Pa ne bas lazi…ali definitivno nedovoljno informacija o aditivima a za takvo stanje je, po meni, pre svega kriv taj „Pravilnik o deklarisanju i označavanju upakovanih namirnica“ koji u odeljku III Sadrzina deklaracije, članu 13 kaze sledece:“Aditivi se označavaju na deklaraciji navođenjem kategorije i naziva aditiva ili njegovog E broja…“
Ono sto mene zbunjuje i brine je upravo to „ili“ i cvrsto verujem da tu treba da stoji „i“ iz prostog razloga sto nisu svi diplomirani hemicari, nutricionisti ili mikrobiolozi ali cak i dete u vrticu moze da zapamti koja su to najopasnija „slova E“ i da te proizvode makar izbegava.
Najbolji primer je margarin „Dobro jutro“, jos uvek ponegde (obicno kao cinija za saksijice sa cvecem) moze da se nadje stara kutija tog margarina na kojoj je kompletan arsenal aditiva bio obelezen E-ovima. I tako je bilo, sve dok pre par godina i nasem narodu neko nije otvorio oci i objasnio koje opasnosti vrebaju iza slova E a Zakonodavac slucajno ili namerno sa jednim „ili“ pomogao proizvodjacima i uvoznicima hrane da svesno izbegavaju stavljanje E-ova na amblazu. Pa tako sad mozete jezik da polomite citajuci naglas sta ima u kutiji margarina a da nemate pojma sta ste procitali dok se ne uhvatite interneta pa polako krenete da prekucavate i prevodite sadrzaj deklaracije u jednostavne i lako prepoznatljive E-ove…
I tako to traje vec nekoliko godina, ona E-vropa nam je te E-ove donela i ostavila, oni svoj narod E-dukuju i stite a kod nas…

Ili oznaka na suncokretovom ulju: „Bez holesterola“

A „sugarfree“…Sta su onda sorbitol,ksilitol,manitol,aspartam…Sorbitol je viševalentni alkohol. Prirodni je SECER, ima energetsku vrednost, pa se ne preporučuje pri dijetetskoj ishrani, ali je veoma pogodan kod korekcije ukusa proizvoda namenjenih dijabetičarima jer ne zahteva insulin. Uz još neke prirodne zaslađivače, kao što su manitol, ksilitol i aspartam sve se češće primenjuje u prehrambenoj industriji.
FENILALANIN je jedan od sastojaka aspartama, zaslađivač koji se često koristi u ishrani i prehrambrenoj industriji (naročito je jedan od glavnih sastojaka gaziranih napitaka kao i glavni sastojak ZVAKACE GUME). Usled fenilketonurije, proizvodi koji sadrže aspartam, u SAD moraju da imaju nalepnicu upozorenja kojim se potrošač obaveštava o prisustvu fenilalanina.Prevelika količina fenilalanina pretvara amino kiselinu u neurotoksin i kao takav može da dovede neurone do probuđenoh stanja, koji kao takvi mogu voditi do ćelijske smrti. Poremećaji u ponašanju kao i emotivni poremećaji mogu biti takođe uzrok akumulacije fenilalanina. Deca vec u vrticu zvacu zvake, a roditelji „ponosni“ jer im deca vode racuna o higijeni usta i zuba, zvacuci zvake posle obroka.

Malo preterujete…gotovo svi proizvodjaci u deklaracijama naglasavaju prisustvo alergena ili supstanci sa negativnim efektima. Na zvakama postoji obavestenje o tome koliko ih je preporucljivo koristiti dnevno,preko toga moze vas iznenaditi laksativno dejstvo…isto ce vas zadesiti i ako preterate sa Coca Colom ili sampitama u lokalnoj poslasticarnici. Sto se tice E – brojeva najcesce se sirovine deklarisu pomocu njih da bi se ustedelo na prostoru na ambalazi. Manje mesta zauzima neki E nego npr. natrijum metabisulfit pa ostaje vise mesta za reklamu ili neku grafiku…Nalepnice upozorenja su super stvar mada mislim da se i tu domaci proizvodjaci popravljaju.

Kada spominjete fenilalanin bitno je napomenuti da on postoji u prirodnom obliku u mesu i kao takav nije štetan, ali ovaj o kome vi govorite je laboratorijski sintetisan i kao takav predstavlja opasnost koju ste naveli i tu se slažem sa vama.
Mislim da problem današnjih proizvođača prehrambenih proizvoda leži u želji za što bržim profitom i da zbog toga prenebegavaju zdravlje svoje nacije, isto tako opšta populacija je loše edukovana o svojstvu nekih ingredienata ali kada bi imali pošten odnos potrpšač – proizvođač oni i ne bi trebali da se pitaju šta koje slovo u prefiksu i sl. znači. Naša je odgovornost kao ljudi koji se bave proizvodnjom hrane da pazimo šta potrošačima na tanjiru „serviramo“.

Sve cesce se suocavamo sa ovakvim problemima oko nefer oznacavanja proizvoda najrazlicitije vrste.
Drzava mora stvoriti uslove da se to najstrozije kaznjava.

Koja država?

…pa os, na sve to, slova, fonta 0,5…mislim da bi zakonom trebalo uvesti da na svakih npm. 50 m2 trgovačkog prostora stoji jedna lupa (20x) za čitanje teksta…ta „foluška“ sa deklaracijom koju ni jasna šekarić ne može pročitati meni je idiotska…ili da negdje stoje deklaracije po grupama proizvoda, koje su čitljive…

Ako netko želi mogu mu poslati kratku tablicu sa E-brojevima, na kojoj su brojevi naznačeni sa određenom bojom, u zavisnosti od njegove štetnosti za ljudsko zdravlje. Ukoliko ste zainteresirani zahtjeve šaljite na e-mail: illumi.nata@yahoo.com
Vaš zahtjev bi trebao biti ispunjen najkasnije za 7 dana, pošto ga još nemam u PDF verziji, ali potrudiću se da vam ga uradim, pa ga po mom slanju može još netko proslijediti nekom. Mislim ako želite, vaša stvar. Mislim da bi bilo korisno da se barem zna koje namirnice ne treba konzumirati, ili ne tako često, budući da današnja industrija jednostavno nepostoji bez E-brojeva ili aditiva.

Savet

Batalite se svega sto je iz  ,,famozne ,, Eevropske unije . Pokusajte  da  se hranite  zdravo  i ne preterujte sa proizvodima  za koje  neznate poreklo. Deklaracija i raznorazni kodovi na proizvodu su nebitni. Nema tu nikakave kontrole . To samo pricaju.

Pozdrav Nenad

Ne bih mogao da se do kraja složim sa gospodinom Nenadom da tu nema ama baš nikakve kontrole! Što se problematike aditiva i njihove primene tiče preporučio bih knjigu koja može da se smatra i udžbenikom, od 2 autorke iz Hrvatske. One su Ivana Vinković – Vrček i Dada Lerotić a knjiga se zove „Aditivi u hrani – vodič kroz E – brojeve“ gde su pobrojani svi važniji aditivi po grupama, koji se najčešće koriste u prehrambenoj industriji; Po meni, trenuno najbolja edicija u regionu koja se bavi ovim problemom; Ako je neko zainteresovan za ovu knjigu preporučujem predstojeći beogradski međunarodni Sajam knjiga i štand „Školske knjige“ gde se može sa velikom sigurnošću pronaći ovo izdanje; Sajam knjiga u Beogradu je zadnje sedmice u oktobru, po tradiciji; Pozdrav Damnjan

[Autor]

Članci