Ako bi se odlučili na neki veći kapacitet, recimo 500kg (investicija jeste veća nego za 100kg, ali je i mogućnost zarade veća), moj predlog Vam je da koristite čvrsto gorivo, npr. drva jer pretpostavljam da u selu imate toga, a možete koristiti i biomasu tj. razne ostatke od poljoprivrednih proizvoda.
Cena će Vam zavisiti i od materijala izrade lesa (prohron, pocinkovan metal, drveni ramovi…..). Morate doro razmisliti šta Vam je potrebno jer svaka naknadna prepravka je veoma skupa, prohron je najbolje i najskuplje rešenje.

Molim da mi neko odgovori na šta posebno treba obratiti pažnju pri kupovini sušare za sušenje voća,povrća i lekovitog bilja,kao i eventualnu preporuku nekog kvalitetnog proizvođača iz Srbije ili BIH. Hvala

Koji kapacitet sušare Vas interesuje i koji proizvod će te najviše sušiti?

Interesuju me sušare kapaciteta oko 100 kg/24 h sirove šljive,koju bih u početku i najviše sušila,eventualno pečurke i jabuke.Nabavila bih jednu za početak,a kasnije možda i proizvedemo sami neku većeg kapaciteta.Hvala Vam na odgovoru.

To je jako mali kapacitet za neku ozbiljniju proizvodnju. Koji bi energent koristili. Pitam sa razlogom jer upravo radim na projektu sušare koji koristi kombinovani način zagrevanja solarni i korišćenjem biološkog otpada, mada bi vama više odgovarala kombinacija solarno- električna.

Da,i ja razmišljam o tome da je to mali kapacitet,ali se bojim da je sušara većeg kapaciteta prevelika investicija.Radila bi na električni pogon, mada s obzirom na to da u selu gde ja planiram da je držim povremeno nestaje struja,pa ne znam da li bi to bio veliki problem.Da li imate predlog nekog proizvođača?

interesu je me susara za sljive manjeg kapaciteta od 300-500 kg moze konbinovane stuja,drvo ili solarno struja,ako znate neke web adrese firmi ili proizvidjaca

Probajte ovdje:
PIGO doo
Kontakt osoba:
Gdin. Goran Obradović
Telefon: +381 11 3242536
Mob: Fax: +381 11 3340842

Za Marijanu iz Doboja
i ostale eventualno zainteresovane

Porodicne susare malog, a i veceg kapaciteta mozete naci na sledecoj adresi
http://www.susareurosevic.com/

Mogu biti sa elektricnim grejanjem, drvima ili gasom

Svi zainteresovani bi mogli da se jave i u firmu:
Ntim tehnologi d.o.o. iz Beograda,
na tel. 011 2991 811 ili 063 8546 212
e-mail: office@ntim.rs
… u pitanju je nova tehnologija susenja …
kombinovano solar-struja uz velike ustede u energiji…
mislim da je kapacitet oko 600kg. sljive po jednoj turi susenja…

NTim sušara je odlična, ali 25.000 eura za 600kg kapciteta je za naše uslove skupo. Ko radi sušenje voća, povrća i lekovitog bilja zna kolika je zarada i koliko godina rada treba da bi se ta investicija vratila.
Neka se ljudi iz NTim-a ne ljute, ali to je surova realnost našeg privređivanja u ovoj državi.

Molio bih vas ako neko zna malo precizniji podatak,koliko ljudi u Srbiji imaju naviku da kupuju sušeno voće i da li je Srbija interesantno tržište za ovakav vid proizvoda?Planiram da se bavim proizvodnjom suvog voća možda povrća ali bih pre početka bilo kakvog ulaganja hteo sve detaljno da ispitam.
U napred hvala.

Pogeldajte
http://www.polen.rs
Pozdrav

U Srbiji se sušeno voće uglavnom jede za vreme Božićnih i Uskršnjih praznika, najčešće suva šljiva,kajsija, smokva, urme, grožđe. Samo je suva šljiva naš proizvod, ostalo se uvozi pa čak i kajsija (jer kod nas se ne gaje sorte za sušsnje već samo konzumne). Od svega ovoga šljive se najmanje pojede. Velike količine suve šljive izvozimo u Rusiju u refuznom stanju, a tako je najmanje ekonomična.
Ulaganja su ogromna, potrebna je sušara velikog kapaciteta da bi mogao da računaš na neku zaradu, ali ona puno košta. Ovo govorim iz sopstvenog iskustva jer se time bavim više godina.
Nemoj da te ovo obeshrabri, samo moraš dobro da izračunaš koliko će te sve to koštati.

TERMOPLIN D.O.O. Smed. Palanka
Firma sa velikim brojem isporučenih sušara za voće i povrće u Srbiji i okolnim zemljama. Posedujemo trenutno najrazvijeni i najdokazaniji sistem automaskog doziranja i sagorevanja bio-mase u ložištu termogena (oklasak od kukuruza,koštice od voća,drveni pelet, briketi,uglaj granulacije orah…) a naravno pored toga proizvodimo i termogene na tečna (gas,mazut,nafta) i čvrsta goriva sa ručnim loženjem (drva,uglaj,briketi).
Prošle nedelje smo pustili na Irigu sušaru kapaciteta 3000kg sirove šljive, sa termogenom snage 200KW na bio-masu, sa sedam kolica sa po 24 prohromske tacne. Ove nedelje isporučujemo i puštamo u rad sušaru u Aleksincu takođe kapaciteta 3000 kg ali sa termogenom na ručno loženje (drva) isto snage 200KW, sledeće nedelje u Lipolistu (kod Šabca) isporučujemo sušaru kapaciteta 600kg šljive sa termogenom na bio-masu. Pored sušara za voće i povrće proizvodimo i sušare za lekovito bilje,duvan,detelinu. Takođe na starim i dotrajalim sušarama radimo kompletnu zamenu termogeneratora sa izborom pogonskog goriva po želji kupca.
Kontaka tel. 011/8238-160, 011/8238-161, e-mail: termoplin@verat.net http://www.termoplin.rs

TERMO PLIN Mladenovac odnosno SM.Palanka :Postovanje g-dine Jugovicu Stevane razgledajuci vas sajt termo plina i Vas program proizvodnje u Mladenovcu zainteresovan sam za zastupanje Vase firme u Makedoniji ukoliko ste Vi naravno zainteresovani da na ovom trzistu nastupite mozemo se dogovriti pozdrav Panzalovic Savan kontakt email je panzalovics@yaho.com takodje bi me interesovalo da mi posaljete sve foto slajdove vasih proizvoda sa detaljnijim opisom namene kao i kapaciteta i sve drugo sto bi se kao prezentacija u marketingu mogla koristiti. Pozdrav iz Skoplja

da li neko ima neki projekat kako napraviti sam, sušaru malog kapaciteta

boban

Koliki kapacitet sušare želiš i koji energent bi da koristiš?Koji proizvod bi najčešće sušio? Moraš mi dati malo više podataka da bih ti pomogao.
Ima nekoliko rešenja za takvu sušaru, ali moram da vidim koja bi tebi najviše odgovarala.
Pozdrav.

Sušara ,recimo, do nekih 300kg, a najpoželjniji energent je čvrsto gorivi ( drvo) mada ako je jeftinija varijanta izrade može i na struju !Činimi se da je isplativo gajiti lekovito bilje, pa se nešto nosim idejom da to počnem da radim a za to mi je neophodna sušara nekog manjeg kapaciteta.
Sušaru bih kasnije, ako može, koristio i za sušenje voća !
Pozdrav !

Interesuje me niskotemperaturne susare za voce i povrce, osnovni podatci princip rada i proizvdodjac. Ako neko ima malo vremena da izdvoji da ispise. Hvala unapred

Pozdrav svima!

Pre godinu dana sam kupio sušaru SOLATIS 1 (Ntim tehnology http://www.youtube.com/watch?v=iR_PV6GKw7g ), o kojoj je bilo reči u predhodnim postovima. Do sada sam se najviše bavio uslužnim sušenjem voća i povrća, a jedan deo kapaciteta je rezervisan za sušenje šljive iz sopstvene proizvodnje. Ovo svakako ne upošljava sve kapacitete pa sam u tom smislu otvoren za razlicite vidove saradnje. Zainteresovani mogu da mi se jave na kendaoffice@gmail.com.

Što se tiče same sušare ja sam izuzetno zadovoljan i mislim da je cena adekvatna, obzirom na kvalitet materijala i nivo automatizovanosti, a naročito zbog maksimizovane energetske iskotišćenosti sistema.
Kapacitet jeste relativno mali u odnosu na cenu, medjutim, troškovi sušenja su manji nego sa bilo kojim drugim sistemam, a za taj nivo kvaliteta proizvoda se postiže znatno veća cena, ušta sam se i sam uverio kroz dosadašnje iskustvo.

Svako dobro,

Stevan Raičević.

Pozdrav svima! Molim vas može li mi neko reći prosječne cijene polovnih sušara za voće? Zanimaju me sušare kapaciteta oko 500 kg /24 h na čvrsto gorivo. Može i bez peći. Čuo sam da se mogu povoljno nabaviti u Čačku, ali nikako ne mogu naći na internetu neku u ponudi, a nikoga nemam tamo koga bih mogao angažirati da mi to provjeri.

Hvala!

