Postovani Gospodine Sumicu ukoliko je moguce kao instruktor za HACCP pojasnite mi ovaj vid proizvodnje u mini mlekarama u Svjcarskoj ili Austriji nisam ulazio u detalje ,

http://www.youtube.com/watch?v=Tvl6JyYHuk8&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=iGF4FaMb03U&feature=fvw

 

a evidentno je reportaza iz 2009 i 2010 .Da li sam ja lud ili smo mi, luda nacija pa hocemo da budemo veci katolici od Pape.Evidentno se radi o malim proizvodjacima ,ali ne o proizvodnji za sebe vec za plasman na to visokosofisticirano zapadno trziste.Verovatno cu ovo pokrenuti i preko udruzenja preduzetnika jer  ogromni novci su kod nas otisli u implementaciju ovog standarda,a cini mi se da i kod njih to nije na ovom nivou koji je forsiran ovde i gde su mnogi zatvorili svoje proizvodnje prehrambenih proizvoda u malim pogonima.Ja kada sam ovo video kod njih ja sam se frapirao da li je moguce sta  se sve  trazilo od nasih preduzetnika.
Imam vrlo visoko iskustvo u prehrambenoj struci preko proizvodnje opreme za mlekarstvo jos od polovine 80 tih do kasnih 90 tih ,izmedju ostalog moji projekti su masine za pakovanje mleka u PE foliju proizvodjaca Eskod Kragujevac,Masine za vakumsko pakovanje sa termoformiranjem za pakovanje virsli,a kao vodja tima necu ostalo nabrajati.Ovo sam naveo samo kao kratak „pedigre“ a zadnjih 15godina  cime se bavim i sta konstruisem i proizvodim imate na youtubu kada ukucateSABRALKG.
Izvinjavam se na oduzetom vremenu,ali obzirom da sa visokim postovanjem pratim Vase napore da ovaj jedinstveni online casopis poprima svakog dana  u svakom pogledu sve vecu vrednost i kao jedinstveni tehnoloski informator ,a za neke i osnovni izvor prvog znanja i dopunjavanje vec postojeceg zeleo sam da ako je moguce od Vas dobijem neki odgovor po ovom pitanju,a ujedno malo i da vidimo ostala misljenja.da li se samo kod nas u Srbiji guse mali zarad velikih.Setimo se razbijali smo sisteme i pricali da treba da rade mali,sada veliki sistemi izlobirali da sa standardima uguse male.
STRUKO PODIGNIMO GLAVE IZ PESKA  I NE DOZVOLIMO DA NAM LAKOVANE CIPELE KROJE SUDBINU.

Svako dobro i sa srecom .
Lukovic Zoran mas.inz.,Kragujevac ,Srbija 

mail sabralkg@gmail.com    ili  sabralkg@beotel.net 

 

Prvo treba obratiti pažnju da se ovde radi o tradicionalnoj proizvodnji sira na selu.
Evo pokušaću da komentarišem ovaj prvi film. Na početku filma čovjek dolazi na biciklu. Obratite pažnju na uređenje dvorišta kuće. Zatim, pre početka rada vidi se da je majstor obukao belu kecelju i pere ruke u vreloj vodi do iznad lakata, a u kadru se vide i rukavice. Prostorija je obložena keramičkim pločicama.
Koristi se čvrsto gorivo, drva. Obratiti pažnju da ispod ložišta nema traga piljevine.
Prilikom zagrevanja vidi se da se temperatura prati termometrom.
Police za zrenje su čiste, uredne i bez tragova buđi. Majstori u rukavicama njeguju sir.
E sada samo uporedite sve ove detalje koje sam naveo sa situacijom na našem selu, svest našeg proizvođača sa svešću ovog majstora.
Razlike su zaista očigledne. Ne trebamo glorifikovati druge, ali ne treba ni da lažemo sebe da smo bolji nego što jesmo.

