Imam halu od 125 m2 sa 6m visine i jednu halu od 45m2 8km od indjije , 4km od auto puta Beograd – Novi sad ali mi je potrebna dobra ideja ili poslovni partner

Da li ste zainteresovani da iznajmite nekom vecu halu? ako jeste, koja bi cena bila na mesecnom nivou?

Pa jesam zainteresovan a cena bi trebalo da bude povoljna za obe strane. Malo zavisi I od toga cime bi se bavili a ja sam orjentaciono stavio cenu od 300 evra

Branislave,

imate lep poslovni prostor izmedju dva velika grada. Zasto to izdajete. Pocnite sami da se bavite proizvodnjom prehrambenih proizvoda. Trziste vam je pred vratima; takodje i izvor sirovina. Pocnite da preradjujete paradajz ili da radite vocne nadeve… Ideja ima mnogo.

Pozdrav.

Milivoje

Gospodine Milivoje !

 

Ja sam proletos sve ovo kupio. Tako reći do juče sam bio stanovnik grada I neznam puno o preradi poljoprivrednih proizvoda a svi problem se svode na isto.

1. treba imati znanje I ideje

2. potrebne su finansije

Ja vas pozivam da ako želite dodjete da se upoznamo a možete mi se I javiti na telefon 069 197 44 32 ali radnim danima bi bilo požečlno posle 17 sati. pozdrav !

Imam ja sve šta se tiče proizv odnje  prirodnih sokova za Vas ako ste zainteresirani Javite se na
na E-mail: rbzd2012@gmail.com   Dat ću Vam to u pola cijene, jer sam u godinama i pred penzijom sam. Sve je na mjestu posloženo i može se isprobati na licu mjesta. Nekoliko strojeva tj. oko 70% su novi a neki su ko novi u izvrsnom stanju i sve je u ispravnom stanju ( moderna tehnologija ).
1. Centrifugalni uređaj za pranje i mljevenje sa senzorom WA-LC 2000kg/h   VORAN
2. Presa za presanje voća EBP 500/ 700kg/h   VORAN
3. Filter grbi DN25 VORAN
4. Posuda za prikupljanje soka  orginal voran 65l sa automatskom pumpom za istakanje u bačvu VORAN
5. Pasterizator sa novim Lamborginijem na lož ulje kapaciteta do 470 litara na sat
6. Kompresor od 500l  11bari
7. Filter VELO 3m2 (za filtraciju )
8  Punilica i Čepilica automatska ( blok )
9. Etiketirka automatska
10.  Tunel za pakiranje automatski
sve navedeno ima svoje priključke i međusobno povezani.
Kad sam rekao da dajem u pola cijene, onda sam rekao cijena je 57700 Evra, + vaš PDV,dao sam Vam na uvid da ispitate stvarne cijene.  Pozdrav !    inf  rbzd2012@gmail.com

Imam puno ideja i sam sam dosta probao. Jedan predlog je; zasto se nebi uslo u program proizvodnje hrane za populaciju koja ne jede zivotinjsku hranu. Danas ima puno takvih konzumenata a bice ih sve vise i vise. Zivotinska hrana je vec odavno bez ukusa, a u poslednje vreme je veoma stetna, jer sadrzi u sebi teske metale, antibiotike, hormone, pesticide, a o drugim aditivima da i ne govorimo. Recimo raditi veoma popularni Cheese-cake, ali veganski.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Milivoje, ako ste voljni, podelite još neke ideje za pokretanje biznisa. Ja lično imam zvanje tehnologa, ali ne i iskustvo u proizvodnji hrane. Ne mogu izmisliti toplu vodu, ali nemam ideju šta bi bilo iole perspektivno započeti. Evo upravo gledam proizvodnju voćnih nadeva kao predlog koji mi se dopada. Ima previše firmi koje se time bave, ili ja ne gledam na konkurenciju iz pravog ugla. Kad mi kažu lako je tebi, ima toliko mogućnosti u proizvodnji hrane, ne bude mi dobro. Da krenemo od ideje, pa onda i konsultacije.

