da li bi mogla dobiti  skriptu? milicamiljevic22@gmail.com

Poštovani, ako imate knjigu u elektronskom obliku možete li poslati na mail simunovic.doris@gmail.com.

Unaprijed hvala!

Da li bih mogao dobiti knjigu u elektronskom obliku na mail stevoivkovic@hotmail.com

Hvala

Kako se može doći do ove knjige u bilo kom obliku. Ako je moguće u elektronskom obliku molim na mail radmiladjordjevic85@gmail.com

Svakako je dobrodošao elektronski – digitalan oblik ove knjige ali bio bih zahvalan i na inf. o pisanom – štampanom obliku pošto je ova tema izuzetno značajna a načelno, jako malo malo poznata među nama, „običnim“ ljudima.  E-mail :  martins@panet.rs

 

 

kako se moze doci do ove jako fine literature

Ako neko ima ovu literaturu neka mi posalje na e-mail: gospavicmitar@gmail.com.Hvala!

Ako ima neko literaturu bio bih jako zahvalan da mi proslijedi na mail: milovansarac@yahoo.com

Unaprijed zahvalan.

Pozdrav

Svemoćni Internet vam skače u pomoć. Ujedno da ponovo (dobronamerno) potsetim tzv. inženjere, da nam je struka takva, da smo osuđeni na učenje do smrti. Tako je danas korišćenje interneta deo pismenosti. Daklem, imate link:

http://www.krenizdravo.com/prehrana/aditivi-u-hrani-e-brojevi-kompletan-popis

a zatim klikom na svaki od E-oznaka dobijate detaljan opis. Odatle vam je samo korak do Wikipedije, ako nemate poverenja u naše prevode.

Na navedenom sajtu zanemarite intenciju autora: „potencijalno opasni aditivi“ su reči straha zbog neznanja. Svakako treba biti kritičan i obazriv. No znanje sve to rešava.

Hvala Šandore !!

Zaista, do sada, najpotpunija  informacija.

Želim Ti lep dan

Hvala Sandore. Link je super

Zamolila bih nekog da mi posalje ako ima ovu literaturu ili bilo koju drugu o aditivima i konzervansima na moj e-mail : monika.paris001@gmail.com
Hitno je!

Unaprijed hvala, pozdrav

Poštovani, ako neko ima literaturu u elektronskoj formi , molila bih da mi pošalje na mail : jasna.pejovic72@gmail.com

Unapred zahvalna !

Poštovani, ako postoji literatura u elektronskoj formi, zamolila bih da mi pošaljete na mail: iva.balaban@gmail.com

Unapred hvala.

Ako netko ima ovu knjigu neka mi ju prosledi u elektroničkom obliku na omrcenl@gmail.com

 

Unapred hvala

Poštovani, molila bih da i meni pošaljete literaturu ako postoji,  na mail: touch_of_me@hotmail.com.
Unaprijed hvala.

Postovani, molim Vas, ako imate u elektronskoj formi ovu knjigu da mi posaljete na mail: milicar989@gmail.com ili bilo sta od literature vezano za aditive prisutne u hrani.

Unepred hvala!

Poštovani,

molila bih ako imate primjerak u elektronskom obliku, ili ikakvu literaturu vezano uz aditive, posebice u raznim vrstama sokova i bezalkoholnih napitaka, bila bih Vam jako zahvalna ako bi ih poslali na touch_of_me@hotmail.com

 

p.s. možda nekome pomogne link:  http://e-brojevi.udd.hr/e_brojevi.htm

 

Srdačno,

Anamarija

Postovani,

molim Vas, ako imate u elektronskoj formi ovu knjigu da mi posaljete na mail: tijanadidanovic94@gmail.com

ili bilo sta od literature vezano za aditive prisutne u hrani.

Pozdravljam Šandora i zahvaljujem na linku ali ako ipak neko ima sve u vidu neke e-brošure bio bi mu jako zahvalan Anđelko trkuljaandjelko@yahoo.com

Popis svih aditiva i njihovu dopuštenost u pojedinoj hrani možete naći na  http://eur-lex.europa.eu/homepage.html  UREDBA (EZ) br. 1333/2008 EUROPSKOG PARLAMENTA I VIJEĆA od 16. prosinca 2008. o prehrambenim aditivima – ima 336 stranica  http://eur-lex.europa.eu/legal-content/HR/TXT/PDF/?uri=CELEX:02008R1333-20161027&qid=1488999512589&from=HR

nadam se da može pomoći

pozdrav svima

 

Ako pise „potencijalno opasni aditivi“, kako to da su to reci straha i pitanje neznanja. Ko je napisao da su opasni. Veliki deo aditiva je danas u Americi najstrozije zabranjen. U Evropi takodje. Svakim danom se lista zabranjenih siri. Jeli to neznanje i strah ili su to u pitanju nova saznanja. Gomile novih naucnih studija su dokazale direktnu vezu izmedju koriscenja aditiva u hrani i najtezih bolesti U samom pojmu aditiva stoji da su to uglavnom ciste hemikalije potpuno strane nasoj prirodi i hrani koju koristimo. Oni nemaju apsolutno nikakvu biolosku vrednos, niti hranljivost, niti su lekoviti. Aditivi sluze samo da prikriju i kamufliraju ono sto su losi tehnolozi uradili. Dobar tehnolog ne koristi aditive, niti su dobroj tehnologiji oni potrebni. U tehnologiji hrane sam 40 godina i od moje vrsne profesorice sam naucio da prezirem aditive. Danas sve sto se radi moze se raditi bez aditiva. Zasto onda da ih koristimo i zasto se propagiraju na ovom sajtu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083,064-1941083

