekuju.Naši fakulteti su usko stručno podeljeni pa bi poslodavcima dobro došla edukacija o tome a takođe i naš obrazovni sistem bi trebao da se sa poslodavcima dogovori za koje poslove su njima stručnjaci potrebni ali dogovor treba da bude sproveden prostim jezikom, bez nadmudrivanja gde će obrazovanje koristiti složene stručne izraze da bi dokazalo da su naši poslodavci neobrazovani a oni će klimati glavom kao da sve razumeju jer suprotno ne žele da priznaju.Dok je tako, tehnolozi će da diluju sportsku opremu, hemičari i veterinari će raditi kao tehnolozi a možda će jednog dana i pravnici početi da rade u hemijskim laboratorijam i u kontroli kvaliteta prehrambenih proizvoda jer, bože moj, znaju engleski, koriste kompjutersku tehniku a znaju još i da tumače propise i pravilnike.Neka nam je Bog u pomoći.

[Autor]

Članci