Znaci oko 350 kg dnevno… To mozes susiti za 12 sati u susari od 6kW elektricne snage…..Racunaj da ce za to vreme ona raditi u full potrosnji oko 80% vremena…..

Moze i nista da ne potrosi, ako stedis do te mere da je ne ukljucujes….. Moras preciznije da postavis pitanje…..

Poštovani Vladimire,

Za određenu količinu šljiva u sušari potrebna je adekvatna količina vazduha sa određenom temperaturom i pravilna cirkulacija zagrejanog vazduha za sušenje po svim delovima sušare.

Raspored lesa treba napraviti da se sa njima lako manipuliše. Inače lese u industrujskim tunelskim sušarama imaju oko 30 kg plodova, dok na domaćim „mini“ sušaramya ova količina je skoro tri puta manje, zavisno od konstrukcije sušare.

Ako je podešena pravilna cirkulacija vazduha u komornim sušarama, onda se lese sa osušenim plodovima ne vade do kraja sušenja. Pod pravilnom cirkulacijom plodova se podrazumeva, da topao vazdu se kreće preko plodova, potrebnom brzinom, i kada se zasiti vlagom napusti sušaru. Znači cirkulacija toplod vazduha iu sušare treba da je neprekidna.

Pošto se šljiva obično suši oko 24 sata, onda nešto od ovoga nist e napravili kako treba.

Zato Vam preporučujem da kupite moju knjig SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ iz koje će te steži određena znanja o sušenju i posebno sušenju šljiva i sorte stenlej.Ako ste zainteresovano obratite mi se na telefon 015/513-227.

S poštovanjem,

V. Marković

Poštovani učesnici ovog foruma,

sezona suve šljive traje od avgusta, kada se suši, pa do kraja zime sledeće godine, kada se osušena šljiva prerađuje i pakuje.

Sezona 2013./1014. bila je jako povoljna za sušenje, preradu i plasman suvih šljiva. Skoro se i ne pamti godina da je suva šljiva pre završetka sušenja bila ugovorena za mnoge zemlje Evrope i Azije, pa čak i Afrike.

Zato malo i iznenađuje da se učesnici obog foruma nisu intersovali od sredine prošle godine za problematiku suve šljive u Srbiji.

Već sada  treba razmišljati o novoj sezoni 2014./2015. jer je otvoren plasman suve šljive na mnoga tržišta i da je prošlodogišnja šljiva sva izvezena.

Pošto sam celu sezonu bio na terenu, uočio sam mnoge propuste u organizaciji otkupa i sušenja šljiva. Kapapciteti za sušenje nisu bili dobro pripremljeni i bilo je velikih propusta u radu, što je uticalo i na ekonomičnost ovog proizvoda. Velika količina šljiva je osušena na komornim sušarama poljoprivrednih proizvođaža, čije sušare takođe nisu bile pripremljene za dobar i kvalitetan rad, pa je kvalitet tako osušeih plodova bio nezadovoljavajući, mada je našao plasman u velikoj potražnji, ali se takav kvalitet više neće tolerisati.

Čudi i skoro nikakav odnos javnog mnenja na prošlogodišnji rod i plasman suvih šljiva. Sada se pokazalo da se sva osušena šljiva može plasirati u izvoz, ali da se obezbedi potreban kvalitet. Pokazalo se da u Srbiji nema dovoljno kapaciteta za sušenje da prihvati rod šljiva, pa je i obim izvoza u odnosu na izvoz iz prošlog veka još uvek 5 puta manji.

Država tvrdi da nema programa u agraru za investiranje, a investiranje u kapcitete za sušenje to demantuju, jer imamo sirovinu i plasman, ali nema podizanja novih sušara.

Neka ovo bude moj skroman doprinos za razmišljanje o unapređenju ove oblasti, što je dokazala prethodna godina.

Sve vas pozdravlja,

V. Marković

Poštovani kolega Mladene,

Nisam stigao da Vam se ranije javim, jer sam već tada, kada ste mi se obratili , otišao na teren za pripremu sušenja i sušenje, a kasnije i za preradu osušene šljive.

Dozvoljena količina k-sorbata, kao konzervansa za površinsku zaštitu suvih šljiva je do 0,1% (1000 ppm). Ova granica se ne sme preći, pa se površinska zaštita plodova suvih šljiva vrši tretiranjem raznim procentima rastvora ovog konzervansa. Tretiranje  plodova se vrši na dva načina: potapanjem ili prskanjem pomoću dizni za raspršivanje (sprej postupak). Rastvor konzervansa se određuje prema uređaju koji se koristi, a kreće se od 1,5 do 3%. Zato se na početku upotrebe koristi nekoliko rastvora, raznih procenata i nakon analize u ovlašćenjim laoboratorijama određuje onaj procenat koji je približno  do 0,1% I u toku rada se vrpi još neka kontrola koja će potvrditi da li je izabran najpogodniji rastvor konzervansa. konzervans mora da pokrije celu površinu ploda.

Zato morate na početku prerade suve šljive, za Vaše uslove rada , da utvrdite koji je procenat  rastvora k-sorbata za Vaš postupak najpovoljniji i da ne prelezi dozvoljenu greanicu.

Ova tema je jako široka i ova informacija Vam samo može posluđiti da vidite da se radi o ozbiljnom poslu koji morate da ovbavite.

S poštovanje,

V. Marković

Poštovani kolega,

Ovu knjigu ne možete nabaviti, jer je više nema u prodaji. Ovo je prva od moje četiri njige, a sada možete samo nabaviti knjigu SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, koja ima dopsta sličnosti (pogledajte u tehnologiji hrane pod naslovom u literatura). Ako želite da je nabavite možete samo preko nekog Vašeg prijatelja u Srbiji. Knjigu šaljem pouzećem a cena je 1.200 dinara. Za informacije zovite na telefon 015/513-227.