Kliks, ja imam plan da zidam vecu susaru pa bih mozda i prodavao ovu koju sad imam, ali tek na zimu ili u prolece, zavisno od nekih privatnih planova.
Dao bih ti iskren savet da ako mislis da se bavis ozbiljno susenjem da je najbolje da zidas susaru. Opet, metalna je dobra jer je prenosiva i uvek mozes da je prodas ako se predomislis u vezi posla sa susenjem.
Ako imas novac i ako razmisljas da udjes u posao sa susenjem voca najbolje je da razmisljas i o maloj hladnjaci jer ako nemas svoj vocnjak hladnjaca ti je preko potrebna jer se u septembru zrele sljive kvare za cetiri dana, a na temperaturi od 2-3 C mogu da stoje i do tri nedelje (bar stenlejka moze).
Susara koju sam licno napravio je potpuno automatizovana. Poseduje regulaciju po temperaturi i po vlaznosti vazduha. Nije kondenzaciona vec ubacuje svez vazduh. Strujanje vazduha je ravnomerno, horizontalno, usmereno i postize se centrifugalnim ventilatorom. Unutrasnjost susare je od prohroma a spolja je crni lim. Poseduje dvoje kolica duzine preko dva metra. Kolica su od metala. Okviri lesa su od drveta a promer mreze na lesama 0.5 cm.
Susara je na struju, sa tim da se celokupni protok vazduha moze preusmeriti kroz jedan spoljni razmenjivac. Razmenjivac je napravljen sa idejom da moze da se modifikuje na cvrsto gorivo, ali tada regulacija temperature nije aktivna. Razmenjivac je realizovan od dve debelozidne cetvrtaste cevi.
Kapacitet susare je 220 kg/22h
Posto sam elektroinzenjer i slabije se razumem u masinstvo, napravio sam par gresaka na samoj konstrukciji. Prvo, cevi susare su trebale da budu veceg ptomera jer je susara dugacka vise od tri metra. Kada smo je napunili sljivom prvi put dobila je mali stomak, pa je sada susara dodatno podbocena odozdo.
Druga stvar koja mi se posle nije svidela je sto su toplotni gubici bili veci od planiranih, stavili smo samo 5cm izolacije kada smo pravili susaru. Dodatno sam je oblozio sa jos 5 cm izolacije.
Ovakvu susaru ne bih prodao ispod 2000e jer je samo materijal za pravljenje susare iznosio 1800e. Izrada susare je takodje zahtevna. Samo kolica sa lesama imaju preko 600 varova, svaki drveni ram je nutovan…
Sigurno da negde postoji i jeftinija polovna susara koja je manje modernizovana. Najjeftinije susare manjeg kapaciteta su one koje se prave od nekadasnjih kontejnera za boravak ljudi. Takve susare imaju vece gubitke i obicno nemaju kruzno strujanje vazduha, samo proizvoljno postavljene ventilatore, pa je i susenje neravnomerno. Opisane susare su solidne za susenje lekovitog bilja. Jednu takvu sam pre dve godine nasao za 1200e, ali se u takvim susarama sljiva tesko susi.
Nadam se da sam ti pomogao i stvorio nekakvu predstavu o susarama i cenama polovnih susara. Ako te nesto zanima slobodno pitaj.

Zdravo svima
Odavno pratim tehnologiju hrane ali sada sam zainteresovan da napravim sopstvenu susaru za voce i povrce. Gledao sam, sajtove i razne susare i dosao do neekog svog resenja, najeftinije i najekonomicnije susare. Zbog toplotnih gubitaka je stavljam u zatvoren objekat aimam nameru da korristim drvo i otpad u direktnom grejanju kroz izmenjivac topline znaci ne koristim kotao i vodu. Jedino je problem sto se mora provoditi vreme pored nje skoro stalno jer ne moze biti automatizovana na ovaj nacin grejanja ali je najeftinije.Negde se mora izgubiti. Imam problem da ako ulozim novac i trud a imam znanje jer je metal moje znanje i metalom se bavim godinama jednostavno majstor (www.svetisin.co.rs) i od metala sve mogu da konstruisem i napravim.Problem nastaje u prodaji tj plasmanu susenog voca i povrca.Jer ja bih sve susio od jabuka do kupusa od grozdja do praziluka , sve je ok napraviti susaru napraviti seckalice ali gde to plasirati.Gledam po prodavnicama pa ne kupuje se suseno voce i povrce, nesto malo zimai ili slabo.
E tu molim sve da ko moze da mi pomogne makara samo sa nekom idejom gde plasirati proizvod. Nije mala stavka oko 3000 za susaru, i oko 500 za masine za seckanje. Trebalo bi i magacin gotovih proizvoda kao i neka hladnjaca makar mala to sve izlazi oko 10000eu, a sta sa tim ako n ema kome sta prodatii ako se toliki novac ne vrati za godinu dve onda je dzabe posao. Molim sve koji imaju bilo kakvog iskustva da mi se jave na moj mail svetislavpetrovic@sbb.rs. radi razmene iskustava i da mi pomognu idejama u ovom poslu,Ovaj posao mislim da mogu raditi vise generacija ako se dobro osmisli i pokrene .
Pozdrav svima i hvala unapred na pomoci i savetima

pozdrav svima,ja sam nov na forumu.
ja sam nasao susaru 600 kg na 24 sata na cvrsto gorivo.za 1500 evra.godinu dana star.kaze lik da ga je on platio 3000 evra,al zbog odlaska u inostranstvo hitno mu je.interesuje me da li se isplati ta susara za te pare?koliko se naplacuje usluzno susenje voca i povrca?
ako neko zna da mi da neke korisne informacije unapred hvala…

Norboo, ja tražim upravo takvu sušaru i rado bih platio tu cijenu za nju ako je u takvom stanju kako kažete. Koji je proizvodač? Jeste li je kupili u Srbiji? Kojem gradu? Ima li ih još? Ako mi možete ponuditi neki broj telefona, adresu, mejl nekog prodavača, bit ću vam veoma zahvalan. Kod nas u BiH je jako teško naći sušaru. Znate li možda kolika je cijena takve nove sušare u Srbiji? Meni treba za moje voćnjake, ali znam cijenu sušenja voća jer svoje sušim kod čovjeka koji je posjeduje. Cijena 1. kg sušenja (naplaćuje po kg osušenih, ne sirovih) je 0,75 eura. Znam da suši i sve drugo i kaže da mu se najviše isplati raditi s gljivama. Otkupljuje ih od skupljača, suši i prodaje Slovencima koji mu dolaze na adresu po njegovom pozivu kada osuši količinu za tranpsort kombi vozilom ili pikapom. Čak razmišlja da prestane sušiti voće jer kaže da pravo dobro zarađuje na gljivama i ljekobilju koje drugi beru, a ona samo suši i prodaje Slovencima. Znači, ima računa s tom sušarom raditi i s drugim proizvodima osim s voćem. Mene, do duše, zanima samo sušenje vlastitog voća, ali samo ovo spomenuo zbog vas jer mi se čini da vas zanima rad i sa ostalim.
Ako mi možete dati informaciju o tome što mene zanima (gore sam spomenuo), bit ću vam jako zahvalan.

Pozdrav!

Norboo, ako se predomislite za kupovinu te sušare, molim vas da me kontaktirate na moj mejl (klikoamir@gmail.com). Kupio bih je ja sebi ako je u tako dobrom stanju kako ste rekli, pa da me povežete s prodavcem.

Pozdrav svima,
pre nekog vremena sam napravio svoj prvi solarni kolektor od limenki za grejanje kuce. Stvar je odlicna i radi extra. Prilicno je jednostavan princip… sve je objasnjeno na sajtu http://solar.freeonplate.com/solarni_kolektor.htm , ali ima jednu manu. Ne mogu da ga koristim leti. moram da ga prekrijem ili demontiram kako se nebi pregrejao, jer jednostavno nemogu da iskoristim vreo vazduh koji bi ventilator „gurao“.
Molim strucnjake da daju ocenu da li bi mogao da se koristi za male susare voca, jer je prava steta da se ne iskoristi i leti.

hvala unapred.
Mladen

Mladene, ako je ono vasa solarka svaka vam cas lepo uradjeno.Sto se tice za leto pa ubacite pola svezeg vazduha . Gledao sam na yu tube slicno i samo spustite malo nize i ventilator mozete staviti na vrhu i sa nekom klanpnom regulisite uvlacenje vazduha da moze pola da vuce svezeg a pola da koristi iz limenki. Ja sam napravio nesto na struju kao probnu ali mi je ventilator mnogo slab koristio sam kucni pa cu ovih dana da ga zamenim. Inace dali ste divnu ideju i za veliku koju imam nameru da pravim i za koju sam predvideo na drva , Ovo mi se svidja pa se drva mogu koristiti za noc ili dogrevanje. Samo da uradim konstrukciona resenja da bude povezano a imajuci u vidu raspored prostora kod mene. Ja sam napravio od starog frizidera i skupa nije presla ni 70 eu normalno bez rada. Moj e-mail je svetislavpetrovic@sbb.rs pa se javite ako mogu da vam pomognem sa skicom kako sam zamislio a mislim da je prosto resenje. Moram reci svima da ko krene da se bavi ovim poslom neka prvo dobro prouci samu tehnologiju susenja sta treba i redosled da ne bude kao ja sa susenjem crnog luka jer nisam provp procitao pa nije dobro ispalo.
Pozdrav svima
Sveta

Da li je jos aktivan forum?
zanimam me kakva je zarada od suvih sljiva i kolika su ulaganja?
interesuje me neka prosecna susionica na kombinovano grejanje i kako ide zarada ?
Hvala unapred

coa_sm , Forum je stalno aktivan i stalno se moze dodavati sta ko zna oko same teme.Sto se tice zarada neznam jer je to konas novo i nas narod nema obicaj da jese suvo voce.Susara ako je kupujete je strasno skupa a ako pravite za upola para se moze napraviti. a o zaradi kako sam cuo moze i do 3000eu na susenju sljiva u kampanji tj mesec dana, ali treba susiti jos nesto za ostalih 11 meseci.Ja sam sebi napravio malu i sada cu praviti veliku 3x1x2 m Resio sam mnogo problema oko susare , male koju sam napravio ali jos vise oko same tehnolgije je veci problem. Radim jabuke cips i problem je bi sto malo pozute , nigde nisam naso kompletno upustvo sta i kako da se radi,Isto tako pokusavam da saznam kako od sirovog krompira da napravim krompirpire u prahu ili istant pire. Sve sajtove sam obisao i nema postupka rada a ni same tehnologije. Mislim da bi administrator trebalo malo pomoci sa savetima ili upustvima za to.Najveci problem kod susenja sto nema upustva i same tehnologije za svaki proizvod. Probao sam banane ali pocrne i zalepe se i nisu lepe na izgled ostaju pomalo mekane. a probao sam kupovne koje su tvrde i bele i mnogo slatke pa mislim da je secer ubacen ali neznam kako. pokusacu sa svim vocem ali je kazem problem tehnologija. Ujedno bih pitao sve da li je neophodan tehnolog u proizvodnji susenog voca i povrca Nema ih a i velike su im cene za savete a kamoli za plate, Ako neko zna gde da se nabavi literatura za sve susenje i voca i povrca. U koje supstance da se potapa koji proizvod , koliko vremena treba da stoji.
Hvala na pomoci

