Lira, da imam podataka ali ne mogu ih izneti na ovaj forum (u javnost) ako mi ostavite mail, mogu vam privatno odgovoriti na ovo pitanje.

veselina, naravno da ću vam priložiti svoj rad. Analitička hemija je u pitanju, ali s obzirom na iskazanu zainteresovanost, biće mi zadovoljstvo!

Boss, ma kakvi aflatoksini u sljivovici, samo je vi nastavite piti. Doduše, hoće čoveku da bude muka kad malo pretera ali, nemojte da nam mlade generacijama pomisle kako je viski bolji od naše domaće šljivovice? (šala ; )

dg.jankovic, nisam pri materijalu, ali pokušaću naći FDA granicu za mlečnu dečiju hranu pa vas obavestiti.

ugodan ostatak dana!

zahvaljujem na komplimentu.

dok čekamo mišljenje toksikologa, želeo bih da mi svi odgovorite samo sa DA ili NE na sledeća pitanja, čisto da ostali čitatelji shvate da smo ja i vi na istoj strani..

1. aflatoksina na balkanu je uvek bilo (dok neko ne otkrije način da uništi sav poznati aspergillus na svetu). da li se slažete?

2. koncentracija aflatoksina M1 u mleku se može smanjiti uz zalaganje odgovornih ljudi na svim nivoima. pogrešili su i trebaju se potruditi da uhvatimo evropski 0,05 standard. da li se slažemo?

3. Srbija ima bolje uslove za rast i razvoj gljivice Aspergillus od severne evrope?  da li se slažemo?prema tome treba i više truda da bi se dostigla granica od 0,05, pa samim tim i više vremena da bi to postigli.

4. FDA (food and drug administration) američka kompanija za hranu i lekove propisuje dozu od 0,5 μg/Kg aflatoksina M1. po njenim standardima se hrani skoro 2/3 ljudi na planeti (direktno ili indirektno) sa kancelarijama u preko 50 zemalja. slažemo se oko ovoga?

5. analize našeg mleka iz holandije pokazuju da uz uračunatu grešku pri rezultatu, niti jedan od 48 uzoraka mleka se ne može smatratiti toksičnim prema FDA standardu što znači da bi ga 2/3 svetskog stanovništva konzumiralo kao savršeno zdravo. da li se slažete?

6. američki stručnjaci koji godinama rade za FDA nemaju pojma i granicom od 0,5 μg/Kg truju dve trećine svetskog stanovništva (izeđuostalog i svog) iz političkih razloga? da li se slažete? naravno, šalim se sad malo… ali ne možemo osporiti njihovu stručnost, zar ne? jer da vi živite u americi, pili bi mleko sa 0,5 maksimalnom dozvoljenom granicom i ne bi mogli nikom da se žalite…zar ne? a naša mleka su u granicama njihovih standarda, zar nisu?

očekujem vaš što kraći i direktniji odgovor zbog čitatelja koji se tek uključuju…

da se još jednom predstavim,

ja sam hemičar – analitičar, čiji je posao analizirati hranu i dobijati što tačnije rezultate zakonom zabranjenih rezidua (pesticidi, mikotoksini, teški metali) prema tome, nisam toksikolog i ne znam da li koncentracija od 0,5 će ubiti nekoga ili neće… ali sam odlučio da kontaktiram neke od toksikologa koje poznajem i njihove izjave o ovom problemu ću čim pre postaviti na forum.

takođe, danas sam bio na sastanku sa jednim doktorom medicine i pitao ga o ustaljenosti oboljenja u srbiji izazvanih uticajem mikotoksina (i posebno aktuelnog aflatoksina M1) njegov izveštaj ću takođe postaviti na forum čim ga dobijem.

zahvalio bih se liri na razumevanju i pokušaću da vam pojasnim. gljivica, aspergillus koja raste na žitaricama (pre svega na kukuruzu) pored kukuruza raste na slami u fazi raspadanja, na pšenici i ostalim žitaricama… pored njih raste na pasulju, pirinču itd.

