Biće zaista zanimljivo vidjeti otkud razlike u rezultatima. Sve laboratorije koje su radile analize su akreditovane, a osnovni cilj akreditacije je obezbjeđenje povrjerenja u rezultate analize. Ovo podrzumjeva da se mora ispuniti mnogo zahtjeva (ISO 17025 standard) među kojima su i uporedna ispitivanja, pt šeme i mnogo toga još. Akreditaciono telo Srbije je uradilo veliki posao u podizanju nivoa kvaliteta rada naših laboratorija, tako da ako ovo što čitamo je tačno, može imati velike poslijedice na značaj sertifikata akreditacije.

Kao i svi čekam zaista proverene i tačne rezultate. I kako je došlo do razlike u rezultatima. Još jedno pitanje, kad je i zašto promenjena maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina M1 u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku za proizvodnju mlečnih proizvoda na 0,050 mikrograma/kg?

Danas sam čuo izjavu pomoćnika ministra Krnjajića koji kaže da se rezultati analiza razlikuju zbog različitih metoda koje se koriste. Zaista nevjerovatno, pa upravo razultat analize ne sme da zavisi od primenjene metode, zato se metode i akredituju.
Količina je usklađena sa COMMISION REGULATION EC No 1881/2006 (Amended by 1126/2007) MYCOTOXIN UPDATE NOVEMBER 2007. Listu možete pogledati na ovom linku sažeto. Originalna regulativa je na ovom linku.

Mene interesuje kakvi brzi testovi postoje za mikotoksine, kojima bi se moglo u mlekarama pouzdano utvrditi prisustvo pri prijemu sirovog mleka? Na kom principu rade? Ko ih proizvodi? Koja im je osetljivost? Ako neko ima takve informacije, bila bih mu zahvalna!

I koja im je cena, naravno?

 

Superlab iz Beograda ima charm brze testove za afla m1 toksin,ne znam cenu , a rade po principu brzih testova za antibiotike. Analize u laboratorijama su oko 4000 din.

Samo treba obratiti pažnju da te brze test metode ne određuju kvantitativno koliko ima aflatoksina u uzorku već da li ga ima ili nema. Postoji razlika u tome kada se poredi sa testom na antibiotike. Antbiotici su zabranjeni potpuno, 0%. Zato je brza test metoda potpuno primenljiva. Za aflatoksine je dozvoljeno da ima 0,05 mikrograma po litru. Ovo znači da test može biti pozitivan, ali da je u količina u dozvoljenim granicama.

Da, ali ce se uraditi bar neka vrsta selekcije, uraditi svakog dobavljaca pojedinacno u akreditovanoj laboratoriji je preskupo. Ako bi Drzava to finansirala, bilo bi mi sasvim prihvatljivo.

Ne bavim se tehnologijom mleka ali me intresuje šta raditi sa mlekom u kome je potvrđena nedozvoljena koncentracija afla m1 toksina? Prosuti ili postoji neki način da se eliminiše?

@lira, svakako se slažem da je ova brza analiza korisna. Te analize su veoma osjetljive i ako se vidi da nema aflatoksina nema potreba slati na analizu.
@zabes, Može se razblaživati sa mlekom dobrog kvaliteta kako bi se spustila koncentracija ispod dozvoljene ili da se koriste adsorbensi.

Sta raditi s mlekom dok traju analize ???

Piti i uživati. Sva odstupanja su veoma mala. Granične vrijednosti se prave se koeficijentom sigurnosti i nema nikakve bojazni. Bio bi problem da godinama pijete takvo mlijeko, a za nedelju dana se ne može ništa desiti. Ja sam se sit jutros napio jugurta Subotičke mljekare, kao i svaki dan.

U radu Učestalost pojavljivanja aflatoksina M1 u konzumnom mleku na teritoriji Vojvodine objavljenom 2009. kolege Miroslava Polovinski-Horvatović. Verica Jurić i Dragan Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu su došli do sledećih zaključaka.

Od ukupno 65 obrađenih uzoraka mleka, u 18 uzorka je pronađen aflatoksin M1, i ni u jednom uzorku nije premašivao dozvoljenu količinu po zakonskoj regulativi Evropske Unije od 0.05 mg/l.

Evo i njihovog kratkog opisa aflatoksina M1.

Aflatoksin M1 je jedan od najčešćih mikotoksina koji može da se javi u mleku. Predstavlja prirodni metabolit aflatoksina B1 koji nastaje kao posledica metabolizma životinje i pokušaja organizma da detoksikuje aflatoksin B1. Izlučuje se putem mleka, fecesa i urina životinja koje su konzumirale hranu kontaminiranu aflatoksinom B1, procenat prelaska zavisi od mnogobrojnih faktora i kreće se od 0.3 do 6.2%. Aflatoksin M1 se ubraja u prvu grupu karcinogena prema IARC klasifikaciji iz 2002. godine, ali se smatra da poseduje samo 10% od kancerogenosti svog prekusora aflatoksina B1. Zakonska regulativa u zemljama članicama Evropske unije za ovaj mikotoksin u konzumnom mleku namenjenom za ishranu ljudi iznosi 0.05 mg/l, dok u ostalom delu zemalja koje poseduju zakonsku regulativu za ovaj toksin (do nedavno i u Srbiji) dozvoljena koncentracija je deset puta veća i iznosi 0.5 mg/l.

Rad je objavljen u Zborniku Matice srpske za prirodne nauke.

Poštovani gospodine Šumiću ,

Zaista je lepo imati saznanja iz „prve “ ruke, tj. da „ljudi iz struke “ mogu ovako da se informišu.
Moram priznati da me malo zbunjuje Vaša „ležernost“ oko ove aktuelne situacije, a naročito  „reklama“ jogurta  koji pominjete.