S poštovanjem,

autor V. Marković

Poštovani kolega,

Ovu knjigu ne možete nabaviti, jer je više nema u prodaji. Ovo je prva od moje četiri njige, a sada možete samo nabaviti knjigu SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, koja ima dopsta sličnosti (pogledajte u tehnologiji hrane pod naslovom u literatura). Ako želite da je nabavite možete samo preko nekog Vašeg prijatelja u Srbiji. Knjigu šaljem pouzećem a cena je 1.200 dinara. Za informacije zovite na telefon 015/513-227.

S poštovanjem,

autor V. Marković

Poštovane kolege,

Prelistavao sam na forumu temu „suva šljiva“ i zapazi da je mnogo posetilaca, a malo poruka, kojih u zadnje vreme i nema.Ovu temu je posetilo 15.489 zainteresovanih i ako se uzme u obzir „sušenje borovnice“ od 12.414 učesnika što znači preko 17.000 učesnika
Interesanto nje da je iz Tehnologije voća i povrća bilo i najviše tema 131, sa 292.342 pregleda, ali sa svega 1.033 poruka.
Forumi koji se odnose na sušenje voća i povrća su najposećeniji:
– sušare za voće i povrće 62.166 sa 293 poruke,
– vakum sušare 5369 sa 37 poruka
– suva šljiva 15.489 sa 60 poruka,
– sušenje borovnica 12.414 sa svega 8 poruka
– forum za suvu šljivu 1834 sa 10 poruka.
Ovo govori da je zainteresovanost za sušenje voća i povrća velika i najveća u preradi voća i povrća, ali je poruka jako malo???
Ovo treba da zabrine sve iz sledećih razloga:
1. Od nekada najvećeg proizvožača šljiva i dugo godina u prošlom veku prvog ili drugog izvoznika suve šljive sada se ne nalazimo ni u svetskim podacima kao šproizvođač suve šljive.
2. Suva šljiva je u prošlom veku bila jedan od tri najvažnija proizvoda u izvozu, a sada je ima samo u statistici. Proizvodila se u pet velikih pogona u količini oko 25.000 tona.
3. Još uvek sušima oko 3-4% proizvodnje šljiva u količini od 3-4.000 tona
4. Vrednost izvoza u prošlom veku dostizala 35. milina dolara, ananajveći kupac je boop bivši SSSR (oko 90″). Prilikom poseta najvećih kupaca suve šljive iz Rusije najveći broj nije ni znao da Srbija proizvodi suvu šljivu, a bila je najveći dobavljač SSSR-a.
Suvom šljivom se niko ne bavi, jer to podaci iz Foruma pokazuju. Ima interesa, a poruka malo, jer nemo ko šta da poruči.
Sušenje i prerada suvih šljiva se najbrže može povećati, a sirovina je na raspolaganju. Nedostaje program razvoja šljivarstva i prerade šljiva u suvu šljivu kao najrentabilnijem proizvodu od šljiva?
O ovome se može puno pričati, ali i ako i ova tekst bude imao efekta biće mi jako drago.

S poštovanjem,
V. Marković

Poštovani gospodine SOLARIS,

Tek sada vidim da nije trebalo da sa Vama polemišem, kako sam prvi put rešio, ali ljudi, greše sem VAS.

Sada imate na raspolaganju ovaj forum i pišite sami sebi.

Imao sam nameru da učesnicima ovog foruma prenesem svoje iskustvo koje traje već 40 godina iz oblasti sušenja voća i povrća. To Vi ne možete preneti zainteresovanima Vašim prilazu ovog problema.

S poštovanjem,

V. Markovič

PS.  Suva šljiva se sa ovih prostora izvozi skoro dva veka, ali do Vas nikada nije izvožena u drugom obliku? Inače sušio sam i takve oblike šljive kako ih Vi predlažete, ali nije bilo zainteresovanih. Sve je načelno, kako Vi kažete, „u drugim granama prehrambene industrije“.

Nikako da odgovorite kako da se otplati Vaša sušara u procesu proizvodnje. Koliko proizvoda treba osušiti i u kom period?

Poštovani SOLARIS,

U mom zadnjem obraćanju Vama  izjavio sam  da o sušarama,sušenju i plasmanu sušenog voća i povrća neću polemisati, ali sam rešio da reagujem na Vaše zadnje obraćanje forumu.

1. Firma NTIM  je od svog postanka 2007. godine rešila sve probleme sušenja koje se obavlja u industrijskim  sušarama za sušenje voća i povrća preko jednog veka ???

2. Prema Vama, sve što je do sada rađeno i sada se radi, kod nas i u svetu je u odnosu na Vaše sušare neekonomično, nefunkscionalno i šat još već.

3. Najviše me podstaklo da komentarišem Vaš stav je konstatacija „KAKO MOŽEMO UPOREDITI SOLARNE SUŠARE SA VELIKIM INDUSTRIJSKIM SUŠARAMA?“

Jedna industrijska tunelska sušara suši 8-10 tona(šljiva) sirovina za 24 sata. Koliko treba sušara, koje predlažete, na jednom mestu da suši ovu količinu sirovine?

Zaista neću više polemisati sa Vama, jer na zadnji Vaš tekst treba napisati knjigu da bi odgovor bio adekvatan problematici koju ste obuhvatili.

Za Vaše obraćanje su bili sasvim dovoljni tehnički podaci i cena sušare, a zainteresovani će proceniti šta sa njom mogu raditi i da li im se isplati kupiti.

S poštovanjem,

V. Marković

PS. Niste odgovorili na moje zadnje obraćanje:

– kolika je potrebna proizvodnja sušenih proizvoda, odnosno koliko dana rada u godini, da bi se sušara amortizovala, o čemu stalno izbegavata da govorite pored premnogo drugih podataka.

