Autori studenti tehnologije konzervisane hrane:
Mirjana Milovanović
Zvonimir Đurčjanski

Med je slatka, aromatična, gusta tečnost koju proizvode medonosne pčele iz cvetnog nektara, medne rose sa lišća četinara i listopadnog drveća, slatkih materija koje izlučuju sitni insekti ili od slatkog soka plodova nekih biljaka. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju posebne žlezde smeštene u cvetu, a ponekad i van cveta biljke. Žlezde koje luče nektar nazivaju se nektarije. Nektar je rastvor šećera u vodi zajedno sa manjim količinama mineralnih materija, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje će kasnije obezbediti medu karakterističan miris, ukus i boju. Količina izlučenog nektara varira u zavisnosti od vrste biljke, njene bujnosti i uslova sredine kao što su padavine, temperatura, količina svetlosti, nadmorska visina, tip zemljišta i prisustvo minerala. Da bi nektar bio izlučen biljne ćelije moraju da nabubre i da time slatke materije rastvorene u vodi izvrše jak pritisak na zidove nektarija. Pošto zidovi ćelija ne mogu odoleti tom pritisku slatka lučevina se pojavljuje na površini ćelijskih opni u vidu minijaturnih kapljica koje se stapaju sa kapljicama iz susednih ćelija i tako formiraju veće kapljice. Pod uticajem spoljne temperature i drugih faktora nektar gubi deo vode tako da se koncentracija šećera povećava. Količina šećera u nektaru kreće se od 20 do 55 procenata. Hladna kiša sa iznenadnim padom temperature dovodi do prekida lučenja nektara. Pad temperature od nekih 10°C privremeno zaustavlja pretvaranje skroba unutar biljke u šećer, u prvom redu u saharozu koja je glavni sastojak nektara. Da bi se nektar pretvorio u med prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da bi se izbegla fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Proizvodi nektarija menjaju enzime, koji se onda dodaju u nektar i kao takvi pretvaraju saharozu u glukozu i fruktozu. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektara meda koji je smešten u zapečaćenom voštanom saću. Med zapečaćen u voštano saće smatra se higijenski ispravnim proizvodom i zato se kaže da je med u saću ¨čista tečnost¨, a njegovo skladištenje predstavlja model higijenske zaštite hrane.

HEMIJSKI SASTAV MEDA

Med je mešavina šećera, vode i drugih sastojaka. Sastav meda je prikazan u sledećoj tabeli:
Voda…………………………………………… 17,2%
Fruktoza………………………………………. oko 38,19%
Dekstroza……………………………………. oko 31,28%
Saharoza…………………………………….. oko 1,31%
Maltoza……………………………………….. oko 7,31%
Viši šećeri …………………………………… 1,50%
Pepeo ………………………………………… 0,169%
Azot …………………………………………… 0,04%

Med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije uz određene fermente su prirodni konzervansi meda. Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Med sadrži dosta vitamina, a u 100 g meda nalazi se:
Vitamin B1 oko 5 mg
Vitamin B2 oko 40 mg
Vitamin B3 oko 0,5 mg
Vitamin B6 oko 10 mg
Vitamin C oko 10 mg

Glavni sastojci meda su šećeri, od kojih su najznačajniji fruktoza, glukoza i saharoza, dok na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med sadrži visok procenat prostih šećera, pa se zato i može brzo apsorbovati u organizmu. Viših šećera ima oko 1,5%, a vode u medu ima oko 20%. 0,57% meda čine kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Med sadrži i mineralne materije: gvožđe, mangan, bakar, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum. Iako ih ima u malim količinama, svaki mineral pojedinačno je od značajnog uticaja na poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Prisustvo kalijuma i natrijuma omogućava normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. U medu se nalaze i mikroelementi od kojih se većina nalazi i u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelemenata koji se nalaze u krvi, 22 sadrži med. Nedostatkom nekih od ovih elemenata narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i povrću, ali med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih materija potrebnih za čovekov krvotok i zbog toga se unošenjem meda, čak i u malim količinama, postižu izvanredni rezultati. U medu se nalaze i enzimi, invertaza, dijastaza, katalaza i fosfataza, ali u malim količinama. Pomoću invertaze pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu, koje čine glavne sastojke meda. U medu se nalazi i inhibin koji ima antibakterijska svojstva. Pored nabrojanih vitamina nalaze se folna i patotenska kiselina. U medu ima i nešto tanina, dok se u šumskom medu može naći znatna količina acetilholina. Treba napomenuti da hemijski sastav meda varira i zavisi od mnogo faktora.