Problem je u glavama ljudi. U vaspitanju, u stanju svesti o dobrom i zlu. Problem je u sistemu vrednosti, koji je odavno srušen u ovoj državi, a ovih nekoliko godina haos kulminira. Ne vidim, da se išta menja na bolje, naprotiv: danas je prihvatljivo i normalno ono što je juče još bilo jeres, sramota. S druge strane država „trenira strogoću“. Da nije žalosno bilo bi smešno.

Bio sam u odabranoj grupi pre godinu dana, kao mali proizvođač (vina), u okviru projekta na temu direktna trgovina, koju je realizovala austrijska vlada u saradnji sa jednim našim univerzitetom i ministarstvom za poljoprivredu. Bili smo na studijskom putovanju u Austriji, gde su nam pokazali – ja bih rekao: – „kako treba ispravno i uspešno raditi, kao malo porodično gazdinjstvo, a što vi u Srbiji nikad nećete moći sprovesti, barem zasad“. Da gledamo kroz izlog, kako ljudi jedu sladoled u poslastičarnici.  Gore u brdima u ostavi porodične kuće domaćin je proizvodio kozji sir od neprokuvanog mleka, tradicionalnim postupkom, drvenim oruđem… Kada je mlada koleginica sa fakulteta  pitala: a HACCP? Domaćica se nasmešila i odgovorila: pa naravno, kad god imamo nešto sumnjivo, ili problem u proizvodnji, zovemo Institut, dolazi inženjer, i redovno rešavamo problem. A kontrola? – sledi pitanje.  Da, zovu telefonom barem dva puta godišnje, da li je sve u redu, ponekad se najave i obiđu nas, daju nam savete.

Da li vidite razliku u odnosu na našu HACCP praksu?

I nije samo HACCP. Pogledajte (novi) Zakon o Vinu. I celu ujdurmu u sprovođenju tog zakona. Nad kim? Samo 20% svih vinograda (pa i vina) je legalno. Nisu se vinogradari i vinari sakrili od zakona, nego obrnuto: država je donela diskriminativni zakon, zakon o industrijskoj proizvodnji vina – u državi koja nikad nije bila i neće ni biti značajna na tržištu industrijske proizvodnje vina. I to se uporno forsira, dok se oko nas u Evropi događa baš suprotno: institucionalno se pomažu najmanje vinarije, tradicionalni podrumi, jer je budućnost u malim, lokalno specifičnim vinima, a ne u masovnoj proizvodnji. Slovenija ima 40.000 registrovanih proizvođača vina, Mađarska 173.000. A koliko imamo mi? 100, 200? Navodno, registar vinara je javna baza podataka (tako kaže Zakon), ali do nje još nisam uspeo da dođem.

Tako da je valjda najbolje da pokrčimo naše vinograde (i one, koje smo besplatno sadili iz državne subvencije!), zatrpamo podrume, i prepustimo da nam vino prave oni, koji su uspeli da budu pod šeširom Zakona, (i imali svoj prvi milion evra za start – odnekud). Onda ćete imati sliku koju ja svakodnevno gledam u svom rodnom gradu, nekadašnjem industrijskomVelikom Bečkereku (Zrenjaninu): Pivara, Špiritana, IPOK (Skrobara), Šećerana, Fabrika tepiha, Jugoremedija…. industrijsko groblje pretvoreno u manipulativni prostor za pranje novca i egzistenciju siromašnih poluobrazovanih novobogataša.

Moram da ispravim svoj prethodni post. Bio sam preblag prema ovom švajcarskom proizvođaču. Ima tu mnogo detalja, koje sam previdio a koji su u najmanju ruku problematični.

@somogyi Potpuno se slažem sa vama. Prebrzo usvajamo zakone da bi se uskladili sa EU.

Nećemo komentarisati one prljave nokte na početku, omalterisane zidove ili ručno mešanje do lakata. Ako onom što sipa mleko nije upala koja dlaka, ovom sa ruku jeste sigurno. Plavi su, pa se neće primetiti u siru.

Prvo nasecka sir, razne vrste, pa uzme metalni novac da naplati, a onda lepo obriše ruke o pantalone.

Ali vode liste, pa su u sistemu HACCP-a…

Pozdrav svima…

[Autor]

Članci