Poštovani, zamolio bih vas da mi pošaljete skriptu na mail panonijavet@gmail.com ili date uputstvo gde može da se kupi štampano izdanje

Gospodine Reggazzi,naša konverzacija teče opušteno jer se ne osećamo ugroženim ni u kom pogledu.Ono što ste vi shvatili pre svih je da je znanje u funkciji sticanja kapitala.Ono što ne znate(a i ne morate sve da znate) vi ćete da platite shodno vrednosti koju vam je donelo to znanje(poboljšanje kvaliteta, bezbednosti,manje troškove i time veću dobit, dizajn..U vašem poslovanju je svakako neophodno znanje iz procesne tehnologije koje je u vašem slučaju proizvodnje kečapa(od njive do trpeze)pozajmljeno od naših starih i usavremenjeno novim tehnologijama koje nisu u biti mnogo toga promenile kada je krajnji proizvod u pitanju. To znanje naših baka su pozajmili ili u ovom slučaju prisvojili stručnjaci koje nazivamo tehnolozima.Jasno je da se ko se odluči da se upusti u proizvodnju kečapa, prvo će kupiti opremu a uz nju će kupovinom biti i obučen da je koristi.Recept će npr.da plati od nekog „tehnologa“ i pokrenuće proizvodnju.Platiće nekog neznalicu, početnika da ispuni zakonsku formu i nastaviće da radi onako kako je „kupio znanje“ ili ga pozajmio ili dobio na poklon.nebitno.Pa zašto se onda ljute na vas forumaši?Zato što ih plaćate samo onoliko koliko vrede!Ne kapira većina školovanih ljudi da su i oni kupili znanje studirajući sem ako su ga dobili besplatno u index.A g.reggazzi je onda pokušao i sad pokušava da otkupi to znanje od njih pod uslovom da prevazilazi nivo njegovih dosadašnjih znanja iz uzgoja i kuvanja paradajza. zašto bi g.Reggazi plaćao nešto što mu ne koristi.On to radi jer mora a kad mora onda gleda da ga što manje košta:G.reggazi će vrlo rado podeliti sa vama svaku dobit koju mu donesete u poslovanju.On dakle ima novac a na vama je da ponudite ono što vi imate.Znanje isključivo u funkciji povećanja prometa i sticanja dobiti.Vaše iskustvo mu ne treba.Iskustvo uračunajte u cenu.Može i mlad tehnolog bez velikog iskustva a sa prirodnim talentom da iznađe neko poslovno rešenje i neku novu ideju.A to samo g reggazi i očekuje.Ne njegovu diplomu.Diploma ima cenu.Ona je zbir troškova studiranja 5 godina i kraj.Stručnjaci se kupuju i prodaju, oni su roba.I ne samo oni već svi koji su okruženi i rade za novac..sportisti, lekari i sl.Mante se prepucavanja.Eto npr.ako ne poštujete razvojni put g reggazzija onda se vi kao školovani i pametni ljudi upustite u isto što je radio i g.regazzi.Skoknite do sela, kupite njive, pokupujte opremu i svoje znanje koristite besplatno.Jevtinije će vas koštati izlazni proizvod jer nije opterećen platom vrhunskog tehnologa.Jer danas ko hoće da uspe mora biti bolji od konkurencije.Ko taj boljitak ne ume da donese gazdi neka donese sebi.Od praznih priča nema koristi ni za tehnologe ni za kupce njihovog znanja. Na ovoj berzi znanja g reggazi će ostati punih džepova para jer nema izgleda stručnjaka sa konkretnim predlozima kako da sebi i njemu donesu novac.To je sudbina tehnologa.Da po pravilu uvek budu dobre sluge a nikad dobri gospodari! Pobedite g.reggazija i isterajte ga iz posla vašim novim kečapima.Nek pamet vlada.Živela inteligencija!

Gospodine reggacci,čitam vaše komentare i poštujem u njima iskrenost koju ste izneli u vezi tehnologa koje primate u radni odnos i koji uglavnom“bleje“ dok im vi zarađujete platu sa vašim znanjem i iskustvom.Tim izjavama ste naljutili tehnologe i evo bodu vas sa svih strana kao osice.Upali ste u osinje gnezdo, kivnih i uglavnom nezaposlenih tehnologa koji sede i nadaju se kakvoj takvoj šansi za angažovanjem.Svi bi da rade ali za pristojnu platu.Pa u čemu je onda nesporazum. Oni vama ne trebaju a niti vi njima.Vi zapošljavate tehnologe koji nemaju znanje i iskustvo.Složićemo se da zaista bacate pare uzalud ispunjavajući zakonsku formu.Vi nemate šta od njih da naučite a svoje znanje i male kuvarske tajne im poklanjate i uz to ih još i plaćate.Vaš kečap verujem da je dobar kao i kuvani paradajz.Naše bake, tehnolozi iz naroda, decenijama prave bolje proizvode od paradajza nego što se može kupiti u prodavnicama.A zašto. Pa zato što u današnje vreme tehnolozi nisu napravili ništa bolje i kvalitetnije od onoga što se proizvodilo pre par decenija. Oni su svoje znanje širom sveta iskoristili da kompanijama povećaju profit, praveći viršle od leda i soje..i da ne nabrajam sva smeća kojima hrane planetu.Stavili su se u službu novcu i profitu svojih gazda. Nećemo pominjati ove domaće, oni su besprizorni.Uvozeći smeća sa evropskih deponija, danas hrane Srbiju.I to nazivaju stručnošću..Alal im stručnost..Vi g.reggazi spadate u bezopasnu grupu proizvođača.To je seosko znanje, komercijalizovano.Samelješ paradajz, dodaš začine, pasterizuješ, upakuješ i eto biznisa..Vama ustvari trebaju trgovci koji će vašu robu plasirati i naplatiti.Vama treba odati priznanje da ste jedan od onih koji se snašao i kupuje kineski paradajz pire kao i svi ostali jer ga Srbija nema…Nije lepo što zavitlavate ove nezaposlene tehnologe i prkosite im svojim „znanjem“ i socijalnom inteligencijom koja uglavnom nedostaje visokoobrazovanim ljudima.Vi ste čovek ovih vremena, koji plovi svojim morem kečapa i baca slamke davljenicima koji se drže za diplomu..

Ispoštovaću redare i portire na ovom forumu i neću im se više obraćati.

G.Stefanoviću, ovde nije u pitanju da li veterinar hoće da bude tehnolog već hemičar. To što vi tehnolozi dopuštate da vas svako može zameniti a može i bez vas da proizvodi bilo šta kad se dočepa recepture nas veterinare brine. Dobro znate da smo uvek bili zaduženi za kontrolu bezbednosti namirnica i bacali u kafilerije vaše brljotine. Reći ću vam da se nikada nije u EU vodila diskusija oko toga ko kontroliše namirnice životinjskog porekla, tj da li je to posao sanitaraca ili veterinara što se ovde debatovalo dok nije stigla direktiva i pojašnjenje onima koji nisu znali a mnogo su hteli. Kao što vidite tehnologe niko nije ni pominjao kao kontrolne organe.Nema ih skoro nigde. Vašu lošu poziciju u društvu samo vi najbolje razumete. Na žalost lično mi je žao što tehnologe zapošljava samo onaj ko mora i to gde ih vet.inspekcija natera ako je u njenom polju. Retko kome baš treba znanje i to uglavnom plate po satu da im se nešto odradi ili neka linija uvede…Razumem da ne možete zamisliti kako kažete da veterinari kontrolišu proizvođačke specifikacije u mesnoj industriji jer ne mogu ni ja.Naše je da iskontrolišemo da li ih imate i da li radite po njima. A to da li imaju dodatne hormone ili antibiotike odgovorni su prvenstveno vaše gazde i oni od kojih kupuju po Srbiji ili sa pojedinih smetlišta po stokovima u inostranstvu i što kojekakvim putevima stiže do prerađivača i njihovih tehnologa.
A jasno je što se tiče znanja da onaj ko nekoga kontroliše treba da zna barem koliko i kontrolisano lice ako ne više. To što neki veterinari rade kao tehnolozi po vašim rečima mada nigde nikog nisam sreo i čuo da to radi, šteta je pre za veterinarsku struku a sad o koristi za tehnološku zna onaj ko ga plaća.Verovatno se radi o onim licima koja su stekla diplomu Fakulteta veterinarske medicine smera tehnologija namirnica animalnog porekla.

Izuzetci ne čine pravila!

Niste vi Obelikse ništa pitali već ste komentarisali na predhodne komentare forumaša koji su odgovarali onom ko je postovao -MILOSBG. Tako da Vama nije niko ni odgovarao. A forumi se osnivaju upravo zbog rasprava, razmena mišljenja..pa i napada na koje je svako ko drži do sebe i svoje struke i nauke dužan da odgovori. Nema tu ništa loše „između ono dvoje posvađanih“..sve je to DKP (Dobra Konsultantska Praksa)..A klad budete nešto pitali onda će se naći i neko da odgovori.

A mogli bi i IFS,BRC, ISO(22000, 9001..),GLOBALGAP..

Draga Damo, nastavljamo sa vašom kontinuiranom edukacijom. Svakako da bi pomoglo kada bih znao vaše zanimanje više nego ime. Često količina znanja više govori i od samog imena.
Kursevi iz hirurgije se održavaju na medicinskim fakultetima, za humanu i veterinarsku medicinu. Oni su oblik poslediplomskog obrazovanja, stručnih specijalističkih studija..npr abdominalna hirurgija, hirurgija oka…Za krojačice što se interesujete stvarno ne znam al se sećam dok sam studirao U BG da je to bilo na čini mi se univerzitetu za odrasle, „Božidar Adžija“ a ako hoćete raspitaću se ovde u N.Sadu gde ima. U poziciju iznad tehnologa se više ne stavljam jer ne radim u inspekciji.
Pitate me „Po cemu Vi delite tehnologe na dobre i one koji ne znaju da rade“..pa po proizvodu koji konzumiram. Dobri su mi neki mesni proizvodi od jednih proizvođača a od nekih drugih su za kafileriju.. Jel vi jedete sve što se ponudi u prodavnici? Vidi se da ne znate ovu problematiku koja se sreće u kontrolama na tržištu. Jeste li bar nekad pročitali da je zaplenjeno i uništeno toliko i toliko proizvoda..zbog kvara, da je povučeno iz prodaje toliko i toliko nekih proizvoda..Niste?
Vama su svi stručnjaci isti koji su završili fakultet. Pa draga moja damo nije najvažnije samo završiti fakultet i upisati se kobajagi u knjigu stručnjaka..
A kakve su nam dame takvi su im i džentlmeni.