pozdrav svima
Bavim se trgovinom na veliko i tako dolazim do kupaca na pijacama u Beogradu….iz iskustva znam da nije problem napraviti proizvodnju nečega,već podržati istu sa sirovinama,održati kapacitet.Plasirati robu…to je problem za većinu iskusnih,a posebno za neiskusne u novim vodama.To nije ne premostiv problem,ako se ima u vidu velika konkurencija na tržištu.Znam da ovo zvuči kao glupost,ali tu leži rešenje trgovine na veliko…Pored sedam milijardi ljudi na svetu,puno ljudi se bavi trgovinom na veliko i naravno svet je mali,pa se tako i pročuje šta ide,a šta ne ide na tržištu.Drugo lakše je nešto prodati na veliko nego ceo dan robijati u maloprodaji i čekati cenjene potrošače.Treća stvar kod trgovine na veliko je konkurencija….zašto?zato što su ljudi puni ideja,para i ambicija pa se može dosta naučiti na terenu,od ideje do sprovodjenja u delo,ali isto tako ti isti ljudi su alavi odnosno nezasiti u pogledu cene te ih je na taj način lako pobediti u trci na duge staze.Oni su ti koji naprave sve što treba da naprave,a mi koji igramo na duge staze dobijamo ozbiljne poslove.
Naravno da nisu glupi,i da će se boriti za svoje tržište ali mesta uvek ima za sve.Isto tako mladje generacije bolje idu u korak sa tehnologijom i nose se lakše sa teškoćama.Suve šljive su potencijal,Srbija je zemlja šljiva.Bogata država kvalitetnom zemljom,koju treba iskoristiti…
Veliki igrači prave uveliko teren za igru,samo ih treba pratiti.(u „IDEI“ ili tako negde je trenutno na akciji cena 200gr 100.oo dinara)….cena šljive u otkupu je do 20 dinara,četiri-pet kg. treba za suve šljive dok su one u prodaji na veliko oko 200 dinara – bez koštica,možda i više.Ne moram reći da je i 30 do 50 evro centi dovoljno za profit…bez ikakvog preterivanja da bude evro po kilogramu.Sezona za suve šljive je od oktobra do aprila,što se tržišta tiče jer hladno vreme i nedostatak svežeg voća utiču na potrošnju istih.
Samo treba biti staložen,i ne preambiciozan,bez želje za velikim profitom,a kada dodje trenutak da svi zovu vas zbog dobrog kvaliteta (da šljive ne mirišu na dim) i dobre cene,bićete zadovoljni postignutim.

Hvala na obavestenju sto se svega tice.
meni je to samo u planu da probam. Jer imam u sezoni oko 1500kg svojih sljiva a dosta mi je rakije :)
Interesuje me jel posle susenja potrebne neke prostorije za skladistenje ili slicno?
I da li bi ja nekad mogao da dodjem da vidim kako to ide ili mi da mi costo malo pojasnite susenje.. a ja bi se uz to i ucio preko neke knjige.
Da li ima neko neke nacrte za neke komore ili slicno?
Hvala Unapred
Aleksandar

pozdrav,
ne bavim se proizvodnjom…samo trgovinom,ali zelim da pocnem proizvodnju.Trgovina je dobar osnov da se nadje trziste a kasnije mnogo lakse da se ukljuci proizvodnja u sve to.Mislim da je cena susara mnogo niza kod nas zbog ekonomske situacije,ali i generalno nego u svetu,naspram profita koji moze da se ostvari tako da ne treba gubiti vreme jer ovakva situacija nece biti dugo…Nema se para,to jeste ali cena susara je daleko niza nego nekih drugih masina.1000-2000e za biznis je malo naspram 20ooo,oo – 30ooo,oo e ili vise koliko ljudi ulazu pa je pitanje da li mogu da se iscupaju.http://susareurosevic.com/ps100.html
Ovo je nesto sto sam zapazio pa me interesuje misljenje ljudi bolje upucenih u materiju.Hvala

Za coa_sm sto se tice nacrta za susaru na internetu ima gomila. Ja sam sve pregledo i od svake ponesto snimio sto meni odgovarai napravio malu a i za veliku ce isto biti sa time sto veliku pravim kondenzacionu i na drva . Sav materjal osim cevi za konstrukciju sam spremio, a kao je dosta velika i cena je podosta izasla do sada.Susara je predvidjena 3000mmx2000mmx1000mm bez lozista , samo toplotnu pumpu sam platio 100eu bez ugradnje, a ventilator od 600mm 80eu. Sve skupa povelika investicija i do se spremi ostalo , za pranje , masine za secenje da se naprave lese i kada krene da se sazna kako se radi , sam postupak svi kriju i niko nece da kaze kako radi a ako se nema kvalitet nema ni prodaje . Samo se ulaze i u robu i opremu a nema garancije za uspeh. Da bi se radilo ozbiljno mora se uraditi po standardu. I sve to se postigne i stavi na papir , mislim troskovi a prodaje nema , jer se kod nas malo koristi suvo voce a za ruse treba velika kolicina i neki izvoznik koji opet uzima svoj deo. Ne plasim nikog ali sam kazem da se dobro razmisli pre kretanja u ovakav posao.Ja sam krneuo a nasta ce sve izaci neznam do sada sam dosta ulozio samo u parama a da ne pricam u radu. Mora se imati i objekat koji podleze zakonu o hrani i uslovima za rad sa hranom .Sretno svima i zelim uspeh a mislim da bi se mi trebali organizovati i napraviti udruzenje jer kada se pojavimo kao udruzenje je bolje i jace za nas.Tako da pozivam sve koji se bave susenjem voca i povrca i bilja kao i one sa hladnjacama ako su zainteresovani sa organizaciju ili udruzenje prerade voca i povrca da se jave i da se povezemo u neko udruzenje.Moj mail je napisan ali da ponovim svetislavpetrovic@sbb.rs.
Hvala svima koji su procitali ovo i odluce da krenu ovim putem tacno Srbija samohranu moze proizvoditi i prodavati svetu sa tehnikom kasnimo 30 god.
P[ozdrav svima na forumu

Sveta, morate imati zaposleno lice odgovarajuće struke za rukovođenje procesom proizvodnje. Pročitajte Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla http://bazapropisa.net/sr/pravilnici/4362-pravilnik-o-bliim-uslovima-za-proizvodnju-i-promet-prehrambenih-proizvoda-biljnog-porekla.html član12 koji je donet na osnovu zakona o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla. https://www.tehnologijahrane.com/pravilnik/zakon-o-nadzoru-nad-prehrambenim-proizvodima-biljnog-porekla. Inače ima dosta tehnologa bez posla i onh koji ne rade u struci…

Kao što Sveta reče, povezati se u udruženje i tada jedan tehnolog(po ugovoru o delu) može da nadzire proizvodnju.
Naravno, pod uslovom da članovi budu, relativno, blizu.
Još jednu stvar niko ne spominje(molim komentar tehnologa).
Upravo čitam knjigu „Živeti bez bolesti“ Ernsta Gintera, gde kaže da se većina vitamina, dobar deo minerala, a SVI ENZIMI-EGZOGENI(koji su najodgovorniji za ćelijski metabolizam) uništavaju termičkom obradom i da je maksimalna preporučena temperatura za obradu namirnica 40 stepeni Celzijusa.
Takođe sam negde pročitao da se u EU priprema pravilnik po kome se u prometu, sušeni proizvodi, mogu naći ako su sušeni na T do 40 step C ?
Tako da prilikom konstruisanja treba voditi računa i o tome !?

noca- u pravu ste i evo pozivam sve one koji se bave ili imaju nameruda se bave susenjem vocai i povrca kao i one sa hladnjacama jer nam je i to potrebno da se jave meni na moju e-mail adresu svetislavpetrovic@sbb.rs ili broj tel 0641963868 radi organizovanja udruzenja jer udruzeni imamo sanse da sakupimo neku vecu kolicinu proizvoda pa da prodajemo ili rusima ili velikom lancu i da tako nastupamo kao jedna doo a i na taj nacin da nadjemo i placamo jednog tehnolga barem u okolini. Ja sam u Kragujevcu pa iz okoline mozemo naci jednog. Ja sam ne mogu placati narocito sto pocinjem i ulaganja su velika a prodaja ne ide bas dobro.
Inace ja sa malom susarom susim na 40 st C i nije problem samo treba susiti duze za iste rezultate.
Poziv svima za saradnju ko zeli neka se javi da se organizujemo.
Pozdrav svima

Kao što vidiš Svetislave,naši ljudi se teško odlučuju za udruživanje, nadam se da su Ti se javljali na privatni meil.
Ja sam povadio svoj komercijalni zasad šljiva, ostavio sam za kućne potrebe.
Planiram da napravim amatersku mini solarnu sušaru za voće, lekovito bilje,…
Očekivao sam da tehnolozi(ljudi od struke) komentarišu navode iz mog posta, ali NIŠTA !!?

