Budite konkretniji o kojoj vodi se radi, koja industrija je u pitanju: prehrambena, farmaceutska… ili se radi o otpadnim industrijskim vodama. U koje svrhe se voda koristi?

I dalje vredjate g-dine bivsi inspektore. Za Vas neka budem i dalje *ova dole sa juga*.Vi ste obrazovan covek i znate kako treba da se obracate dami. Da li bi se to promenilo kada biste znali moje ime i zanimanje?
A gde se odrzava kurs iz hirurgije? Kojim Pravilnikom je regulisano da mogu sa zavrsenim kursom da radim kao krojacica? Nema, Stevane, nema. Prema tome nemojte ni Vi da se stavljate u poziciju iznad tehnologa jer ste bili inspektor. I sad Vi sveznajuci, a tehnolozi rade koje kakve stvari samo ne ono sto im je posao.
Svaki tehnolog mora znati da cita Zakone i Pravilnike i to je osnova rada. Svaki problem koji se pojavljuje u procesu proizvodnje je karakteristican za uslove rada te prema tome nemojte banalizovati stvari i mutiti vode na ovom forumu kada neko zatrazi pomoc jer koliko vidim Vi se nalazite u svim temama. Po cemu Vi delite tehnologe na dobre i one koji ne znaju da rade.
Da li ta podela postoji i kod lekara, profesora, tehnicara.. Da to bi bilo kao da pitam kod kog lekara da idem, A Vi kazete znas ima njih ovakvih i onakvih, pazi izaberi najboljeg. Lekar je lekar i leci ljude, a veterinar zivotinje, tehnolog radi u proizvodnji. Valjda zato i postoje razlicita zanimanja.
*Zaboravih: sve diplome i sertifikate mi je dodelila država!Kakva nam je država takvi su nam i građani*- rece Stevan

*Srdačno Vaš konsultant sa 2 fakultetske diplome, jednom titulom, mnoštvom sertifikata i diploma;između ostalog obučavam i tehnologe.*
Da li Vi gospodine bivsi imate akreditaciju da obucavate bilo koga. Ko je Vama izdao mnostvo sertifikata, oni su u redu, svi ostali su bezvredni. E to je problem g.bivsi inspektore, a svako ima pravo da se obrazuje i sigurno ce otici na fakultet ili bilo koju skolu za dodatnim znanjem jer tamo sede oni koji imaju sertfikat da rade u vaspitno obrazovnom sistemu kao i cinjenica da je tehnolog tehnolog i mozete Vi sebi pripisivati silno znanje i umenje ali ne mozete vredjati bilo koga,jer ako je neko spreman da sam u svom preduzecu vodi poslove i ekonomiste i tehnologa i direktora to je njegova sposobnost. To sto se kursevi posecuju je samo znak da ljudi zele da nauce vise, a to sto je skupo, pa pogledajte malo bolje ponude seminara i znacete gde se nalazite.Usput koliko Vi naplacujete obuku diplomiranog tehnologa i sta ta obuka podrazumeva?

Ovo prelazi sve granice pristojnosti, a Vama sreće u radu sa takvim stavovima, sada je jasno Vi niste tehnolog već jedan od onih sa okačenim sertifikatima na zidu. Pa srećno.

Ohoho. Oprostite nisam imala nameru da se prepoznate u mojim komentarima. Ja nisam pričala uopšteno kao Vi, i to što radi Tehnološki neko mora da kontroliše, nije moje isto kao i kobaje u prodaji koje konrtolišu opet zna se ko da se ne ponavljam. Pravilnici su pravilnici tako da ipak nije tako crno kao što pričate.Niko, ali niko ko nije bio u proizvodnji ne može razumeti bilo kakav pristup tehnologiji proizvodnje. Tehnologa nema samo u Novom Sadu i nemojte generalno prišivati svim tehnolozima ono što mislite.Pričala sam o određenoj osobi koja kontroliše jedan okrug i pokušala da me posavetujete kako mu objasniti probleme u radu. A isti taj ne želi na terenu da razgovara sa tehnologom već sa „gazdom“ nebitno koje je stručne spreme. Gazda je gazda, a uslovi rada nisu važni.(Aluzija na onih 200E). Žao mi je što se nismo razumeli, imate finih komentara na forumu.

Opet se bavimo nekim drugim pitanjima. Moj komentar se odnosio isključivo na to kako to da su polj.sa širokim spektrom rada, a tehn.su potpuno ograničeni. Gde ima tehnologa za insp. Ja ne znam, na jugu ih nema, a to Stevane znate i Vi. Ovde je npr inspektor poljoprivrede nakačio na zidu svoje kancelarije (ne proizvodni pogon) kojekakve sertifikate i on maše rukama pokazujući i time dokazujući svoju stručnost. Da ih je sam platio sigurno se ne bi tako širio, što ću reći ko god da ide na seminar ako plati sam sigurno da želi i hoće nešto da nauči. Njegovi sertifikati su bili iskoristi priliku trebaće ti. I takvom treba dokazati u čemu se satoji proces proizvodnje i da su uslovi u procesu potpuno promenljivi u zavisnosti od niza parametara, on to ne razume. Konkretno on je stočar. Ali po Vama čovek se snašao, da li nam je to potrebno?

