HACCP je HACCP, bila mesara ili stocna hrana. Naravno, niko ne treba da se petlja u oblast koju ne poznaje. Ali, nema posebnih kurseva za HACCP za mesare, pekare i sl.

ISO 22000 se bavi i menadzmentom i nepraktican je za male organizacije.

Moze, javite se na 069 82 68 311. Imamo vec iskustva sa HALAL propisima i saradnju sa IZS. Centar za ispitivanje namirnica.

HACCP je fleksibilan, veci problem su domaci propisi (iako i po HACCP-u morate da postujete propise). Ako ste dobili saglasnost za rad od inspekcija, sa HACCP-om cete lako.

Da se malo umesam: ne verujem da Vas vecina podrzava, iz prostog razloga sto mislim da se vecina ljudi koji posecuju ovaj sajt susrela u praksi sa HACCP-om, te zna da sve to i nije tako jednostavno. I nase Mistarstvo poljoprivrede je objavilo vodic, mislim jos 2009., mozete ga skinuti sa sajta. Ako uspete da samostalno uradite pravilnu analizu opasnosti i druge potrebne korake i uvedete funkcionalan HACCP, svaka cast. A limaru nikako nemojte davati da Vam bilo sta radi osim limarije.

U Ljubljani, kao i u Srbiji, Japanu, Ekvadoru i sl. ima ljudi koji dobro rade posao, ali i onih drugih. Kazati „Odite u Ljubljanu pa pogledajte šta znači HACCP“ je suvise uopsteno, pa samim tim i netacno.
Tako je i sa „navodnim konsultantima“, neki naplacuju znanje, neki maglu, ali da nema potrebe za njima valjda ne bi ni postojali. Nismo svi „navodni“.

Ako stvarno mislite da je HACCP odlicna stvar, implemetirajte ga kako treba, sprovodite kako treba i sta Vas briga kako to oni u Ljubljani ili na drugim mestima. Pozrav i puno srece.

Informacije nisu tacne, sertifikacija nece biti obavezna. Implementacija naravno, jeste.

Malo bih dopunio informaciju koju ste dobili:

Mozete zavrsiti kurs za HACCP ali time necete nauciti da se time bavite: dobicete osnovne informacije i nista vise. S obzirom da za bavljenje HACCP-om nije potreban „papir“, postoje drugi, bolji nacini (bolji jer dobijate vise znanja). Nadjete nekoga ko zna posao i uputi Vas. Ovo tesko, jer niko ne voli konkurenciju, jedino ako ste prijatelji. Sledeci nacin je da nadjete neku firmu kojoj treba HACCP, obezbedite posao nekom konsultantu a zauzvrat od njega dobijete znanja koliko je spreman da pruzi. A mozete i da zavrsite kurs pri nekoj sertifikacionoj kuci, pri cemu opet Vi njima klijente a oni Vama praktican rad.
Nije mi namera da Vas obeshrabrim, svako znanje je dobro doslo, samo napred, ali nije sve tako jednostavno – zavrsite kurs i gotov konsultant. A ako Vam ikad zatreba „papir“, kurs cete lako zavrsiti.

Sve najbolje i puno srece.

Malo bih dopunio informaciju koju ste dobili:

Mozete zavrsiti kurs za HACCP ali time necete nauciti da se time bavite: dobicete osnovne informacije i nista vise. S obzirom da za bavljenje HACCP-om nije potreban „papir“, postoje drugi, bolji nacini (bolji jer dobijate vise znanja). Nadjete nekoga ko zna posao i uputi Vas. Ovo tesko, jer niko ne voli konkurenciju, jedino ako ste prijatelji. Sledeci nacin je da nadjete neku firmu kojoj treba HACCP, obezbedite posao nekom konsultantu a zauzvrat od njega dobijete znanja koliko je spreman da pruzi. A mozete i da zavrsite kurs pri nekoj sertifikacionoj kuci, pri cemu opet Vi njima klijente a oni Vama praktican rad.
Nije mi namera da Vas obeshrabrim, svako znanje je dobro doslo, samo napred, ali nije sve tako jednostavno – zavrsite kurs i gotov konsultant. A ako Vam ikad zatreba „papir“, kurs cete lako zavrsiti.

Sve najbolje i puno srece.

Nemojte biti toliko osetljivi. Cemu vredjenje?

Samo sam rekao da na Vasem sajtu nema sastava Vaseg proizvoda, sto i nema. Samim tim, nesto je falicno – ili sajt ili proizvod. Verujem da je sajt.