 

Poštovani SOLARIS,

U mom zadnjem obraćanju Vama  izjavio sam  da o sušarama,sušenju i plasmanu sušenog voća i povrća neću polemisati, ali sam rešio da reagujem na Vaše zadnje obraćanje forumu.

1. Firma NTIM  je od svog postanka 2007. godine rešila sve probleme sušenja koje se obavlja u industrijskim  sušarama za sušenje voća i povrća preko jednog veka ???

2. Prema Vama, sve što je do sada rađeno i sada se radi, kod nas i u svetu je u odnosu na Vaše sušare neekonomično, nefunkscionalno i šat još već.

3. Najviše me podstaklo da komentarišem Vaš stav je konstatacija „KAKO MOŽEMO UPOREDITI SOLARNE SUŠARE SA VELIKIM INDUSTRIJSKIM SUŠARAMA?“

Jedna industrijska tunelska sušara suši 8-10 tona(šljiva) sirovina za 24 sata. Koliko treba sušara, koje predlažete, na jednom mestu da suši ovu količinu sirovine?

Zaista neću više polemisati sa Vama, jer na zadnji Vaš tekst treba napisati knjigu da bi odgovor bio adekvatan problematici koju ste obuhvatili.

Za Vaše obraćanje su bili sasvim dovoljni tehnički podaci i cena sušare, a zainteresovani će proceniti šta sa njom mogu raditi i da li im se isplati kupiti.

S poštovanjem,

V. Marković

PS. Niste odgovorili na moje zadnje obraćanje:

– kolika je potrebna proizvodnja sušenih proizvoda, odnosno koliko dana rada u godini, da bi se sušara amortizovala, o čemu stalno izbegavata da govorite pored premnogo drugih podataka.

 

Poštovani Pancer,

dobro ste konstatovali da sam stručnjak u oblasti sušenja šljiva, pa Vam na ostala pitanja ne mogu konkretno odgovoriti.

Što se tiče sušara, ako ste pratili forum, bilo je više ponuđača nego korisnika. Zato su i cene raznolike i kreću se sve do 25.000 EUR i čak više, što je za domaćinsta cifra od koje se budući korisnik prestraši.

Zato se zalažem i predložio sam proizvođačima „mini“ sušara, da urade projekat izgradnje, a da najveći deo njih uradi kupac, dok oni treba da posle toga instaliraju: grejna tela, ventilator i automatiku.

Tako bi sušala bila ekonomična. Za vaše domaćinstvo bi bila sasvim dovoljna sušara od 1.000 kg. Što se tiče prodaje to ostaje na Vama, jer ste sigurno imali plan kada ste podizali bvoćnjak. Dobra Vam je kombinacija stenleja i ranih sorti, jer se stanlej, kao i rane sorte mogu prodavati u svežem stanju.

Pošto vidim da ste iz Okoline Šapca, o ovome možemo pričati u Vladimircima, gde živim.

S poštovanjem,

V. Marković

 

Poštovani gospodine Ljubija,

Postavili ste dobro pitanje, pa Vam sa zadoljstvom šaljem odgovor.

Suva šljiva je najvažniji i najrentabilniji proizvod od suvih šljiva. Zbog toga najveći proizvođači šljiva, kao što su SAD, Frnacuska, čile i dr. od ukupne proizvodnje šljiva preko 90% je namenjeno sušenju. Znači oni proizvode šljivu za sušenje.

Za proizvodnju šljiva u Srbiji nema približno tačnih podataka, ali se pretpostavlja da je do 400.000 tona. godišnje. Takva proizvodnja je bila  veća krajem prošlog veka, kada se izvozilo do 20.000 tona suve šljive, za šta se koristilo do 10% ukupne proizvodnje šljiva u Srbiji. Sada se izvozi oko 3.000 tona suve šljive, za šta se koristi ispod 5% proizvodnje. Znači mi proizvodimo šljivu za proizvodnju rakije.

Najveći proizvođači šljiva proizvode sljivu sorte AGEN, zbod krupnoće i velikog sadržaja voćnih šećera što je neophodno za sušenje. U Srbije se proizvodnja suve šljive bazirala na sorti požegača, sorti sitnih plodva, koja se nije izborila na svetskom tržištu suve šljive, pa je prosto „nestala“. O srtimentu za sušenje pisao sam na forumu, ali da ponovim, za sada imamo sortu stenlej za sušenje, koja je prihvaćena na tržištu.

Po pravilu se suše srednje pozne i pozne sorte, ali krupnih plodova. Čačanska rodna je trebalo da bude zamena za požegaču, jer ima nešto krupnije plodove, ali njen rod i krupnoća je iz godine u godinu varijabilan.

Stenlej se koristi u svim vidovima prerade. Izvozi se kao konzumna sorta i po potražnji je odmah iza čačanske lepotice. Tražena je i kao smrznuta u polutkama, a može se koristiti u svakoj toploj preradi voća, kao i za proizvodnju prirodne rakije.

Znači sorta stenle ima upotrebnu vrednost kao i svaka šljiva, samo se mora brati u potrebnim fazama zrenja.

Pokušao sam da Vam na što je mogući način odgovorim na Vaše pitanje.

S poštovanjem,

V. Marković

 

Poštovani gospodine Ljubija,

Postavili ste dobro pitanje, pa Vam sa zadoljstvom šaljem odgovor.

Suva šljiva je najvažniji i najrentabilniji proizvod od suvih šljiva. Zbog toga najveći proizvođači šljiva, kao što su SAD, Frnacuska, čile i dr. od ukupne proizvodnje šljiva preko 90% je namenjeno sušenju. Znači oni proizvode šljivu za sušenje.