KRISTALIZACIJA MEDA

Kristalizacija meda je prirodan fizičko-hemijski proces pri kome se svojstva meda ne menjaju i med zadržava sve lekovite i hranljive osobine. Kristalizacija najčešće zavisi od odnosa grožđanog i voćnog šećera kao i od temperature pri kojoj se med čuva, vrste meda i načina čuvanja. Prezasićenost rastvora izaziva kristalizaciju. Ukoliko je u medu sadržaj glukoze viši, tada glukoza počinje spontano da se izdvaja iz prezasićenog rastvora, gubi vodu uzimajući oblik kristala, čvrstog tela pravilne strukture. Kristalna forma rešetke učvršćuje ostale sastojke meda u rastvoru čineći polučvrsto stanje. Prezasićenost rastvora se javlja zato što je u medu mnogo više šećera, više od 70% u odnosu na vodu koje ima manje od 20%. Prirodni med će se posle istresanja iz saća ranije ili kasnije ukristalisati ili drugačije nazvano ušećeriti. To je sasvim normalna osobina prirodnog meda i pri tom procesu med ne gubi ništa od svojih osobina ili vrednosti. Postoje neke vrste meda koje se teže kristališu, a ima i takvih koji se još u saću mogu ukristalisati. Ukristalisan med se može lako vratiti u tečno stanje zagrevanjem, ali treba imati u vidu da med ne podnosi visoke temperature. Postupak vraćanja meda u tečno stanje se naziva dekristalizacija meda. Zagrevanjem na visokim temperaturama med gubi svoja prirodna svojstva i zato je maksimalna temperatura zagrevanja meda 41°C. Med se dekristalizira stavljanjem staklene posude sa medom u posudu sa zagrejanom vodom. Nikako ne dozvoliti da med dođe u direktan kontakt sa izvorom zagrevanja. I pored sve pažnje med se prilikom zagrevanja može oštetiti i zato ga je mnogo bolje trošiti u kristalisanom stanju, a naročito je pogodno ako su kristali fini i sitni. Kod jednog velikog broja potrošača meda ustaljena je odbojnost i nepoverenje kada se vidi ukristalisani med. Takav med se često povezuje sa običnim šećerom, odnosno sa medom koji je pravljen od šećera, što se nažalost može pronaći na tržištu od strane neprofesionalnih i nesavesnih pčelara. U nekim zemljama se mnogo više troši ukristalisani med kao npr. u severnoj Evropi, SAD, Novom Zelandu i dr.

FERMENTACIJA MEDA

Fermentaciju uzrokuju vrste kvasaca koji mogu da podnesu veće koncentracije voćnog i grožđanog šećera. Kao produkt ovog procesa nastaju alkohol i ugljendioksid. Alkohol se u prisustvu kiseonika razlaže na sirćetnu kiselinu i vodu i kao rezultat med dobija gorak ukus i na površini se stvara pena. Da bi se izbegla fermentacija meda treba ga vaditi iz košnice kada je skoro potpuno poklopljen i zreo. Takav med će sadržati manji procenat vode i veću koncentraciju šećera i u tom slučaju će za kvasce biti daleko teže da započnu vrenje nego kada je med nezreo i sadrži više vode. Ako se med čuva u vlažnoj prostoriji površinski slojevi će upijati vlagu iz vazduha i time smanjiti procenat šećera, pa će takav med biti podložan fermentaciji.
Za proveru kvaliteta meda radi se analiza, koja se sastoji od sledećih provera:
1 organoleptičke provere
2 fizičko-hemijske provere
3 mikroskopske provere

