Svi smo mi(bili)mladi i većina od nas želeli da započnemo neki svoj mali privatni biznis,koji bi se kasnije razvijao do određenih razmera.Kao prehrambeni tehnolog sa 16 godina iskustva,ne mogu sebe nazvati mladim,već vrlo iskusnim koji je pokušao sa privatnim biznisom(proizvodnja i prerada gljiva bukovača),radio kod privatnih poslodavaca,bio vlasnik agencije za pružanje usluga u poljoprivredi,bazirana na usluge u prehrambenoj industriji,savetnik sam za proizvodnju voćnih rakija,voćnih vina,jakih alkoholnih pića i likera.Međutim,na podneblju u kome mi živimo,gde vladaju surovi uslovi(neću reći zakoni,jer oni postoje samo na papiru i selektivno se primenjuju)potreban je ogroman entuzijazam,hrabrost,sreća,poznanstva…da bi nešto uspeo!Slažem se da je po zakonu potreban tehnolog svakom onom ko počinje sa proizvodnjom hrane ili pića. Međutim,inspektori koji bi trebalo da sprovode zakon to ne rade ili rade u samo nekim slučajevima.Što je najgore,savetuju poslodavce da je za njih dovoljno da tehnolog postoji samo na papiru i da nije potrebno da dolazi u proizvodnju.Što se tiče zatvaranja firme,uvek ili skoro uvek se može naći razlog(tj.član zakona)po kome inspektor to može učiniti,ali se to vrlo retko dešava,jer uvek postoji „nadoknada“.Ne želim nikoga da obeshrabrim,već samo da ukažem na neke probleme koje ih očekuju,a vezane su za proizvodnju prehrambenih proizvoda.Srećno!

[Autor]

Članci