Za proizvodnju šljiva u Srbiji nema približno tačnih podataka, ali se pretpostavlja da je do 400.000 tona. godišnje. Takva proizvodnja je bila  veća krajem prošlog veka, kada se izvozilo do 20.000 tona suve šljive, za šta se koristilo do 10% ukupne proizvodnje šljiva u Srbiji. Sada se izvozi oko 3.000 tona suve šljive, za šta se koristi ispod 5% proizvodnje. Znači mi proizvodimo šljivu za proizvodnju rakije.

Najveći proizvođači šljiva proizvode sljivu sorte AGEN, zbod krupnoće i velikog sadržaja voćnih šećera što je neophodno za sušenje. U Srbije se proizvodnja suve šljive bazirala na sorti požegača, sorti sitnih plodva, koja se nije izborila na svetskom tržištu suve šljive, pa je prosto „nestala“. O srtimentu za sušenje pisao sam na forumu, ali da ponovim, za sada imamo sortu stenlej za sušenje, koja je prihvaćena na tržištu.

Po pravilu se suše srednje pozne i pozne sorte, ali krupnih plodova. Čačanska rodna je trebalo da bude zamena za požegaču, jer ima nešto krupnije plodove, ali njen rod i krupnoća je iz godine u godinu varijabilan.

Stenlej se koristi u svim vidovima prerade. Izvozi se kao konzumna sorta i po potražnji je odmah iza čačanske lepotice. Tražena je i kao smrznuta u polutkama, a može se koristiti u svakoj toploj preradi voća, kao i za proizvodnju prirodne rakije.

Znači sorta stenle ima upotrebnu vrednost kao i svaka šljiva, samo se mora brati u potrebnim fazama zrenja.

Pokušao sam da Vam na što je mogući način odgovorim na Vaše pitanje.

S poštovanjem,

V. Marković

 

Poštovani gospodine Bajoviću (Rapid Solutions),

Smatram da mi je obaveza da Vam odmah odgovorim na direktno obraćanje, da ne bih zaboravio o čemu smo ranije polemisali.

Pošto ste inženjerska firma  i bavite se  projektovanjem, treba da znate  da i za sušenje voća treba da se isplate ulaganja u nekom razumnom roku.

Zato se i izbor tehnologije i načina sušenja za pojedine proizvode vrši tako da proizvodnja bude isplativa

Za sušenje šljiva se koriste najeftinije sušare velikog kapaciteta da bi sušenje šljiva bilo ekonomično, jer skupe sušare se ne mogu isplatiti u ovom procesu i nikada se nisu ni koristile.

Skupi uređaji za sušenje mogu se koristiti kod sušenja proizvoda gde se njihova nabavka isplati.

Trebalo bi da kao projektna organizacija koja rešava i probleme u ptroizvodnji, a želite da se bavite problematikom sušenja voća,  izvrši analizu koji način sušenja i koje sušare se mogu koristiti za razne vrste voća i povrća, a da se amortizuju kao i kod drugih zemalja, koje ne počinju kako rekoste od Miloša Obrenovića.

S poštovanjem,

V. Marković

Poštovani gospodine Bajoviću (Rapid Solutions),

Smatram da mi je obaveza da Vam odmah odgovorim na direktno obraćanje, da ne bih zaboravio o čemu smo ranije polemisali.

Pošto ste inženjerska firma  i bavite se  projektovanjem, treba da znate  da i za sušenje voća treba da se isplate ulaganja u nekom razumnom roku.

Zato se i izbor tehnologije i načina sušenja za pojedine proizvode vrši tako da proizvodnja bude isplativa

Za sušenje šljiva se koriste najeftinije sušare velikog kapaciteta da bi sušenje šljiva bilo ekonomično, jer skupe sušare se ne mogu isplatiti u ovom procesu i nikada se nisu ni koristile.

Skupi uređaji za sušenje mogu se koristiti kod sušenja proizvoda gde se njihova nabavka isplati.

Trebalo bi da kao projektna organizacija koja rešava i probleme u ptroizvodnji, a želite da se bavite problematikom sušenja voća,  izvrši analizu koji način sušenja i koje sušare se mogu koristiti za razne vrste voća i povrća, a da se amortizuju kao i kod drugih zemalja, koje ne počinju kako rekoste od Miloša Obrenovića.

S poštovanjem,

V. Marković

Poštovani gospodine Solaris.

jako me iznenadio Vaš komentar o sušenju šljiva i nepoznavanje proizvodnje šljiva kod nas i u svetu. Još niko u svetu ne suši šljivu bilo kojim postupkom osim klasičnim. I kod nas način sušenja šljiva ispunjava sve uslove kvaliteta koji zadovoljava svetske standarde jer se skoro sva osušena šljiva izvozi. Sem seljaka, kojima su namenjene male sušare, skoro svi proizvođači suvih šljiva poseduju HACCP standarde.

Do kraja prošlog veka  u Srbiji se sušilo, prerađivalo i izvozilo oko 20.000 tona, a sada oko 3.000 t. Toliko se šljive prerađivalo u pet centara, koji sada ne postoje, a sada 3000 tona se  prerađuje u oko 20 firmi, možda i više. Izračunajte koliko treba sušara koji Vi predlažete kao moderne i koja su ulaganja za ovakvu proizvodnju.

Angažovan sam za izradu tri projekta za sušenje i preradu suvih šljiva, pa kada bi se predložile sušare takvih kapaciteta bilo bi ih na lokaciji kao košnica?