Dragi brate noca, nije se niko javio do jedne zene tehnologa iz Bg i sa njom sam sada u kontaktu i dala mi je mnogo dobrih savta, i mnogo joj hvala za to.Neznam sta ocekuju pozvao sam sve nikog nije briga i svi bi nesto hteli a da neko uradi za njih a da dobiju u gotovom i servirano na tanjiru a onda da iskoriste i da ne kazu ni hvala. No sta je tu je navikao sam na to i poceo sam i ja da volim stranku GSP (gledaj svoja posla) tako da radim moje i imam pravilo ja idem svojim putem a ko hoce samnom dobro jest a ko ne ce neka sam pravi sebi put i neka ide kuda ga je volja. Js uvek sam u razmisljanju oko izrade velike susare mada imam sav materjal. Ovu mini susaru sto sam napravio od frizidera koristim maksimalno a problem je plasamn robe. Nas narod nema obicaj da jede suvo voce, to je cinjenica i to se morara prihvartiti a ako nece da jedu kome prodati. Osusio sam oko 100 kg jabuka- cipsa i krenuo na prodaju ali mnogo mrsavo . Problem je i sa tehnologijama susenja koje treba bukvalno ceprkati deo po deo na netu a zatim isprobavai i videti sta je dobro. Stre knjige koriste antioksidante kao sumpordioksid koji nije zabranjen ali nije ni dobrodosao u zdravu hranu. Neznam da li si nasao sta si trazio o solarnim susarama, ja cu na prolece napraviti kolektor i dodati na ovu mini susaru tako da ce biti jos jeftrinija i ekonomicnija. Ne mozu plasirati sto izbacim iz ove male a kapacitet je 6kg jabukai dobija se 1,1 kg jabuka-cipsa. Da bi se ubacilo u trgovine treba mnogo . Neznam sta da ti kazem neznam ni ja sta da radim , ni povrce nije u mnogo boljoj poziciji , jeste malo bolje ali nas narod voli svze pa neka je i skuplje i losije. Razmisljam o krompirpireu ali kada vidim koja mu je cena u prodavnici ne pokusava mi se. Mislom da smo kasno poceli da radimo na tome a i izabrali smo mnogo lose vreme . Niko ne gleda sta je zdarvo vec daj samo sto je jeftino i posle zasto je veca smrtnost nego radjanje. Osudjeni smo na polako izumiranje i od ranih bolesti i trovanja koje nam nasi prijatelji sa zapada velikodusno poklanjaju, kroz genetski modifikovanu hranu , raznim vakcvinama protiv raznih vrsta svinjskog gripa, do NATO poklona uranijuma po gradovima i fabrikama. Nista ne uspeva bez prskanja sa raznim otrovima koje opet moras da platis zapadu i koristis njihovo seme jer nema nase i skupo je a opet se trujes na svaki nacin i mi sami a i oni pride. Na pijacama sve sto se kupi je prskano i tako u krug.
Tako NOCA zelim tisvu srecu i uspeh a ako ti nesto treba neki savet ili ideja poslji mail da ako mogu nekako pomognem , ja sam ipak metalac i mnogo mi lepo lezi obrada metala a ovo sam hteo da radim i zbog krize jer nema posla u mom fahu a i zbog toga sto je buducnost u hrani i mi kao Srbi jedino to mozemo ponuditi Evropi cisto i nezagadjeno, ali otprilike da je gore kod nas nego kod njih.
I sve u svemu use i u svoje kljuse pozdrav.

Najgore je , prijatelju moj, sto je tako u svim sferama drustva, svi cekaju okrunjeno, pa da nagrnu na jasle, e posle je kasno.
Po meni, najbolje je poceti s malim kolicinama, vrhunskog kvaliteta i polako osvajati klijente (reklama se siri od usta do usta – kvalitet je najbolja reklama).
Hvala i pozdrav !

Zna li netko kako se mogu konzervirati suhe šljive, prije ili poslije sušenja, da ne bi došlo do kvarenja.
Imao sam prošle godine problema jer su mi nakon nekog vremena počele bijeliti izvana, čuo sam da su to grinje.
I na koji ih je način najbolje čuvati u rinfuznom stanju ?

AKO NEKO MOZE DA MI ODGOVORI KOLIKO OKVIRNO KOSTA PRAVLJENJE SUSARE ZA VOCE POVRCE I UOPSTE POKRETANJE TOG POSLA,HVALA UNAPRED.NA SVIM SAJTOVIMA SU PRIKAZANE SUSARE I OBJASNJENE TEHNOLOSKE KARAKTERISTIKE ALI NIGDE NEMA KOLIKO BI SVE TO ZAJEDNO MOGLO DA KOSTA

Ja takodje hocu da kupim neku susaru za voce.Volela bih da mi preporucite koju i interesuje me koliko kostaju.A takodje me imteresuje otkup lekovitog bilja, mozete li da me spojite sa ljudima koji to dugo rade.

zeleo bih da sam napravim jednu mini susaru prvenstveno da bih susio sljivu,da li bi neko mogao da mi posalje kompletnu skicu kako bi to trebalo da izgleda.hvala

Za sve koji hoce da prave susare , mogu reci ovako ako prave sami je jedna cena ako im pravi neko je druga skoro dva x veca. materjal ukoliko je elektricna kosta oko 600-700eu sa mernim uredjajima , i to za male susre , normalno za vece je i veca cena ali je i isplativost mnogo veca. Na netu ima mnogo tipova susara i po mom misljenju su najbolje tunelske susare sa kondezacionim sistemom ali samo kondezacioni sistem kosta oko 250eu pa se za male ne isplati nego samo za vece duzine 300cm pa na vise. Sveka susara mora biti izolovana zbog gubitka toplote a sve to povalci cenu a i sam ventilator je preskup od 150 -200 eu.Kao sto sam naveo u ranijim postovima mora se znati sta se hoce pa na netu potraziti skicu jer je sve izmisljeno , naci majstora koji to moze napraviti za koji novac? Treba naci dobavljaca repro materjala a najteze naci plasman susenog jer ga ovde nece skoro niko. Zato sam pozivao ali uzaludno da se osnije udruzenje svi cute i ne zele e pa onda neka se slikaju. Ja sam napravio mini susaru i imam nesto gotovih prizvoda ali ne mogu da ih plasiram sam negde na veliko, jer namam kolicinu i ponovo se vrtimo u krug. i na kraju cu prestati da se bakcem sa susenjem za ozbiljan plasman treba minimum da se napuni kamion od 20 tona, susenog , koja kolicina je srovog u pitanju da se najezis, i koji ulog za to a nezna se koja cena ce biti, jer u nasim uslovima sve je nesigurno.
Joco otkucaj na google susara pa gledaj i skidaj sta ti je drago to je najbolje.
pozdrav svima i neka nam je Bog u pomoci.

Pogledajte istu temu na drugim forumima(poloinfo, poljoforum, spos,…) ima fotografija, skica, cena, raznih ideja.
Nažalost informacija o otkupu slabo.
Problem je što naš narod nema naviku da jede suvo voće, radije će jesti džemove, marmelade, kompote,… (nema veze što je termički obrađeno-čitaj uništeni vitamini, dobar deo minerala, puno konzervanasa, aditiva,…).
Naravno šta bi radila prerađivačka industrija, ako bi došlo do osvešćivanja ljudi.
Znate li zašto je Nemačka, pred početak II sv. rata kupila sve količine meda i suvih šljiva, koje su bile na tržištu ? Pa zato što se na tome može živeti, duže vreme.

pozdrav svima,vec sam pisao da zelim da napravim susaru ili kupim gotovu..ako neko prodaje neka se javi.Inace moje misljenje je da treba susiti sljive jer one prolaze na trzistu,ostalo ne treba susiti jer nema navike ni zelje za sada na trzistu za takvom ponudom.Zlatno pravilo trgovine je da ne prodajete ono sto vi hocete vec ono sto trziste trazi…Ne treba vam udruzenje za proizvodnju ni zbog tehnologa,treba ju vam pare,dakle investitori..bez da se pravim pametan,ali imam iskustva sa pijacama i znam da ima ljudi koji imaju para i hoce cenu i kvalitet,ali uzimaju i kolicine.Na pijacama je jos uvek trziste koje nije monopolizovano i gde obicni smrtnici mogu da ponude svoju robu,ali treba i nuditi robu svaki dan,ali svaki dan biti na svim pijacama i biti tu stalno,jer kada vas upoznaju i kada znaju da ste tu po svakakvim uslovima(kisi,snegu,ledu) i kada konkurencija ne dolazi jer im je hladno onda vi nastupate.

Pozdrav svima,prosle godine sam napravio sušaru za sušenje industrijske(aleve) paprike.Papriku sušim ucelo,nije tunelski sistem u tepsijama,duže se suši(7-10dana) ali je razlika u kvalitetu i aromi ogromna.Ono što hocu reći je da sam primenjivao tehnologiju „sam use i u svoje kljuse“,znaci niko mi ne bi ništa rekao i pomogao da mu zdrav zub vadim…Tržište mlevene paprike je šaroliko,od martonoške paprike za 400din,do domaće sa peteljkama 700 din,i ručno birane bez peteljki900-1000 din/kg.

Novi sam na forumu i uz pozdrav svima molio bih vas da li tko posjeduje postupak sušenja začinske paprike. Koje su temperature i vrijeme trajanja. Kupio bih knjigu ili nečij elaborat o postupku sušenja.

Pozdrav RedPepper. Imamo slično iskustvo, i ja sam prošle godine SAM napravio sušaru za začinsku papriku na kruto gorivo. Pretpostavljam da ju i ti sušiš u mrežastim vrećama kao i ja. Sušara je 2,5 * 4 * 3 m. Naravno da sam veći dio sušare morao izmišljati sam jer informacija je malo a i oni koji nešto znaju ped… neće reći.
Bilo bi dobro kada bi mogli razmjeniti iskustva mail-om ,jer vjerojatno možemo dosta naučiti jedan od drugog .

Ok,uvek sam otvoren za nova iskustva i savete,moj mail je chiliapatin@gmail.com

Pozdrav!!!
zavrsio sam susaru prosle godine,imali ko iskustva sa susenjem pecurke,vrganj.Moj mail je ancin@ptt.rs HVALA

Pozdrav svima,svaka čast na idejama.
Svaki stupanj više u preradi je nabolje.
Međutim kakvo vam je tržište,pošto se kreću cijene otkupa preradjevina?
Imate li sigurnog otkupljivača ili pijaca?

ja sam prosle godine zavrsio susaru slovenacki proizvod. kOSTALA ME je kao svetog petra kajgana! kapacitet joj je 1500kg,susi za 24h, radi na drva.I nema nikakav dodir sa dimom. kostala nas je oko osam hiljada eura.Vise nije problem napraviti susaru nego je problem prodati to sto osusis.Ako ima kupaca javite se ja sam za svaku saradnju.

E, pa dragi prijatelji, cemu susare bez otkupa proizvoda.
Hajde da fino udruzimo snage i da sve sto proizvedemo prodamo.
Ideja nije nova, ZAJEDNO SMO JACI. Imam kompaniju koja je zainteresovana da otkupljuje voce, pecurke, povrce i to najvise smrznuto i suseno.
Avaj, kada im ponudim kolicine koje mogu da proizvedem, pokidaju se od smeha. Kupuju po Italiji i Grckoj, a mi kao da smo zaboravili cija je zemlja najplodnija. Daj da probamo da se saberemo sa ponudom i da dovucemo ovu kompaniju da radi sa nama. Moj e-mail je podgorica009@yahoo.com Da, dobro ste videli, ja sam Crnogorac koji voli da radi!