ORGANOLEPTIČKA PROVERA

Proverava se izgled (boja, mutnoća i konzistencija), miris i ukus meda. Boja meda može biti potpuno prozirna, žuta, žuto-smeđkasta ili smeđkasto-crna. Što se konzistencije tiče, može biti manje ili više tečan ili potpuno stvrdnut (kristaliziran). Aroma se razlikuje zavisno od vrste meda. Neke vrste meda imaju slabu aromu, dok je kod drugih aroma veoma karakteristična.

HEMIJSKO-FIZIČKA ANALIZA

 procenat vode
 električna provodljivost, pH vrednost
 sadržaj aminokiseline prolina
 hidroksimetilfurfurol, HMF
 aktivnost invertaze
 spektar šećera
MIKROSKOPSKA ANALIZA
Pomaže u definisanju botaničkog i geografskog porekla. U svakom medu se pojavljuje polen kojeg su pčele pasivno sakupile posećujući cvetove biljaka u potrazi za nektarom. S obzirom da se struktura polena razlikuje oblikom i izgledom, na osnovu analize polena možemo zaključiti koje biljke su pčele posećivale i u kojem odnosu.

VRSTE MEDA PREMA POREKLU

Postoje različiti načini klasifikacije meda. U prvom redu med se označava prema vrsti biljke sa koje pčele sakupljaju nektar. U najvećem broju slučajeva pčele iz jedne košnice se ne drže uvek jedne te iste vrste biljke. Ovo se događa samo onda ako u okolini u to vreme nema drugih biljaka u cvetu ili su u pitanju velike površine poljoprivrednih kultura kao što su suncokret, lucerka, lavanda, uljana repica ili površine kao što su bagremove šume ili šume pitomog kestena. U našim prirodnim uslovima u pojedinim godinama mogu se dobiti relativno čisti medovi od bagrema, lipe, vreska, kadulje, lavande, ruzmarina, suncokreta, pitomog kestena i nekih drugih biljaka. Mora se napomenuti da izvesne osobine kao što su boja i aroma variraju iz godine u godinu ili zavise od tipa zemljišta i drugih faktora.
MED OD BAGREMA je gust, izrazito svetao, ugodnog mirisa i blagog ukusa koji podseća na ukus soka od bagrema. Ubraja se u najcenjenije vrste meda. Pomaže kod nesanice, vrtoglavice, umiruje nervni sistem. Mesecima ostaje u tečnom stanju i jedan je od vrsti meda koji vrlo sporo kristališe zbog toga što u sastavu sadrži mnogo više fruktoze od glukoze. Preporučuje se uzimanje sa čajem od kamilice, jer se tako pojačava delovanje meda i čaja.
MED OD LIPE je bistar, gotovo proziran, jakog i specifičnog mirisa i izraženog ukusa. Lipov med je dobar kod prehlade, upale probavnih organa, organa za disanje i nekih bubrežnih oboljenja. Pospešuje metabolizam pa samim tim ima značaja kod izbacivanja štetnih materija iz organizma. Med od lipe smiruje grčeve i primenjuje se protiv bubrežnih bolesti, protiv prehlade i pomaže pri iskašljavanju. Mora se naglasiti da se ne sme davati osobama koje pate od bolesti srca i krvnih sudova.