Da li ta podela postoji i kod lekara, profesora, tehnicara..

Zaboravih: sve diplome i sertifikate mi je dodelila država!

Evo opet ove“dole sa juga“ kaako voli za sebe da kaže..Edukovao sam vas besplatno na ovom forumu, ukazao vam na vaaše slabosti, podučio kako dalje u konsultantske vode, posavetovao da se ne svađate i ne zavidite državnom inspektoru što mu je država omogućila besplatne kurseve za koga kažete da je inž.poljoprivrede i da vas ne primećuje. Ljuti ste na njega jer vama država nije platila. A ko ste Vi anonimna, koju srednju ste završili? Razumite molim vas, potrudite se, da je problem u kvalifikaciji slušalaca zaa pojedine vrste kurseva. Mislite li da možete sa kursom iz hirurgije da budete hirurg? Ne možete. A sa kursom za krojačicu? E to možete..jel uočavate razliku i suštinu?

To je Zakon o veterini prvi regulisao a kasnije i Zakon o bezbednosti hrane članom 48:Члан 48.
Субјекти у пословању храном дужни су да користе упутство за добру
произвођачку и хигијенску праксу и примену HACCP.
Субјект у пословању храном дужан је да има у сталном радном односу
одговорно лице одговарајуће стручне спреме за спровођење добре
произвођачке и хигијенске праксе и примену HACCP.

Ovde treba razlikovati „sprovođenje“ DPP i DHP i primenu HACCP-a i osobe na koje se odnose od onih koji obučavaju te iste. Želeo bih ovde dodati da mi kao bivšem veterinarskom inspektoru nisu nepoznata kretanja u toj branši i ono šta će se dešavati u bliskoj budućnosti. Žao mi je samo onih koji su poplaćali kojekakve kurseve i dali stotine evra prevarantima za ništavan papir. A o tome da se novac uzima za kurseve koji nisu akreditovani,neka se bave drugi organi..
Kakva nam je država takvi su nam i građani..ili obrnuto. Sve što činimo činimo jedni drugima na štetu ili na korist.Stvar je morala i kućnog odgoja..

U pravu ste, na žalost velikog broja fakultetski i poslediplomski obrazovanih stručnjaka. Ali upravo sam tehnološki fakultet je doprineo urušavanjem stečenih pozicija u društvu i privredi. Ono što su generacije gradile i pronele slavu Novosadskog Tehnološkog Fakulteta, samo jedna šačica pohlepnih ljudi, organizatora instant kurseva za HACCP administratora( tj lice koje je osposobljeno za uvođenje HACCP u preduzeća) podsmeva se svima obučavajući kursiste i sa srednjom školom. Sa takvim možda dobrim stručnjacima ali lošim i ljudima željnim zarade na brzinu, ne trebaju veći neprijatelji samoj struci. Ko im je dao za pravo da izjednače srednju školu i fakultete samo oni znaju i treba da odgovaraju za taj obrazovni kriminal. Verujem da će sami srednjoškolci sa njihovim diplomama imati problema pri dobijanju posla i da će se osetiti prevarenim baš kao i oni sa fakultetima koji su se našli na kursu sa srednjoškolcima. Ma, pare su čudo..

Feta sir

Tako je.Sertifikavija nije obavezna po zakonu ali će vama biti neophodna za izvoz.
Vi se u ovom momentu skoncentrišite na sređivanje objekta prema HACCP zahtevima.Gledajte da to uradite sa što manje troškova i da ga po potrebi preuredite kako bi se ispoštovala funkcionalna povezanost prostorija itd..Gledajte da tamo gde ste potražite savet od osobe koja će vas usled sopstvenog neiskustva i straha da nešto ne pogreši savetovati da bukvalno ispoštujete svako slovo zakona i propisa, što će vas finansijski opteretiti nekoliko puta više od onoga kako je moglo „proći“ za sva vremena unapred!Za vašeg savetnika savest je mirna a to što nema iskustva u ispunjenju minimuma zahteva za kojima svako na početku traga, vi niste ni primetili.To se obično tek kasnije shvati na žalost. Mislim da je ovo ključna faza i najskuplja u celom procesu uvođenja HACCP-a. Vas npr.dovođenje objekta u funkciju može da košta par stotina evra a može i par hiljada. A usluga konsultanta je znatno niža od „viška“ troškova. Za ovaj tzv.“Snimak stanja“ treba zaista iskustvo, multidisciplinarnost..i ne može se „prepisati“ iz drugog projekta. Izrada HACCP studije je druga priča a i kasnije dolazi u vašem slučaju..

Nije na odmet da pogledate temu na forumu:“implementacija haccp u pekarskoj industriji“..da izbegnete moguće zamke i sačuvate novac

Drago mi je da čujem da ne možete bez nas veterinara! Marko upiši veterinu u BG, imaš i tamo smer tehnologija namirnica pa da posle budeš najškolovaniji na birou!

Linkova nikad dosta..
Mala ispravka: HACCP nije standard već sistem. Mišljenja sam da proizvođač ima pravo da na deklaraciji navede da mu je proizvod proizveden u skladu sa HACCP principima ako ih je uspostavio. Nije decidno u zakonodavstvu navedeno ko uvodi HACCP već samo da ga subjekt u poslovanju sa hranom mora implementirati.Dakle ajmo razlikovati 2 stvari. Podaci u deklaraciji se navode u skladu sa propisom a marketinški je trik isticanje reči HACCP u tom slučaju a da nije to ni jedno sertifikaciono telo potvrdilo. Tu potvrdu tj proveru nije obavezno imati.Jedini koji i dalje ostaju u igri kontrolnih organa su inspekcijski organi.A njih baš briga za sertifikat. Najveća blamaža koja može da se desi a dešava se je da konsultant uzme svoj deo za uvođenje HACCP-a, sertifikaciona kuća za svoj sertifikat a posle dođe inspektor i kaže ne valja to i to od preduslovnih programa, ne va lja to i to od dokumentacije..moraš preurediti ili zatvoriti objekat!..Dakle, ne vredi juriti za hvalisanjima da neko ima HACCP jer svako može da priča šta hoće dok mu ne dođu prve kontrole. A onaj ko bude tražio sertifikat taj će i naterati proizvođača da se sertifikuje.To su veliki trgovinski lanci a i po neki tenderi(škole, vrtići..). Imam klijenta koji pakuje ugostiteljski šećer i kašičice za espreso..njega je nateralo tržište koje mu je to tražilo..Život pravila uspostavlja..
Još da dodam HACCP nisu papiri već određen sistem menadžmenta bezbednošću hrane.Čine ga ljudi u datom okruženju..
Nemate kome prijaviti jer se ne radi o krivici več o veštoj manipulaciji i marketinškom triku!

Cenim dobru volju da se pomogne širem auditorijumu u početnim koracima ka osposobljavanju za budućeg konsultanta tj.lice koje će implementirati HACCP sistem tamo gde bude zahteva za tim. Kao što sam izneo u ranijim postovima, osnova za kompetentnost je osnovno fakultetsko obrazovanje koje većina forumaša ima.Ono je neophodno za onoga ko se bavi implementacijom. Sledeća stvar je iskustvo u radu sa hranom kroz proizvodnju i kontrolu. Bez ovoga tj bez nekoliko godina kontakta sa proizvodnjom nema ništa od iskustva.Naravno, da se podrazumeva da je to rad u velikim sistemima. Jer kako sagledati opasnosti i preduzeti preventivne mere kada ni ne znaš gde se kriju, kakvi su rizici, posledice.. U protivnom mlad tehnolog npr. odmah po završetu studija uz svu sreću da nađe negde posao i zatekne se kojim slučajem sam, bačen u vatru u proizvodnju koju nije ni video, biće prinuđen da se savetuje sa običnim radnicima koji to više znaju od njega. Eto minusa odmah na startu. Pa još ako je neistinito izneo podatke u CV-u ( a danas se studentarija obučila prevashodno za pisanje CV-ova) oko radnog iskustva eto problema. Šta je logičan epilog? Svestan svog neznanja, a želeći tobož da ga prikrije, počeće u startu da se povlači, zavlači u kancelariju(lepo ako je ima), izbegava ragovor sa radnicima na temu proizvodnje, biva sve arogantniji i drskiji..A radnici iskusna lica sa dugogodišnjim radom u toj branši, ljudi koji su dočekali i ispratili mnoge tehnologe i sagledali njihova početna i krajnja znanja, ne praštaju te bezobrazluke i nadmenosti. Zbivaju obično šalu na račun fakulteta i profesora koji su ih obučili tobož tj pustili nespremne u život.
Šta je ovde poenta priče? Pa u tome da se savlada ovaj početni napor i shvati da bez ovih par godina pečenja struke nema shvatanja i razumevanja ni onog što se naučilo na fakultetu a ne još dodatne problematike u pogonima( struja, voda, hidraulika, para, kotlovi,,,)koje iskrsnu i koje su prinuđeni po nekad i sami da otklanjaju, nekad i da zasuču rukave i odrade posao majstora(mesara u pandleraju ako nema ko..). E kad se prebobaju ove prve godine i pod uslovom da je lice nadareno za rad sa ljudima i steklo svih predhodnih godina dodatna znanja i veštine onda se tek kvalifikovalo da krene na put konsultanta. To znači da je na red došlo poslediplomsko usavršavanje, neka specijalizacija, praćenje seminara, stručnih skupova, čitanje strane literature, poseta sajtovima, uzimanja učešća na stručnim forumima, razmena mišljenja među kolegama konsultantima, dobijanja licenci, sertifikat jel to normalno potvrđuje predhodno učešće u permanentnom obrazovanju..
Kada se to sve polako postigne onda se čovek tek osposobio da može kvalitetno da prati i realizuje najnovija saznanja u svojoj branši.
Na žalost mnogi u potrazi za poslom videći zahteve države za uvođenjem HACCP-a, na brzinu rekoše sebi:Što ja ne bih to radio.Ma znam ja to samo da pogledam gde da nabavim neki gotov projekat pa ću usput čitati i videti o čemu se radi. Odmah se tu povukao rez da je to posao tehnologa..i eto šanse.Samo treba hteti tobož usuditi se i početi. Uostalom mnogi su pomislili:to manje od mene znaju gazde pekara, restorana..ta ja sam tehnolog. E tu leži zec! Svesni činjenice da se svako bavi hasapom osetili su se najpozvanijim i oni bez ikakvog iskustva ali sa diplomom kao prednošću nad srednjoškolcima ili onih sa višom. Ne računaju da će kad tad neko naleteti stručniji od njih i pročitati šta su napisali a šta nisu! A onda će biti kasno kad ih zbog kazni počnu juriti gazde često samo sa fizičkom inteligencijom.
A sad savet: Nema bežanja od posla ako se ukaže. Prihvatite i da odradite uvođenje hasapa bilo kome i bilo gde ako je izvodljivo.Dogovorite se za cenu, uzmite pare. Ali budite svesni šta ne znate i platite nekom da uradi deo posla koji ne znate umesto vas. Angažujte lica sa fakulteta, asistente, profesore, druge konsultante. U početku ćete manje zarađivati ali će vam obraz biti čist jel ste isporučili dobru uslugu i dobar i uspešan projekat. Ne budite sujetni i alavi. Normalno je da više ljudi više zna. Nećete pasti u očima gazda ako kažete!Imam čoveka za crtanje projekta, imam tog i tog ko će da proceni stanje u objektu, imam tog i tog ko će da uradi HACCP studiju..Slažite mozaik iz delića!
I na kraju pošto me g.Stefanović oduševio sa pozitivnim stavom, navešću neke sajtove sa kojih permanentno crpim znanja i dodatno se edukujem. Od njih dobijam i redovne izveštaje i pratim situaciju šta se dešava u svetu sa pojedinim namirnicama.Sa tih sajtova se skidaju znanja i pišu pojedini priručnici.
http://www.efsa.europa.eu
http://www.haccpeuropa.com
http://www.fsis.usda.gov
http://www.govdelivery.com