Ne želim više da polemišem, jer vidim da ste isključivi i jednostrani za oblasti koje dobro ne poznajete, a sami ste komentarisali moja izlaganja ničim pozvani niti prozvani, što čine drugi učesnici foruma na Vaša gledišta

S poštovanjem,

V. Marković

 

Zato malo komentarišem proizvodnju drugih sušenih proizvoda, jer su to male količine u odnosu i na ovaku proizvodnju šljiva.

 

Poštovani gospodine Bajoviću (Rapid Solutions),

Pažljivo sam , dva tri puta, pročitao  Vaše obraćanje učesnicima foruma i nisam mogao da dokučim šta ste hteli sa dva objavljena teksat?

Prva rečenica počinje „nisam tehnolog“ ….., što ja inače jesam i bavim se sušenjem, pre svega šljiva 30 godina, a čitav tekst je najviše iz tehnologije sušenja obraen na vrlo visokom nivou, pa kao takav je nerazumljiv za buduće korisnike uređaja za sušenje.

Kapaciteti sušenja i postupaka dobijanja suvog voća iz Vašeg obraćanja su namenjeni malim proizvođačima, kojima je Vaš obrazloženje potpuno nerazumljivo( bilo bi možda bolje da je bilo iz više delova) pogotovu  kada vide cifru od 50.000 – 80.000 EUR za opremu da bi „moderno“ sušili voće i povrće, oni će se zaprepastiti i više neće čitati. Pošto vidim da se razumete u tehniku, možete izračunati koju mehanizaciju može kupiti seljak za ova sredstva, umesto da osuši količine koje ste izneli u tekstu.

Morate kod osmotskog sušenja razdvojiti šta je kandiranje i kandirano voće a šta sušenje.Fabrika za kandirano voće izgrađena je u Ljigu 80-tih godina prošlog veka i nikada nije počela sa radom. Početkom ovog veka sva oprema je otišla kao storo gvožđe, mada je sav od inox-a.

Zato sam hteo da Vam se obratim na forumu čiji je tematika sušare za voće i povrće i lekovito bilje.

Mada ste alergični na političare u Vašem tekstu iam pristupa slično političarima koje kritikujete.

S poštovanjem,

Vojislav Marković, dipl. ing tehnologije (konzervna hrana)

Poštovani učesnici ovog foruma,

Nisam učesnik ovog foruma, već druga tri, koji se bave problematikom sušenja šljiva i voća i povrća. Zbog tekstova zadnjih učesnika ovog foruma( Šutić, Blanki i precizlab) od 01.02.2013. uzeo sam slobodu da se i ja oglasim
Kada se god u Srbiji govorilo o sušenju voća i povrća, mislilo se pre svega na sušenje šljiva, jer je to bio masovan izvozni proizvod godišnjeg reda veličina od 35 miliona dolara.
U prošlom veku, do II Svetskog rata i posle rata suva šljiva je bila važan proizvod za bivšu državu.U bivšoj SFRJ pet fabrika je prerađivalo i izvozilo oko 20.000 tona suvih šljiva godišnje.
Najveći deo sušen je na seoskim gazdinstvima. Sve do 80-tih godina na „pušnicama“, a krajem prolog veka na „mini“ sušarama indirektno.
I pored velikog značaja suve šljive malo je bilo stučne i naučne literature iz ove oblasti. Godine 1933. objavljena je knjiga Dr. V. Stojkovića iz ove oblasti, pa druga istog autora o sušenju šljiva 1950. i treća V. Markovića 1984. godine Sušenje, prerada i pakovanje suvih šljiva.Za sve ostale sušene proizvode snalazio se svako kao je umeo.
To je nažalost sva stručna literatura o sušenju šljiva dostupna korisnicima. Sve ostalo je bilo skromno u stručnim časopisima i drugim publikaijama koje su bile dostupne samo stručnim licima.Industrijske sušare prekopirane iz Kalifornijr, a predviđene i za sušenje drugih vrsta voća i povrća, počele su da se proizvode polovinom prošlog veka, kada je Zakonom zabranjena uptreba postojećih „pušnica“ zbog zaostaka sastojaka dima.I sve sadašnje industrijske sušare rade na principu ovih sušara, koje se više i ne koriste u Americi.
„Mini“ sušare su bile zamena za zabrabnjene „pušnice“, a konstruisane su stihijski, bez saradnje tehnologa i ne obezbeđuju kvalitetan proizvod. I sada ih ima najviše na seoskim domaćinstvima.
Početkom ovog veka, kada je počelo oživljavanje sušenja šljiva, pojavio se veliki broj proizvođača sušara za seoska domaćinsta, tako da ih je bilo više od korisnika, a mnoge nisu ni isprobane.
Sušare za domaćinstva moraju biti funkcioanle, da obezbeduju tehnološke uslove sušenja, potreban kvalitet i da su ekonomski isplative.
Smatram da sadašnje sušare su preskupe za seosko domaćinstvo, a njihov kapacitet je mali za ozbiljno bavljenje ovim poslom.
Što se tiče sušenja lekovitog bilj, svaka mala sušara može da suši i lekovito bilje uz dodatak drugih lesa i dr.