Ako je nesto obelezeno E brojem, ne znaci i da je stetno. Primer: E300 – vitamin C, E375 – niacin, E460 – celuloza, itd. Naravno, ima i stvari koje nisu preporucljive kao E951 – aspartam.

To sto kazete da u Vasem proizvodu nema E brojeva, nije nikakav argument, a nije ni tacno. Ocigledno da ih ima, ali verovatno u prirodnom obliku a ne kao dodatih komponeneti (nadam se da u vasem proizvodu ima C vitamina, celuloze, B vitamina i sl.).

Unesite na Google „E numbers“, odvojte par minuta i …

Cestitam, mada mislim da je prepucavanje bilo strucno, sto nimalo nije lose (priznajem, sa notom licnog na kraju, ali ljudi smo, he!) moze se poesto nauciti kome god da ste dali za pravo.

Ako Vam nije tesko mozete li napisati par reci o tome koji je utvrdjeni prag zamora, zanima me? Hvala unapred.

Nemojte da Vam je gorko u ustima. Ne znam cime se bavite, ali gledajte to sa vedrije strane: Vas HACCP ce sigurno biti bolji od mnogih koji ce navrat-nanos biti uvodjeni pred istek roka. Mislim da on sam sebi treba da bude svrha, ne da se uvodi samo zbog zakona, narocito ako radite sa osetljivim proizvodom. A prethodni rok je bio predvidjen zakonom, niste mogli znati da nece biti postovan. Doduse, ovo je Srbija, ali sta da kojim slucajem JESTE bio postovan?

Pozdrav i puno srece u radu.

Bezveze bi bilo kritikovati Vas motiv, dobro je sto ste uveli sistem, cak ipre nego sto je zakon propisao.

1.Izasao je pravilnik o nacinu i postupku sprovodjenja sluzbene kontrole hrane zivotinjskog porekla… Sl. glasnik RS 99/10, stupa na snagu 1.6.2011. Iz njega necete puno saznati, ali sve postaje i zvanicno. Kontrolisace Vas vet insp, podrazumeva sa da ce do tada biti obuceni da ocene Vas HACCP. Pogledaju dokumentaciju, prostorije… Kako ce to biti u praksi, videcemo.

2.Sertifikacija nije zakonski obavezna, dovoljno je da nadlezna inspekcija nema primebi na funkcionisanje Vaseg HACCP sistema. Sertifikacija ima svojih prednosti: svakih godinu dana vam neko detaljno „ispretresa“ sistem detaljnije nego drzavna inspekcija (ona ce se verovatno uglavnom baviti osnovnim stvarima, za vise nece imati vremena) a takodje, ima firmi koje saradnju sa Vama uslovljavaju sertifikovanim HACCP-om. Generalno, sertifikacija je „visi nivo ozbiljnosti“ od drzavne kontrole, uslovno receno.

3.Nije sertifikacija, pa nije ni resertifikacija.

Zavisi cime se bavite: ako izvozite, sertifikat je prednost, cesto i uslov. Ako ne, retko je uslov, ali po informacijama koje imam to ce se menjati, cuo sam da ce neki trgovinski lanci uslovljavati snabdevace sertifikovanim HACCP-om, bar za odredjene, rizicnije namirnice. Licno mislim da to nece tako brzo ici zbog besparice i sl.

U svakom slucaju ne morate zuriti, odrzavajte vas HACCP, a ako vam zatreba lako cete ga sertifikovati.

Pozdrav.

Hocemo opet Stevane, i u novoj godini?

Sad nije lose citanje, vec lose shvatanje. Vec mislim da je tendenciozno. Smisao je bio da su firme uvele ISO 22000 (ciji je HACCP deo), ali drzavni organi nisu priznavali jer birokratiji kad kazes HACCP, oni traze HACCP i tacka.

Takodje sam rekao da je to neproveren podatak, kao i da je to nebitno, pa cemu opet hvatanje za gluposti? Cemu traktati o istorijatu HACCP-a, a sad i malo podataka i ISO? Stojim pri tvrdnji da drzava ne trazi da firme uvedu ISO standarde niti ih kontrolise (iako to moze biti prednost u poslovima sa njom), a HACCP se trazi, to smo se slozili.

Ima li neki kontra argument, ili cu sad dobiti traktat o kisnim sumama?

Pred penzijom nisam, jos manje soc kadar.

I sta sad, kad ponestane argumenata prvo smo se salili, pa se ljutimo, pa omalovazavamo… jos ce da me bije.