vet.konsalting@gmail.com

Hvala na novogodišnjim čestitkama. Ja sam se davno predstavio na ovom forumu i ne krijem ni ime ni struku.
Srdačno Vaš konsultant sa 2 fakultetske diplome, jednom titulom, mnoštvom sertifikata i diploma…između ostalog obučavam i tehnologe

Kao treće mogli ste se nekavim imenom nazvati a ne „tehnologijahrane“ praveći aluziju da ste moderator foruma..Prepoznati se nisam mogao na vašu sreću jer imam neku godinu škole više od tih sa kojima delite probleme. Žao mi je što vas taj dole na jugu ne primećuje već samo vašeg gazdu.Upravo o tome sam pisao malo pre.Treba ličnim znanjem da zavrednite pažnju sredine u kojoj radite, onda s to pročuje, dole su mala mesta, svi se znaju i lakše je nego se pročuti u N.Sadu..A pošto poznajem rad inspekcije jer sam i sam bio godinama inspektor reći ću vam otvoreno: nema taj inspektor šta sa vama da razgovara.On priča sa gazdom jer se zna ko je odgovoran i čije je vlasništvo. Kažete“Pričala sam o određenoj osobi koja kontroliše jedan okrug i pokušala da me posavetujete kako mu objasniti probleme u radu“..Šta Vi imate da objašnjavate inspekciji probleme u radu? On je ćorav pa ne vidi? Shvatite da ljudi kad dođu u kontrolu više veruju svojim očima nego ušima! Vaše probleme sa autoritetom rešavajte u kući sa gazdom, a sa znanjem u stručnoj literaturi i savetom od starijih i iskusnijih kolega(ako hoće da Vam daju besplatno savet. Jasno je da bi vi voleli da radite njegov posao al eto negde je zapelo pa ste tu gde ste..menjajte firmu i posao lakše će uspeti nego tog što vas ne primećuje..

Ne prišivaj mi ono što nisam rekao niti mislio-„čovek se snašao“. Upravo objašnjavam da je on nepismen za taj posao a da su tehnolozi jureći za parama na samom fakultetu obesmislili svoju struku! Ko vam je bre kriv što niste po inspekcijama kad na svoj fakultet primate srednjoškolce i sve one koje pobrojah malopre i obučavate ih da uvode HACCP..Smetaju vam stočari u poljoprivrednoj inspekciji a vi za 200 evra po nepismenoj glavi delite te iste sertifikate.Razlika je jedino u tome što inspektorima plati država a nepismeni i polupismeni menadžeraj plati i svog džepa. Kapirate li suštinu zbog koje ste kao struka tu gde ste. Naterajte te profesore kojih se većina za sitne a po neko i za krupnije pare prodaje skorojevićima po njihovim prčvarnicama od fabrika.Što truju ljude sa kojekakvim uguravanjem svega i svačega“kvarenjem“ proizvoda..sojama, kožicama..Šta bre uradiste sa viršlama i mesnim narescima, kajzericama sa kojima smo se ponosili pre 2o godina..Dušu ste prodali đavolu i mesarima za malo para..Umesto da Srbija sad izvozi ona uvozi hranu..Zato vas nigde nema..zavukli ste se na žalost po rupama i radite šta vam gazde kažu..za par stotina evra.Hvala Bogu što ima još zdravih ljudi i firmi, što jača svest o zdravoj hrani.Stanovništvo prezirući i sam hleb koji danas pekari prave jer su svesni šta se sve trpa preziru i samu struku koja juri za profitom gurajući ga tajkunima u džep..

Tehnologijahrane, niste u pravu što se inspektora tiče. Niti ih je obučavalo ministarstvo za kontrolu HACCP sistema, niti ih oni uvode.Složi
ćete se da to rade konsultanti a ne inspektori..Jedino se poslednjih godinu dana intenzivno obučavaju za kontrolu HACCP-a veterinarski inspektori uz pomoć donacija američke ambasade Ministarstvu Poljoprivrede.Sanitarci se ne edukuju ni malo po tom pitanju a pametuju po buregdžinicama samo o spojevima podova i zidova, ubrusima, toaletima i sl. Ok, to je njihovo poimanje HACCP-a, po njihovoj meri znanja..A tehnolozima ostaje da se izbore i u ministarstvu za poslove kontrole.Ko se izborio za posao i za priznanje u industriji taj se već pozicionirao.Ostali neka prvo uče, guraju glavu u komore, hladnjače, šerpe, kutere..pa kad savladaju svaki segment poslovanja onda neka se zapute posle desetak godina staža u poslove kontrole i konsaltinga.Inače će i dalje obesmišljavati i krivo prezentovati svoju tešku školu i mukom stečeno znanje.Završetak studija ne znači odmah juriš po slavu i pare.Taj put je malo duži.Ko ga je skapirao taj sada uzima nekakve prihode.Ostalima preostaje da na brzinu savladaju kurs od 2-5 dana i sa sertifikatom za HACCP administratora pohrle po restoranima i hamburgerijama i nude svoje usluge konsaltinga.E, to srozava ugled fakulteta i same struke.m Pa pobogu sami tehnolozi primaju i srednjoškolce na kurs za HACCP administratora koji se organizuje na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu te ga upisuju pravnici, inženjeri mašinstva, kojekakvi menadžeri, pekari, gimnazijalci IT stručnjaci..Da je taj inače dobar i kvalitetan kurs bio ograničen samo za tehnologe i srodne struke onda bi to bio pun pogodak i respekt i zaštita struke!

Nikola,ako si čvrsto naumio da potražiš sreću negde van Srbije i da uspeš u struci, predlažem ti da posle završetka studija upišeš poslediplomske studije. Na doktorske studije se lako upisuje, ima besplatnih ili simboličnih uplata po semestru.Za te 2 godine ćeš upoznati i zemlju koju si odabrao za studije i videćeš već kako ćeš se uklopiti.Normalno, bistar si da već kibicuješ kompanije, malo više se angažuješ na studijama, ostvariš što više dobrih kontakata. No, ne brkaj ove studije sa nostrifikacijom jer su to odvojene stvari.Ali kad si već na doc studijama valda ćeš paralelno i nostrifikovati diplomu na faksu na kom si.Logično. Videćeš i da li ima kakvog državnog ispita. Iskombinuj eventualno neke srodne studije, uže specijalizovane.
Znam da odavde iz Novog Sada studenti odlaze i upisuju master studije, najčešće u Austriju i Nemačku..
Al Nidžo prvo završi to što si počeo ovde pa navali posle..

Marija, preterali ste za platu. Ko daje početniku, hemičaru, tolike pare? Najveći broj studenata hemije radi po trafikama, reklamiraju proizvode po supermarketima i sl. A sanjaju da se zaposle u školama kao nastavnici..
Ja bih ipak pogledao u pravilnike o sistematizaciji radnih mesta i kako su usklađeni sa propisima.Zna se koje struke su potrebne za svako radno mesto.Nema tu izmišljanja tople vode..

Nikola, sedni lepo za komp.kao što si seo i ovo napisao i kreni lepo od zemlje do zemlje..sve ima na netu. Znaš i sam da se nostrifikacija radi na fakultetima.Odaberi zemlju i faks, predhodno prouči njihove planove i programe, uporedi ih sa onim što si učio i položio i sam ćeš odmah znati šta te dodatno očekuje da polažeš tamo, što je za očekivati..

Stvarno, šta će pekarima tehnolog. Većina pekara se do juče bavila kojekakvim poslovima, otvarala zatvarala trgovačke radnje, autolimarske..a eto, zadnjih godina čuli da ima para u pekarstvu i da narod mora leba da kupuje pa krenuli i oni u posao.Kao pre koju godinu u taksiste. A sad, ako se nađe po koji pekar sa završenim zanatom tj školom za pekara onda je to premija..Njima možda treba po nekad tehnolog jer znaju da ne znaju sve.Posebno u delu oko upotrebe aditiva..i „novotarija“ u pekarstvu..

