Sigurno ima negde jeftinijih duplikatora tog kapaciteta, samo treba paziti sta se kupuje, odnosno funkcionalnost i stanje duplikatora narocito ako je dugo koriscen.

Za taribo> Cene nove opreme od prohroma su vrlo visoke, narocito duplikatora ali to je opravdano ako se uzme u obzir dugovecnost koriscenja. Ja sam ovaj platio 2900 evra a koriscen je samo 3 meseca u proizvodnji. Prednost je sto koristi elektricne grejace koji greju vodu u duplom zidu a ne vrelu vodu ili paru iz kotla sto je isplativije kod vecih masina ali ne i kod ovako malog kapaciteta. Zato moze vrlo brzo podici temperaturu mase koja se pasterizuje. Sto se tice cene, ne bi bila ispod 2200 evra sa obzirom da gotovo i nije koriscena.

Za dadoxxl: Za legalizaciju tog posla nadlezna je poljoprivredna inspekcija posto se radi o hrani biljnog porekla. Objekat svakako mora zadovoljavati minimalne tehnicke uslove koje cete dobiti od nnadleznog poljoprivrednog inspektora. Za pasterizaciju ako se radi o maloj proizvodnji je najbolje koristiti duplikator od 100 ilitara ili veci, sa mesalicom ili bez nje. Ja imam jedan mali duplikator od 100 litara bez mesalice idealan za ovakve namene.

Za dadoxxl: Za legalizaciju tog posla nadlezna je poljoprivredna inspekcija posto se radi o hrani biljnog porekla. Objekat svakako mora zadovoljavati minimalne tehnicke uslove koje cete dobiti od nnadleznog poljoprivrednog inspektora. Za pasterizaciju ako se radi o maloj proizvodnji je najbolje koristiti duplikator od 100 ilitara ili veci, sa mesalicom ili bez nje. Ja imam jedan mali duplikator od 100 litara bez mesalice idealan za ovakve namene.

Poštovani Janko

Da li imate iskustva sa pogonima za proizvodnju mešovite hrane (biljni sir). Zanima me da li poznate proceduru po kojoj takvi objekti dobijaju dozvolu za rad, pošto je za njih nadležna i poljoprivredna i veterinarska inspekcija. Ako imate više iskustva u ovome, molim Vas da date koju informaciju.

Srdačan pozdrav

Zdravko Šumić I meni je drago, samo sam ja veći pesimista jer imam jako dobar uvid u stanje naše poljoprivrede a naročito mlekarske industrije. Političare ne treba pominjati jer se u Srbiji danas politikom uglavnom bave ljudi koji nisu sposobni da rade išta drugo, nisu proveli dana u privredi, a ne tako retko od škole imaju samo 15 minuta velikog odmora.

Zato glas nauke treba da bude jači, naučna kritika da se čuje svaki dan a u ovakva pitanja o kojim diskutujemo uključiti i potrošače i proizvođače i prerađivače i to javno. Međutim politika se uvukla i u nauku tako da se i ona sama međusobno bori i bavi sama sobom.

Samo oštro i objektivno!

Zdravko Šumić Poštovani Zdravko ja nisam pisao o moralnom pravu nego moralnoj obavezi i nisam napravio lapsus. Niste pravilno shvatili.  Pravo da neko truje nekoga nema niko. Pišem o svesti svih nas i našem mentalitetu, nismo spremni da se menjamo i prihvatamo neke tekovine civilizacije  koje nas drže ovde gde smo sada.

Ja vas potpuno razumem i sve što ste napisali je tačno ali nije REALNO. Ja pišem o stvarnosti a vi o onome šta biste voleli da bude. Ja znam kakvo je stanje na terenu jer sam svaki dan u kontaktu sa tim seljacima, isto tako i sa većinom mlekara u Srbiji a ujedno sam i naučni radnik.

Verujem da vi kao tehnolog niste upućeni previše (potpuno razumljivo) u funkcionisanje naše poljoprivrede ali tu vlada takav haos da je ovo samo primer šta će se dogoditi ukoliko se pojave neki slični problemi.

Mi nismo ni u kapitalizmu a ni u socijalizmu već u bezkoncepcijskom stanju. Čisti kapitalizam bi rešio ovakve probleme brzo jer ozbiljan farmer sebi ne može dozvoliti aflatoksin u mleku zbog konkurencije. Isto tako u kapitalizmu nema farmera sa 1-10 krava kakvih je kod nas najmanje 30%. Da li možemo preskočiti 50 godina evropske istorije razvoja i biti u ovom trenutku u rangu sa Evropom i njihovim standardima. Ne možemo ali se možemo i moramo truditi da radimo najbolje što možemo. A seljaku za to treba pomoć, kontrola i usmeravanje- jer očigledno da ne mogu sami.