G R E S K A U A D R E S I !!!!!!!!
Sada sam vidio. Moj e-mail je podgorica009@gmail.com
Poslao sam e-mail vlasnika one adrese da se izvinem ako je neko poslao postu.
OPROSTITE

Pozdrav svima.
Nije mi naj jasniji nacin distribucije susenog povrca i voca.
Predpostavljam da ipak moras da imas registrovano preduzece ili nesto slicno, da placas porez drzavi?
Ja imam susaru za sapune, modifikovala bih je ali ko sto rekoh, sumnjam da je posao gotov sa susarom i mojim potpisom da je to taj proizvod.

Snezana i sami vidite da je najveci problem prodati suseno . Normalno po zakonu bi trebalo imati firmu da bi ste prodavali prodavnicama. Na pijacama treba sveki dan biti po ceo dan a da li ce se i sta prodati pitanje je a sve se mora platiti i zakup tezge i kvita i treba jesti
nesto.Ima i raznih preprodavcaca da kazem nakupaca koji se bogate na tudjoj muci pa hoce da kupuju ali po nekim cenama . Neznam sta da vam kazem i ja sam trenutno odustao od izgradnje velike susare i sa ovom malom nema sta da radim Osusio sam jabuku cips ali prodaja skoro nikakva . Ako mozete da obezbedite plasman onda krenite ali trazice vam i dosta papira za zvanicnu prodaju a HACCP mor da bude u proizvodnji.Niko ne zeli da se organizuje a cak i malinari videli da bez organizacije nema nista, nem prodaje ni da nas ko zastiti od raznih derikoza.
Sve najbolje i dobro razmislite

Hvala na iskrenom odgovoru Sveto. Potpuno mi je jasno. Ja sam odustala od proizvodnje sapuna, bar na neko vreme, jer je vrlo tesko plasirati a kiamoli izvuci pare. Milijon inspekcija i potrebnih uslova da bih na kraju morala da zamrznem preduzece i vodim sudske sporove da dobijem ono sto je moje. A kamoli sa prehrambenim proizvodima.HACCP nije problem jer sam taj kurs polozila ali sve ostalo…
Hvala jos jednom. Sve najbolje

Gospodine Sveto, ideju o udruzivanju ja odavno razmatram jer jedino tako mogu opstati sitni proizvodjaci. Doduse,tek na leto planiram sa izgradnjom hladnjace i susare, i da sve to bude spremno za narednu sezonu, mada, otom potom. Zivim u Nemackoj te uveliko trazim firme, distributere, kupce naseg voca. Javljam cim budem imala nesto konkretno. Pozdrav!

Postovani, Hteo bi da pravim susaru za lekovito bilje. Citajuci vase postove, vidim da je tesko plasirati robu. Zasto se ne udruziti i pored svega napraviti pakovanje cajeva i mnogih tinktura? Ideje su velike, samo je potrebno uci u trziste.

Aleksandrija,mislim da ima mesta za saradnju posto i ja planiram da ove godine gradim susaru,a neke sledece i hladnjacu za voce i povrce.Sto se tice firmi u EU koje se bave distribucijom tj.otkupom naseg voca,mogu Vam reci nekoliko da ne trazite mnogo.

Bio bih jako zahvalan kada bi me neko uputio gde bi smo mogli kupiti polovnu vakuum susaru kapaciteta do max 2t na dan.
Unapred hvala
mail: rapidsolutions.rs@gmail.com

Moze li neko da mi objasni gde mogu da nabavim sumpor dioksid 0.15% koi se koristi u tehnologiji kod susenja crnog luka. I da li moze neko dda mi objasni sami postupak sumporizacije crnog luka

Posedujem sušaru za voće pa ako je neko zainteresovan 060/351-42-89

postovani gos.Sveto,
trebala bi mi Vasa a ne samo Vasa pomoc oko izrade susare za voce(kruske, jabuke i sljive)u savjetima i ako ste u mogucnosti da mi omogucite da vidim Vase susare i da me na tom susretu savetujete kako dalje.
pozdrav

„Mido“ ako slusas mene najbolje je dobro razmisliti i proceniti kolka su ulagnja ,i sta se dobija . Ako imas kupca za bilo koje susenje , bilje, voce ili pvrce ok kreni ako nema boljenemoj. Nije problem da vidis moju susaru , ona je mala i planirao sam , pa odustao pao opet ocu da pravim veliku imamsav materjal ali mi se ne pocinje jer traba jos dodati i rad i ilektroniku, kotao , solarn kolektore a sve to kosta.Tako da je kod mene hocu necu stanje sa susarom . ova mala je radila malo zimus probao i nagomilo robu koju ne ne mogu prodati i ni tamo ni tamo. Ali sam zato resio i pravim plastenik veliki za organsku hranu pa cu onda deo probati da susim sto ostane od proizvoda a da s e ne proda i tako da zaokruzim proces. I plastenik trazi ogroman ulaganja i ja sto cu ga praviti sam izaci ce dosta, a planirao sam da ga grejem i u njemu da se radi 365 dana.
Sta ce ispasti videcemo ali za susaru ako nemas kupce ne pocinji to je moj savet. Ja sam dugo pozivao na organizaciju i osnivanje nekog udruzenja da mozemo izaci na trzise rusije kao jedan ali s niko ne javlja a za ruse treba 20 t kvaliteta i isto susenog voca . Ja to ne mogu ni finansijski ni organizaciono sam da izdrzim pa sam odustao.Imas moj mail po poslji a nije ti problem da na netu pogledas i izberes koji bi po tvojoj zelji bio model susare u zavisnosti sta susis pa na osnovu toga napravis jer da kupujes mnogo je skupo.
Pozdrav

HVALA MILEMI, IVANI BAKOCEVIC.

ZDRAVI BILI

Sušenje u vakuumskim sušarama se bitno razlikuje od drugih načina sušenja. Posebno u kvalitetu dobijenih proizvoda. Ko nije probao ili video kakva je razlika ne zna o čemu pričam. Bukvalno nema proizvoda koji nije moguće osušiti u vakuumskoj sušari. Posedujem dve vakuumske sušare u kojima sam sušio maline, kupine, jagode, sljive, jabuke, …. boraniju, tikvice (čips od tikvice), mentu, cvet jorgovana, kantarion, …. Proces sušenja se odvija od 40C do max 60C. Proces je obično za trećinu kraći od sušenja u klasičnim sušarama. Boja, mirisi, ukusi sve ostane tu. Kvalitet dobijenog proizvoda je neuporediv.
Ono što sam ja iz ličnog iskustva naučio je da priča o vakuumskom sušenju voća i povrća u Srbiji skoro i ne postoji. Uglavnom su to ili neuspele priče ili otvorene laži. Dragi prijatelju pročitao sam da tražite vakuumsku sušaru kapaciteta 2t, imate li predstavu koliki gabarit (obim, visina, dužina) takve sušare treba da izgleda????? Vakuumska sušara je zbog svoje konstrukcije vrlo ograničena dimenzijama, što su veći sudovi, oni su podložniji deformacijama i ošećenima, takođe, što su veći sudovi zahtevaju veću investiciju u ojačavanju da ne bi došlo do deformacija. I još jedna važna stvar, manipulacija sušarom koja ima veliki gabarit je jako teška. Naslušao sam se razno raznih bajki o vakuumskim sušarama u Srbiji i dok nisam svoju iskusio nisam znao pravu istinu.
Bice mi drago da vas ugostim i pokažem vam na delu kako radi vakuumska sušara, napravio sam ih nekoliko, takođe, vršim uslužno sušenje, projektovanje, savetovanje šta vam god bude zatrebalo i odgovaralo

Вакуумски сушени мед

Мед је густа слатка сирупаста материја, производ медоносних пчела (лат. Apis mellifera или Apis mellifica) добијен од сабраних воћних и других сокова прерађених у пчелињем желуцу. Излучени сок одложен поклопљеном саћу хемијским реакцијама претвара се у мед. Према врстама биљака од које се добија, мед се разврстава у монофлорни (мед добијен од само једне врсте биљке, на пример, багрема) и полифлорни мед (мед добијен сакупљањем нектара са више врста биљака, као на пример, ливадски мед, шумски и др.). Мед је најважнији пчелињи производ, познат у људској исхрани још од праисторијског доба.По дефиницији, мед је чисти производ у коме нема додатака било које друге супстанце
Типични састав меда
Једињење Количина
Фруктоза 38%
Глукоза 31%
Сахароза 10%
Вода 17%
Пепео 0,17%
Остало 3,83%
Извор: Sugar Alliance

Мало људи је упознато да је мед уопште могуће осушити. Наравно, могуће је, само под одређеним условима.

У вакуумској сушари мед се суши у тацнама (40x 60 cm) где се налије у слоју дебљине 8мм. Вакуумски притисак не сме да буде виши од 30mmbar температура у распону од 30 до 50C степени. Добијени мед има у себи влагу у распону 2 до 3,5%, што омогућава његово дробљење и млевење. Могуће га је самлети и до пудер праха где 98-99% пролази кроз сито од 20 меша, 30-50% пролази кроз сито од 60 меша и 10-30% пролази кроз сито од 100 меша.
Када се мед осуши он постаје тврда табла, која се ломи, дроби и меље зависно од потребе и намене готовог производа. Осушени мед у вакуумској сушари има пријатан, јак, концетрован укус и благо жућкасту боју (боја зависи од врсте меда који се суши).

Тако осушени мед је потребно одмах упаковати, јер има значајан потенцијал да увуче влагу из просторије. Паковање треба да буде у дебелој фолији која може да спречи било какав контакт са околином на дужи временски период јер је тако добијени мед стабилан производ и може се чувати и користити на дужи временски период.

Вакуумско сушење Малине

Малина (лат. Rubus idaeus), позната и по свом популарном називу црвено злато, је биљка из породице ружа (Rosaceae). Вишегодишњи жбун са усправним, зељастим стаблом. Листови сложени од 3-7 листића, длакави. Цветови бели са дугачким цветним дршкама, сакупљени на врховима грана или у пазуху листова у гроздасте цвасти. Плодови су многобројне коштунице које су спојене разраслом, сочном цветном ложом црвене, ређе жуте боје.