Jedna nemačka poslovica kaže:Obućaru, pričaj samo o cipelama!
Ne kažem da se ne može raditi kod prijatelja i posao za koji nisi stručan.No, sve je manje prijatelja koji imaju novca da plaćaju nekoga da mu se uči u firmi. U stvarnosti to izgleda sasvim drugačije. Nije problem da mlad tehnolog ili tehnolog koji menja vrstu posla u svojoj branši nauči i proširi svoja znanja koja su specifična za svaku proizvodnju, tehnologiju i sl. Tehnolog je između ostalog učio i nekoliko hemija a hemičar složićete se nije učio ništa o tehnologiji npr. zrenja sireva..E sad ako pođemo od toga da sireve prave i naše bake, bez i jednog razreda osnovne onda tom logikom može i hemičar da ih pravi.Ali u seoskom domaćinstvu a ne u ozbiljnoj industriji. Verujte, što su vlasnici, industrijalci obrazovaniji više teže da imaju obrazovanije i kompetentnije ljude.Cilj im je da plate one koji već znaju, da su ne samo obrazovani za jednu vrstu posla već da podjednako dobro znaju i pravne stvari, ekonomiju, informatičke veštine.Jasno je da sa što manje novca i ljudi žele da pokriju više radnih mesta. A često i zakonodavstvo jasno odredi ko šta može da radi.Moguće je da pored tehnologa u ovom slučaju o kom pričamo može da alternativno radi i hemičar. Ako pogledamo ko je sve koga dovukao po javnim preduzećima i državnim institucijama, sa nepotizmom kakvog ne pamti Srbija u poslednjih 50 godina, onda i prijatelji za svoj novac i u svojim firmama imaju veće moralno pravo da zapošljavaju i daju novac kome hoće..

Savet svim pekarama koje se dvoume da li da uvedu HACCP sistem u svoju proizvodnju ili ne uz pomoć konsultanata:
Bolje je ne raditi ništa i čekati inspekcijske organe koji u poslednje vreme ne kažnjavaju već daju rokove za uvođenje nego angažovati konsultanta za HACCP koji je naprasno to postao ove godine sa predhodnim radnim iskustvom pravnika, ekonomiste, inžinjera poljoprivrede, kojekakve menadžerije..ili neiskusnog tehnologa koji je radio u hladnjači voća a „zna“ i druge poslove..To su obično stručnjaci za HACCP sa 2 dana kursa..a priznaćete da se za 2 dana ne može puno toga ni čuti ni pročitati. Kriza je a u njoj se na žalost dešavaju i prevare takve vrste da vam se prodaju kojekakvi papiri koje će tek inspekcije da pretresaju..a kad platite par stotina evra za uvođenje HACCP-a pa vam to posle neko kaže da vam ne valja i da je nestručno urađeno, niko vam neće vratiti novac.Mnoge više nećete ni videti ni čuti jer će se vratiti svojim starim poslovima pošto su skinuli kajmak u ovim smutnim vremenima..
Raspitajte se malo o firmi koja vam nudi usluge uvođenja HACCP-a, pitajte u inspekcijama ima li prevaranata..nemojte da platite jednom pa da posle ponovo plaćate da vam radnike obučavaju drugi kompetentniji stručnjaci, da vam prepravljaju ili ponovo rade dokumentaciju..Ima u svakom mestu kvalitetnih stručnjaka i pažljivo ih potražite..Zapamtite:jedino su inspekcijski organi merodavni u kasnijim kontrolama.Njih ne interesuju sertifikati jer se i oni kupuju parama!

Dodao bih na predhodna izneta iskustva i neka moja zapaažanja u dosadašnjem radu na implementaciji HACCP sistema kada je u pitanju pekarska industrija:
Pekarska proizvodnja godinama nije bila pod pravom kontrolom inspekcijskih organa.Pamti li nheko slučaj da mu je inspekcija banula posle ponoći? A kada pekari najviše rade..odgovor je svima poznat-noću! Pa šta onda očekivati od stanja bolje reći javašluka u ovoj grani prehrambene industrije. Gazde privatnih pekara ako nisu i sami pekari, često su ucenjeni samim izborom često problematičnih lica koja rade ovaj težak posao i to noću kada ih ni oni sami ne mogu kontrolisati. Za čas se posvađaju, naljute i napuste posao..onda ide ucenjivanje za sve ono što im je stavljano na teret počev od nediscipline, nerada, nehigijene i svega ostalog. Šta očekivati od takve radne snage a da se ne ostane i bez nje! Tu je početak priče o kadru sa kojim je potrebno sarađivati kada su u pitanju menjanje navika i usvajanje novih pravila ponašanja za bezbedniju proizvodnju. Poslednjih 20tak godina u uslovima održavanja socijalnog mira država je svesno zapustila ovaj sektor a kada je krenula od zavođenja reda krenula je od velikih industrija. Na redu su ostali ovi najsitniji ali i najproblematičniji. Zadatak svih onih koji su na poslovima bezbednosti hrane je da se korenito izmene navike ovih poslodavaca i njihovih radnika jer se polazi od elementarne logike: da njihova kifla košta isto kupca kao i kifla proizvedena u fabrici modernoj i sa uvedenim HACCP sistemom, fabrici u koju je uloženo stotine hiljada evra za razliku od kojekakvih šupetina po kojima se prave kifle i hleb..To je početak priče, raskrstiti sa starim navikama i prvo obući i obuti pekare, obezbediti im gde da se presvuku, okupaju, operu ruke posle upotrebe toaleta i čime da ih obrišu..da li su zdravstveno pregledani..
Kada se raščisti sa elementarnim stvarima oko radne snage onda krenuti od elementarnih činjenica a to su: šta se to proizvodi..kako se to zove, ima li potrebnih proizvođačkih specifikacija, normativa, opisa proizvoda, deklaracija, laboratorijskih analiza..
Da ne dužim dalje ovo su početne bolesti koje treba svaki pekar da preleži i da imun izađe na svetlo tržišta i proizvodnje zdravstveno bezbedne hrane

Moni, napišite šta Vas konkretno interesuje kada je u pitanju higijena u klanici. Možda Vam mogu pomoći obzirom da sam Ex Vet.inspektor.
ili se javite na vet.konsalting@gmail.com

U Srbiji još uvek može da radi ko šta hoće..nema razloga da i Vi kao hemičar ne radite posao tehnologa.Sve se može kad se sme!

U cilju saradnje spremni smo staviti znanja stečena dugogodišnjim radom u vojnoj i civilnoj veterinarskoj inspekciji..Javite se na vet.konsalting@gmail.com
0600551851

Bate mesar,
i najmanji prodavci hrane u koje svrstavaš roštiljdžije, implementiraće HACCP sistem baš kao i svi drugi. Prvo će da izbegavaju, pravdaće se da to nije za njih, da se to odnosi na pekare (pekari kažu da je to za poslastičare.., jaukaće, probaće da „odlože“ primenu zakona od 10.juna preko kojekakvih unija, udruženja i sl. ali bate uzalud! Ko je iznad zakona i ima moć da „odloži“ primenu zakona o bezbednosti i neminovnosti uspostavljanja HACCP sistema? Iz kojih razloga? Hoće li država plakati za zatvaranjem lokala koji nisu bezbedni za proizvodnju hrane?
Kad vide da nema leba od ta posla, u zao čas će da jure agencije da bar sklope ugovor kakav-takav da su počeli sa implementacijom.
Što se tiče uslova, tebi verovatno nije bilo potrebno puno vremena da priupitaš al bate treba puno vremena i volje da ti to neko napiše. To ćeš svakako dobiti u „Snimku stanja“ koji će ti izraditi konsultant koga angažuješ pored sijaseta dokumenata koje treba da imaš da bi dokazao da držiš sistem pod kontrolom.Cena usluge implementacije se razlikuje od kuće do kuće kao i od nivoa znanja konsultanta. Pod uslovom da zaista dobiješ ono što treba da sadrži dokumentacija.A to ćeš saznati prvi put kada ti dodje inspekcija u goste. Biraj za konsultanta veterinara ili tehnologa, dakle nekog ko se razume u meso i hranu. To je azbuka, ostalo je iskustvo, čime se bavio do sada i sl.
Ako ima potrebe za dodatnim informacijama, slobodno piši na vet.konsalting@gmail.com

Izvinjavam se na strpljivom rasvetljavanju elementarnih činjenica i „dogmi“ vezanih za HACCP i ISO standarde.Kako se niko sem onog kome je preko potrebna pomoć ukazana, ne javlja duže vreme sa komentarima,ovim završavam polemiku sa pomešanim osećajem zadovoljstva i sreće što sam se našao na ovom mestu u pravo vreme.

msimic,
vidim da ste uočili vezu izmedju HACCP-a i ISO 22000.Jasno mi je da vrlo dobro razumete šta je ISO čak i kad kažete da se država za njega ne pita!
Ipak ću napisati za one koji ne znaju a takvih je malo na ovom forumu: Međunarodna organizacija za standardizaciju, ISO (International Organisation for Standardisation), je najveća svetska institucija za razvoj standarda i predstavlja mrežu nacionalnih instituta u 158 zemalja, na bazi jedan član – jedna zemlja, sa sedištem u Ženevi (Švajcarska) gde se ceo sistem koordiniše…
Proverite gde država nije priznala ISO 22000 pa nam javite..moraće.
Hoću da verujem da ste pred penzijom msimic i da će vam se uskoro izjednačiti želja kako za pisanjem tako i za čitanjem domaće i strane literature.Znam kako je ne samo vama starim socijalističkim kadrom rasporedjenim godinama na proizvodni jednog te istog proizvoda u ovećoj mesarskoj radionici,zatečenog stotinama novih zakona i propisa poslednjih par godina.

Čestitam dpesic na dobijenom projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj!Lepo je od ministarstva što su Vas obradovali sa preliminarnom listom baš pred doček Nove Godine..
Želim da Vam Indeks Kompetentnosti raste u narednom projektnom periodu sa radovima iz kategorije M21,kao i citiranost na SCOPUS-u i WOS-u!

msimić-u i dpesić,želim srećnu i uspešnu Novu 2011.,a potrošačima još veću!