Evo jedna ideja: Proizvoditi kornete za sladolede i kremove. Potraznja je jako velika, a ulaganja su mala. Potrebe za takvim artiklom bice sve vede i vece. Mogu se prodavati proizvodjacima i prodavcima sladoleda, a i u marketima za individualnu potrebu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 064-1941083

Postovanje svima, nadovezujem se na temu od pre par godina, koju je gospodin Milivoje Jovic uspesno aktivirao svojim predlogom od pre par dana, a koji podrzavam 100%.

Da se predstavim – Moje ime je Sinisa Tatic, privatnik sam vise od 30 godina u raznim proizvodnim, trgovinskim i usluznim delatnostima, a vegan sam poslednjih 6 godina.

Sam sam imao nameru da pokrenem biznis sa preradom biljne hrane jer:

1) To je eticki i moralno ispravna hrana za ciju proizvodnju nije ekspoatisano, zlostavljano i na kraju ubijeno ni jedno svesno zivo bice. Takvom hranom covek ne hrani samo telo, nego i dusu, jer sustina svakog od nas je dobrota, milost, ljubav, pa se covekova dusa buni kad podlegnemo nasem egu i prezderavamo se mrtvim delovim tela ili izlucevinama drugih svesnih, osecajnih, inteligentnih Bozjih bica. Nazalost nase duse su suptilne, i ego ih skoro uvek nadjaca.

2) To je eko friendly hrana buducnosti, jer:

      – danasnje stocarstvo doprinosi globalnom zagrevanju i unistenju planete vise nego sva prevozna sredsta           koja su danas u upotrebi na Zemlji (svi automobili, kamioni, brodovi, avioni, traktori, motorcikli zajedno) 

      – Hrana koja se danas proizvodi u svetu ide 80% za ishranu stoke, a samo 20% za ishranu ljudi. Kada bi                        se svi ljudi okrenuli biljnoj ishrani, ne bi vise bilo gladi u svetu i planeta bi mogla da nahrani mnogo vecu            popuaciju ljudi nego sto imamo danas (taj rast ce verovatno doneti buducnost, bez obzira sto jedna                    struja zagovara smanjenje sadasnje populacije)

      – Stocarstvo i usevi koji se koriste za njihovu ishranu danas zauzimaju najvece povrsine kopna na zemlji,              krce se sume, unistavaju stanista divljih zivotinja, koja vremenom izumiru, remeti biodiverzitet, itd

       -Stocarstvo I proizvodnja „hrane“ zivotinjskog porekla ima za efekat nadesetine puta vecu potrosnju vode u         odnosu na proizvodnju hrane biljnog porekla (za proizvodnju iste kolicine kalorija, proteina, masti…)

3) Hrana biljnog porekla je apsolutno najzdravija i najprirodnija hrana, i covek je evolucijski stasavao uz nju te su njegovi sistemi za zvakanje, varenje itd prilagodjeni takvoj hrani a ne “hrani” zivotinjskog porekla. Biljna hrana je puna nutrijenata, za razliku od “hrane” zivotinjskog porekla, koja je puna hormona, antibiotika… Kao primer koliko je ova hrana dominantna, njome se hrane najveci I najbogatiji individualni spotisti na svetu, koji iza sebe imaju timove nutricionista (Novak Djokovic i njegova porodica, Serena Wiliams, Luis Hamilton, itd)

4) Sve je veca populacija vegana, vegetarijanaca, vernika koji poste, kao i drugih ljudi koji jos nisu presli na stoprocentnu biljnu ishranu, ali  sve vise ukljucuju ovu hranu u svoju ishranu.

5) Ponuda je bukvalno nikakva, postoji ogroman prostor na trzistu za plasma proizvoda, kako u zemlji tako I van nje.