Slozio bih se sa Dalminom, logicno je da dve korisne ili samo neskodljive stvari u zbiru mogu dati jednu stetnu. Takodje bih se slozio i sa NUTRILANS-om oko toga da u savremenoj ishrani postoji dosta toga sto je kumulativno stetno. Jedino sto na njegovom sajtu nisam uspeo da vidim koji je sastav njegovog preparata (samo koja je aroma), sto mi ne pomaze da napravim razliku izmedju nekog npr. Matijevic proizvoda i njegovog Nutrilansa. OK, ono prvo je uslovno receno stetno, ali sta je Nutrilans?

P.S.
Napisali ste na svom sajtu da mlecne masti ne goje. Mozda je to i tacno, ali su najaterogenije.

Deda Lala je odmereniji covek od mene, lepo napisa. Ali mi se cini da nije pogledao linkove predlozene od milana k. i dzordana, pa ni ne zna sta je kod mene izazvalo provalu zajedljivosti. Da su ovi clanovi foruma dali link prema bilo cemu relevantnom, rado bih se upustio u zdravu raspravu, ali hajde da ja vama dam link prema sajtu KKK-a, pa da vas pozovem na konstruktivan dijalog o rasama? Mozda malo grubo, ali nije daleko. Jasno je da postoje pritisci „krupnog kapitala“ da se pare brzo i puno obrcu, ja licno ne bih jeo GM hranu (jeste, igramo se svacim), ali vraticu se na one linkove, GM hrana je 0.5% onoga sta na njima pise. Prema tome: ako rasprava o CA, GMO, pesticidima i ostalim stvarima moze da ima argumentovan tok – hajdemo, svako onoliko koliko zna, pa skrpicemo valjda neki razuman zakljucak i nauciti nesto jedni od drugih. A zadnju Deda Lalinu recenicu bih potpisao. Bila bi zanimljiva rasprava: da li je to moguce (zadnja recenica) i kolko bi to zapravo kostalo (ne u novcu). Ali sigurno necu da raspravljam dzordanom, covek je… procitajte ko ne veruje.

Za MILANA K. – Jozef K. je glavni lik Kafkinog romana Proces, nista negativno, covek je sam protiv svih. Dakle, ne ljutite se. Dva puta sam Vam napisao sta mislim, ceneci da ste nastupili kao neko koga zanima istina (koju ja ne posedujem, ali bar delic…). Ali hajde, da zakljucim: sasvim je sigurno da ja NISAM Kopernik, ali sam siguran da oni (sa linkova) JESU inkvizicija.

E, sa njima je problem.

Koga mrzi da pogleda, evo ja cu mu iskopirati jedan od gornjih linkova http://www.ivonazivkovic.net/UZASI-VAKCINACIJE.html

Pa? Hocemo u konstruktivan dijalog?

Takodje, stevane. Sve najbolje.

Ili moze i ovako:

Sta vi, dragi clanovi foruma, mislite o predlogu (zaveri?) milana k. (skoro kao Jozef K.!!!), dzordana, Ivone Zivkovic, Pecata, Rime Lejbou i slicne grupe autora da nam se ukine kontrola hrane, antibiotici, citostatici, medicina, lekari, agronomi, hemicari, veterinari i slicne budale, te da se prepustimo njima da nas lece njihovim koloidnim rastvorima, magijom, gasenjem ugljevlja, pijavicama (nemojmo zaboraviti da su se pijavice vekovima koristile kao lekovito sredstvo, dakle iskustvo ih je potvrdilo!) i slicnim tradicionalnim preparatima. Ovo ce, doduse, povuci sa sobom i druge stvari, kao sto je nestanak inzenjera, fizicara, astronoma (ali dobicemo astrologe, prema tome gubitak je zanemarljiv), biologa itd., ali kome jos oni trebaju? Jescemo njihovu zdravu hranu bez pesticida, doduse bice je 176 puta manje, mnogi ce poumirati od gladi, ali to je cena napretka (srecom ne u Srbiji, mozemo mi ceo svet da hranimo, bre!).

Bas me zanima da li vas dvoje, milane k. i dzordane, kad se razbolite odete u Dom zdravlja i apoteku, ili u Glogonjski rit po pijavice? A ako vas zaboli zub odete kod berberina (oni su nekad vadili zube, uz brijanje i sisanje). Ako su pijavice i berberin, necete dugo. Ako nisu, sta se onda folirate?

Eto, pokusavam da uvucem i druge u besmislene rasprave. Izvinjavam se, ali ponekad me kolicina gluposti (linkovi gore) jednostavno razjari. Zloupotrebih forum, a njima to zameram. Slab covek. Idem da se lecim.

Jel zna neko neku dobru vracaru? Placam u prasicima. Neprskanim.

