Poštovani,

Iz svog ličnog iskustva, a i takođe i kolega tehnologa koji rade te poslove, sam iz prve ruke video, kako neke firme iz oblasti prerade hrane poseduju HCCP sertifikat, ali ne primenjuju HCCP standarde u svojoj proizvodnji iako imaju sve uslove da ga primene, čime direktno ugrožavaju zdravlje svojih potrošača. Ovo se odnosi najviše na hladnjače i mlekare. Sanitarni uslovi u ovakvim pogonima su za sablažnjavanje, a nadležne inspekcije ne reaguju i ne rade svoj posao. Razlog tome je korumpiranost, naime vlasnici takvih firmi plate kome treba da plate i nadležne inspekcije na lokalu ih ne diraju. Problem je što je ovo postala praksa godinama u nazad. Takođe sam iskusio u mlekarama, kako se na frapantan način, vrši svojevrsna prevara potrošača, tako što se proizvodi bugarska feta koja se proizvodi od mleka u prahu i palminog ulja i kako takav proizvod izlazi iz pogona deklarisan kao feta sir, takođe se i sirevi parenog testa deklarišu kao kačkavalj i proizvode se u krajnje nehigijenskim uslovima. Ovo je mnogo dublji problem i tiče se nekoliko instanci, Ovakvom praksom su smanjeni troškovi proizvodnje. Ciljna grupa potrošača su ljudi sa sve plićim džepom, jer proizvodi ovakvih firmi su jeftini. Ovakve firme su nelojalna konkurencija firmama koje posluju po zakonima i pravilnicima Republike Srbije. Da li ima neko neki predlog kako se boriti protiv ovakavih pojava?

Poštovani,

što se neprimenjivanja HACCP standarda tiče, to je stara priča! Masa problema dolazi iz nepostojanja ili nepoštovanja zakonske regulative! Ovo drugo direktno se tiče monitoringa firmi koje se bave proizvodnjom hrane a koji ne sprovode inspekcijske službe. Ima raznih primera divljaštava u domaćim firmama koje „proizvode hranu“! Najpre nešto o samim proizvodnim „pogonima“. Ovaj narod se navikao na konzumiranje hrane proizvedene u garažama, podrumima ili drugim ad hoc prostorijama koje su začudo uredno dobile HACCP standard. Ovde se postavlja pitanje ko sve može da odobrava HACCP standard, BRC i sl. A sad nešto o ličnom iskustvu u domaćim firmama za proizvodnju „hrane“; Radio sam jedan vremenski period u firmi koja se bavi proizvodnjom kečapa i pasterizovanog voća i povrća! Puni kečape za veletrgovinske lance pod PL markama za iste. Od Ugovora do ugovora razlikuje se i tretman robe koja je pred istekom roka. Ako veletrgovinski lanac vrati veću količinu neprodate robe koja je još uvek u roku, ta se roba naravno ne uništava nego ide na „preradu“. „Prerada“ podrazumeva korišćenje tog gotovog proizvoda kao zamenu za jedan deo sirovine, u slučaju kečapa, zamena za koncentrat paradajza. Te se ponovo jednom već iskorišćene sirovine ponovo podvrgavaju termičkoj obradi. Tehnolozi su ovde nemoćni jer su u većini domaćih firmi tretirani kao „nužno zlo“ a proizvodnju vode mašinski ili elektro inžinjeri. Firma proizvodi i marmelade gde za iste koristi pulpu voća. Iako ne postoje uslovi da se unutar same firme vrši sulfitiranje voćne pulpe to se ipak čini na krajnje primitivan način. Prilikom kuvanja „marmelade“ nepostoji uređaj kojim bi se mogao odrediti sadržaj sumpor-dioksida u gotovom proizvodu!!?? Uređaj je naravno skup i nabavlja se u inostranstvu. Nemali broj kupaca zbog niske cene ovakve „marmalade“ će posegnuti rukom ka rafu u trgovini i istu dati deci za jelo! O ovome bi se moglo pisati i pričati unedogled! Javnost nažalost reaguje samo kad se desi veći incident sa ljudskim žrtvama. Prisetimo se slučaja „Zozovača“ od pre nekih 20 godina gde je tehnolog bio prisiljen od strane vlasnika firme da 80% metil-alkohol inače otrov I kategorije razblažuje na 40 volumnih % i da ga deklariše kao žestoko alkoholno piće! Na pravdi Boga odležao je 6 godina! Mnogo je problema u sektoru prehrambene industrije naročito u srednjim i malim domaćim preduzećima. U državi niko ne želi da se time ozbiljno bavi a mnogo posla ima. Da nije diletantizma koji vlada kad bi se sad krenulo u dovođenje stvari u kakav takav red trebala bi jedno decenija ipo. Ovako….