6) Zbog ovakvog odnosa ponude i traznje, marze su ogromne i cene biljne hrane koje bi trebalo da budu mnogo nize od ekvivalenata zivotinjskog porekla, su danas mnogo visoke, tako da tu postoji mogucnost koriscenja politike cene u trzisnoj utakmici u buducnosti. Kalkulacije govore sve.

7) Ovo je hrana i industrija koja dozivljava najveci rast u poslednjih 10 godina u svetu, za razliku od “hrane” zivotinjskog porekla, stocarstva, mlekarstva, itd, koje su u konstantnom padu, sa smanjenim profitima, a indikativno je da najveci maloprodajni lanci u svetu kao i najveci proizvodjaci hrane zivotinjskog porekla kao i preradjivaci (mleko i meso ) sve vise ukljucuju u svoj asortiman biljne analoge mleku i mlecnim proizvodima, kao I mesu i mesnim preradjevinama). Veliki globalni lanci.brze hrane, kao iI konstantno rastuci broj restorana, sve vise obogacuju svoje asortimane biljnom hranom (MC Donalds, KFC, itd), sluzeci biljne burgere i biljna “krilca”, i ostalu ponudu biljnih analogaiI druge biljne hrane.
8) Proizvodnja bi obuhvatala:
– Plant based (biljnu) mlekaru (ovseno, kokosovo, pirincano, bademovo, lesnikovo, sojino, od indijskih oraha, suncekrotovo, itd mleko, jogurti, vocni jogurti, krem sirevi – namazi, beli sirevi, polutvrdi, tvrdi, zreli i budjavi sirevi, pavlaka, itd. Asortiman je isti kao u klasicnim mlekarama, samo se umesto kravljeg mleka kao ulazne sirovine, koriste biljna mleka. Od nusproizvoda (pulpe koja ostaje prave se razni proizvodi (proteini, brasna, kolaci, peciva, keks, burgeri, itd.
– Proizvodnja humusa i drugih vrsta biljnih namaza od povrca, kao I namaza (krema) od orasastih plodova i urmi
– Hladno cedjena ulja od orasastih plodova, golice, lana, konoplje, suncokreta, susama, itd
– Biljno meso (sejtan, tempeh, burgeir, virsle, kobasice…)
– Suseni program (paradajz i ostalo povrce, razno suseno voce, kao i proizvodnja cajeva od voca i ostataka od proizvodnje sokova)
– hladno cedjeni pasterizovani sokovi od voca i povrca, komplementarna proizvodnja su namazi na bazi voca (bez dodatog secera) i povrca, vocno sirce, itd
– Uljana sacma za ishranu zivotinja
– Uljni talog od cedjenog ulja, kao super hrana za zivotinje
– Pakovanje praskastih i zrnastih proizvoda
9) dostupnost sirovina
10) Uz postojeci rast cena goriva, otvara se mogucnost pravljenja jeftinog biodizela za svoje potrebe i zadovoljavanje potreba za distributivnu mrezu, a u cilju smanjenja troskova transporta
11)  Dostupnost kvalitetnog digitalnog i analognog marketinga uz lako identifikovanje ciljnih grupa

Zasto to nisam pokrenuo sam?
1)      Zdravstveno stanje (9 godina sa metastatskim karcinomom) i godine zivota (59), koje mi ogranicavaju veliki operativni angazman, koji je neophodan dok se stvari ne razviju, prosire, standardizuju…
2)      Ne posedovanje finansijskih sredstva za sveobuhvatni asortiman (oprema, masine, proctor, sirovine) tako da bih bio prinudjen da radim razvojni program, pocevsi sa manjim asortimanom i obimom proizvodnje, pa polako da sirim lepezu proizvoda, odnosno da nadjem partnera koji deli istu ideju
3)      Nedostatak na trzistu (ili moje nepoznavanje istih) posvecenih, iskusnih tehnologa, voljnih da odstupe od standarnde proizvodnje “hrane” od zivotinjskih proizvoda i spremnih da istrazuju i ucestvuju u ovakvoj ideji sa biljnim proizvodima
4)      Nedostatak proizvodnog prostora za ovakvu proizvodnju (proizvodna hala, magacini repromaterijala i gotovih proizvoda…). Mogucnost rentiranja ne daje najbolju osnovu za razvoj i dugorocnu sigurnost prostora.
5)      Imam svoj razradjeni biznis u drugoj sferi, koji mi omogucava normalan zivot (sto bi nas narod rekao – ne zapinje mi J)
6)      Nedostatak pouzdanog partnera za ovaj posao
 