Sve vas srdačno pozdravlja,

V. Marković

Poštovane kolege i učesnici foruma,

Razmišljao sam dali da se javim na forum po temi SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, jer sam autor knjige sa istim naslovom, koja je izašla iz štampe 2012. godine, pa sam odlučio da se obratim zainteresovanim za ovu temu i iznesem povod za to.
Povod za obradu ove teme je predgovor knjige čije ću neke delove citirati:
„POSLE VIŠEDECENIJSKOG „UNAPREĐENJA“ SORTIMENTA ŠLJIVA, SADA SE MOGU VIDETI REZULTATI TOGA RADA. oD SORTI ZA SUŠENJE OSTALA JE SORTA STENLEJ I NEKE DRUGE SORTE ALI U TAKO MALOM OBIMU, TAKO DA SE KAO ZASEBNA SORTA NE MOGU SUŠITI.
AKO SE UZME U OBZIR ČINJENICA, DA JE ZA SELEKCIONISANJE JEDNE SORTE POTREBNO NAJMANJE 20 GODINA, MORAMO SE OPREDELITI ZA PROIZVODNJU I SUŠENJE SORTE STENLEJ, DO SLEDEĆE NOVE SORTE NAMENJENE SUŠENJU.
SELEKCIJA ŠLJIVA SORTI ZA SUŠENJE U SVETU JE INTENZIVNA, PRE SVEGA U sad, IZ RAZLOGA ŠTO JE UKUPNA PROIZVODNJA ŠLJIVA NAMENJENA SUŠENJU KAO NAJRENTABILNIJEM NAČINU PRERADE.uOČAVAJUĆI NEDOSTATKE SORTI ZA SUŠENJE, A KOJE SU BAZIRANE NA ŠLJIVI SORTE AŽEN, PRISTUPILO SE SELEKCIJI ŠLJIVA ČIJI OSUŠENI PLODOVI IMAJU MNOGO PRIJATNIJI UKUS, OD PRESLATKOG UKUSA OVE SORTE. čAK SE RADI NA NOVIM SELEKCIJAMA ČIJI ĆE OSUŠENI PLODOVI IMATI NE SAMO PRIJATAN UKUS NEGO I AROMU DRUGIH VOĆNIH VRSTA, PRE SVEGA KAJSIJE I TREŠNJE.
mOŽDA JE SADA I PREDNOST SORTE STENLEJ, JER ONA SVEŽA, KAO I OSUŠENA IMA PRIJATNIJI SLATKO KISELI UKUS, ALI JE NEPOZNATA NA MNOGIM SVETSKIM TRŽIŠTIMA.“
Inače stenlej je sorta šljiva o kojoj ima najmanje stručne literature za sušenje i prerdu suvih plodova.
Zato sam i svoje dugodoišnje iskustvo prezentirao u knjzi i spreman sam da pomognem svim zainteresovanim za ovu oblast, jer se sve nije moglo obraditi u jednoj knjizi.
Sve vas srdačno pozdravljam

V. Marković

Poštovani gospodine Dinamo,
od mojih knjiga koje ste tražili sada ima samo knjiga SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ. Ostale knjige su rasprodate Knjigu možete poručiti pozivom na telefon 015/513-227.

S poštovanjem

V. Markoviž

Poštovani gospodine Kazak,

Drago mi je da će te kupiti moju knjigu, što će Vam omogućiti da se upoznate sa načinima sušenja voća i povrća. Inače vakumskim sušenjem se u mnogome očuvaju neka svojstva voća i povrća, jer se primenjuju niže temperature sušenja. Zato se ovaj način sušenja primenjuje kod onih sirovina koje će ta svojstva gubiti kog sušenja na normalnim uslovima.J Zato se izbor načina sušenja vrši kod opredeljenja koje će te voće i povrće sušiti. Mora se i to reći da je vakumsko sušenje mnogo skuplje, jer su i sami uređaji skuplji, pa za veliki broj sirovina je neisplativ. Zbog toga se naprimer kod sušenja šljiva vakumski način sušenja ne primenjuje.Da bi se isplatila vakumska sušara potrebno je da radi duži vremenski period, što se može omogućiti izgradnjom rashladnog prostora.Najbolje je uraditi predinvesticioni program koji će omogiti način izbora, kapacitet sušere i rashladnog prostora. Ovoliko za sada.

S poštovanjem
V. Marković

Poštovani Ivane iz Pirota,
Dok nije bilo rerni, šljiva se sušila na suncu, tako da nije sporno da se šljiva može sušiti i u rerni.Potrebno je samo da obezbedite uslove za sušenje u rerni. Prvo je da možete da regulišete temperaturu vazduha u rernim koja ne sme biti viša od 70 stepeni celzijusa. Drugo, da držite delimično stalno otvorenu rernu da izlazi vlažan vazduh nastao sušenjem plodova, što otprilike iznosi 1/5 rerne.Treće, šljiva se na platnama za sušenje mora rasporediti u jednom sloju, a ako bi napravili platne sa rešetkama bilo bi brže sušenje.Razmak između plarni treba da je oko 7 cm.
Sušenje u rerni će trajati duže nego u sušare, jer nema cirkulacije vazduha. Ako se u sušarama suši oko 24 časa može se predpostaviti da će se u rerni sušiti mnogo duže. Nikako ne bi smeli da povećavate temperaturu, jer će te upropastiti plodove. Možete samo promeniti položaj platni u toku sušenja da one koje se sporrije suše stavite na mesto gde je sušenje bržće.Sušenje je završeno kada se kod osušenog ploda koštica ne kreće pod pritiskom prstiju.
Što se tiče čuvanja dužina čuvanja zavisi od osušenosti plodova. Ako su plodovi dobro osušeni mogu se čuvati i u dnevnim uslovima. Slabije osušeni plodovi, ali ne nedosušeni, mogu se čuvati u frižideru
Da bi se upoznali sa postupkom sušenja mogu Vam preporučiti moju knjigu SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ koju možete poručiti na telefon: 015/513-227