Малина може да се осуши у вакуумској сушари до процента влаге у распону од 2-4%. Тако осушена малина може да се дроби или меље до пудер праха. Процес сушења траје око 12 сати, на температури у распону од 40 – 56C степени и притиску не већем од 70mmbara. На 100кг свежих малина се добије око 18кг сувих са поменутом влагом. Зависно од потреба крајњег производа малина се може сушити и на други проценат влажности. Тако добијени производ не мења боју коју има природна малина, пријатног, киселкастог, јаког и концентрованог укуса. Овако осушена и самлевена малина може да се користи за чајеве, у кондиторској индустрији, сладоледе, био премазе, фармацеутској индустрији за даванје укуса одређеним лековима. Посебно је интересантна кондезована вода, која се хвата из саме малине. Она је природни воћни хидролат са интезивним мирисом малине и могуће ју је користити за козметичку производњу. На ЕУ тржишту овако осушена малина се плаћа у распону од 22 до 35 еура по килограму

Dobar dan zelim, prvi put ucestvujem na ovom forumu i imam prilike da vidim, odnosno procitam svasta. Ne zelim nikoga da imenujem, ali morao sam da primetim da postoji nekolicina „savetodavaca“ sa laickim a cesto i netacnim savetima. U vezi susenja voca, povrca i lekovitog bilja, u Srbiji postoji samo jedan covek koji se time bavi na naucnom nivou, sto mu je i uza oblast. On se zove dr. Mirko Babic i redovni je profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Telefon mu je 021-459-958. Tim njegovih saradnika i on licno povremeno organizuju kurs za susenje voca i povrca, i to je jedino mesto gde cete dobiti apsolutno sve informacije oko tehnologije susenja i potrebne opreme. U fakultetskoj laboratoriji je instalisana jedna od susara za voce i moze se videti kako radi i kakv je proizvod. Inace, cela prica sa kombinovanim koriscenjem energenata je prekopirana iz njegovog postrojenja ( ne optuzujem nikoga za kradju, ali znam da su ljudi koji to nude davno dolazili na fakultet da sve to „vide“). Fakultet se bavi i proizvodnjom susenog voca 10 godina ( mislim na sve domace vrste sem sljive, jer ona nije toliko komercijalno zanimljiva). moj e-mail je babicstanislav@gmail.com.
Inace, ja radim u firmi koja proizvodi susare od 250kg/dan do 500kg/dan, te putem mejla cu vas informisati o svemu sto vas zanima.

neka mi Concept Pro odgovori da li se u vakum susarama mogu susiti vocne paste sa 32% suve materije.

Postovani,
u ovom poslu sam novi, pa sam poceo daizucavam tehnologiju susenja voca(sljiva, krusaka i jabuka).
Interesu je me gde mogu da vidim savremene susarepomenutog voca,nakon cega bih se odlucio za opremu.
hvala

concept pro!! veoma sam zainteresovan za vakuumsku susaru.kako doci do vas?

Poštovani članovi foruma,zadovoljstvo mi je pridružiti vam se i uključiti u jednu ovako interesantnu temu.
Da i ja dam prilog ovoj diskusiji. Sušenje na drva,ugalj,gas i sl. je prevaziđeno i skupo.
Ukoliko želite kvalitetan i dobar proizvod treba ga sušiti do 40C* što je u klasičnim sušarama nemoguće.
Šta je rešenje??

Solarna sušara koja je proizvedena kod nas i dobila je zvanični certifikat EU da je to nova tehnologija u sušenju voća i povrća.
Ova sušara ima dvostruko dejstvo!!
Suši voće,povrće,začinsko i lekovito bilje.Prikuplja sva isparenja u poseban kontejner i potom se dobija tečnost /lekovito bilje/ iz koga vadite extrate.
Sušara je vođena kompjuterski,mobilna je i kontrolišete je putem mobilnog telefona.
Kraće vreme sušenja,očuvani sve hranljive materije,boja i najvažnije moguća dalja prerfada u brašno od maline,kupine,jabuke,pomorandže,limuna,borovnice,aronije…
Za sve bliže podatke možete me kontaktirati na mejl groslagerv@gmail.com

molim vas da mi dostavite ozbiljnu ponudu za SUŠARU KOJA BI SUŠILA ŠUMSKE PLODOVE I LEKOVITO NATURALNOBILJE, kapaciteta 25 kg na dan

Za SUŠENJE U VAKUUM SUŠARAMA, ŠTO JE I NAJKVALITETNIJE SUŠENJE, OBRATITE SE NA MEIL precizlab@gmail.com imamo gotovu savršenu sušaru koju možete da pogledate u Novom Sadu

Proizvodjač sam solarnih susara za voce, povrce, šumsko i lekovito bilje
kapaciteta 120, 240 i 360 kg.sirovine u jednom ciklusu, a u razvoju su do
700 kg. Kao dopunski sistem energije koriste električnu energiju biomasu ili gas, tj. raspolazu sa tri izvora energije. Mobilne su, na točkovima i obavezno stoje napolju na Suncu jer rade na principu elektromagnetnog zračenja u vidljivom i infracrvenom spektru globalne radijacije sunčevog zračenja. Jenostavne su za rad, bez posebnog održavanja i jevtine uz izuzetno kvalitetan učinak susenja.Sušare se van sezone sušenja mogu koristiti kao INKUBATORI za uzgoj ranog povrća, rasada i jagodičastog voća bez ikakve dorade i prepravke.
Ovo rešenje solarnih sušara je patentirano. Svim zainteresovanim sagovornicima na ovu temu i potencijalnim kupcima stojim na raspolaganju u pružanju informacija. Mozete se informisati preko sajta http://mikonirb.wix.com/mikon a ya prospektni materijal i cenovnik obratite se na mail zenitnb@gmail.com

Poštovane kolege, sušare na drva,gas i sl. su istorija. Nove tehnologije i nove sušare koje će lagano osvajati tržište su SOLARNE sušare
Pitajte bilo kog ekonomsti koji faktor najviše utiče na cenu proizvoda? Svako će vam odgovoriti ENERGIJA.
Plaćati energent ili ga besplatno koristiti dilema??? Naravno da nema dileme uzećeš ono što je besplatno.
Koristeći solarne sušare ili još bolje rečeno koristeći solarnu sušaru SOLARIS 1 koja je dobila sertifikat od EU nove tehnologije je pravi pogodak.
Ušteda energije 50-80 % i skraćenje vremena sušenja za 30-40% je dovoljna prednost nad konkurencijom.
Neželim nikoga da povredim niti da potcenim naprotiv svaka čast i čest svim proizvođačima sušara za voće, povrće i lekovito bilje, ali nejdenu sem sušare SOLARIS 1 nisam našao da ima duplu funkciju i da je apsolutno ekološka. Dodatna funkcija sušare SOLARIS 1 je u tome što sva isparenja sakuplja u poseban kontejner kao kondezat pa je tako moguće dobiti i drugi proizvod na bazi eteričnih ulja.Ekološka je jer niti jedan gram bilo kakvog zagađenja ne odlazi u etar /dim i sl/ i najvažnije mobilna je. Iskreno ovde je jedino ograničenje kod dobijanja eteričnog ulja, da je nosilac etrike vodeni molekul.
Zainteresovani mi se mogu javiti na mejl groslager@gmail.com za dodatne informacije.
Za svu robu osušenu u ovom tipu sušare odmah potpisujem ugovor na otkup svih količina, s tim da se poštuje i tehnološki proces koji propisuje proizvođač.Program rada sušare se kontroliše kompjuterski i preko mobilnog telefona.

Tražim kvalitetno osušenu borovnicu na 8 % vlage s tim da nesme biti hemijski tretirana borovnica ili rađena osmozom za isporuku u kontinuitetu ujednačene veličine /kao da je kalibrirana/. Mesečne potrebe 5t. Prihvatljiva cena 15-16e.

Prodajem sušaru na struju kapaciteta 100-150 kg šljive na 24 h. 060/351-42-89 ili bojovic.miljan@gmail.com

Za cveleta 2911 javite se kako bih mogao da vam dostavim ozbiljnu ponudu za sušaru na mejl groslager@gmail.com

Poštovane kolege, tržište postoji nažalost nepostoje ozbiljni proizvođači.Neželim nikoga da povredim, ali do sada sam na preste mogao da nabrojim ozbiljne proizvođače sušenog voća /izuzimam šljivu/ koji mogu da zadovolje ujednačeni kvalitet i dinamiku isporuke sve drugo su samo priče i prazna obećanja.
Voleo bih da me neko demantuje!!??

Drage kolege, ukoliko želite zaista da se bavite sušenjem voća to jevć ozbiljna tehnologija.Neojte se čuditi zašto niko neće da va da recepturu! Zašto jednostavno postoje neki opšti paraetri i postoje neke fine nijanse koje bitno utiču na kvalitet. To vam je kao autoobil auto je i Yugo a automobil je i Mercedes i sa jednim i drugim ćete stići na željeno mesto ali pod kojim uslovima i kojom udobnošću e to je ?????
Ukoliko želite ovim poslom, koji je definitivno veoma isplativ, da seozbiljno bavite onda nabvite sebi pravu mašinu i radite to profesionalno. Jedan prametra koji ću vam kao llustraciju navesti. Kilogram sveže maline je oko 1,2-1,3 e kilogram sušene maline 25-30e za kilogram sušene maline treba 7-8 kg sveže sa utrošenom energijom i radom,pakovanjem,transportom itd košta vas do 15 e zaradu sami izraćunajte. Samlevena u brašno malina vredi još 50% više!!!!
Za takav kvalitet treba vam prava mašinerija /mercedes/ a iza tog rada tj.pravljenja jedne takve sušare traje godinama e to košta i mora se platiti kao u svemu.

