Interesuje me kako je moguce da je hleb koji je mesila moja prambaba pocetkom proslog veka mogao da stoji i 7 dana dok se ne pojede a danas vec posle tri dana ubudjavi?

Da li moze da se kupi ova knjiga? Odg na jovic_neca@yahoo.com

Postovana Dunja danasnji hleb je pun aditiva i priprema se na razlicitim pecima : od etazne peci do obicnih pecnica! Vasa prabaka je pripremala sa domacim kvascem i pekla ga je u furunama zagrevanim sa drvima , sam proces je trajao od 4 sata ,pa do ceo jedan dan, ako je pripremala i kvasac. pri pecenju hleba u furunama na temperaturi od 200-250 stepeni hleb gubi dosta vode i samim tim nije podlozan budjenju! Tako zvano isusivanje hleba , jer se pece zavisno od kilaze ,ali da uzmemo za primer da je testo tesko oko 600 gr, kakav danas pravimo , minimum 25 minuta! on pripecenju izgubi od 50 do 60 gr vode, te tako tezi 550 gr pecen! Dodatno gubi gramazu pri hladjenju! Mi imamo porodicnu pekaru u Sapcu koja se bavi pravljenjem hleba na stari nacin , bez trunke dodatog aditiva u turskim pecima se pece na drva! pozdrav!

Dunja,

Vasa prambaba i moja prababa su nekako zivele u isto vreme i pravile su dobar hleb. Nije tacno da je to zaboravljeno i da i danas nebi mogao da se pravi tako dobar hleb. Nevolja je sto danas postoje sasvim drugaciji interesi. Prvo, kupci zele uvek mekan i svez hleb; neznam odakle im to, ali je naopako. Drugo, pekari hoce da sto vise zarade i zato prave hleb sa dosta lose vezane vode, ali postize vecu tezinu i tu je njihova zarada. Da nevolja bude jos veca; svi hoce jevtin hleb. Tako se zatvara los krug. Gde je resenje? Da kupci hoce prvenstveno dobar i zdrav hleb i da su spremni da ga adekvatno plate. Hleb ne moze i ne sme biti jevtin. Jos od doba komunizma, a pogotovu danas hlebom se kupuje socijani mir. Znate one: „nek samo ima leba, a uz leba sta bude“. Sa takvom praksom treba prekinuti. Kako sam ja to resio? Kupujem iskljucivo dobar i zdrav hleb malih tezina. Za jedan takav hleb mogao bih kupiti dzak standardnih hlebova. Ovo nije da se ja razbacujem parama, vec racionalno trosim svoj novac. Sta rade oni koji su kupili jevtin hleb pa se ubudjavi. Verovatno ga ne jedu, vec ga daju stoci ili ga bacaju. U svakom slucaju rade losu stvar. Od hleba koji ja kupim ne baca se ni mrvica. Menjajmo svoj nacin razmisljanja i sovje navike. Proizvodjacima savetujem da iskljucivo prave dobar hleb i nek kosta onoliko koliko treba. Siguran sam da ekonomski nece gore proci nego ako „udovoljavaju“ musterijama. 

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

[Autor]

Članci