Poštovani Damnjane,

U potpunosti se slažem sa Vama. Postoje zakoni i pravilnici Republike Srbije, iako i sami mogu da budu bolji, se gotovo u praksi i u najvećem broju slučajeva ne primenjuju. Upotrebili ste pravu reč diletantizam, jer stvarno ne znam kakav čovek treba da bude i kakvog, psihološkog sklopa su vlasnici tih firmi koji na žalost, čine večinu u Srbiji. Oni se bukvalno, da li svesno ili nesvesno igraju sa ljudskim (životima) zdravljem, a njihovi proizvodi se nalaze na našem tržištu. Ovo predstavlja ozbiljan društveni problem i tiče se svakog  čoveka i njegovog zdravlja, koji živi u Srbiji. Hvala Vam na odgovoru, jer shvatam da su ovakve teme škakljive i među kolegama tehnolozima i postale su nekakva vrsta tabu teme. Moje mišljenje je da treba o ovim problemima što više otvoreno da se diskutuje, da se uključi i šira javnost, jer je u pitanju zdravlje ljudi.

Poštovani kolega Nikola,

nisam hteo u svom komentaru da „mračim“, tj.  „trolujem“ kako bi u žargonu rekle ove mlađe generacije, mislim na sve mlade ljude rođene posle 1990. godine. Hvala Vam što mislite da sam u komentaru upotrebio prave reči. Samo sam nabrojao neka svoja „iskustva“ u radu u domaćim firmama koje se bave proizvodnjom hrane. Inače sam tehnolog sa iskustvom od skoro 2 decenije i na moju žalost u ovom trenutku bez posla; Trenutno sam na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje! Svakako da je potrebno uključivanje šire javnosti po ovom pitanju i da je potrebno da naše kolege što hrabrije i češće diskutuju o ovom problemu; Teško je opisati mentalne sklopove i tu vrstu „biohemije“ kada su u pitanju domaći vlasnici „fabrika“ za proizvodnju hrane! Često se ovim poslom bave „avanturisti“ bez ikakvog prethodnog znanja, koji ne žele angažovanje stručnog kadra. Osnovni, primarni motiv svakog onog ko iole ima novca a želi ga utrošiti na način tako što će proizvoditi neki prehrambeni artikal je bukvalno „zgrtanje“ novca preko noći, u što kraćem vremenu i u iznosu koji bi finansijski obezbedio i njega kao pokretača „proizvodnje“ i njegove potomke. Ovakav nakaradan pristup ideji preduzetništva u zemlji kao što je Srbija daje neslućene mogućnosti za najneverovatnije mahinacije! Ovo nije samo prisutno kad je proizvodnja hrane u pitanju već se odnosi na bilo kakav posao koji se radi u privatnoj režiji. Ima specifičnu težinu kad je hrana u pitanju jer se tiče zdravlja najvećeg broja populacije. Zakonska regulativa Republike Srbije služi da bi se izvrdavala i u krajnjoj liniji obesmislila. Problem je veliki i kompleksan a zadire kako  u status prehrambenih tehnologa, tako i u izdavanje dozvola za rad firmama koje proizvode hranu, drugim rečima ko sve može da se time bavi. Za početak, mišljenja sam da bi bilo dobro da se napravi „Katalog pokušaja“ koji bi podrazumevao evidenciju svih privatnih firmi u zemlji koje se bave proizvodnjom hrane; Ovaj, nazvaću ga „Katalog“ bi služio u situacijama kada neki privatnik iz ovih ili onih razloga prekine svoju delatnost i htedne da se bavi nekom drugom. E onda takvima onemogućiti da se bave ne samo delatnošću proizvodnje hrane nego i srodnim delatnostima; I to kako vlasnicima tih firmi tako treba onemogućiti i članove njihove najuže porodice da registruju firmu; Nažalost opet se vraćamo na početak, a to je volja države da se ovim bavi ozbiljno; I nažalost to će za kratko da dođe na dnevni red kad se desi neki „incident“ a dotle… Dotle, nama prehrambenim tehnolozima ostaju samo Forumi da ukazujemo, opominjemo i koliko toliko delujemo sa pozicije zdravog razuma;

Veliki pozdrav!!!