Zao mi je sto Vam je sestra preminula od posledica leukemije, mozda je bila mlada i jaka, ali nije bila zdrava. Ako neko misli da da medicina tvrdi da moze sve da izleci, vara se.

Ajde Veliki Majstore, malo selekcije. Ovo bi trebao da je sajt za strucnu raspravu, savete i sl. a ne da nam se javljaju razni neobrazovani, sa podacima o masonsko-vatikanskoj-cionistickoj zaveri, te da ONI NAMA pisu o Codex-u. Kao kad bih ja sad upao na sajt nuklearnih fizicara i pricao im o cepanju atoma, nemate vi pojma o tome glupi fizicari, evo ja cu da vam kazem…

Nemam nista protiv zdrave rasprave, (tako i krenuh u ovu, mislih covek zeli da se informise, pa da pomognem, kad evo ih jos…) ali sa ovima nema rasprave. Od onih koji nisu procitali nijednu knjigu, opasniji su samo oni koji su procitali jednu. Ko mi ne veruje, nek pogleda one linkove, (ja se zeznuo pa pogledao, potrosio deo svog godisnjeg odmora na budalastine, tjah, svi gresimo) puno teksta a mozga nigde. Zapravo, tu i jeste razlika. Ja njihove linkove jesam posetio, ali oni onaj moj jedan nisu. Bice da je znanje engleskog velika prepreka.

Eno im sajt PECAT-a, pa nek se tamo dopisuju.

Cenim sto niste zauzeli iskljciv stav, vec pokusavate da saznate ono sta se saznati moze, te cu pokusati da Vam ukratko pojasnim neke stvari, onoliko koliko ih poznajem.
Pogledao sam film i procitao intervju.

Nekim zahtevima Codex-a se profesionalno bavim (higijena hrane uopsteno, zahtevi za jaja, meso, mleko, pojedine bakterije, druge kontaminenete i dr. da ne nabrajam) i do sada nisam naisao ni na sta sto bi se kosilo sa zdravim razumom ili naucnim saznanjima. Naprotiv, insistira se na bezbednom proizvodu, nekontaminiranom raznim stvarima (teski metali, pesticidi, Rh,antibiotici, toksini bilo kog porekla i sl.), u razumnim granicama. Ona jadna virsla koja je tamo dospela kao ilustracija texta nije nizasta kriva ukoliko je proizvedena u skladu sa zahtevima Codex-a, mirne duse cu je konzumirati.

Koliko sam shvatio, gdja Rima cilja na to da po diktatu Codex-a jedemo svasta, da bi bili bolesniji, te da bi farmaceuti mogli da zarade. Nemam iluzije da veliki biznis radi nesto u mom interesu, ali ovo je za moj ukus suvise paranoicno. Bilo je veeeeelikih promasaja, kriminalnih radnji, „masovnih ubistava“ i sl, ali nemam ideju da je Codex deo velikog zlog plana. Sve mi je to prodavanje m. za b.

Na ovu temu bi se moglo pisati svasta, ali mislim da nema potrebe. Na kraju, svako veruje u sta hoce, budu, hrista, da je zemlja ravna ploca koju nose slonovi, boga sunca ili svemirce. A imate i pravo da se plasite od crnaca, kometa, mraka, multinacionalki, duhova i opet svemiraca.

Vidim da se gospodja zalaze za koriscenje koloidnog srebra za lecenje bolesti. Pre 8 god. moja supruga je tesko obolela, davali su joj par nedelja. Prilikom lecenja, upoznali smo vise ljudi sa istom dijagnozom ali u znatno boljem stanju. Neki od njih nisu hteli na hemoterapiju, rekli su da su to otrovi. Opredelili su se za cajeve, aloju, gladovanje, bioenergiju i sl. a jedna gospodja, secam se, za koloidno srebro.

Niko od njih nije ziv, osim jedne zene koja se na vreme predomislila. Moja supruga jeste. Hvala farmaceutima. I nauci uopste.

Napisali ste da o ovome postoji VELIKA rasprava i nedoumica. Nije tacno, rasprave moze biti samo na opskurnim sajtovima poput ona dva cije linkove ste postavili. Iskreno, vecu gomilu budalastina nisam skoro video. Citanje tekstova na ONOM i OVOM sajtu ne idu zajedno, jedan drugog iskljucuju.

Ono sto ste naveli u citatu nije tacno. To je pisao neko bez znanja ili bez mozga, a najverovatnije oboje.

Za vise informacija mozete posetiti http://www.codexalimentarius.net, procitati tekstove svih zahteva i sami se uveriti.

Pozdrav.

Sve zavisi od toga koliko ste spremni da se „zamerate“. Postavite pravila u svom objektu i ne dozvoljavajte da ih niko krsi.