jedna  od prevencija za dobijanja mleka bez afla M1 jeste da poljoprivrednici ručno odstrane biljke zaražene gljivicom pre hranjenja stoke… u to pored kukuruza spadaju i stabljike pšenice, kao i slama (seno)…

ne pokušavam da ih odbranim, to bi oni trebali raditi… i slažem se sa gosp. Boss-om, postoje odgovorni ljudi (proizvođači) koji vode računa o ovom problemu, rade na njemu i imaju manje aflatoksina u svom mleku. ali se ne slažem da se ovo „nikad nije desilo“ da, dešavalo se i dešavaće se… i ko vama može garantovati da i ako neko ne hrani krave kukuruzom, da ih hrani „zdravim senom“??? iskreno, nikada nisam video izveštaj analize takvog „prirodnog“ mleka ali ne bi me iznenadilo ako bi jedno takvo mleko tek probilo sve granice…

dakle, nemoguće je imati apsolutnu nulu, i u proseku naše mleko je uvek imalo i imaće aflatoksina M1 … bez obzira koliko se oni trudili jer ako samo jedan zaražen klip kukuruza (ili pregršt zaraženog sena) upadne u vreću/jasle, toksin se rasprši i nemoguće je sad sve to fino očistiti i oprati… ali je moguće smanjiti…

a generalno, nisu sva naša mleka na zabranjenoj granici 0,5 (prema poslednjim analizama tu su dva od 48 i to uz grešlu od 30% nisu definitivno prešla!)… imamo i mi mleko koje je ispod 0,05 (15 od 48)… ostali su između što je po meni, ako sebe mogu nazvati poznavaocem analitike toksina, za očekivati…

hvala vam na čitanju i nadam se da ćete strpljivo sačekati mišljenja toksikologa i doktora.

gospodine boss,

apsolutno ih ne branim…čak šta više, da nisu zabrljali, mi se danas verovatno ne bi raspravljali i što je bitnije, jeli bi hranu sa manje rezidua…

s obzirom da sam ja „niko i ništa“ po pitanju politike i državnog aparata… ne bavim se dotičnim osobama, već ono što pokušavam objasniti iz svog iskustva (a ono obuhvata rad u laboratorijama za sigurnost hrane širom balkana) jeste da:

1)  iako imamo problem, nije smrtonosan, to se stano dešava u zavisnosti od proizvoda i od uslova (posebno ove dve godine koje su bile toplije nego inače, pa se gljivica bolje razvijala). treba raditi na popravljanju i snižavanju koncentracija toksina, ali definitivno ne treba apstinirati. to nisu ogromne doze, govorimo o blagim prelazima novog pravilnika u granicama starog…

primer:

po zakonu Republike Srbije, dozvoljena koncentracija olova u školjkama je:

– 3.1.6. Školjke 1,5 mg/Kg;

a u sokovima:

3.1.14. Voćni sokovi, rekonstituisani koncentrovani voćni sokovi i voćni nektari(2), voćni sirupi i baza citrusa (u razreñenom stanju) 0,05 mg/Kg

znači, dozvoljena koncentracija u školjkama je 1,5 mg/Kg a u sokovima 0,05 mg/Kg… 30 puta veća dozvoljena koncentracija olova je u školjkama!

što dalje znači: u redu je da pojedeš pola Kg školjki sa 1,5 mg/Kg (total: 0,75 mg/Kg) ali ni slučajno ne smeš da popiješ pola litra soka sa o,o8 mg/Kg (total: 0,04 mg/Kg) mislim, koncentracija olova u soku prelazi dozvoljenu granicu! a to što u „totalu“ od pola Kg školjki se „otruješ“ 18,75 puta više! to je u redu…tako zakon kaže…

kapirate ironiju? a ovakvih primera ima mali milion…

u biti, iako školjke imaju mnogo veće konc.olova, ne želim reći da su školjke otrovne… apsolutno, već je poenta u:

1) školjke su takve kakve jesu, prirodno imaju veću konc.olova…

2) školjke ne jedemo svaki dan po 2 Kg…

ok, ne želim više da vas plašim jer su ovo normalne stvari sa kojima radim svaki dan…

prijatno… ; )

poštovani,

kao prvo, ja nisam pod uticajem politike pisao članak, kao što se nadam i da gospoda mlekar i šumić koje me podržavaju, takođe nemaju veze sa politikom.

moji argumenti upućuju na zaključak da je naše mleko sigurno za upotrebu iako ima više aflatoksina M1 od evropskog standarda…što kaže gosp.šumić, citiram:

„Da li će granica 0,5 mg/kg aflatoksina u mlijeku izazvati toksikoze stanovništva?