Poštovani, stariji kolega Damnjane,

Veliki pozdrav i za Vas!!! Takođe bih zamolio svako čitaoca ove teme sa ovog foruma, nebitno kog obrazovanja i iskustva, da podeli svoja iskustva sa svima na ovu temu i da eventualno da neki predlog kao što je gospodin Damnjan lepo objasnio i pokazao srž problema, kako bi se rešavali ovi problemi. Ovo je pitanje od opšteg interesa i javnog značaja, jer se tiče zdravlja ljudi, bez obzira na političku volju države da reši ove probleme ili ne. Ovo je pitanje zdravog razuma, tu politici nema mesta. Tako bih molio čitaoce ove teme da podele neko svoje iskustvo, kako bismo, ukazali na ovaj veoma ozbiljan društveni problem i kako bi se šira javnost upoznala sa ovim problemima, a ne da se čekaju incidenti kao što je gospodin Damnjan naveo „Zozovače“ i u skorije vreme, afla-toksina i bubašvabe u Bonžiti iz Ravanice, za koju većina zna kako se epilog ove afere završio i na čiju štetu.

Postovani,

veoma mi je zao sto ovo kolo velikog slaganja i razumevanja moram da prekinem. Imam 40 godina radnog iskustva. Ni jednog dana nisam bio bez posla. Sada radim za 22 firme. Pomazem mladim kolegama u savetu i nalazenju posla. Nikada u karijeri nisam bio prisiljen ni na sto sto nisam hteo. Cak sta vise, uvek sam bio pitan i uvazavan. Pa po cemu se onda ja razlikujem od drugh? Po nacinu razmisljanja, a samim tim i rada. Nikada nisam nastupao kao tehnolog sa diplomom. Postavljao sam se kao gazdin savetnik i pomagac. Moj cilj je da gazda uspe. Stitim gazdu od zakona i zakon od gazde. Zakon mi je svaki dobar i svaki zakon postujem, bas zato sto je Zakon. Ne mastam o boljem dok zivim u ovome kakvo je. Ja sam tezak realista. Iz sadasnjeg izvlacim ono sto je najbolje. Ne razmisljam o jucerasnjim problemima, vec o danasnjim mogucnostima. Predlog koji mogu dati je sledeci: Kolege ne isticite u prvi plan svoje diplome, cak ih i sklonite, jer one ne zanimaju nikoga. Stavite sebe, svoje znanje i sposobnosti u prvi plan.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant, milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Poštovani kolega Milivoje,

sa pažnjom sam pročitao Vaš komentar. Impresioniran sam Vašim profesionalnim iskustvom; Naravno to dolazi sa nakupljenom životnom esencijom. I dobro je što je došlo do kako kažete prekida velikog kola slaganja oko teme na Forumu; U protivnom vladalo bi tehnološko jednoumlje, barem Vi znate kakav su uticaj jednoumlja ma koje vrste imala na ovim prostorima; Sa našim mladim kolegom Nikolom, član 28.944, sam samo razmenjivao iskustva s kojima smo se sretali u našim domaćim, privatnim firma koje proizvode hranu. Verujte mi na reč da u svim tim firmama u kojima sam radio nisam stigao da ističem svoju diplomu u prvi plan čak mi nisu tražili fotokopiju originala iste da priložim uz dokumentaciju. U takvim firmama pravila su unapred postavljena a na tehnologu je da li da ih prihvati ili ne; Teško je čuvati gazdu (vlasnika) od zakona i zakon od gazde kako kažete; Evo i zašto: teško je sa gazdom koji kad vas angažuje i pre nego što potpišete tzv. Ugovor o radu, prvi dokument koji potpišete je blanko otkaz  kojeg on može da aktivira kad god poželi, a o smejuriji zvanoj Ugovor o radu ne vredi trošiti reči; Teško je sa gazdom kojem sugerišete da  zbog loše sirovine koju je nabavio u inostranstvu preti opasnost po gotov proizvod pogotovo ako se ista koristi za nekoliko vrsta proizvoda; Umesto toga gazda kaže da sam ja tehnolog i da vidim šta ću a on je našao to što je našao jer je sirovina povoljna a hoće da krajnji proizvod bude zadovoljavajući organoleptikom i što je najvažnije cenom više nego konkurentan! Dakle jeftin! Teško je kod gazde gde nisi tehnolog nego si multipraktik, jer u sezoni prerade voća si i tehnolog i smenovđa, često i operater na liniji! Moraš da prekineš svoj posao i daš hitan odgovor na e-mail kolegi iz službe nabavke da li je tekst štampe za etikete, foliju, transportne kutije dobar; Da li su transportne kutije u koje je upakovan gotov proizvod korektno označene… Mogao bih ovako do sutra! Ne želim da mračim! Vi cenjeni kolega, se sećate onih davno prošlih vremena, kada su tehnolozi bili direktori fabrika, kada je Glavni tehnolog u pogon ulazio u odelu sa kravatom, i naravno u belom mantilu. Danas su direktori obično u privatnim firmama mašinski  ili elektro inžinjeri (i vrlo dobro poznaju „tehnologiju“ dok se ne javi problem) a tehnolozi su tehnolozi onako sami za sebe a ako firma ima sektor Kontrole kvaliteta onda su oni iz tog Sektora; Manje više doživljavani kao nužno zlo da bi pro forme bio ispoštovan Zakon; I na kraju poštovani kolega, pošto pomažete ovom našem tehnološkom bratstvu savetima, oko nalaženja posla, itd, a ja sam već 4. mesec bez posla imate li neku ideju u vezi toga?! Bio bih Vam zahvalan. Moj e-mail: damnjan.miletic@gmail.com; Srdačan pozdrav!!!