Samo pazite da kad inspektora odenete u mantil i kapu, iz pozadine ne naidje Vas zaposleni u farmerkama i majci. Eto kazne.

Za DPESIC: na zalost, mislim da me niste razumeli, sa Vama se slazem. Polemika je sa drugim clanom foruma STEVANOM. Da sam zajedljiv, jesam, forum mi daje slobodu da to budem kad mislim da je potrebno, tzv. slobodno sudijsko uverenje. Polemisem sa njim malo duze na vise tema na forumu, a odgovor koji ste dobili od njega mislim da donekle moze objasniti i moju zajedljivost prema njemu.

Za STEVANA: hvala.

Ja rekao, pa porekao…
Moram da se vratim na oko kao (ne)meritoran organ.

Sta bi g. Stevan radio ako bi na senzornu analizu dobio npr. svez krompir. Ili pasulj. Neko ga uvozi i potrebno je, izmedju ostalog, uraditi senzornu analizu.

Zazmuris, nabodes na viljusku, omirises i … zagrizes??? Senzorika nije vezana samo za veterinu.

A zamor… desavalo se da u toku dana mnogo puta pomirisem vise uzoraka smese za cevapcice i sl. Prvih 10-tak puta sam nepogresivo osetio da li je sirovina bila neispravna ili je npr. u smesu dodata soda bikarbona (za razlikovanje ovo dvoje potrebno je solidno iskustvo), ali kod 10-15-og uzorka vise nisam znao sta osecam. Zamor cula. A hleb ne pomaze, narocito sto ga uglavnom i nemam pri ruci (ajde, nemoj sad savet kako treba da nosim krisku u dzepu jer, pobogu, to znaju svi pekari, lekari i apotekari…).

Dakle: ne svodi se sve na mesnu industriju.

A seljaci u… gde god bese, kao i domacice, nemaju ODGOVORNOST prema sirem krugu ljudi, niti prema potrosacu (najvise volim one sto im je u radnji – proizvodnji svinjac, a argument im je „pa i moja deca jedu ovde“, sta me briga gde jedu tvoja deca, mogu sa poda ako im das, ali ovde hranis tudju decu). Seljaci ce lose jesti ove zime ako omanu (ili nece prodati kobasicu), a domacicina porodica ce se mozda buniti, ali to je sve. U mesnoj industriji znaju sta su stavili kao sirovinu i sta da ocekuju, te su nijanse sa zacinima u pitanju (najcesce). Ali kad dobijes nesto sta ne znas tacno kad je napravljeno, od cega, sta je stavljeno unutra (bez obzira na pratecu dokumentaciju, nije joj uvek za verovati) i sl., e tu se treba dooobro potruditi. A zamori.

Eto, a lepo sam rekao da necu vise.

Evo Stevane, opet se slozismo!!! A i naucio sam par korisnih stvari (hvala na Svajcarcima).

Nije sve tako crno…:-)

Ponovo lose citanje: ne rekoh da ce propratna dokumentacija presuditi, vec da moze OBJASNITI svojstva uzorka. Pri tom (dokumentacija) nisam mislio na zapisnik o uzorkovanju, vec na specifikaciju i deklaraciju. Zapisnik je u ovoj prici sporedna stvar. Ali, i to je samo nijansa.

S obzirom da na sve napisano (za vise tema na forumu) nisam dobio kontra argumente, vec hvatanje za sitnice u tekstu, bojim se da moj CV i fakultetsko obrazovanje nista nece znaciti, jer onda verovatno necu biti dovoljno visok, vitak ili kosmat.

Ovim je sa moje strane ova polemika zavrsena.

Izvinjavam se zbog poslednje recenice. Ponelo me.

Sigurno si u mnogim stvarima ZAISTA strucan. Ali ovo…

I da, pogresio sam zureci, ne RIZIKA vec OPASNOSTI. Nenamerna greska koja nista bitno ne menja u smislu moje tvrdnje. Pri svemu ostalom stojim.

Pffffffuuuu! Svaka cast.

Ti, prijatelju, bas nemas sta da radis.

Nisam rekao da se drzava ne pita za HACCP (pita se, jer je obavezan zakonom) vec da se ne pita za ISO standarde. Cak je ponegde u pocetku bilo problema sto je HACCP postajao obavezan, firme uvele ISO 22000 a drzava im nije priznavala (neproveren podatak, ali nebitno).

Pre nego sto napises ONOLIIIKIII tekst, procitaj sta se trazi.

I dalje ne sumnjam u tvoju strucnost. U odbrani zemlje.