Kako i dalje traje interesovanje za sušare i sušenje voća, povrća, šumskog i lekovitog bilja, javljam se ponovo i želim ohrabriti sve proizvodjače voća i povrća, sakupljače sumskog i lekovitog bilja, vredne ljude i zaljubljenike u proizodnji zdrave hrane, da se opredele za ovaj biznis, jer oprema je relativno jevtina, sirovina takodje a hrana je strateški proizvod, sve traženiji na tržištu. Sušenje je tehnološki proces konzerviranja svežih namirnica i u uporedjenju sa zamrzavanjem daleko rentabilniji u svemu.
Navešću vam lični primer.Pre osam godina odlučio sam da na svom imanju podignem plantažne voćnjake i vinograde na površini od 3 ha i kada je došao rod i problem niske otkupne cene, shvatio sam da moram ući u višu fazu prerade tj. sušenje.Informisao sam se o modelima sušara, proučio tehnologiju sušenja i dao sebi zadatak da napravim sušaru koja će koristiti besplatnu energiju , oponašati prirodan proces sušenja, da je dimenziono i prostorno uskladjena, kapaciteta do 500 kg , mobilna i pre svega namenjena malim proizvodjačima. I tako su za 4 gog. rada stvorene solarne sušare SKS-120, 240 i 360, kao i model SKS/G- 240 i 360, a uzgred rečeno po struci sam, inzenjer mašinstva energetskog smera, specijalnost solarna energija.
SOLARNE SUŠARA SKS i SKS/G se u mnogome razlikuju od ostalih solarnuh sušara, koje su uglavnom konvektivnog tipa, i to:
1.koriste energiju Sunca na principu elektromagnetnog zračenja direktnim zahvatanjem u spektru vidljivog i infracrvenog područja globalne radijacije sunčevog zračenja talasne dužine 0,38 do 7,5 mikrometara i time ostvaruju 70-100% potrebne energije za sušenje, za razliku od konvektivnih sa ostvarenjem od 30 %,
2.takodje za razliku od sušara konvektivnog tipa, sa veoma skupom i glomaznom opremom, kolektorom,cirkulacionom pumpom i izmenjivačem toplote, sušare SKS i SKS/G imaju samo lagane apsorbere i preko specijalnih PC ploča propuštaju fotone sunčevih zraka čija se kinetička energija, ulaskom u komoru, trasformiše u toplptnu a infracrveni talasi pak direktno unose toplotnu energiju i tako skupa obezbedjuju 55-60 stepeni u komori za sušenje, što je za mnoge proizvode dovoljno,
3.svaki tip sušara ima svoju UP upravljačku jedinicu koja obezbedjuje automatizovan rad sušara u smislu dotoka toplotne energije od Sunca tj. dopunskog sistema napajanja, provetravanja i zaštite od pregrevanja.
SKS modeli kao dopunski sistem koriste samo električnu energiju snage 2,8 KW po komori, a SKS/G modeli imju ugradjene generatore toplote snage 40 KW za sagorevanje biomase, ogrevnog drveta ili gasa, kao i električnu energiju, dakle dupli izvor napajanja,
4.sušare su izložene napolju na Suncu tokom rada, ne smataju im padavine,i automatski u zavisnosti od vremenskih i zadatih uslova sušenja i proizvoda koji se suši UP bira režim rada,
5.rad sušara se povremeno nadgleda i može stalno da se unosi nova količina namirnica tj. da se suše više vrsta proizvoda , sličnog temperaturnog režima, a da svaki zadržava svoje osobine bez promene boje , mirisa i ukusa odnosno molekularnog sastava. Sušare rade na temperaturi 40-90 stepeni, optimalno na 70 za sučenje šljiva sa košticom.
6.posebna prednost ovih sušara je što infracrveni zraci, i pored toga što unose toplotnu energiju u komori, čiste proizvod od mikroorganizama-konzerviraju ga pa se lako skladišti na duže vreme bez kvarenja,
7.sušare se van sezone sušenja mogu koristiti i kao INKUBATORI za uzgoj ranog povrća i rasada kao i jagodičastog voća bez ikakve dorade iprepravke,
8.sušare su uradjene u skladu sa svim propisima HCCP sistema ,
9.cene ovih modela sušara kreću se od 3000 do 9000 e,
10.u perspektivi je razvoj sušara kapaciteta do 700 kg komornog tipa i 2500 kg tunelskog tipa.
11. u toku je obezbedjenje srtifikata za upotrebu u prehrambenoj industriji,
12. rešenje sušara je patentirano.

Za sada je više nego dovoljno rečeno o sušarama ovog tipa.

Pozdrav.

Ovaj forum je postao mesto za reklamiranje i time je izgubio svoj smisao. Ako želite da se reklamirate, jednostavno ostavite link svoje firme pa tamo ubeđujte ljude, ovde to nema smisla. Forum treba da služi za razmenu iskustava i neke pojedinačne prodaje, a ne sistemske.
Komentar sam morao da napišem jer se ne slažem sa većinom gore navedenog.
Prvo moram da naglasim da sam neko ko suši šljive i ko je sam napravio svoju sušaru.
Drugo, mislim da su ljudi koji posećuju ovaj forum (kojima forum treba da pomogne) osobe koje sa jedva 2000 evra ušteđevine žele da počnu sa sušenjem voća. I sam sam iz tih razloga počeo da posećujem ovaj forum.
Dalje, sa tim novcem najbolje je da pravite zidanu sušaru. Energent sa kojim ćete raditi zavisi koliko novca imate na samom početku. Najbolje je kada bi imali kotao na čvrsto gorivo, najbolje pelet jer može da radi automatski. Ako nemate novca za tu investiciju, najbolje je raditi sa strujom. To vam se kasnije osveti sa manjom zaradom, ali kad skupite novac pređite na čvrsto gorivo.

Ako pitate svakog ekonomistu rećiće vam da na cenu proizvoda utiču samo troškovi proizvodnje. U troškove pored energenta ulazi i investicija u opremu i radna snaga. Primera radi, ako sušara košta 3000e i ako u njoj sušite 120 kg šljive, dobićete manje od 40 kg suve šljive po sušenju. Vaša zarada (ne računaju energent, tj. ako je energija od sunca) je 0.5e po kilogramu suve šljive. To znači po sušenju 20e. Ako to isto radite na temperaturi od 60C, nema teorija da šljivu osušite za manje od dan ipo (pod pretpostavkom da vam i u toku noći greje sunce :)). Ako kojim slučajem sušite stenlejku, nećete je osušiti ni za dva dana. Ako sezona šljive traje 30 dana najviše što možete da zaradite je 400e ili manje. Sami izračunajte koliko vam vremena (godina) treba da odplatite sušaru. Ovde ne računam nejednako sušenje, broj sunčanih sati u toku dana i vaš rad na eventualnom pomeranju lesa.

Usput budi rečeno sam energetičar i smatram da je budućnost u proizvodnji energije u bio masi, pogotovo za naše područje. Sunčeva energija je daleko od isplativosti, pogotovo za male proizvođače, ali moram priznati da lepo zvuči.

Što se tiče juga i mercedesa dao bih jedan primer: Zašto li se ljudi u Beogradu voze gradskim prevozom, kada je taksijem daleko udobnije i brže?

Za sušaru je jedino bitno da imate ujednačenu (uniformnu) cirkulaciju vazduha, regulaciju temperature i vlage i to je sve što vam treba. Podešavanjem tih parametara, makar i u nekom limenom kontejneru, dobićete pravilno osušen ploda. Naravno ovo se ne odnosi na vakuumske i osmotske sušare, koje su po meni jedino bolje od konvencionalnih (starih) sušara.

Ako budete pravili svoju sušaru, samo pazite na cirkulaciju vazduha. Tu mnogi greše i stavljaju ventilatore gde im je zgodno, a ne gde treba. Svaka šljiva, ili bilo šta da sušite, mora da ima podjednako strujanje vazduha.
Regulacija temperature se lako ostvaruje. Postoje uređaji (100e) koji se koriste za regulaciju temperature i vlažnosti u sušarama za testenine. Njih upotrebite u svojim sušarama i dobićete fiću koji se bez problema kreće od mesta A do mesta B, tj. suši plod onako kako mu vi kažete.

Još jedna stvar koja je jako bitna je kapacitet sušare. Većina proizvoda koje sušite ima svoju sezonu, tj. vreme zrenja. Što vam je sušara većeg kapaciteta, više novca cete zaraditi za vaš rad. Druga stvar, ako nemate svoj voćnjak, moraćete da kupujete sirovinu. Sve stvari koje se suše nemaju veliku trajnost, do pet dana. Zamislite koliko vam se povećavaju troškovi ako svaki dan idete po 100 kg recimo šljive. Ako bi imali sušaru od 500 kg, mogli biste da šljivu dovezete kamionom od 3t i tako daleko smanjite troškove transporta.

Ako već imate novca, mislim da je daleko pametnije da napravite uobičajenu sušaru na bio masu (pelet), kapaciteta do 500 kg, koja je podesivih parametara sušenja i da napravite hladnjaču za duboko zamrzavanje, kako bi sačuvali sirovinu i posle sezone zrenja. Time bi daleko pre sve isplatili i bili bi zaposleni u toku cele godine.

Još jedan savet za sve koji žele da se bave sušenjem bilja je da naprave plan da sušaru uposle cele godine. Ako već nemate novca za hladnjaču, onda bar isplanirajte i kombinujte voće, trave (slez je isplativ), gljive i povrće (paprika, a sada i luk). Po meni je za male sušare bitno da imate svoju sirovinu. Opet, ja sam krenuo u tom smeru i to ne mora da bude pravilo, ali kada sve saberem meni se tako više isplati.

Izvinjavam se svima koje je moj komentar uvredio, a nadam se da ću nekom i pomoći.

Nedoživljavam ovaj komentar kao prozivku što se tiče navodne samopromocije ili ti reklamiranja. Poštovani apsolutno ste u pravu svoj proizvod treba reklamirati na adekvatnom mestu.

Međutim ovde ako se malo bolje udubite u problem nije u pitanju reklamiranje već uslovno rasprava oko tehnike sušenja,efikasnosti i ekonomskim efektima istog i naravno onog najvažnijeg kvaliteta.
Smatram da bi to trebali da rade sa instituta za poljoprivredu ili pak stručni ljudi sa Poljoprivrednog fakulteta, da nas oni edukuju jer su za to i učili visoke škole da se mi nebismo nadmudrivali. Ovom prilikom ja pozivam ljude od struke da se uključe u ovaj naš forum i iskažu svoje mišljenje. Pomognu nam da nastupimo prema ino partnerima kao tim i svi zaradimo mnogo više od ponuđenog.