Poštovana gospodo, starije kolege,

Mogu samo da Vam se divim na Vašem znanju i iskustvima, na žalost ja sam mlađi i neiskusniji od Vas, a uz to živim u rasinskom okrugu, gde je sve propalo i propada eksponencijalnom funkcijom, kada je u pitanju prerađivačka industrija. Možda su mene moji dobri profesori, asistenti i mentori na Poljoprivrenom fakultetu u Zemunu loše učili. Nama su prvi plan isticali da je zdravlje svetinja i da ova profesija, nosi sa sobom tu vrstu odgovornosti. Nikada nisam isticao diplomu u prvi plan, čak kao što je stariji kolega Damjan, već rekao, niko mi nikad nije tražio ni fotokopiju diplome ni uverenje. Možda je i do okruženja u kojem živim, (što južnije to tužnije) verujte mi ovde je borba sa vetrenjačama. U svakoj firmi sam se uvek ponašao krajnje profesionalno, u mlekari u pogonu (iako to nije moj fah, jer sam diplomirao na odseku za biljne proizvode, ali mi ni tehnologija prerade mleka i mlečnih prerađevina nije strana, pošto sam mnogo voleo predmet tehnološka mikrobiologija), naravno u radničkom odelu i belom mantilu na +40 stepeni i ostajao sam i posle svog radnog vremena, nebrojano puta iz mnogih razloga. A o hladnjačama, njihovoj organizaciji i neefikasnosti rada, energetskim gubicima, gde se u vreme sezone berbe na 4-5 metara kvadratnih slobodnog prostora, koji je rashlađen nađe i po 10 radnika, pa i na kraju sanitarnim uslovima je suvišno govoriti. Gazda, kao gazda je vlasnik firme, naravno da je cilj da gazda uspe, on može jedino da uspe ako su njegovi krajnji potrošači zadovoljni kvalitetom njegovog proizvoda, a ne da mu se kvalitet razlikuje od šarže do šarže, zbog sirovina koje sam kupuje bez ikakvog konsultovanja, takva sam ja barem iskustva imao i da vara svoje potrošače nepravilnom deklaracijom i da mi oprostite da budem sad malo grublji bukvalno truje narod, užasnim sanitarnim uslovima u proizvodnom „pogonu“. Ja sebe gledam, pre svega  kao na čoveka i postoji nešto što se zove savest, čast i obraz, ne kao tehnologa, nego kao čoveka. Pa da li onda treba gledati da takve gazde uspevaju gde ne postoji dobra proizvođačka i i higijenska praksa i gde njega ne interesuje zdravstvena ispravnost svojih proizvoda, čime se bukvalno igra sa zdravljem svojih potrošača? Sebe ne smatram čak ni iskusnim i to malo iskustva što sam stekao nije ono pravo. Hvala Vam gospodine Milivoje i gospodine Damjane, na komentarima i savetma.

Oprostite kolega Damnjane, nisam vas lepo oslovio imenom, usled brzopletog kucanja.

[Autor]

Članci