S poštovanjem,
V. Marković

Poštovane kolege,

uskoro nam predstoji sezona sušenja šljiva, pa želim da dam neke savete za sušenje.
Svaka godina, zbog klimatskih uslova ima svoje specifičnosti, koje se odražavaju na kvalitet plodova za sušenje.
Ovo je sušna godina i plodovi za sušenje imaju povećan pepeljak (voštanu prevlaku),koji pokriva površinu plodova i sprečava isparavanje vode.
Prisutnost povećanog pepeljka otežava i sušenje, pa ga pre sušenja treba ukloniti, da bi se skratilo sušenje.
Najbolji način uklanjanja pepeljka postiže se potapanjem plodova u vruću vodu desetak sekundi. Ovim se uklanja pepeljak, peru plodovi i uništavaju prisutni mikroorganizmi, kojima je pepeljak zaštita.
Znači da plodove pre sušenja treba praktično prati vrućom vodom.
Ovo je samo jedna od operacija u procesu sušenja, koju je potrebno obavezno primenjivati u sušnim godinama kao što je ova.
Sve vas pozdravlja i želi uspešno sušenje

V. Marković

Poštovani gospodine Pancer,
kod sušenja se uvek koristi i električna energija, pored energenta. Praksa je da se za karakteristike sušare daje količina utrošenog energenta i električne energije po kilogramu osušenog proizvoda, jer se cene menjaju. (šljiva, malina i dr). Ovo je potrebno da korisnuci opredele za energent i obezbede energente za sušenje i kakvu električnu energiju koriste kod sušenja (kada nabavljaju sušaru).Koja je najveća stavka u ovom sušenju, pored energenata?
Ovo su samo sugestije koje su korisne.
S poštovanjem,
V. Marković

Poštovani Amoris,
drago mi je što ste se obratili i želeo bih da vam pomognrm, ali imam nekoliko pitanja. Prema kapacitetu to bi trebalo da bude komorna sušara, a ne tunelska.Prema sortimentu koji ste nabrojali za sušenje se koriste najviše stenlej i čačanska rodna, dok su ostale tri konzumne sorte. POsedovanje hladnjače može Vam produžiti sezonu sušenja, jer se sveža šljiva može čuvati oko 3o dana. Uređaj za merenje vlage jskum za ovaj kapacitet suešnja, ali vam mogu pomoći kawko da odredite vlagu osušenih plodova, iskustveno.
Pošto prvi put sušite i dosta ste uložili u ovu proizvodnju, poterbno je da znate i proces sušnje šljiva, a koji sam obradio u zadnjoj knjizi (nalazi se na sajtu TEHNOLOGIJA HRANE, sa sadržajem) SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ.
Mnogima u Srbiji i u okolnim republikama pomažem kod sušnja šljiva (puštanje u rad, obuka i dr.) dolaskom na lokaciju, pa ako želite pomoć obratite mi se na telefon 015/513-227. Na ovaj broj možete i porućiti predmetnmu knjigu.

S poštovanjam,
V. Marković

Poštovani Consept Pro,
potpuni podaci o vakumskom sušenju sa Vašom sušarom bili bi potpuni kada bi dali i utroške energije po kilogramu osušenog proizvoda, da bi se mogli porediti sa klasičnim sušenje.
To znači na bi naprimer za malinu dali utroške po kilogramu električne energije i deugog energenta ako se sešenje ne izvodi samo sa električnom energijom.
Ovo je potrebno iz razloga da se vidi učešće enerčenta za sušenje u osušeno proizvodu, jer troškovi proizvodnje su napotrebniji korisniku sušara.
Vi ste kupili i moju knjigu SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, pa možete uporediti podatke naprimer za šljivu sušenje u vakumu ili klasino sušenje.
S poštovanjem,
V. Marković

Poštovana Bebo,
ovo što tražite se ne može rešti kako Vi tražite. Ne postoji formula za takva rešenja jer sušenje šljiva zavisi od mnogo faktora:način sušenja (protivstrijni ili istostrujni, uređaj na kojem će se sušti (komorne ili tundlske sušare), tehničke karakteristike uređaja, veličine i sorte plodova svežih (ne sirovih) šljiva, suve materije (zrelosti) plodova, temperatura i vlažnosti spoljašnjeg vazduha i još mnogo drugih činilaca. Zato i proizvođači sušara u tehničkim karakteristikama daju snagu ventilatora,potrebnu temperaturu vazduha za sušenje i orijentaciono vreme sušenje. Zato vreme sušenja kod komornih sušara se kreće od 24 pa i do 36 sati, a tunelskih preko 24 sata.
Potrebno je da se upoznate sa teorijom sušenja, a osnove teorije sušenja i činioci od kojih zavisi sušenje voća i povrća dati su u mojoj knjizi SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ.
To što kažete dat je „protok“ vazduha, ne zna se na šta se odnosi. Da li je to brzina i količina vazduha?
Želeo sam da Vas ukratko uputim u ovu problematiku, pa ako vam je pomoglo biće mi jako drago.
S poštovanjem,
V. Marković

Poštovani gospodine Blinki,
svake godine sam sušio šljivu, a to je već 4o godina, sa industrijskim sušarama i sarađivao sa poljoprivrednim proizvođačima koji poseduju „mini“ sušare. A i sada angažuju me velike firme i vlasnici sušara i celu sezonu sušenja provodim kod sušara. Zato su moje knjige ne samo stručne nego su i plod dugogodišnjeg iskustva.
Zadnja knjiga, koja je sada u prodaji, SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ je najpotrebnija literatura vlasnicima sušara i ljudima koji žele da se bave sušenjem šljiva.
Knjiga se može poručiti kod mene na telefon 015/513-227, pa ako je kupite upotpunićete svoje znanje iz ove oblasi.
Stojim Vam i dalje na usluzi.