Jasno je i pticama na grani da neće.“

ako se vama ovaj zaključak ne sviđa… podsećate me na dete kome vršnjaci ispričaju da babaroga postoji, i onda to dete naveče čuje da nešto lupi u ormaru i svo prestrašeno ne sme da spava, plače vrišti… šta dete zna da u ormaru nema babaroge? onda dodju roditelji, ubedjuju ga, pričaju, pokazuju da nema babaroge… ali dete i dalje jeca, plače i ne sme da spava samo…

u ovom našem slučaju, verovali ili ne, mi smo otkrili da nema babaroge! da nije toliko strašna situacija i da je samo miš napravio buku u ormaru… ako hoćete još da se cimate i plačete… to je vaše pravo ali ja za ovakve komentare bez argumenata, idem da spavam…

zahvaljujem svima, izvinjavam se zbog sarkazma, ali mislim da je ovo najbolji način da opišem situaciju…

ps. i da, baš mi je drago da su se gospodin Šumić i Mlekar najzad složili, da niste, hteo sam da vas zovem na kafu jer mi ponestaje mesta na forumu ; ) pozdrav!

gospodine Jovic,

apsolutno se slažem sa vama, i ja bih najviše voleo da pijem mleko sa O% aflatoksina, da jedem jabuke sa O% olova, da pijem vodu sa O% arsena… ali je to nemoguće!

najbolje predestilirana (očišćena) voda ima 99,9999% čistoću, a to znači da ima 1 ppm ili 1000 ppb-a (μg/Kg ) nečistoća. što dalje znači, da naše mleko ima 2000 puta manju koncentraciju aflatoksina 0,5 μg/Kg nego najbolje pročišćena voda što ima nečistoća!

verujem da vam ovi brojevi ništa ne znače, možda baš i nisam izabrao najbolji primer…

poenta je da šta god prinesete ustima, ima u sebi toxina, pesticida, teških metala, aditiva…  i ako ćete se voditi logikom apstinencije od „otrovne“ hrane… želim vam svu sreću i voleo bih da nas obavestite, ako ste pronašli savršeno čistu hranu, da je i mi možemo kupovati…

ali, (uvek postoji ono „ali“) iako naša hrana, uvek ima nešto, postoji zakon koji kaže toliko i toliko je dozvoljeno… pa onda, po zakonu, voda ima arsena, ali je zdrava za pice! jabuke imaju olova, ali su zdrave za jelo! mleko ima aflatoksina, ali je zdravo za konzumaciju! (po starom zakonu)

pravo pitanje je: ako bi evropska unija sada smanjila sve maksimalne dozvoljene količine otrovnih supstanci u hrani za jednu decimalu (primer: sa 0,5 na 0,05 ) da li bi vi istog momenta prestali da jedete svu tu istu hranu koju ste do juče jeli.. jer, danas je ta ista hrana proglašena otrovnom!?

moj savet je: oscilacije koncentracija toksičnih supstanci u hrani se dešavaju, trebaju se držati pod kontrolom i spuštati na što niži nivo, ali i dalje tvrdim da tu nema mesta panici i apstinenciji…

mada, mogu ja pisati šta hoću, možda ipak na kraju i nisam u pravu… tako da, na vama je da se brinete o vašem zdravlju…

sve najbolje i hvala na čitanju i komentarima!

poštovani, drago mi je da je tekst izazvao diskusiju što i jeste bio njegov cilj. Nije pisan u formi naučnog rada (sa citatima, literaturom i sl.), već sa namerom da iznese sirove, lako pamtive i ironične informacije u vezi aktuelnog problema, koje građani Srbije koji se prvi put susreću sa ovim problemom mogu shvatiti i međusobno prepričavati. Niko od njih baš ne bi čitao moj phd rad od 200 strana…apsolutno sam svestan diskutabilnih delova i rado ću govoriti o njima.

pregledao sam vaše komentare i savršeno su na mestu.

zahvaljujem se svima koji su se potrudili pročitati i ostaviti komentar.

lep pozdrav!

[Autor]

Članci