Nisam u procesu spremanja ispita, 18 godina se bavim onim sto pokusavate da mi objasnite da znate bolje od mene.

Ne sumnjam u Vasu strucnost za druge stvari ali u ovom slucaju ocigledno niste kompetentni.

Papir se ne jede, tacno, ali podaci ko je proizveo namirnicu, gde, kada, do kad je upotrebljiva, koje aditive sadrzi, do kad je upotrebljiva i sl. su od sustinske vaznosti za njenu analizu. Navedeni podaci mogu objasniti njena senzorna svojstva. Nesto moze mirisati na beli luk, a iz dokumentacije saznajete da li ga sadrzi pa je to OK, ili ga ne sadrzi, vec je bilo uskladisteno pored njega i primilo miris pa prema tome NEMA odgovarajuca senzorna svojstva. Taj papir sa podacima necemo jesti ali ce presuditi da li je nesto ispravno ili neispravno. Primer je banalan, ali situacija moguca.

Kad nema zamerki na naslov rada, kad oko ipak ispade meritoran organ, stevan se salio, ali sad „papir necemo jesti“. U tome ste u pravu.

Nisam se osetio prozvanim. Forum i sluzi za razmenu misljenja, iskustava i znanja, i naravno za polemiku. Neko je postavio pitanje, neko drugi je napisao nesto sta apsolutno nije tacno i ja sam reagovao ispravkom.

Ne shvataj licno, sigurno ima stvari koje ti bolje znas od mene te se tu necu mesati. Primetices da sam se na drugoj temi slozio sa tobom.

Ovde to nije bio slucaj.

E, i ja da se slozim sa Stevanom (posle rasprave o senzorici).

Nema gotove recepture, vreme hladjenja i stepen ohladjenosti zavise od temperature okoline (ali mozes da uradis jedno test hladjenje, ako imas gde, ja nemam iskustva sa tim (vreme – temperatura)) , a prevozno vozilo prvenstveno odrzava temperaturu (mada ih u nekim zemljama koriste i za hladjenje trupova tokom transporta – ne bi da gube vreme). Nije isto da li su vrata vozila leti bila otvorena 2-3 min ili 15 min.

A ako stigne zaledjeno, ista prica: spakujes ih nazad. Ukoliko mozes.

Ocima konstatujemo: boja uzorka, konzistenciju i teksturu (uz pomoc drugih cula), prisustvo nekih parazita, spoljasnji izgled i izgled preseka, stanje pakovanja (ocuvanost vakuuma, deformisanost limenki, pojava rdje…), prisustvo stanih materija…, a da ne spominjemo i pregled pratece dokumentacije (sto nije deo namirnice, ali je deo uzorka). Dakle, tvrditi da je oko „nemeritoran organ“ je besmislica.

A da lamentiramo jos i o tome sto postoji i ISO standard koji se bavi senzornim pregledom, te se zahteva i adekvatna osvetljenost. Sta li ce im to pored dobro naostrene viljuske???

Da li to znaci da ne moze da se, recimo, napise rad sa nazivom „Uticaj zamora maratonca na postignuto vreme u trci“, vec npr. „Uticaj predjenih kilometara trcecim korakom ucesnika u trci, na postignuto vreme“?

I zasto bi tolerisao zamor oka?

Senzorna ocena = ocena culima. Oko = culo vida.

I moj glas za datum poruka.

CITAT:“Ko nam je prijatelju kontrolisao hranu koja je izvožena za američku vojsku, rakiju koja se pila u beloj kući,nebrojene proizvode koji su se izvozili počev od vojnog naoružanja i šta sve pamtimo u SFRJ?U čemu se to svet izmenio,otišao napred a mi tobož kaskamo u znanju.Ne u znanju već u poštenju i savesnom obavljanju svog posla,svih učesnika i karika društva.“

Kakve to ima veze sa HACCP-om?

On je ANALIZA RIZIKA tokom proizvodnje ili usluge, osmisljena da se izbegnu opasnosti. Mozete i bez HACCP-a napraviti dobru rakiju za Belu kucu, sunku za vojsku i sl, ali ako to ne shvatate, ne shvatate ni poentu HACCP-a.

A ni u EU ISO standarde ne kontrolise drzava. ISO je medjunarodna „nevladina“ organizacija, a ne drzavna. Njeni zahtevi nisu deo zakonodavstva, tako da ih drzavni organi ne kontrolisu. Zasto bi drzava kontrolisala? Za svaku firmu u EU je potpuno dobrovoljno da li ce imati ISO sertifikat, druga su tema benefiti koje odtoga ima.