S poštovanjam,
V. Marković

Poštovani gospodine Blinki
drago mi je što ste pročitali moju knjigu, ali ne znam koju? Zadnja knjiga je SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, a pre nje je bila TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA. Ako ste pročitali knjigu PROIZVODNJA SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA onda ste morali naći deo koji se odnosi na konzervisanje plodova suvih šljiva. Ta oblast je regulisana svetskim i našim zakonom i dozvoljeno je korišćenje konzervansa K-sorbata u količini od o,1%. Kako to rade ljudi na tezgama ja neznam, ali kako treba i kako se radi ima u mojoj knjizi.
Inače na ostala pitanja odgovor i u najkraćim crtma bio bi jako veliki i dug tekst, što se ovim putem ne može dovoljno dobro odgovoriti.
Što se tiče lesa za sušenje voća, povrća, lekovitog bilja i drugih poljoprivrednih proizvoda i to je zakon propisao. Svi prehrambeni artikli se suše na lesam koje mogu biti napravljen od dozvoljenih materijala. Sada se koriste lese sa drvenim ramovima sa pletivom od nerđajućih materijala, mada i cela lesa može biti od nerđajučćeg materijala ali je jako skupa. I drvo za ram mora biti od materijala koji je dozoljen sa atestom za korićšenje za prehrambene artikle. Pletivo za lese, ako se koriste za više proizvoda obično je sa otvorima 3 do 5 mm.Što se tiče pravljenja lesa od pruća, to su radili naši preci kada su počeli da suše šljive pre dva veka.
Sve što pitate da li se može sušti već se odavno suši i svaki proizvod ima svoj način sušenja, ali Vi pitate mnogo za jedan put.
Ako sam uspeo da Vam koliko toliko odgobvorim, biće mi drago.

S poštovanjem,
V. Marković

ISPRAVKA: Piše da se kod nas koriste male TRKASTE sušara, a treba male komorne sušare

Poštovani gospodine Veljkoviću,
drago mi je da se interesujete za sušenje šljiva i drugih proizvoda, pa želim da Vam dam i neke sugestije koje su rezultat moga dugogodišnjeg sušenja šljiva, pre svega, a i drugog voća i povrća.
Krajem 18 veka u SAD je konstruisana prva trakasta sušara,ali Amerikanci, kao najveći proizvođač suvih šlčjiva u svetu, nisu nikada sušili šljivu na ovakvim sušarama.
Trakaste sušare su uređaji velikog kapaciteta i veliki potrošači energije i isplativi su ako se godišnje koriste u tri smene preko 250 dana.Zato se najviše koriste za sušenje povrća (list i koren) kojieg ima skoro preko cele godine.
U Srbiji (bivšoj Jugoslaviji) „Cer“ iz Čačka je radio na programu sušenja šljiva na trakastim sušarama, pa su instalisana dva uređaja, jedan u Valjevu i jedan u Tuzlu. Nažalost rezultai su bili poražavajući.
Sada se šljiva kod nas i u svetu suše najviše na tunelskim sušarama. Kod nas se koriste i male trakaste sušere.
Tunelske sušare tipa „Cer“ se već od sredine prošlog veka ne koriste u svetu, mada su i one uvezene iz Kalifornije.
U kaliforniji i drugim šljivarski razvijenim zemljama isključivo se koriste tunelske sušare istosmernog načina sušenja, ali sa dva reda kolica.
Najnovije sušare seu konstruisane tako da se primenjuje na istom utređaju istosmerno i protivsmerno sušenje, što bi moglo biti interesantno za sušenje šljiva kd nas.
Inače mi imamo mnogo proizvođača sušara, čak neki proizvođači nisu montirali ni jedni ili samo jednu.
To su vrlo skupi uređaji i kommplilovani za rad i rukovanje da prosto uplaše korisnika da ih kupi. Čak proizvođaću domaćih suđšara nisu ispoštovali sve tehnološke parametre koje zahteva tehnologija sušenja šljkiva.
Zato sam i napisao knjigu SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ i u njoj obradio tehnologiju sušenja voća i povrća, što može posljužiti vlasnicima postojećih sušara da ih ispravno koriste, a budućim konstruktorima da vode račina da je potrebno ispoštovati tehnološke parametre koje ova tehnologija zahteva.
Ako sam Vam pomogao biće mi mnogo drago,

S poštovanjem,
V. Marković

PS. Knjigu možete poručiti na telefon 015/513-227, a dostava je Sity poštom

Poštovani gospodine Dima,
bilo bi mi drago da čujem Vaš komentar na novu knjigu, ako ste je nabavili.
Ona Vam može koristiti za predstojeću sezonu sušenja šljiva sorte stenlej.
Srdačan pozdrav.

Poštovani gospodine Dima,

Kada sam završio tekst za objavljivanje nove knjige na Tehnologiji hrane pročitao sam i vašu poruku na forumu, što me je obradovalo.
Zato Vas izveštavam sledeće, pre objavljivanja sadržaja knjige.

Završeno je štampanje knjige SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ koja je nastavak prethodne tri knjige, a korišćena su i najnovija istraživanja iz oblasti sušenja šljiva u razvijenim šljivarskim šemljama.
Knjigu možete poručiti posle prvomajskih praznika na telefon 015/513-227 i mobil 064/897-36-64.

Srdačan pozdrav.

vojkanm,
-Ovo je sada moje novo korisničko ime, umesto ranijeg c32c1Vojislav, pa možete nastaviti sa ranijim kontaktima. Razlog mog dužeg odsustvovanja sa foruma je i bio promena korisničkog imena.
Pošto sam celu sezonu sušenja šljive bio na sušenju, uočio sam razliku ove sezone u odnosu na ranije. To je usledilo zbog dugog sušnog perioda i visokih temperatura, što je uticalo na kvalitet svežih plodova za sušenje. I pored visoke suve materije u plodovima, što ranijih godina nije bilo, sušenje nije bilo ništa kraće zbog konzistencije plodova nastalih u dugom sušnom periodu. Radio sam i na sušenju smrznute šljive, koje još traje.Želeo bih da saznam i vaša iskustva iz sušenja šljiva roda 2011. godine?

[Autor]

Članci