Milena slažem se sa Vama u potpunosti, samo komentar za inspektore. Ko su oni (inž.poljoprivrede kojima je mesto obezbedilo obuku i) oni su sada eksperti za uvođenje svih standarda. Da li znate da među njima ima i ratara i stočara i vinogradara i … Oni kontrolišu tehnologe. Kako objasniti njima proces proizvodnje. Oni nikada nisu bili u proizvodnji. Mišljenja sam da bi Min.poljoprivrede trebalo uzeti u obzir i nas tehnologe koji smo mnogo bliži ovoj tematici i praksi naravno. Da li primećujete da nas nema nigde. Niko se ne trudi da nas uposli, Zakoni koji bi trebalo da nas podržavaju ne primenjuju se u praksi pa tako u malim mestima nikome nije potreban tehnolog, tu svako sve zna i to je zakon koji vlada. Koliko je poljoprivrednih inž. i agronoma angažovalo Min.poljoprivrede na nekakvoj obuci i angažovalo ih kao savetnike. Mi ako hoćemo neku obuku moramo sami da finansiramo,a nije isto da li sam to uradila kao fizičko ili me je na obuku poslalo pravno lice. Verujte i to se gleda. Tehnolozi su prepušteni sami sebi.

Odgovor na postavljeno pitanje nađite u Pravilniku o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla „Službenom glasniku RS“, br.50/96.
O tome kako se ko snalazi i šta sve radi da bi opstao ili profitirao je nešto sasvim drugo i nema veze sa postavljenim pitanjem. Kako je u Italiji i bilo kojoj drugoj zemlji ne znam, nisam radila i ne želim da komentarišem o tome, ali znam da kod nas u školi tehnolog ne može da predaje hemiju,(a ubijali smo se od hemija tokom studija) i da li to znači da mi ne znamo hemiju. Pravila, pravila i pravilnici pa kako se ko snađe.

Da li su uslovi kvaliteta vode u preradi mesa posebno određeni. Ako se koristi voda iz gradskog vodovoda gde je problem i zašto ona ne zadovoljava potrebe prerade mesa?

Da, svakako. Javite se na
dragana.vsc@gmail.com

Da li je nemacka sertifikaciona kuca TUV akreditovana od strane ATS.

Aerobni mikroorganizmi vegetiraju u prisustvu kiseonika.Tu spadaju plesni, bakterije sircetne kiseline, neke trulezne bakterije i neki kvasci.
Mezofilni mikroorganizmi vegetiraju na optimalnim temperaturama od 25 do 45 stepeni C.
Kada spojimo te dve stvari dobijamo mikroorganizme (u ovom slucaju bakterije, sasvim izvesni patogene) koje su najbrojnije i koje prouzrokuju kvarenje namirnica.
Do kvarenja konzerve dolazi zbog neispravnosti mesa i drugih sirovina pre sterilizacije, ili je sterilizacija bila nepotpuna.
Kvarenje sadrzaja konzerve tece u pravcu razgradnje u prvom redu belancevina pri cemu se izdvajaju gasovi koji izazivaju bombazu.
Pitanje je koje su bakterije u pitanju i broj klica ?

Koliko sam razumela tebi treba samo da identifikuješ prisustvo hlora, a ne da odrediš i njegovu koncentraciju i s obzirom da nemaš ništa za rad možeš da uradiš sledeće.
Naruči od distributera hemikalija o-tolidin 1% rastvor. Nemoj da kupuješ o-tolidin u čvrstom stanju jer ćeš morati sama da praviš rastvor, a nemaš laboratorijsko posuđe ni hemikalije. Ukoliko nemožeš tako da dođeš do o-tolidina stupi u kontakt sa tehnologom ili hemičarem institucije koja vam vrši kontrolu vode i od njih nabavi rastvor O-tolidina. Oni ga sigurno koriste za ispitivanje vode na terenu.
Potrebno ti je za svaku analizu po kap dve rastvora tako da će ti 100ml. trajati jako dugo.
Princip je da u epruveti ili sipaš do pola vodu i u nju dodaš jednu do dve kapi rastvora o-tolidina. Odmah nakon dodavanja prve kapi voda će se obojiti u žuto. Ukoliko je veća koncentracija slobodnog hlora boja će biti tamnija. U tu svrhu dodaješ još koju kap rastvora. Ukoliko nema slobodnog hlora u vodi ona će ostati bezbojna.
Kako nemaš komparator za upoređivanje boja moj savet ti je da održavaš hlor u vodi toliko da uvek imaš svetlo žutu boju, jer u suprotnom veća koncentracija hlora sigurno ti može praviti probleme u tehnologiji obrade mesa i mesnih prerađevina. Proveri i taj podatak MDK hlora u mesnoj industriji.
Inače MDK rezidualnog hlora u vodi za piće je 0,1 do 0,5mg/l vode. (Svetlo žuta boja).
Pozdrav.

Vesna, rezudialni hlor određuješ:
1. Pomoću o-tolidina odmah nakon uzorkovanja i upoređivanjem dobijene žute boje na komparatoru
2. Spektrofotometrijski sa dietil-r-fenilen-diaminom (DPD)pri čemu se boja menja do roze i direktnim odmeravanjem. Ova metoda je precizna za razliku od prve koja ti određuje prisustvo hlora ali samo približne vrednosti.
Ne znam gde radiš i koju opremu koristiš pri radu tako da ti i od toga zavisi metoda kojom ćeš raditi.
Pozdrav.

Koji su to koeficijenti 3,16 i 0,253, na šta se odnose ? Potrošnja kalijum permanganata je jedno, a HPK drugo. Odnose se na istu stvar, ali im se vrednosti razlikuju kao i načini određivanja. Moj savet ti je da ipak odrediš eksperimentalno posebno potrošnju kalijum permanganata, a posebno HPK.

[Autor]

Članci