I za kraj:
–          Ko prvi uskoci u ovaj voz, imace ogromne prednosti prilikom sirenja trzista i zauzimanja market share-a, kako u Srbiji i regionu, tako i sire na globalnom nivou.
–          Legislativna politika i subvencije su suportativni za ovaj program (predlog Zelene stranke u EU prilikom donosenja poslednjeg Budzeta EU, da se u narednih 5 godina 50 % hrane zivotinjskog porekla zameni biljnim analogima i hranom biljnog porekla, uz subvencije planirane u Budzetu za ovakve transformacije proizvodnje, nije prosao “za dlaku” ovog puta, ali je sigurno da je to indikator svesti politickih i ekoloskih struktura, te osnova buduce odrzive politike na ovim poljima.

Otvoren za dalju diskusiju I predloge,
Srdacan pozdrav,
Sinisa

Citam predloge I zaista su odlicni, Ali bih dodao I moje vidjenje. Smattam da ogroman broj privatnika brzo potrosi ulozena sredstva I propadne. Najcesci je razlog sto se zalete u hale, pogone, masine, sirovine, a ne shvatajuci da to nista ne vredi ako nemaju kvalitetan proizvod, prihvatljivu cenu, jaku distribuciju I MARKETING.

Tehnolozi su po prirodi proizvodjaci I ne razumeju dobro sta sve znaci trziste, plasman, rabati, izvoz I slicno. Umesto masina ja bih novac ulozio u nabavku sirovina, Lep dizajn, jednostavnu pakericu , I mnogo vise novca u razvoj brenda, distribuciju I MARKETING. Marketing namerno pisem velikom slivima jer je on najskuplji.

Kada napravite svoj brend, Koji je prepoznatljiv I prodaje se, onda oprezno ulazite u proizvodne masine za najtrazenije proizvode.

Ovako krecete malim, ali sigurnim koracima. Nema megalomanije I besmislenog ulaganja velikih para u proizvod koji nikome ne treba, loseg je dizajna I nije prepoznat na trzistu.

Jedan gdin gore nudi sjajne masine za sokove, za prihvatljivu novac. Odmah bih kupio te masine, Ali da pre toga imam makar 3 soka koji mi druga firma pravi, pod mojim brendom, I da imam dobru prodaju I da su sokovi prepoznati I trazeni.

Nadam se da ste razumeli.

Pisem kao dugogodisnji privatnik, dipl. Ekonomista (marketing), koji je krenuo u biznis sa 80 eur (bukvalno). Nikada nisam uzeo kredit od banke I imam firmu koja je 4 godine za redom medju top 150 firmi u Srbiji po bonitetu. Sve gore sam vam napisao iz licnog iskustvo I najbolje namere.

 

Srecno

Poštovani, godine smo proveli u Francuskoj. Danas smo vezani sa institutima za organsku kozmetiku. Razvili smo organsku kozmetiku sa sirovina koje su sertifikovano. Tri puta smo bili prisutni na forumu organske hrane i kozmetike u Selenci i jednu godinu na poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Gdje smo dobili prostor od privredne komore Vojvodine za izlaganje naših proizvoda. Ogromna zainteresovanost je bila. Naš cilj je bio da razvijemo brend koji je po kvalitetu ravan najboljim svjeskim proizvodima i što smo uspjeli. To znaju naši kupci. Došli smo do jedne faze gdje nam je potrebna laboratorija za rad. Potrebne su nam finansije. O nama možete da nađete dosta na našem INSTAGRAM biotouchplus.

Pozdrav!