Za CACANKU032: HACCP je obavezan za sve subjekte u poslovanju hranom. Jun 2011.

Za STEVANA: kukanje ne vodi nicemu. HACCP je kao vozacki ispit: mozes da ga polozis, sednes u auto i nagazis 250 na sat. Tako je i sa ovim – uvedes ga i nista ne postujes. A i ne mora tako, zavisi od ljudi.

A slozicemo se da ako vec imas pandure sa radarom, treba da imas i inspekciju sa znanjem o HACCP-u.

Uf, ovo od „stevana“ je bilo hard, zvuci ocajno… Ali zadnja recenica je tacna.

Ne dozvolis da te foliraju, sto je moguce ako si im jaci potrosac. Ako si sitan, tezi slucaj. Kontrolises ih: insistiras na ispravnoj dokumentaciji, meris temperaturu na prijemu, gledas higijenu dostavnog vozila i onih sto istovaraju, i sl., i sve sta ne valja odmah vracas. Ako sve to istrpe, OK su. Tezina:izmeris smrznuto, izmeris odmrznuto, ako nesto nije u redu – menjas dobavljaca. Trazis im dobavljacki audit, ako ne pristaju – nesto kriju. Ako pristanu, sve ces videti sama. Nema gotove recepture,moras da se prilagodjavas.

Ima nesto sta sam cuo iz dva nezavisna „izvora“, neprovereno je, ali me ne bi iznenadilo: ceo Tokio se snabdeva iz jedne klanice. Lici na njihovu efikasnost – sve na jednom mestu i kontrola je laka. Ali kakav je to monstrum od klanice… Takodje, u uredjenijim zemljama dostavni kamioni imaju „temperaturnog misa“, USB uredjaj koji prati temperaturu u tovarnom prostoru, kad ti stigne meso ubodes ga u komp i imas kretanje temperature od utovara do prijema.

Jos neko merilo ti moze biti da li neko ima SERTIFIKOVAN HACCP, mada nije garancija. A samo uveden HACCP, na zalost, kod nas ne znaci nista.

Mozda bih ti pomogao bolje ako bi preciznije rekla cime se bavis (u kojoj si fazi proizvodnje, prerade, prodaje i sl.). Budi konkretnija.

Naravno. Ali to nije nezavisno od regulative. Ona i jeste usmerena na higijenu i temperaturu.

Pitanje je lose postavljeno. Nema nista od objektivnih cinilaca sta nije obuhvaceno regulativom.

Pravilnik propisuje visinu od 3 metra ali su inspekcije od uvek tolerisale 20-tak cm odstupanja. A licno znam mnogo primera gde su tolerisana i veca odstupanja. Na Vasem mestu ja bih tu pravio pekaru.

Za „industrijski pod“ Vam mogu reci da jeste odlicna stvar ali ne i neophodna. Pravilnik trazi „povrsine lake za sanitaciju, bez nepristupacnih uglova“. I plocice su OK. Preracunajte troskove pa vidite sta cete…

Podrazumeva sobnu temperaturu, eventualno nesto nizu, 15 – 20 C. Na niskim temperaturama (smrzavanje i sl.) na cokoladi se mogu pojaviti diskoloracije. Na visim se istopi, deformise, izdvaja se biljna masnoca, natapa ambalazu…

Vasa obaveza je da proizvode skladistite na temperaturi koju je predvideo proizvodjac, a naglasena je na deklaraciji proizvoda. Kako cete to da postignete – klima uredjajima, friziderima ili na neki treci nacin Vasa je stvar. Ide zima, pa Vam to olaksava situaciju (ali ne treba da dozvolite da se smrznu!). Ali na leto… opste je poznato da su cokolade lako topljive.

HACCP ne postavlja specificne zahteve u pogledu temperature, vec opsti zahtev da temperatura mora biti takva da obezbedi ocuvanje mikrobioloskog i kvalitativnog statusa proizvoda u predvidjenom roku upotrebe. Drugim recima, ukoliko ste proizvodjac – sami odredjujete temperaturu cuvanja proizvoda (u skladu sa vrstom proizvoda). Ukoliko se samo bavite skladistenjem, Vasa je obaveza da postujete temperaturni rezim koji je proizvodjac predvideo u tekstu deklaracije.
To je najcesce od 0 do +4 stepena C.
Pozdrav.

Postoji mali broj namirnica kojima je zakonski ogranicen rok trajanja a ne postoji poseban pravilnik koji se bavi rokovima.. Ostalim namirnicama sam proizvodjac odredjuje rok. To mozete uraditi koristeci literaturu, licno iskustvo, iskustva drugih proizvodjaca ili usluge neke laboratorije.