Mislim da je Milivoje dotakao suštinu problema. Ali, sa suprotne strane. Pitanje je postavljeno, samo nam odgovor fali. A odgovor je u nama, u našoj stručnosti, u našem (ne)znanju, u našoj (ne)spremnosti da priznamo gde nam je mesto na zamišljenoj lestvici sistema vrednosti – koja, uzgred rečeno već dvadesetak godina i ne postoji kod nas.

To su zapravo dva problema: problem globalizacije, kao proizvod nemilosrdne industrijalizacije u razvijenom Svetu, opet, po diktatu ekonomije. To vam je, kada prehrambeni artikal postane roba, čij put od proizvođača do potrošača je nepredvidiv, i često nepoznat. To je priča o megamarketima, o multinacionalnim kompanijama, o tehnologijama. Zlo, koje se retko čuje, da je društvo zakonima primorano da štiti potrošače, najčešće nelogičnim i neprimenjivim odredbama (čitaj: HCCP, Zakon o bezbednosti hrane i sl.), umesto da utiče na koren problema: svoriti uslove za proizvodnju i distribuciju zdrave hrane. To je prvi problem. Svetski problem, i glavni krivac je ekonomija. Tu za nas nema leka: u sirotinjskoj državi živeti po standardima razvijenih i uređenih je nemoguće. Ili prihvatite da jedete robu iz megamarketa sa glupim deklaracijama i nerazumnim E brojevima, ili gajite svoju hranu u prikućnoj bašti i dvorištima, kupujte sa sela u direktnom kontaktu sa seljacima.

Drugi problem je u korenu  prvog problema, ali i na repu tog procesa: stručnost proizvođača. Ko to zapravo proizvodi našu hranu, ko određuje postupke prerade, sastav, kontrolu kvaliteta, uslove distribucije, vek trajanja, itd. Tehnolog. (Po našoj terminologiji, u razvijenom Svetu, to je drugačije). A tehnologija je egzaktna nauka. Tehnolozi su inženjeri, koji primenjuju tehnologiju. I koliko god se mrštili naši „tehnolozi prehrambenci“, mi takve u industriji nemamo. Čast izuzecima. A tehnolog (i u prehrambenoj industriji), trebalo bi, služeći se žestokom bazom znanja hemije, fizike i naročito matematike (da ne nabrajam ostale prirodne nauke, jednako važne) da donosi trenutne odluke u procesu proizvodnje. Govoreći o hrani, osnovni parametar je sastav. Daklem, više komponenti učestvuje u proizvodu. I sve je to aditiv, pošto u neki materijal, koji je osnovni, dodajemo. Dali je neko probao nekad hleb bez soli? Problem počinje već u prihvatanju uprošćavanja neke tehnologije na „recepturu“. A većina naših tehnologa upravo to i radi. Tajni recepti i postupci za zaštićeni brend. Oponašanje modela gigantske industruje od strane sklepane manufakture. Da i ne pričamo o primitivnim metodama kopiranja nekih uspešnih robnih marki. Sve u svemu, ako je nekom zanatu predodređeno da dodaje aditive u hranu, to je svakako tehnolog. Ne zaboravite, da se neke supstance dodaju u procesni fluid iz razloga postizanja procesnih parametara (pH, viskozitet, stabilnost emulzije, bistrina itd.) bez namere da menja ukus ili hranjivost proizvoda. Samim tim, ja ništa loše ne vidim u E brojevima, to je samo kod supstance, koja je merenjem utvrđena da postoji u proizvodu. Ali u eri globalnih komunikacija (internet) naučite da čitate selektivno: tekst, koji piše o „potencijalno opasnim aditivima“, o „mnogim zabranjenim aditivima“ treba prihvatiti sa rezervom, i proveriti izvor informacija. O uticaju raznih aditiva na zdravlje/bolesti, o istraživanjima u medicini još više je potrebno predznanje i stručnost, i nikad ne bi trebalo da se ovakve parole nađu u (mahom žutoj) štampi. To je samo zloupotreba neznanja ili nedovoljne obrazovanosti običnog čoveka.

Konačno, slažem se sa g. Milivojem da na ovom forumu žalosno je da toliko pričamo o tome kako doći do E brojeva, ali mu je argumentacija neprihvatljiva. Za mene je čak i šokantno, da univerzitetski profesor uči svoje buduće inženjere da proizvodi hranu bez aditiva. Na ovom forumu bi trebalo da raspravljamo više o samim tehnološkim postupcima, o njihovoj primenjivosti kod nas, o iskustvu primene istih. A za to je potrebno malo više znanja, stručnosti, ali i (trenutno nepostojeći) sistem vrednosti u nas. Ali, šta je, tu je, ovo je prava slika gde smo i ko smo.

Izvinjavam se, ako sam nekog povredio, no čija košulja nije, neka je ne oblači.

[Autor]

Članci