 

Naravno da mislim da smo delimično krivi i vi i ja kao i svako drugi a naročito naučna zajednica i zato treba svako da radi na sebi.

Zdravko ŠumićPoenta je da su većina problematičnih proizvođača upravo mali proizvođači mleka a ne velike farme, što su analize i dokazale. Ja mislim da vi krivo shvatate stanje na terenu i položaj proizvođača. Pod broj 1 seljak nema pojma šta je to aflatoksin niti zašto stvara problem. Naravno kad mu je nivo obrazovanja takav da je prirodno da to ne razume. 2. Stručne službe na terenu takođe nemaju pojma niti interesa da preduzmu nešto povodom toga – jer nemaju sredstava ni kadrova, 3. Pošto ne znaju ništa o aflatoksinu ( to važi i za druge mikotoksine i kontaminenate i druge vrste životinja) prirodno je da i neće raditi analizu samoinicijativno, 3. Analiza stočne hrane na prisustvo afltoksina B1 košta 1800 dinara a mleka na M1 4500 dinara sa pdv. To iznosi 6300 dinara ili ekvivalentno 200 litara mleka za jedan uzorak. Mislite li da je jedan uzorak reprezentativan za svakog proizvođača?

Upravo tu prestaje bilo kakva priča o bezbednosti hrane, HACCPu, Zakonu ili moralnoj obavezi tog seljaka da nešto uradi po tom pitanju. Sistem funkcioniše po principu „guramo ovako dok traje pa ćemo posle smisliti nešto“ i toga se pridržavaju svi u lancu from stable to table naravno sve zajedno sa Državom. Znate li da pojedini poljoprivredni inspektori nisu registrovali službeni auto po 11 meseci te idu na teren biciklom a inspekciju vrše preko telefona?. Sistem je totalno truo po svim nivoima i bilo bi super kad bi samo proizvođači mleka bili problem.

JOVIC Potpuno vas razumem i logično je da tako reagujete kao što bih možda i ja da se radi o nekoj pojavi koju ne razumem. Isto to mleko smo pili do pre 2 godine a i posle promene Pravilnika a isto ga pije i 70% svetske populacije. Naravno da je moguće postići niže koncetracije ali za to treba volje i vremena a ovakvim tempom i organizacijom nećemo tako skoro. Pitate gde je tu potrošač i njegovo pravo. Pa za potrošača kao što i sami vidite nikoga nije briga ali zato finansiramo nefunkcionalni aparat koji je i doveo do ovoga. Kad poraste svest svih nas zajedno o našim pravima i obavezama preba sebi samima ali i drugima tada će se stvari popraviti.

Poštovani Zdravko ne slažem se sa prvim delom vašeg komentara. Naime, seljaci su hranili krave (najveći deo obroka, ako ne i celi) svojom hranom a ne hranom koju su kupili od proizvođača stočne hrane, odnosno mešaona. Zato prema članu 47 Zakona o BH, pošto nemaju HACCP i ne moraju vršiti analize.

Subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP).

Član 9

Ako postoji osnovana sumnja da bi hrana ili hrana za životinje mogla predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zdravlja dužni su da obaveste javnost o prirodi rizika po zdravlje.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o hrani ili hrani za životinje, odnosno vrsti hrane ili hrane za životinje, riziku koji ona predstavlja, kao i mere koje se preduzimaju ili će se preduzeti kako bi se sprečio, smanjio ili eliminisao rizik.

A da ne govorimo o Programu upravljanja kriznim situacijama koji ne funkcioniše.

Moje je pitanje, gde su bili zaduženi za sprovedbu ovog zakona i zašto je apsolutno celi sistem zakazao?

Samo pokušavam skrenuti pažnju na pogrešno mišljenje koje vlada da su seljaci krivi što se to dogodilo sa aflatoksinom. U celoj priči je njihova krivica zanemarljiva ali su najviše platili. Zašto je Crna Gora zabranila uvoz stočne hrane proizvođača: 1. GEBI, Čantavir, Srbija; 2. FSH Komponenta,Ćuprija, Srbija; 3. FSH JABUKA, Pančevo, Srbija; 4. Hrana Produkt, Salaš Noćajski, Srbija; 5. Sto posto, Beograd, Srbija; 6. Inberg , Boljevci, Srbija; 7. AGRO GRNJA, Pivnice, Srbija; 8. Bukovica, Sombor, Srbija.?