LIVADSKI MED potiče od raznih cvetnih vrsta biljaka. U zavisnosti od kojih biljaka med potiče boja, ukus i miris mogu varirati. Boja mu je od svetlo žute i crvenkaste do tamnijih nijansi. Ukus zavisi od biljne vrste koja u sastavu meda dominira, pa može biti prijatno sladak ali i pomalo gorak. Zbog svog raznovrsnog i bogatog sastava livadski med se od davnina koristi u narodnoj medicini kao pomoćno lekovito sredstvo. Blagotvorno deluje u lečenju stomačnih, crevnih, plućnih i bubrežnih oboljenja, a naročito bolesti srca i krvnih sudova. Povoljno utiče i na osobe kojima je potreban oporavak i dodatna energija.
SUNCOKRETOV MED je u svetu visoko kotiran. Razlog za to je izuzetno visoka koncentracija cvetnog polena i nekih minerala rastvorenih u suncokretovom medu. Njegova boja varira od žute do narandžaste. Prijatnog je ukusa. U Srbiji je ova vrsta meda slabije tražena zbog njegove osobine da se brzo ušećeri.
MED OD ULJANE REPICE je jedan od cenjenijih medova u svetu. Poznat je po tome da pčele na paši dožive neverovatan razvoj. Ovaj med je veoma bogat polenom i mineralima, a kristališe veoma brzo. Za razliku od suncokretovog meda koji kristališe krupnim kristalima, med od uljane repice ima veoma fine sitne kristale. Zbog te osobine se koristi u kozmetici pri izradi raznih krema na bazi meda.
KESTENOV MED je taman, a boja mu varira zavisno od podneblja ili godine. Prepoznatljivog je mirisa i izrazito karakterističnog, pomalo gorkog, ukusa. Povoljno utiče na celokupan probavni sistem. Pospešuje rad creva, olakšava rad preopterećene jetre i žuči. Ovaj med ima izvanredno delovanje u oporavku od žutice. Preporučuje se uzimanje sa čajem od kamilice, šipka ili majčine dušice.
MED OD LAVANDE povoljno utiče na decu u razvoju, starije osobe kao i na sve one kojima je potreban oporavak i dodatna energija. Naročito dobro pomaže srčanim bolesnicima, kao i osobama sa niskim krvnim pritiskom.
KADULJIN MED koristi se protiv prehlada, jer omogućava lakše izbacivanje sluzi iz dušnika i bronhija. Bolesnik se bolje oseća i vraća mu se apetit. Ovaj med se koristi i za lečenje respiratornih organa, kao i za jačanje imuniteta.
VRESKOV MED je žut do tamno žut, slabog mirisa i specifičnog ukusa. Kristališe posle dva do tri meseca. Pomaže protiv reume, bolesti mokraćnih kanala i bubrega. Najčešće se koristi u čajevima od breze, kamilice i šipurka.
MED OD DETELINE je prvenstveno nektar iz deteline, koja se seje za ishranu stoke. Zbog toga je med blag, bistar i gotovo bezbojan. Miriše na seno i čvrst je.
Takođe postoje i sledeće vrste medova:
DRAČIN MED
FRACELIJIN MED
HELJDIN MED
MASLAČKOV MED
MED DIVLJE TREŠNJE
MED MALINE
MED U SAĆU
VRBOV MED itd.

Med se prema poreklu medonosnih biljaka stavlja u promet kao:
1 sortni (monoflorni) med;
2 cvetni (poliflorni) med;
3 medljikovac (šumski) med.
Prema načinu dobijanja med se stavlja u promet kao:
1 med u saću,
2 med sa komadima saća,
3 vrcani med
4 muljani med (ako je dobijen hladnim gnječenjem saća),
5 topljeni med (ako je dobijen zagrevanjem drobljenog saća do 50°C).