Sve je jasno od početka priče.Kiselkast nesvojstven miris dovoljan je da se namirnica proglasi kao higijenski neispravna.Svaka analiza na zahtev proizvođača u tom slučaju je dodatni bespotreban trošak sa jasnim ishodom..
Nema razloga da ne nastavite sa radom,jer je svaka proizvodna serija priča za sebe..sem ako su opšti uslovi proizvodnje takvi da ugrožavaju bezbedno rukovanje sirovinom,namirnicama..i zahteva privremenu zabranu rada za objekat dok se nedostatci ne otklone.A to nije kod vas bio slučaj.
Svako dobro i sretan rad.

DPESIC:“Može da se dogodi da je namirnica određenog nesvojstvenog mirisa ukusa ili boje a da nema mikroorganizama i da higijenski bude ispravna.“
Netačno!Namirnica koja nema svojstven miris i ukus je higijenski neispravna.
Dalje navodiš:“Roštiljska kobasica može biti u skladu sa Pravilnikom o mikrobiološkoj ispravnosti namirnica jer nema toliko mikroorganizama da bi se odredile kao neispravne ali u svakom slučaju ima izvestan broj bakterija koji utiču na senzorna svojstva ali ne prekoračuju odgovarajuću zakonsku regulativu „
Da li si svesna šta pišeš?
Ima izvestan broj bakterija koji menja senzorna svojstva ali ne prekoračuje zakonsku regulativu! Štetno a dozvoljeno?!
Kojih je to tvojih „2.500.000 do 3.000.000 mikroorganizama po ml uzorka što predstavlja graničnu vrednost „?
Na osnovu čega predpostavljaš da ima taj broj bakterija?Kako znaš koja vrsta je nadjena?
Gledaš u pasulj?Ili određuješ po broju i fontu slova…

Poštovana DPESIC,izvinite što nismo obratili na Vas pažnju!Sve dok nas niste nazvali neznalicama,a usput pokazali vaše znanje,nisu se stekli ni uslovi da vam se obratimo.
Ono što ste napred izneli, izučava se na nivou srednje npr. poljoprivredne il hemijske škole!Zar ne vidite na kom se forumu nalazite.Ovde su i ljudi koji prate novosti kako iz sveta nauke tako i iz primene nauke u praksi.
Predstaviti sebe kao stručnu a druge nazvati suprotno je u najmanju ruku štetno po vaš dalji naučno-istraživaćki rad.
Navodeći:“Za senzornu ocenu treba obezbediti odgovarajuće uslove kao što je oprema i pribor za rad specijalizovanih stručnih ocenjivača“, da se pomisliti da ciljate na nož i viljušku.
Da se malo više razumete u ovu temu vi bi ste znali da ima specijalizovan instrument koji tehnolozi i kontrolori nose sa sobom obično u gornjem džepu mantila.Izgleda kao zakačena olovka ali izgled vara.To je „specijalni instrument“ za koji vi ne znate da se koristi a ima dvojaku funkciju.Sa jedne strane se otvaranjem istog dobija nož a sa druge strane je mala viljuška!To je za terensku,brzu metodu organoleptičkog ocenjivanja!
Ali kako se izdajete za naučnika i pokušavate nam približiti nauku o belom siru,vasionskim brodovima..te probuditi istraživačku radoznalost,ne ostaje nam ništa drugo do da vas ne diramo.Ko zna gde će vas taj brod odvesti,sa ove teme.

Jesi ti msimic rekao da neceš više i da je polemika za tebe na ovu temu završena.Mislim da si i odrzao rec jer nista novo nisi ni rekao.Tek kada si ponovo poceo od moje ironicne opaske sa pocetka teme,da je oko nemeritoran organ kad je u pitanju krkanluk zvan senzorna analiza,ovaj put mogu zakljuciti da se zaista ne razumes u ovu materiju.
Ti, da si automehaničar i da ti dodje mušterija i kaže ti, kako je vozeći na 3 točka sa svojim Jugom 45 bio brži trkajući se sa Fiat Puntom sa 4 točka,ti bi se uhvatio priče kako je to nemoguće.Ubedjivao bi ga prvo kako je Fiat brži a onda bi posle shvatio kako je nemoguće da Jugo ide na 3 točka.Ne bi ni primetio da te čovek zavitlava u oba slučaja.
Neke stvari su očigledne msimicu.Baš kao i ta da oko treba za vid a da se ćevapčić može pojesti i žmureći!
Pitaš me šta bih ja radio da dobijem svež krompir ili pasulj na analizu?Da li bih to nabadao na viljušku i probao?
I uz to dobacuješ da senzorika nije vezana samo za veterinu!Svašta tu reče al ću ti kratko odgovoriti.Ja ne krijem za razliku od tebe gde i šta radim i iza onog što sam rekao o sebi može svako da vidi moju kompetenciju kada su u pitanju teme o kojima diskutujemo.Ponoviću ti samo jednu činjenicu,radeći kao oficir-veterinarski inspektor u Vojsci i MO,kontrolisao sam izmedju ostalog sve namirnice koje su se upotrebljavale u ishrani vojnika pa i taj tvoj krompir i pasulj.
To da se baviš mirisanjem ćevapčića i traganjem za sodom bikarbonom u njima,ne kvalifikuje te kao stručnjaka iz reda veličina koji bi mene zadivio na polju prakse.Još manje na polju nauke.
Ja na tom tvom ćevap-polju, priznajem nisam bio iako volim ćevape od čistog mesa.
Saradjivao sam sa gigantima u mesnim industrijama koji su isporučivali hranu za vojsku i kontrolisao proizvodnju,tj poštovanje ugovora o kvalitetu isporučenih namirnica(tehnologija,recepture,kvalitet,rokovi,dispozicije…)
Nisam kao ti imao problema da mi je „sirovina neispravna ili je u nju dodata soda bikarbona“.Kažeš treba veliko iskustvo da bi se oboje razlikovalo.Svaka ti čast ako neispravnu sirovinu možeš da utvrdiš.Stvarno si veliki stručnjak kad umeš da prepoznaš kvar namirnice i osetiš ga po mirisu.Ja sam mislio da to umeju samo oni koji su dozvolili da im se meso usmrdi pa su krenuli u prepravke..ili oni koji su zaklali nekastriranog nerasta…
E to što umeš da po mirisu izdvojiš sodu bikarbonu i utvrdiš njeno prisustvo u ćevap smesu pored ostalih jakih začina,stvarno si mag.Ja nisam ni čuo da se taj pregled uopšte radi!Znam kako se to vidi u praksi probom prženja al to znaju i domaćice te to znanje ne izdvajam i ne pripisujem sebi.
Ti reče:Ali kad dobijes nesto sta ne znas tacno kad je napravljeno, od cega, sta je stavljeno unutra (bez obzira na pratecu dokumentaciju, nije joj uvek za verovati) i sl., e tu se treba dooobro potruditi. A zamori.
I tu si madjioničar msimicu!pored toga što saradjuješ sa tom rizičnom grupom koju kontrolišeš smatram da bi trebao obavestiti nadležne organe o tim pojavama!Za nešto što ne znaš kada i od čega je napravljeno a stavlja se u promet i oslanjaš se isključivo na svoj nos,jezik i oči,i na osnovu toga donosiš odluke reći ću ti da saučestvuješ.
Skrećem ti pažnju na onu simpatičnu figuricu od kojih jedan ne vidi,drugi ne priča a treći ne čuje.U njoj je sadržana sva mudrost.Manje se rizikuje i manje zamaraju čula.
Ja obećavam,da neću prestati da ti odgovaram na svaku tvoju iznetu nejasnoću vezanu za bezbednost namirnica( bilo kroz tvoje pitanje ili odgovor) u cilju unapredjenja znanja iz ove oblasti.Od tvog znanja čini mi se zavisi zdravlje i drugih.
Ne zameram ti što na ovako nezgrapan način, ipak uspeš uvek malo po malo,kroz poruku po poruku,da saznaš sve što te muči a što do sada nisi imao prilike u praksi da čuješ i vidiš a vidim da si zainteresovan.
Da ne bi neko kao ti grizao „presne krompire“ tokom senzorike i dobijao radnu temperaturu, te se na taj način učio na svojim greškama,tu smo mi koji smo izbegli takve zamke struke i nauke, da pomognemo!

Da podsetimo na naslov diplomskog rada:“Utjecaj zamora ocjenjivača na senzornu ocjenu namirnica“.
Šta ste Vi dpesic činili u situacijama kada ste se kao ocenjivac zamorili ocenjujući namirnice obzirom da ste uključivali sva čula?Kako je taj vas zamor uticao na konačnu ocenu proizvoda?Jeli vam se nešto provuklo i otišlo na tržište kad ste bili umorni.
Molim vas da se ova problematika ne uzdiže na pijedestal i proglašava naukom jer se senzornom ocenom bave i seljaci u Bačkom Petrovcu,na daleko poznatom brendu“Petrovska klobasa“.
Onaj ko je ušao u mesnu industriju zna da se svako jutro obično,sastaje tim za praćenje kvaliteta u kom se obično nalaze pored direktora proizvodnje, tehnologa koji su odgovorni za svoje proizvode, veterinarskih inspektora i hemičari iz laboratorije i dr.lica koje odredi rukovodstvo firme.Tada se svaka proizvodna partija tj uzorci uzeti od nje ocenjuju.To u praksi izgleda tako što se to sve lepo stavi na veliki pult,sto…Pristupa se pregledu počev od pakovanja,opšteg izgleda proizvoda,izgleda na preseku..konzerve se otvaraju i sledi niz pregleda..pregleda se vakum tj kvalitet pakovanja kod proizvoda upakovanih u ta pakovanja..vrše se probe kuvanja,pečenja…Tada se zapisuju greške i padaju i kritike ako su tu šefovi.Naravno da te greške pojedu potrošači i često nisu takve da bi se trebao proizvod učiniti neškodljivim.To su sitne zamerke u cilju poboljšanja i dostizanja očekivanog cilja tj standarda za taj proizvod.Obično se pretera ili nedostaje mala količina nekog začina i sl.U praksi se to pretvori u radni doručak.Posle tih svakodnevnih uzorkovanja u velikim industrijama ili po završetku proizvodnih partija kod manjih proizvodjača,sledi puštanje u promet.
Te senzorne ocene nisu bauk ni domaćicama kad kuvaju ručak jer svaka zna da koristi svoje oči,nos,prste i receptore razmeštene u usnoj duplji.Zna svaki proizvodjač i degustator vina da uzme komadić hleba ili sira nakon probe vina,da se ne bi“zamorio“i taj zamor mu uticao na ocenu.Možda bi bolje bilo da se rad naslovi kao“Prag zamora“ a ne utjecaj jer utjecaja sigurno ima ako mu se dozvoli da utjece..Da se ne bi posle pravdali za loše serije jer se ocenjivač prejeo il napio.Srećom ima više članova pa se taj „utjecaj“ isključuje na taj način.Ko za taj način zna.