Zašto aflatoksin u ovoj hrani nije nađen prvo u Srbiji?

Što se tiče drugog dela komentara u potpunosti se slažem. Velika je misterija zašto država izdvaja ogromna sredstva za finansiranje „nauke“ kakva je ona sada. Možda zato da bi smo potvrdili rezultate koji su poznati 50 godina ili čuvanja socijalnog mira naučne zajednice. Novac državnih obveznika završava u obliku naučnih radova koji skupljaju prašinu  i čiji rezultati nemaju svrhu osim da se prikupi po koji bod od strane istraživača?

Zaboravio dodati: Puna podrška članku koji je napisao g.  Nedim. Ovo je veliki doprinos razumevanju problematike, napisano je na nivou da je svako može razumeti.  Da je bilo više ovakvih ljudi koji su se uključili na vreme problem bi se rešio a ne bi bilo ovoliko halabuke i ogromnih ekonomskih gubitaka. Osim toga potrošači bi imali jasnu sliku šta se događa i videli da nauka ima rešenja za problem.

Dakle, trebalo bi da dozvoljena koncentracija bude 0,5 μg/kg mleka a zajedničkim naporima svih koji mogu dati doprinos, boriti se za stvaranje uslova kako bismo dostigli nivoe ispod 0,05 μg/kg mleka. Ovo je dugotrajan proces i ne mogu ga rešiti isključivo primarni proizvođači bez pomoći struke i  nauke koja i postoji da bi njima bila na usluzi.

 

Ovaj tekst je upravo i napisan zbog takvih mišljenja koje je izneo g. Jović u svom komentaru. Tu se zapravo vidi koliko mi ne razumemo problem a upravo zbog toga se i stvorila ovakva afera sa aflatoksinom. Problem su po mom ličnom mišljenju uplitanje politike u nauku i navala kvazi stručnjaka koji nisu bili u stanju da predvide i spreče ovo što se dogodilo u prethodnom periodu. Gde je bio glas nauke kad se usvajao pravilnik (čitaj prepisao od EU) sa 0,05 μg/kg aflatoksina i šta je urađeno po pitanju monitoringa aflatoksina u stočnoj hrani i mleku od tada pa do njegovog „otkrića“ nedavno? Zašto su laboratorije slale izveštaje o analizama stočne hrane gde su u pojedinim slučajevima nivoi aflatoksina bili i do 10 puta veći od dozvoljenih a pri tome nisu davali nikakvu preporuku a kamoli reagovali? Pa odgovor je jednostavan – nauku ne zanima privreda niti ima dodirnih tačaka sa njom jer je ona nažalost ne finansira nego država.

Šta su posledice na terenu? Zaustavljen otkup mleka kod malih proizvođača, snižavanje cene sirovog mleka od strane pojedinih mlekara, zbog zaustavljanja otkupa pojedini proizvođači neće imati prava na subvencije po litri mleka, plaćanje skupih mikofiksatora koje su mlekare obavezale svoje kooperante da koriste iako im je tržišna cena višestruko niža, plaćanje skupih analiza mleka i stočne hrane na prisustvo aflatoksina o svom trošku, itd.

Da li je problem rešen? Ni najmanje, nije se odmaklo od tačke gde smo bili na početku afere. Analizama nije obuhvaćeno ni 5% farmi sa kojih se otkupljuje mleko a da ne govorimo o tome da se celo vreme raspravljalo o aflatoksinu u mleku a ostali mlečni proizvodi nisu ni spomenuti (npr. sirevi) iako se zna de se aflatoksini vežu za proteine.

Zašto je mleko toliko problematično? Pa zato što mleko piju deca a pozivajući se na  zdravlje dece i lomeći se na leđima seljaka je najlakše zaraditi poneki politički bod. A političari i stručnjaci koji su se odjednom pojavili a nismo ni znali da su toliko kompetetni, prepucavajući se oko stvari koje ni njima nisu baš najasnije, ostavili su naše potrošače, priparne proizvođače i prerađivače da se čude i čekaju da i njima neko objasni šta se dešava. Nisu dugo čekali, osetili su na svojim džepovima svi oni samo ne i oni koje ovi „neobavešteni“ plaćaju.

 

Toliko za sada…

[Autor]

Članci