Ne postoji posebna skola za ketering. Pripremom hrane se uglavnom bave kuvari, kao i bilo ko drugi sa entuzijazmom. Spremanje takve hrane se uci u kuvarskoj skoli, ali to Vas ne sprecava da i sami to radite po uputstvima iz raznih kuvara. Koliko cete biti uspesni, zavisi od Vas.

Nisam kuvar, ali sam profesionalno cesto u kontaktu sa njima, imao sam prilike da vidim da ljudi prave fantasticne kreacije od hrane. Koliko sam iz razgovora sa njima shvatio, osnova za takve stvari se dobije skolovanjem a dalja nadgradnja je stvar licnih afiniteta. Verovatno u inostranstvu postoje i kursevi za to. U svakom slucaju, imate internet kao izvor gomile „how to…“ informacija.

Pravljenje sedvica je, u svakom slucaju, stvar maste.

Ako mislite da legalno radite, hranu za ketering ne mozete spremati u svom domacinstvu i treba da vrsite povremene analize Vasih proizvoda.

Znam za Beograd, ako Vam odgovara pisite mi.

U kom smislu obuka za ketering? Objasnite detaljnije, mozda Vam mogu pomoci.

Cim ste otvorili pakovanje sigurno ste izvrsili manju ili vecu kontaminaciju. Sama cinjenica da je sadrzina bila asepticna, a sad vise nije, govori o tome da ste promenili okolnosti koje vladaju u sadrzini pakovanja. Logicno je da ostatak treba utrositi sto pre. Cuvanje na temperaturi sto blizoj 0 stepeni C ce usporiti rast bakterija.

Ukoliko su u pitanju proizvodi sa niskim pH, a verovatno jesu, to ce dodatno usporiti rast nekih bakterija.

Ne znam kako bi se zamrzavanje odrazilo na kvalitet koncentrata i kase.

MOM je skracenica za masinski otkosteno meso. Piletina.

Tesko da ce sertifikacija HACCP-a biti obavezna za sve subjekte u poslovanju hranom. Troskovi sertifikacije su preveliki a sertifikacijama se bave firme koje nisu u drzavnom vlasnistvu. Ali svako moze da postavi uslov da firma sa kojom ce saradjivati mora da ima sertifikovan HACCP.

Sertifikat Vam daje potvrdu da vas HACCP dobro funkcionise, ali ta potvrda ima cenu. Jednom godisnje Vam dodje auditor i ispretresa sta ste radili prethodnih godinu dana i to Vas tera da se stvarno bavite svojim HACCP sistemom i da ga odrzavate. A dok se veterinarska inspekcija obuci da kontrolise proci ce po svemu sudeci jos dosta vremena.

Potpuno je tacno da bi bilo besmisleno implementirati HACCP u kuhinji koja se bavi keteringom a pri tome izostaviti restoran u cijem je sklopu kuhinja. Mogli bi ste time nesto novca ustedeti na konsultantskim troskovima (manji broj proizvoda) ali u celini nista ne dobijate, tim pre sto Vas zakon obavezuje na implementaciju i u restoranu.

Inace HACCP u pogledu opreme nema nikakve strozije zahteve nego sto ih postavlja nasa zakonska regulativa. Nemojte da Vas neko navlaci na kupovinu skupe dodatne opreme „zato sto je to po HACCP-u“. Dobro je ako npr. restoran ima cesme sa aktiviranjem na nozni pogon ili senzorski, ali niposto nije uslov ni za implementaciju, ni za sertifikaciju sistema. Bez problema moze i bez njih.

A zakonski je ionako odredjeno gde takve cesme moraju postojati.

Sto se tice HACCP-a to nije problem, odgovarajuca detaljna sanitacija bi sigurno uklonila rizik.

Veci je problem zakonska regulativa, koji je to tip proizvodnje (obrade) proizvoda animalnog porekla koji bi se obavljao. Nije isto da li bi ste u istom prostoru radili samo jednostavnije operacije kao npr. skladistenje ili bi ste se bavili i proizvodnjom. Preporucujem Vam da se raspitate u Republickoj inspekciji, veterinarskoj i poljoprivrednoj, u zgradi SIV-a 3 na Nbgd-u.

A s obzirom da HACCP podrazumeva postovanje zakonskih normi, to Vam dodje kao kvaka 22.

I naravno, u slucaju da je sve ovo zakonski moguce, podrazumeva se da implementacija HACCP-a mora da obuhvati sve aktivnosti koje bi se obavljale u Vasoj firmi.

Pozdrav, M. Simic, Beograd

[Autor]

Članci