Tu smo da pomognemo jedni drugima…
vitezkoja.vet@gmail.com

Moje mišljenje ne menja ni što sad pročitah sa zakašnjenjem da je u pitanju restoran.Vama ništa ne bi značilo da je zaplenjena celokupna količina zapečaćena i ostavljena pod ključem u slučaju da se može odvojeno čuvati.Nalaz za uzorak koji je ostavljen za superanalizu ništa ne bi drugačije pokazao.
Vi ste jedino mogli ako je veća količina tj vrednost robe bila u pitanju da sa tim nalazom pokušate povratiti sredstva od dobavljača.No,on bi verovatno tvrdio da ste to čuvali u neadekvatnim uslovima i loše postupali sa namirnicama.
Treba iz ovog primera da se izvuče jedan važan zaključak po mom mišljenju a to je:saradjivati sa firmama koje imaju reference i potvrdili su se na tržištu što ne znači da ne treba oprezno dati šansu i malim i na početku poslovanja.Mora postojati poverenje medju svim stranama.Zapošljavati odgovorna i stručna lica i ne ulaziti u kriminalne radnje sa dobavljačima mesa(klanja pored obora,nepregledana..)u cilju većeg profita.Ako se za porciju roštiljskih kobasica spravljenih od svežeg mesa ne može naći pristojna prodajna cena onda je ne treba ni smanjivati izobiljem nelegalnih i štetnih postupaka.Na početku uvek strada potrošač-na kraju,kad tad-proizvodjač!Kupac može menjati prodavca ali prodavac kadjednom izgubi poverenja,teško ga ikad više vraća.Naravno to važi za našu zemlju.U nekim drugim mu šansa više nikad ne bi bila pružena-katanac,finansijski fijasko!

U Vašem slučaju nalaz i mišljenje veterinarskog inspektora se poklapaju sa mišljenjem laboratorije(mikrobiološka ispitivanja).I stručnjaci iz laboratorije su napisali da je miris i ukus nesvojstven.Šta to znači u konkretnom slučaju-da je higijenski neispravan!
Nije moguće da su vam iz laboratorije napisali da je „ispravan u svakom pogledu“ a da je“miris i ukus nesvojstven kiselkast.
Proizvod koji odstupa u bilo kom pogledu pa i u ovom gde je miris i ukus nesvojstven dakle nepoželjan,izmenjen i izaziva gadjenje kod potrošača,smatra se higijenski neispravnim.
Dakle,vet.inspektor sa pravom nije dozvolio da se taj proizvod nadje na tržištu ali je diskutabilno da li je trebao da ga uništi neodložno:Po meni da ako je roba zatečena u maloprodaji.Ako je u proizvodnji onda se roba stavlja na raspolaganje proizvodjaču do okončanja analize.U praksi je moguće tužiti vet inspektora ako je uništio kontingent robe a naknadna analiza dokaže da je proizvod bio hig.ispravan.
Pitanje je da li se ta sirovina mogla iskoristiti u preradi ako kiselost nije izazvana mikrobiološkim kvarom,obzirom da je roštiljska kobasica u pitanju..Otvorilo bi druga pitanja..kvalitet začina, njihova količina, uslovi pod kojima je došlo do ovih promena..
Verujem da je kolega postupio stručno i dobronamerno jer je to i potvrdjeno laboratorijom- miris i ukus nesvojstven vrsti proizvoda!

Teodora,smatram da se bespotrebno opterećuješ rashladjivanjem mesa jer je to stvar proizvodjača tj.klaničara.Bitno je ako ste precizirali u ugovoru svežinu mesa koje vam se isporučuje,da se toga i pridržavaju.Ne možemo znati odgovor na tvoje pitanje ni približno jer ne znamo postupak i temperaturu hladjenja.Na primer,u jednom ogledu 2006-2007, koji su radili Švajcarci u 4 klanice,vreme spuštanje temperature junećih trupova na 7 stepeni mereno u blizini butne kosti,pri spoljašnoj temperaturi vazduha od 1,2 stepena, iznosilo je 10 sati.
Pri spoljašnoj temperaturi od 3,6 stepeni..vreme je 15 sati,a pri 3,9 je 17 sati..
Mereno uz lopaticu,vreme spuštanja na 7 stepeni pri 4,3 stepena je 13,5 sati.
Zbog tih različitih temperatura,uzima se uopšteno da je za spuštanje temperature trupa ispod 7 stepeni,pri spoljašnjoj temp.od -1 do +2 potrebno 18-36 sati.Kao što se vidi samo par stepeni razlike drastično menja vreme hladjenja.Iz tih razloga kao što i reče MSIMIĆ,radi se test proba i odredi se potrebno vreme posebno pažljivo za minus režime.
To sigurno oni dobro znaju.U praksi ono što se zakolje danas,sutra je ohladjeno i spremno za transport.A datum klanja,i evidencija o zaklanim grlima se čuva u dokumentaciji klanice kao i veterinarske inspekcije.
Važnije je kontrolisati kvalitet isporučenog mesa(june ili krava,starost trupa,konformacija,udeo mesa u masi,mramoriranost…)
Sve zavisi od Vaše poslovne politike tj.šta radite sa tim mesom.Da li ga tranžirate i prodajete sirovo ili ide u preradu.U oba slučaja,kvalitetnije meso za svežu potrošnju a i kasnije za preradu,dobija se kada se vrši postepeno hladjenje na oko nule nego brza šok tunelska hladjenja.Meso je mekše,lakše vezuje a teže otpušta vodu i bolje je i za preradu.Ako se smrzava onda je kvalitet bolji ako se naglosmrzne na – 40 pa nastavi održavati na -20.Proces otapanja-sporiji metod,duže traje ali je manji kalo.

Ubedite me jednom prostom činjenicom da ste kompetentni za ovo što pišete.Ako ste službeno lice koje vrši uzorkovanja u prehrambenoj industriji 18 godina vi ste:

Osoba Br1-Veterinarski inpektor(Dr.vet.med)
Osoba Br2-Sanitarni inspektor(Lekar,gradjevinac..ima dosta fakultetskih diploma u zavisnosti od oblasti rada ili lice sa višom medicinskom školom)
Osoba Br3-tehničar u akreditovanoj laboratoriji(srednja škola),koji uzorkuje po nalogu i pod nadzorom navedenih inspektora.

Interne kontrole u procesu proizvodnje i uzorkovanja za potrebe sopstvene laboratorije nisu predmet ove priče.
Ne mogu da verujem da i posle 18 g rada na poslovima uzorkovanja Vi tvrdite da će propratni list koji prati uzorak presuditi da li je nešto ispravno ili ne.Inače taj list se zove Zapisnik o uzorkovanju..
Zar vi koji vršite uzorkovanje u svrhu kontrole ne šaljete uzorak na traženu analizu ukoliko sumnjate na bakteriološku, hemijsku, radiološku…neispravnost, ili je uzorak uzet u svrhu redovnog monitoringa.
U svakom od tih slučajeva TAJ PAPIR NEĆE PRESUDUTI DAL JE NEŠTO ISPRAVNO ILI NE VEĆ SAM REZULTAT ANALIZE:TAJ DRUGI PAPIR PRESUDJUJE.

Isključujemo i odluke inspektora koje odredjenu namirnicu stavljaju van upotrebe iz razloga higijenske neispravnosti što se zapisnički konstatuje i tu se ne vrše uzorkovanja, sem na zahtev stranke i u svrhu kasnijih veštačenja i superveštačenja.
Neću Vam zameriti i ako navedete konkretno šta ste po struci i na kojim poslovima radite,sem uzorkovanja navedenog za primer belog luka.

MSIMIC:Citat „a da ne spominjemo i pregled pratece dokumentacije (sto nije deo namirnice, ali je deo uzorka)“

Kolega,ili proverite čulo vida ili saopštite gde ste videli da je „prateća dokumentacija“ deo uzorka?!
Koliko je meni poznato iz udžbenika,a ni u praksi se nisam susreo sa tom pojavom, papir i karton ne služi za ishranu niti ljudi niti životinja.
Obzirom na tu činjenicu, ne vrši se uzorkovanje istih niti su oni predmet uzorkovanja.Samo ime „prateća dokumentacija“ nedvosmisleno znači da ona „prati“ uzorak koji se upućuje na ispitivanje i koji je upakovan i zaštićen po Pravilniku koji reguliše tu radnju.
Da zaključim,“prateća dokumentacija“ nije deo uzorka, nju nosi obično u fascikli,tašni..lice koje nosi uzeti uzorak.
Verujem da ste u procesu spremanja nekog ispita vezanog za ovu materiju pa Vam se sve zbrkalo..a i od zamora ne primetite da sam se samo šalio na račun zadate teme.Ko ima oči taj ume i da vidi.Dovoljno je da ih drži otvorene.
Savetujem malo odmora.