Svi smo  mi potrošači ( mislim na sve korisnike ovog sajta) i vrlo dobro znamo koji su proizvođači  najbolji u utakmici kvaliteta, te je potpuno nepotrebno da o tome govorite.

Srdačan pozdrav !

 

Postovana ,

zaista je problematicno sto se ostali strucnjaci ne ukljucuju u ovu temu i ne traze odgovore i resenja. Hvala g-dinu Sumicu na pokretanju teme, odgovorima , a i na prepruci za jogurt, odlican je.

Pozdrav

 

Na žalost, imamo mnogo razloga za nepoverenje, zato i imamo ovu situaciju.
@dg.jankovic Ležernost potiče od činjenica. Aflatoksin nije neka novotarija i nije se juče pojavio. Sa nama je otkako je svijeta i vijeka. Najviša nađena koncentracija aflatoksina u mleku kod nas je 0,1 mg, a i čuvana FDA dozvoljava 0,5 mg. U tekstu Whole Milk, Lowfat Milk, Skim Milk – Aflatoxin M1 možete da čitate o tome.
Ne znam zašto je strašno reći koji mi se jogurt sviđa. Slobodno i Vi recite koji vam se mliječni proizvodi sviđaju. Subotički jogurt nudi pekara pored fakulteta pa sam zato taj dan pio taj. Inače pijem mliječne proizvode svih naših proizvođača.
@lira Udruženje tehnologa će organizovati jedan seminar o ovoj situaciji.

Problem je, naravno, nastao nečinjenjem nakon što je prošle godine detektovana pojava aflatoksina na kukuruzu. Odgovornost treba da snose svi u lancu kretanja kukuruza od njive do krave. Da li je to HACCP pao u primeni?

Ovaj liberalan sistem koji je uspostavljen je prilično uzdrman. Libarelizam se sastoji u tome da je po novom Zakonu o bezbednosti hrane proizvođač odgovoran za bezbednost proizvoda. Ovo bi značilo da sada kada su proizvođači uhvaćeni da su pustili nebezbedan proizvod, prema zakonu, na sve strane treba da pršte kazne i zatvaranja firmi. Da li država može / treba da uništi čitav svoj lanac proizvodnje mlijeka. Niti može, niti treba. Da li je Amerika, simbol liberalizama, ugasila Dženeral motors ili velike banke zbog nesavjesnog poslovanja. „Ispričajte mi taj vic“ kako reče profesor Petar Petrović sa Mašinskog fakulteta na Radio Beogradu (emisija „U središtu pažnje“ od 21.2.2013, ponešto je rekao i o malinama što nam se neće svidjeti).
Kao i u svim drugim oblastima života liberalizam je idealan sistem za idealnu državu. Pitanje je da li će takva ikada da postoji.

Svestan sam sadržaja Zakona o bezbednosti hrane, i smatram da je ovo ključni trenutak da se ovaj zakon počne dosledno primenjivati.

Proizvođač koji ne može da ponudi bezbedan proizvod nema šta ni da traži na tržištu.

Nije dobro porediti automobilsku industriju sa industrijom proizvodnje hrane. Ne može se na isti način posmatrati pojam „nesavesno poslovanje“ kada je bezbednost hrane u pitanju.

Mere se moraju preduzeti, i oko ovoga se stručna javnost mora složiti, ma kako bolno bilo.

Poštovani Šumiću mi svi treba da smo vam zahvalni  za veliki trud koji ulažete u  ovaj posao.  U našoj situaciji moramo sebi priznati se umešala politika bolje reći politikanstvo, od sutrića do sutrića. Prvo ne postoji sistem u mnogo čemu pa i ovde , nema mreže obrazovanje, nauka, proizvodnja od farme do tanjira, savetodavne službe, ATS ( SOPovi ) , NGO, građanska i proizvođačka svest i savest, znanje, neznaje, činjenjenje i nečinjenje. Naši informatori oko Mikotoksina M1 toliko su sludeli narod , brkajući kvantitativnost i kvalitativnost, otrov – kancerogeno, matriks, metode i da dalje ne ređam.  Dobra je informacija o PREVARAMA u bezbednosti i kvalitetu hrane. Kod nas uvoz nekvalitetnih,  neobeleženih supstanci i materijala, a u ovom slučaju i mleka u prahu, neću pominjati mlekare. U jednoj Salfordovoj mlekari  ( gosti i domaćini ) džakovi rasutog mleka u prahu a glavni tehnolog na pitanje kako vam stoje dve cisterne nove … koliko puta one nedeljno donose mleko i koliko vam prerađenog mleka izlazi bilo je pitanje jednog gosta . Žao mio je moje koleginice su branile patriotizam, a patriotizam se brani znanjem, poznavanjem situacije. O nekim Pravilnicima  ne bi ovog puta komentarisala, kao ni o primeni i doslednosti HACCP i inspektorskoj kontroli u svim proizvodnjama, jer sam u nekima bila i lična žrtva. Kad su me pitali ko vam je ovo pisao tako stručno, odgovorila sam mojih 35 g, savesnog rada slučajno u struci.

Veoma se dobro sećam pogleda mladih i starijih lica dok sam držala preztentaciju o BEZBEDNOST I KVALITET MLEKA NA NIVOU FARME – GLOBALNI TREND U INDUSTRIJI MLEKA,  Veselina T. RADANOV PELAGIC et al. / Preh. ind. – Mleko i ml. proiz. 1-2 (2010) 63-67, u radu su naznačeni aspekti u svetu. I nas je sad sačekalo, a nekima ja tad  bilo smešno.

[Autor]

Članci