Med koji se stavlja u promet mora da ispunjava sledeće zahteve:
1) da sadrži najmanje 65% redukujućih šećera, osim za medljikovac, koji mora da sadrži najmanje 60% redukujućih šećera;
2) da ne sadrži više od 5% saharoze, izuzev bagremovog, vrijeskovog i medljikovca koji mogu imati i do 10%;
3) da ne sadrži više od 20% vode, osim meda od vresa i meda od deteline koji ne mogu da sadrže više od 23% vode;
4) da ne sadrži više od 0,5% mineralnih materija, osim mešanog cvetnog meda koji može da sadrži najviše 1% mineralnih materija i medljikovac koji može da sadrži najviše 1,2% mineralnih materija;
5) da ukupna kiselost ne bude veća od 40 mmol mravlje kiseline na 1000 g;
6) da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i topljenog meda, koji mogu da sadrže tih materija do 0,5%
7) da aktivnost očitane dijastaze posle mešanja nije niža od 8. Ako je niža od 8, onda sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) ne sme biti veći od 15 mg/kg, a da kod meda sa nižim prirodnim sadržajem enzima (npr. citrus med) aktivnost očitane dijastaze nije niža od 3, a sadržaj HMF ne sme biti veći od 15 mg/kg;
8) da sadržaj hidroksimetilfurfurola (HMF) nije veći od 40 mg/kg;
9) da prilikom topljenja iskristalisani med nije zagrevan na temperaturi višoj od 50°C;
10) da je sazreo u košnici;
11) da ima ukus i miris (aromu) svojstvenu medu;
12) da nije započeo proces vrenja, da nije u stanju vrenja ili da je prevreo;
13) da nema strani ukus i miris (aromu);
14) da mu nije dodavan šećer (saharoza) ili drugi proizvodi koji su po konzistenciji i sastavu slični medu;
15) da nije dobijen hranjenjem pčela šećerom ili proizvodima šećera niti je pomešan sa medom dobijenim na taj način;
16) da ne potiče iz saća u kome je leglo;
17) da nije zagađen stranim organskim i mineralnim materijama, insektima ili njihovim delovima, leglom, izmetom, plesnima i dr.;
18) da nije bojen bilo kakvim bojama;
19) da nisu dodavana sredstva za konzervisanje i aromatizovanje;
20) da kiselost nije veštački smanjena.

• Ova tema je promenjena 12 godine, 11 meseci ranije od strane  Predrag Dupalo.
• Ova tema je promenjena 12 godine, 11 meseci ranije od strane  Predrag Dupalo.

Bavim se proizvodnjom meda samo za licnu upotrebu. Ne vjerujuci pcelarima da se med mora kristalisati, poceo sam da radim s pcelama prije desetak godina. Na moje iznenadjenje, med mi se ne kristalise. Napominjem, ne prihranjujem pcele sirupom, ne davam im nikakve antibiotike, a ramovi pri vrcanju meda su zapecaceni. Od lijekova koristim samo sredstva protim varoe, i to mnogo prije paše i poslije vrcanja.
Ocekujem odgovor od nekoga strucnjaka. Unaprijed hvala ! :)

Да ли сте у могућности да препоручите литературу о технологији сушења полена који пчеле сакупе?

Dragane, ja sam pcelar koji ima nekoliko kosnica i taj med koji izvrcam koristim ja i moja familija, a nekoliko tegla poklonim prijateljima sa malom djecom. Sto se tice vaseg pitanja stvarno nemam pojma. Pozdrav.

<!–[if gte mso 9]><xml>
<w:WordDocument>
<w:View>Normal</w:View>
<w:Zoom>0</w:Zoom>
<w:PunctuationKerning/>
<w:ValidateAgainstSchemas/>
<w:SaveIfXMLInvalid>false</w:SaveIfXMLInvalid>
<w:IgnoreMixedContent>false</w:IgnoreMixedContent>
<w:AlwaysShowPlaceholderText>false</w:AlwaysShowPlaceholderText>
<w:Compatibility>
<w:BreakWrappedTables/>
<w:SnapToGridInCell/>
<w:WrapTextWithPunct/>
<w:UseAsianBreakRules/>
<w:DontGrowAutofit/>
</w:Compatibility>
<w:BrowserLevel>MicrosoftInternetExplorer4</w:BrowserLevel>
</w:WordDocument>
</xml><![endif]–>