Zaboravih napomenuti da se namirnice u Ministarstvu Odbrane od proizvodjača do potrošača najmanje 5 puta pregledaju.
Kao što vidiš,sve vojske sveta pa i naša koja je državna institucija a ne privatna ili nevladina,sa svojim službama i inspektorima, vrše preventivne kontrole namirnica pre konzumiranja.Vojska funkcioniše na principima predvidjanja,planiranja,izdavanja zadataka,izvršenja istih i analize izvršenih aktivnosti.
U sklopu tih predvidjanja uzimaju se u obzir svi mogući oblici ugrožavanja društva u celini ili nekih segmenata.Tu je i preventiva kada je u pitanju bezbednost hrane.Naravno,o svemu tome se vodi dokumentacija često i suvišna.Da se zaključiti da su principi HACCP-a davno postojali kako u američkoj tako i u našoj Vojsci,pre nego su ugledali svetlo dana u civilstvu.Znaju to i prvenstveno poštovane kolege tehnolozi, zatim hemičari i drugi stručnjaci sa fakulteta,instituta i velikih giganata,prehrambenih industrija,koji su saradjivali sa našom vojskom pre,a i sada za vreme HACCP-a i dali svoj doprinos proizvodnji zdravstveno bezbednih proizvoda.

MSIMIC:ajde da još jednom svi zajedno pročitamo šta si napisao:
„Kakve to ima veze sa HACCP-om?
On je ANALIZA RIZIKA tokom proizvodnje ili usluge, osmisljena da se izbegnu opasnosti. Mozete i bez HACCP-a napraviti dobru rakiju za Belu kucu, sunku za vojsku i sl, ali ako to ne shvatate, ne shvatate ni poentu HACCP-a.“ Pročitali smo.

Kažeš:On(HACCP)je ANALIZA RIZIKA tokom proizvodnje ili usluge, osmisljena da se izbegnu opasnosti!
Predlažem da još jednom pročitaš i uočiš osnovnu razliku izmedju termina RIZIK i termina OPASNOST.U skraćenici HACCP, slovo H-predstavlja HAZARD.RISK je nešto drugo a ima veze sa opasnošću.Ako ne nadješ nigde,napisaću to.

Dalje navodiš“Mozete i bez HACCP-a napraviti dobru rakiju za Belu kucu, sunku za vojsku i sl, ali ako to ne shvatate, ne shvatate ni poentu HACCP-a.“
Ovde si kontradiktoran sam sebi.Kada sam ja napisao da su naše fabrike proizvodile hranu za američku vojsku,ranije,bez HACCP-a,osetio si se pozvanim da me „ispraviš“i da ustvrdiš kako ne shvatam taj sistem.A onda dopisuješ kako „možemo i bez HACCP-a napraviti dobru rakiju za Belu kuću,šunku za vojsku!Pa vidiš da shvataš i ti,samo imaš potrebu da kontriraš posvaku cenu i da naglasiš da oko stvari koje se složiš sa nekim,On ne kapira a Ti kapiraš HACCP.
Ako dozvoliš,ja ću te podsetiti na neke činjenice:
Razvoj HACCP sistema započet 1959,saradnjom američke kompanije Pillsbury i vojne laboratorije Natick,u okviru programa svemirskog istraživanja NASA.
HACCP sistem je prvi put predstavljen javnosti 1971.g,na nacionalnoj konferenciji za bezbednost hrane SAD-a.Nakon toga je kompanija Pillsbury sklopila ugovor da sprovede obuku osoblja FDA(Food and Drug Administration)iz oblasti osnova HACCP sistema.
Državni savetodavni komitet za kriterijume mikrobiološke ispravnosti hrane -NACMCF SAD,je 1989 doneo dokument pod naslovom“HACCP principi za proizvodnju hrane“,koji je revidiran 1991.Komitet je potvrdio da je HACCP sistem racionalno sredstvo za obezbedjenje zdravstveno ispravne hrane“od polja/farme dotrpeze“.Na osnovu tih principa Nacionalna Akademija Nauka SAD je 1991g.napravila smernice za primenu sistema analize opasnosti i kritične kontrolne tačke.
HACCP dokument je usvojen na sednici zajedničke Komisije Svetske Zdravstvene Organizacije(WHO) i Svetske Organizacije za Hranu i Poljoprivredu-FAO,kao Codex Alimentarius,održanoj 1993.
Tako je HACCP sistem potvrdjen od NACMCF,Nacionalne Akademije Nauka SAD i Komisije Codex Alimentarius-a
Na osnovu Codex Alimentarius-a i osnovnih principa HACCP.a,EU je donela više smernica o higijeni hrane.

MSIMIC,nadam se da si uočio da se država tj njene institucije i te kako pitala kada je u pitanju HACCP.Bilo bi korisno da ti napišem i o standardima i da vidiš ko se na toj sceni sve pita, ko ih donosi a ko usvaja..Pojasni sebi malo aktivnosti:FAO,WHO(World Health Organization),WTO(World Trade Organization,OIE(Office International des Epizooties),IPPC(International Plant Protection, CAC(Codex Alimentarius Commission),WTO(World Trade Organization),ISO(International Organization for Standardization)
Sporazume: TBT, SPS
Posle predji na razvoj prava o bezbednosti hrane u EU.Počev od formiranja EEZ(1958, preko BSE krize,objavljivanja od strane Evropske Komisije prvo“Zelene“ a potom „Bele Knjige“(kroz
9 poglavlja i 117 smernica),Formiranja FVO(Food and Veterinary Office)
u Dablinu,evropske agencije za bezbednost hrane-EFSE(Europen Food Safety Authoritu) i njenog rada kroz 9 naučnih panela..
E nakon toga slede nacionalni propisi.
Ako i posle svega toga ne utvrdiš vezu i medjuzavisnost države i njenih organa i tih kako ih nazivaš medjunarodnih“nevladinih“organizacija, onda ja tu više ništa ne mogu da učinim.Do tada nemoj tvrditi kako država ne treba da se meša kada je u pitanje zdravlje gradjana.
Osećam da treba da ti kažem da je jedno ko donosi propise,druga stvar ko ih sprovodi i kontroliše i da je sasvim treća stvar ko to finansira.Preneću ti šta sam čuo od Šefa američke nacionalne veterinarske inspekcije 2002 na jednom kongresu:Nas plaća američko društvo za zaštitu potrošača!Kada uočimo problem u industriji, upozorimo kompaniju a ona i dalje ne poštuje propise,mi uzmemo pečat i izidjemo iz prostorija kompanije.Znate li šta to znači za sudbinu te kompanije,retorički nam je uputio pitanje.Kako ovo tumačiš?Vidiš li ovde ikakvu ulogu države?
Dakle MSIMIC,HACCP nije iznad država al pomaže državama.Jedan je od instrumenata u integrisanom sistemu zaštite društva.
O svemu tome sam pisao u svom specijalističkom radu i evo ukazala mi se nenadano prilika da nekom mogu pomoći i kroz ovaj cenjeni forum u rasvetljavanju nedoumica kako funkcioniše Svet kada je bezbednost hrane u pitanju.
Ništa lično,naša znanja se razlikuju.Mi delimo verovatno iste želje a to je da živimo bolje i zdravije.

MSIMIĆ:Ne bih sa tobom da polemišem na ovom forumu..Ja sam po struci Dr.Veterinarske medicine,Specijalista Fakulteta bezbednosti(BG) sa radom iz upravljanja rizicima u bezbednosti hrane.Godinama sam radio u Ministarstvu Odbrane kao oficir-veterinarski inspektor na poslovima bezbednosti hrane…tj.na poslovima kontrola namirnica na mestu proizvodnje(mesne industrije),otpremanje, prijem, skladištenja, distribucije, pripremanja obroka u objektima MO…..
O internim kursevima u Vojsci iz bezbednosti hrane ne bih sa tobom.
Da mi ti pričaš o HACCP-u je bespredmetno,jer ja znam kada se ta priča počela pričati u svetu,pa onda kod nas.Bio mi je i to posao da znam, da bih sačuvao živote vojnika.
Zato MSIMIC,ne trči pred rudu,jer ako se neko ne hvali sa svojim znanjem i pokušava jednostavnijim rečnikom da se razume sa forumašima koji su različitog nivoa obrazovanja,to ne znači da treba ti da se osetiš pozvanim/prozvanom, da ga edukuješ.Naročito sa tako problematičnim razumevanjem onoga što na nerazumljiv način pokušavaš da predstaviš kao znanje.

Ps.Živeo sam i radio nekoliko godina i u toj tvojoj EU(Italija),tako da sam i tamo video i „shvatio poentu HACCP-a“ i čuo za ISO,drugačije od tebe.Eto,ljudi smo i razlikujemo se.

Teodora,sad si malo pojasnila o čemu je reč.
Ne bih o „pretresanju dobavljača“,uslovnosti u objektima za klanje,obradu konfekcioniranje i preradu sv.mesa.To je kompleksan posao i ne bih da ga potcenjujem svodeći ga opisom u par rečenica.
Tvoje pitanje: koliko je najbolje da posle klanja meso odstoji na hlađenju do momenta dostave? Meso mora biti ohladjeno pre transporta na propisanu temperaturu.Sam proces hladjenja mora započeti najkasnije 1h nakon klanja a sprovodi se jednom od metoda,u zavisnosti od opreme koju imaju klaničari sa kojima saradjujete.(komore,tuneli..).Na brzinu rashladjivanja toplog mesa zavisi pre svega težina trupa,kapacitet rashladnog uredjaja,početna temperatura.Nije isto ako se započne hladjenje na oko 0 stepeni ili u tunelima na -20,-40. Dakle,vi možete dobiti rashladjeno govedje meso i nekoliko sati nakon klanja, sutradan ali može spuštanje temperature da traje i do 3 dana.Treba biti pažljiv i meriti ubodnim termometrima temperaturu blizu kosti i ne primati ga nerashladjenog.
I za termoking važi ista priča.Zimi vam praktično i nije potreban a leti ako je meso rashladjeno,bitno je da je i unutrašnjost sanduka na kamionu rashladjena pre utovara(zavisi od samog proizvodjača i njegovog uputstva, snage,početne temperature).Nije uloga termokinga da rashladjuje meso već da praktično održi hladni lanac!Vi nećete imati problema sa istovarima jer su to trupovi(čekrci),samo održavajte higijenu komore i pazite na površinsku kontaminaciju koja može biti uzrok kasnijim problemima u preradi ili prodaji zbog velike inicijalne količine zagadjivača.

Tolerisanje „zamora oka“ kao nemeritornog organa u ovom slučaju je nužno.
Iz razloga što ga ocenjivač i ne koristi jer žmuri delimično ili potpuno iz navedenih razloga,te se može zanemariti.Ono je inače neophodno samo pri nabadanju uzorka a dobro izvežban i obučen ocenjivač može pogoditi tanjir više puta i zatvorenih očiju.Dovoljno je samo da nanišani prvi put!