Zoran Dajovic

061 241 00 30

Želim da pokrenem posao sa grčkim krofnicama. Živim u delu grada gde ima lokala sa sladoledom, palačinkama (u okviru ponekog fast food-a), ali ovoga nema. Dve škole, nekoliko dečijih igrališta, pijaca u blizini. Mislim da ima dovoljno uslova za ovako nešto. Želim pre svega da čujem mišljenje forumaša o samoj ideji, ali i neki savet kako početi? Želja mi je da krenem sa komplet opremom, mašina je oko 2500 eura…  Jeste da nije u pitanju opcija zdrave hrane, ali još uvek nemam hrabrosti da poradim na takvim idejama. A postoje i čekaju svojih pet minuta :) Svaki savet bi mi dobrodošao… tehnologa, ekonomiste, bilo koje struke na kraju krajeva. Hvala unapred.

Zdravo, Jelena,

Vidim da se već duže vremena zanimate za pokretanje nekog posla.

Prvo definišite da li želite samo proizvodnju i prodaju “ na veliko“, ili želite malu proizvodnju sa direktnom prodajom, kao što Vam je ideja za grčke krofnice.

Onda odredite šta bi to bilo. Tipa, nećete preradu mesa, mleka, već želite konditorstvo, slatkiše. Morate biti originalni i ponuditi nešto što nema svako, mada je stvarno danas teško izmisliti toplu vodu. Trendovi idu na sve strane. Najpre su bili aktuelni klasični slavski kolači, onda se vraćaju starinski slatkiši tipa vanilica, suvi kolači. Tu su i slatki stolovi sa popsima, slajsisi, fondani. I ako uradite nešto što i ostali, dajte svoj lični pečat tome, bar po nekom detalju budite drugačiji. Nemojte se bazirati samo na jednom proizvodu, već uradite još nešto srodno, što se može uraditi na opremi i sa alatima koje već imate. Zatim, možete kasnije ubaciti tu i neke proizvode za prodaju od drugih proizvođača, napraviti širi asortiman. Ulaganje u bilo koju proizvodnju je beskonačno, kao “ rupa bez dna“.

Tehnolog sam već 27 godina u konditorstvu, u fabrikama, kao i u manjim proizvodnjama kao konsultant. Od jednog proizvoda se doradama može napraviti još jedan ili dva, mogućnosti su razne. I još nešto- proizvodnja hrane u bilo kojoj varijanti je ozbiljan posao.

 

Hvala Vam Mirjana puno. Ovih krofnica gotovo da nema kod nas i zato je odluka pala na njih. Bila bi to direktna prodaja uz sokove i kafe. Nije topla voda, ali je dovoljno drugačije od ostalih poslastica. Razlozi za i protiv se još uvek smenjuju i nesigurnost je prisutna jer bi to bio ulazak u preduzetničke vode. Zato hvala unapred za svaki savet.

Evo raspitah se malo detaljnije kako moja zamisao izgleda u praksi. Sa finansijske strane, samo otvaranje i minimalni mesečni troškovi su preterani. Lokal sa troškovima, plate, doprinosi, knjigovođa, provizija banke, kasa, sanitarna knjižica, zaštita na radu… Plus kazne koje su na izvolite, jer uvek ima nešto što može da fali… A meni bezbednost hrane bila na prvom mestu. :) Mogu misliti kako je pokrenuti veći posao!

Jelena, vidim da su Vas previse ustrasili i dali Vam nesigurnost. Ja to sve gledam drugacije. Sada cu da Vam prepricam jedno staro pravilo, koje sigurno funkcionise. Ono kaze da nikada ne gledajte i ne slusate negativce i one koji su propali. Kod njih „objektivno“ sve ne valje i sve ne moze. Okrenite se oko sebe i gledajte one koji su uspeli. Vidite sta oni rade i kako rade. Tada i Vi pocnite da radite kao oni, samo malo bolje. Eto tako se uspeva. I ne zaboravite da su teskoce, problemi i padovi sastavni deo uspeha.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

[Autor]

Članci