<!–[if gte mso 9]><xml>
<w:LatentStyles DefLockedState=“false“ LatentStyleCount=“156″>
</w:LatentStyles>
</xml><![endif]–><!–[if gte mso 10]>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:“Table Normal“;
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:““;
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:“Times New Roman“;
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<![endif]–>
<p class=“MsoNormal“ style=“margin-top: 3.0pt;“><b style=“mso-bidi-font-weight: normal;“><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“>Nešto više o kristalizaciji meda</span></b></p>
<p class=“MsoNormal“ style=“margin-top: 3.0pt;“><b style=“mso-bidi-font-weight: normal;“><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“>Konzistencija</span></b><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“> meda zavisi od njegovog sastava i uslova čuvanja. Razlikujemo redak ili tečni (med od belog bagrema i čempresa), viskozan ili lepljiv (od vresa, medljikovac) i kristalisan.</span></p>
<p class=“MsoNormal“ style=“margin-top: 3.0pt;“><b style=“mso-bidi-font-weight: normal;“><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“>Viskoznost meda </span></b><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“>na temperaturi od 20^oC kreće se od nekoliko desetina do nekoliko stotina poaza. Što je viši sadržaj vode i viša temperatura, viskoznost je manja. Viskoznost je povezana i sa sadržajem proteina i oligosaharida. Za medove koji imaju više od 1% proteina karakteristična je tiksotropija. Viskoznost meda u stanju mirovanja mnogo je viša nego posle mešanja, a nakon izvesnog vremena vraća se na početnu vrednost.</span></p>
<p class=“MsoNormal“ style=“margin-bottom: 4.0pt;“><b style=“mso-bidi-font-weight: normal;“><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“>Konzistencija meda</span></b><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“> suštinski zavisi od specifičnih ugljenih hidrata i njihovog odnosa. Što je viši odnos fruktoze i glukoze, to je manja viskoznost meda i med slabije kristališe. Ako je odnos fruktoze i glukoze 1,5 – 2,0, med veoma dugo ne kristališe, pri odnosu 1,1 – 1,5 njegova kristalizacija je usporena, a pri odnosu manjem od 1 med brzo kristališe. Visok sadržaj ugljenih hidrata ubrzava kristalizaciji, usled prezasićenja rastvora, ali pri tom se povećava viskoznost što ometa tok kristalizacije. Veći sadržaj složenih šećera (izuzev melecitoze) usporava kristalizaciju (složeni šećeri nisu skloni kristalizaciji i povećavaju viskoznost meda).</span></p>
<p class=“MsoNormal“ style=“margin-bottom: 4.0pt;“><span style=“font-family: ‘Times New Roman’;“>Brzina <b style=“mso-bidi-font-weight: normal;“>kristalizacije</b> i veličina kristala zavisi od sastava meda, temperature i količine prvih kristala (centra kristalizacije). Razlikuje se med koji sporo i med koji brzo kristališe. U prve se ubraja npr. med od belog bagrema, žalfije, kestena, vresa, neki medljikovci koji sadrže erlozu. U druge, med od maslačka, uljane repice, grahorka i niz medljikovaca sa velikom količinom melecitoze. Pri kristizalizaciji kao talog pada glukoza i melecitoza a fruktoza ostaje u gornjem sloju. Kristalizacija meda će uopšte izostati ako je sadržaj glukoze u medu ispod 30%. Optimalna temperatura za kristalizaciju je 10-15^oC. Na nižoj temperaturi povećanje kristala je otežano usled smanjene difuzije, a na višoj se povećava rastvorljivost šećera. U zavisnosti od veličine kristala, kristalizacija može biti sitno ili krupnozrnasta, jednoobrazna ili ne. Kristalizacija može biti potpuna i nepotpuna – koja se javlja kod nedozrelog meda ili dugo čuvanog pri 25-28^oC.</span></p>

Poštovani ,

Bavim se pčelarstvom dugi niz godina proizvodim određene količine meda,polena propolisa itd. želeo bih da taj svoj med plasiram na pijaci i sajmovima sa svojom etiketom pa me interesuje ako neko može da me uputi koje pravilnike moram da ispunim da bih mogao da svoj med prodajem po sajmovima i pijaci.

[Autor]

Članci