Za MSIMIC:Ne kukam ja zbog sebe..niti uvodim standarde niti mi trebaju.Samo sam puki potrošač u prehrambenom lancu.
Usput i neko ko se razume malo više od prosečnog inspektora na terenu i još malo više od onih koje on kontroliše.

Coko,
„AKo želite da radite externe provere ( znači provere za neku sertifikacionu kuću) morate da završite petodnevne kurseve za ISO 9001 i da završite obuka za HACCP ili ISO 22000.

Morate da imate 4 godine ako ste završili fakultet i 5 godina iskustva ako ste završili srednju školu…i morate da prođete 20 provera kao posmatrač…

A sad je aktuelna obuka koju organizuje sertifikaciona kuća Loyd za ISO 22000..sve o toj obuci možete videti

http://www.lrqa.rs/usluge/obuka/

tu su date i ostale obuke koje oni realizuju“

Dal je moguće da kontrolu standarda,sistema..rade lica sa srednjom školom?Pobogu pa zar samo jedna godina radnog iskustva deli fakultetsku i srednjoškolsku diplomu.To je besprizorno!Ovakvo podcenjivanje obrazovanja još nisam video niti gde pročitao.Kakva je to eksterna kontrola u kojoj će srednjoškolac kontrolisati i u svojstvu nekog supervizora suditi o radu npr.dr.veterinarske medicine ili dipl.ing.tehnologa,zaposlenih u industrijama ili u inspekcijskim organima.Zar je moguće da te koje favorizujete, učestvuju sa svojim srednjoškolskim timom u kontroli a po logici samo jednak u obrazovanju i znanju može kontrolisati onog ko je i učestvovao u uvodjenju.Ili te standarde implementiraju takodje srednjoškolci?Srednja škola je-tehničar!Kuda ovo sve vodi’Zar sve obesmisliti na samom početku?
Coko,hvala na ponudi,ne bih da mi srednjoškolci sa impozantnim iskustvom u prekop 20 kontrola(kao posmatrači)dele pamet.Daj daradimo za čega smo školovani!

Aldo,neko se čini mi se zabavlja od profesora koji su ti dali tu temu.Iz samog naziva se vidi da je mislio na krkanluk i tu vrstu zamora..koji prati iće i piće.Da nije to u pitanju sigurno bi temu drugačije definisao npr.“Uticaj količine tj.maksimalan broj pregledanih uzoraka koji dovodi do zasićenja čula pregledača.Zamor oka bih toleriosao..Po njemu ispada da treba da vodiš računa dal je došao gladan,sit,ispavan,odmoran,raspoložen,motivisan…
Jasno je da ne sme biti“uticaja zamora“na ocenu jer se samim tim diskvalifikuje a ocena nije validna jer je donešena pod zamorom..

Najvažnije je da ste dobri sa državnim organima koji Vas kontrolišu,da imate dobar marketing,izgradite brend i to sve lepo upakujete i prodajete,dovoljno novcada zapušite sve rupe u vanrednim dogadjajima(saradnja sa medijima.Kao preduslov za implementaciju navedenih procedura je članstvo ili još bolje samo doniranje novca i organa političkim partijama ili njihovim zaštitnicima(meso,preradjevine za stranačke svečanosti)..Kao što vidite pokušao sam da vas navedem na „pravi put“uspeha po kom su preko noći postali nekakvi anonimusi sa ratom i sankcijama zahvaćenih teritorija,gazde i industrijalci tzv.kontroverzni biznismeni.Bojim se da si ti samo jedan šrafčić kod svog gazde zabrinut i zadužen da mu odgovaraš za sve što se desi“kad te već plaća“kao pokriće pred državnim organima jer On sve zna!Ako si gazda onda ćeš se lako rešiti sitnih prevaranata koji ti podvaljuju zamrznuto(vodom otežano)meso,na prvi mig svog tehnologa koga respektuješ jer On/Ona to znaju bolje od tebe.Prostom zamenom dobavljača.

Da li zna neko,ko u Srbiji nije dobio HACCP serifikat a da je imao pare i hteo da ga plati?Ko je od onih ko je platio i uveo ga doživeo da to neko od strane države i kontroliše?I na kraju da li je nekom oduzet do sada od naših inspekcija,npr.nakon poslednjeg hapšenja zbog švercovanog mesa..
Suština je gledano ekonomskom a ne moralnom logikom da li je jeftinije uvodjenje ili izbegavanje(poznatim sredstvim)preddržavnim organima.Potrošači iz Srbije se ionako ne pitaju niti je koga briga za njih a izvoz nam slab tako da smo prepušteni“u se i u svoju kljusad“!

Prijatelju Najdane,nadam se da ste me pravilno razumeli tj.da se izneto u vezi sa“eksterni“ocenjivač ne odnosi na Vas lično,jer Vas ne poznajem i ne mogu da sudim o Vama, več o uopštenom sistemu izbora i zapošljavanja lica tj dobijanja tih inostranih akreditacija..
Kažete“Drzavni cinovnici mogu da vrse samo proveru primene domaceg zakonodavstva, a ne i medjunardonih standarda.“.Verujem da Vam je to greškom omaklo jer znate da se domaći propisi izjednačavaju sa zakonodavstvom EU ili se već odavno postupa po njima.ISO i YUS nisu nešto nepoznato ni pre“dešavanja naroda“..Ne počinje svet sa nama!

Prijatelju Najdane,
Stiče se utisak iz Vašeg obraćanja da više poštujete formu od suštine navedene problematike.Forma je ko će vršiti sertifikaciju,akreditaciju,implementaciju,kontrole… a ne suština kvaliteta lica i organizacija koje obavljaju te poslove.Jasno nam je svima u kom vremenu živimo,isto tako da je novac danas ispred i iza svega.Poznata je i činjenica da samo ko nije platio taj nije dobio zahtevani sertifikat…tobož garanciju kvaliteta izvršenih usluga,roba i dr.Prva veza izmedju organizacija koje zahtevaju implementaciju standarda, procedura je obraćanje sertifikacionim kućama.U njima ima svakog,za ovde i za poneti.Kod koga su one akreditovane takodje nije bitno kada je Srbija u pitanju.Da li kod ATS-a ili u inostranstvu,šta bi tu promenilo?Da li bi smo mi bili bolji,sa manje korupcije,više znanja,savesti,odgovornosti naročito kada je u pitanju bezbednost hrane.Možda se ne bi švercovalo meso iz Brazila i sa Kosova i nalazilo u sertifikovanim proizvodjačkim kućama tog istog smeća koga uvoze i legalno velike mesne industrije.Oboren je i sistem granične kontrole uvoza mesa i preradjevina jednim pravilnikomministarstva poljoprivrede.Navodno,da se ubrza ceo postupak uvoza.Šta reći kad kontrole evropske komisije i Rusije kažu da ima pomaka u domaćoj kontroli.To znači da je nije bilo ili je bilo po poznatim aršinima.Kažete kako će država obučiti stotine inspektora?Pa lepo,isto kao što ste se i Vi a i drugi „eksterni“ kontrolori obučili.Ima država više para od vas koji ste poplaćali takodje te jedno ili višednevne kurseve,doduše u najgorem slučaju organizovane u inostranstvu.Gde je tu reč o kvalitetu?Pa ne trebaju stotine obučenih za kontrolu tih implementiranih standarda.Upravo je i suština u tome da same firme i kompanije sve čine da im se ne desi da ga izgube.Taj kontrolor je dovoljno jednom da udje i nadje propust koji bi ih diskvalifikovao sa scene!Pa neće svaki dan da kontrolišu veterinarski inspektori HACCP.A ako baš hoćete,teško da od cirka 300 veterinarskih inspektora niko ne zna trenutno HACCP.Možda nema eksterni papir,ali znanje ima.Nisu kontrolori iz Srbije sa eksternim sertifikatima rodjeni,školovali se,radili u inostranstvu, pa nam pali sa grane i samo nam njihovo znanje treba da bi nam profunkcionisalo već davno rečeno i u knjigama zapisano.I za kraj.Ko nam je prijatelju kontrolisao hranu koja je izvožena za američku vojsku, rakiju koja se pila u beloj kući,nebrojene proizvode koji su se izvozili počev od vojnog naoružanja i šta sve pamtimo u SFRJ?U čemu se to svet izmenio,otišao napred a mi tobož kaskamo u znanju.Ne u znanju već u poštenju i savesnom obavljanju svog posla,svih učesnika i karika društva.

Datum i vreme objavljenih poruka, odgovora na njih- zbog aktuelnosti.

Sve pohvale za uredjenje sajta kako u smislu kvaliteta i sadržaja tako i na ažurnosti u uredjenju.Jedna sitnica koja mi kvari ugodjaj praćenja foruma i eventualnih odgovora na postavljene teme je što nema datuma i časa kada su objavljene.Jedan mali predlog za razmišljanje u slučaju da nameravate da vršite neke korekcije:od nedavno sam član foruma SPOS-a,tj saveza pčelarskih organizacija Srbije i oduševljen sam brojem i učešćem članova foruma.U čemu je tajna?Po rečima jednog aktiviste,uspeh je što se pri registraciji većina ostavi fotografiju pa vidiš sa kim komuniciraš.Njegov profil svakom je dostupan tj podaci koje ostavi o sebi.Većina nema potrebu da se krije a ko to hoće ne mora da stavi sliku.Ime i prezime može svako da izmisli ako mu tonešto znači.Mislim da je većini i na ovom našem forumu stalo da zna sa kim komunicira i od koga traži pomoć,savet i sl..Na kraju zašto bi neko i gubio vreme da se trudi da pomogne tamo nekom kome ni ne zna ime i krije se a hoće pomoć.Ako si pružio ruku onda nek ti se vidi i lice!Intimnost medju članovima sa saznanjem gde čovek živi,gde radi,čime se trenutno bavi bi stvorila mnogo jaču zajednicu,baš kakvu su je i napravili pčelari na njihovom sajtu pougledu na najorganizovaniju zajednicu živih bića na planeti!

[Autor]

Članci