Naše srpsko, ja sam najpametniji meni niko netreba da soli npamet, nas je i dovelo u situaciju da nemamo organizovanu proizvodnju i plasman svojih proizvoda.
Pozivi kolega na udruživanje u plasmanu robe apsolutno podražavam i hajde da pokrenemo incijativu za otvaranje berze, ali prave berze poljoproizvoda gde će se formirati cena robe po pravim vrednostima i gde zbog nestašice sredstava nećemo jedni drugima „gurati“ klipove u točkove, sami sebi praviti konkurenciju samo da bi što pre prodali svoj proizvod pod lažnim izgovorom meni se to isplati i zaradio sam a sam znam da sam u gubitku…
Neželim nikome da delim pamet ali setite se one bajke kada je otac na samrti pozvao braću i ponudio im metlu da polome,pa kada nisu uspeli on je izvukao jedan struk i kao oad šale ga polomio…
Poenta ukoliko se složimo imaćemo jedinstvenu strategiju i svi ćemo profitirati, da li kroz proizvodnju sirovina,preradu ili plasman!!?? Jedni bez drugih nemožemo zar ne???

Naravno.
Ideja o udruživanju je dobra, mada su naši prerađivači mali i za udruživanje.
Samo bih dodao da se mi ne udružujemo sporo zato što smo Srbi nego zato što je to prirodno. Ni nemački seljaci se nisu udružili od jednom. Prošle su desetine godina dok je ta ideja sazrela. Naši seljaci su do juče bili u zadrugama i logično je da kod nas udruživanje neće zaživeti za još deceniju ili dve, a pogotovo što to ne odgovara određenim interesnim grupama. Treba i država da pripomogne udruživanju, davanjem uslovljenih kredita i uslovljenih subvencija.

Što se tiče razmene iskustava to je upravo ono na šta sam apelovao. Ako već želite da predstavite svoju sušaru, postavite u komentaru tehničke parametre sušare: kapacitet, opseg temperature, opseg vlažnosti, energent, vreme sušenja, ujednačenost sušenja, da li imate ujednačenu cirkulaciju vazduha ili je strujanje turbulentno, način smanjenja vlažnosti, izolacija, materijal od kog je izrađena i naravno cena sušare.

Bilo bi dobro da se krene u tom smeru.

Људи, желим да Вам укажем да овај посао посматрате мало шире. Ако наша господа политичари наставе причу, као што су је започели њихови претходници и крену у загрљај СТО (светска трг. организација) пре тога ћемо морати да прихватимо Кодекс Алиментариус (да прихватимо ГМО, а поред тога следи ЗАБРАНА ПРОИЗВОДЊЕ И УБИРАЊА ЛЕКОВИТОГ БИЉА, па самим тим и сушења) за оне који немају лиценцу, а лиценце ће бити баснословне. Прво ће нас тровати, али нам неће дозволити да се природно лечимо, већ ћемо МОРАТИ да купујемо фармацеутске производе(које ће они производити).

Slažem se samo delimično sa kolegom oko tvrdnje da nam neće dozvoliti da beremo lekovito bilje. Cela EU donosi proise u zabrani upotrebe hemijskih preparata i forsira se organska hrana što je naša šansa.
Zabranjuje se upotreba veštačkih aroma što prirpdno nameće reše prirodnih aroma iz zdravog voća,povrća,začinskih bilja.
Što se tiče GMO postoji rešenje i za taj problem.Pitanje je samo da li hoćemo da ga primenimo ili ćemo da podlegnemo uticaju lobista i mafije kao što je farmaceutska koja nas navodno godinama leči od raznih bolesti a nama sve gore. Oni u suštini nežele da nas izleče, jer će izgubiti pacijenta. Pa HIV virus je izašao iz vojne laboratorije to svi koji nežele da znaju „neznaju“.
Predsednik komisije za istraživanje vakcine protiv HIV-a je Džordž Buš stariji, a seti te se kada je virus krenu u svet, pa za njegovog mandata. Njihov fond za istraživanje i traženje navodno vakcine je 120 miljardi dolara. To je demokratsko lečenje???
GMO garantovano možemo sprečiti u Srbiji samo da neko donese zakon da se sav taj materijal tj.seme mora tretirat sa preparatom ATN /antitoksičninutritit/ patent našeg čoveka i sav GMO materijal dobija strukturu osnovnog semena.
Sada aktuelni alfatoksin u kukuruzu može se skinuti tretmanom istim preparatom od samo 1% na tonu.
Pozivam one koji brinu o stanju zdravlja nacije da se oglase ovde i pozovu
sve koji mogu da doprinesu sređivanja stanja. Javiće im se čovek koji već godinama ukazuje na taj problem trovanja naroda mikotoksinima i pokazaće im javno da će taj problem biti rešen.

Kolega Petar je ukazao na firmu NTIM koja radi solarnu sušaru SOLARIS 1. To je apsolutno tačna adresa ali sa jednim dodatkom, ovlašćen sam od strane G-dina Veselinovića direktora NTIM-a da mogu prodavati sušare na domaćem ili ino tržištu tako da se slobodno možete obratiti meni ili direktno njima. Svi koji žele mogu dobiti na svoj mejl certifikat EU da je sušara proglašena za proizvod nove tehnologije kao i registraciju firme.

Poštovane kolege iz izloženog vidim da ima velikog interesovanja za sušarama. Mogu vam ponuditi najkvalitetniju sušaru u ovom trenutku ne na našem tržištu već na svetskom.Svi koji žele mogu se javiti na mejl groslagergmail.com i poslaću vam sertifikat za sušaru koja radi na solarnu i druge energije, ubedljivo je najefikasnija od svih ponuiđenih po kvalitetu osušene robe a energetski 5 do 8 puta efikasnija.
Svi u sušenju zanemaruhu energiju koja najviše utiče na cenu krajnjeg proizvoda. Vakum sušare traže ogromnu energiju jer rade po sistemu podpritiska i malom greškom u rukovanju možete upropastiti celu opremu.
Svako ko želi da vidi kako radi sušara SOLARIS 1 može to učiniti i istovremeno videti i probati kvalitet proizvoda. Molio bih one koji suše na vakum da mi ako mogu pošalju samlevenu osušenu šljivu kao vrh sistema sušenja.

Za kolegu Jocu 69. Poštovani niko vam neće dostaviti takvu jednu skicu jer to košta 3-5000 eura. Najednostavnije stavite u rernu i sušite šljive. Ukoliko imate rernu sa ventilatorem eto zabave i suve šljive. Želite li ovim poslom ozubiljno da se bavite kao i bilo ko drugi javite mi se da vam obezbedim profesionalnu sušaru i odmah potpišem ugovor o kupovini svih količina koje proizvedete. Verujte mi da od ovog posla možete veoma dobro da živite. Nemorate da mi verujete ali 2-3000 eura možete zaraditi mesečno uz rad od 20 sati za ceo mesec

Nisam primetio da je neko tražio skicu da sam napravi sušaru. Hvala solarisu što me je podsetio.
Napravio sam za sve vas koji želite da napravite sušaru jednu skicu. Data je samo skica ne i sam projekat, to je već zahtevno i nije besplatno.
Za sve one koji imaju dovoljno majstorskog znanja skica će biti dovoljna da sami započnu pravljenje sušare.
Skica je napravljena na brzinu i sigurno ima grešaka i masu nedostajućih podataka, ali sam ostavio mejl u tekstu pa mi se možete obratiti.
Zamolio bih sve one koji su sami pravili sličnu sušaru da izađu sa svojim komentarima.
Skica se ne odnosi na sušare sa kondenzatorom, već na generaciju iza tj. na sušare gde se vlažnost reguliše svežim vazduhom. Sušare sa kondenzatorom su u prednosti jedino ako je energent električna energija. Pored toga kondenzuju vodu sa isparivim delovima sirovine. Po mom iskustvu kondenzacioni uređaj na sušari koja bi sušila samo šljive u toku sezone isplati se tek nakon sedam godina, tako da mislim da za one koji prave porodične sušare to nije ni bitno.

https://dl.dropbox.com/u/57491821/SKICA%20KONVENCIONALNE%20KOMORNE%20SU%C5%A0ARE.pdf

Blinki,Blinki lepo je to što želite da pomognete ljudima da sami napave sušare i za male novce, ali ima jedno ali.
Nerezmem zašto imamo potrebu da obesmišljavamo nešto šđto može biti veoma unosan posao sa solidnom zaradom. Nemože se dragi kolega praviti sušara tek tako kao šupa ili ti pušnica za meso. Nemojte me pogrešno razumeti. Ni na kraj pameti mi nije da vas potcenjujem ili nedajbože omalovažavam.
Da je tako jednostavno praviti sušare nebi svetske kompanije u razvoj prototipova i na drugi način tražili najbolje rešenje za sušaru.
Lako je osušiti voće ili nešto slično za sebe. To možete uraditi i u rerni bez da ulažete velika sredstva,ali ako želite time da se bavite na pravi način onda treba sušaru uraditi profesionalno.
Sušenjem recimo jabuke, koje je kao voće pored šljive u najvećoj meri zastupljeno, može biti izuzetno unosan posao. Kilogram čips jabuke na ino tržišu se kreće od 30 – 40 eura. Da biste osušili čips jabuku treba vam kvalitetan pristup sušenju čipsa.To u sušari koju vi nudite može ali za ličnu upotrebu.
Prijatelji sa foruma, bavljenje sušenjem voća je izuzetno rentabilan posao. Startno ulaganje je visoko. ali se za dve do tri godine otplati i onda imate enormne zarade.
Dokaz: Amerikanci, sušenu šljivu i sušenu košticu od šljive koriste u 60 proizvoda. Preko 50% u pekarskoj industriji,30%u konditorskoj i drugoj prehrambenoj industriji i ostalo u aromatiziranju duvana. Jabuka recimo ide kao čips,kora od jabuke se suši melje i ide u kozmetičku industriju i srce sa košpicama od jabuke u jabukovo sirće. 4-5 kg jabuke kao ulazna sirovina zarađuje kao izlazna ili prerađena: Čips minimum 1kg 30 e + kg osušene kore 15 eura,treba oljuštiti 10 – 12 kg jabuke, i 10 kg srce jabuke 1 lit jabukovo sirće 5 e. Suma sumare 50 eura. Ulaganje 15 eura.
Da bi se do ovga došlo mare se poštovati tehnološki proces i sušiti na pravi način.
Nadam se da je ovo malo pojašnjenje pomoglo mnogima da shvate ili se opredele za novi biznis.
Još jedanput podvlačim,svo voće osušeno thnološki tako da zadovoljava visoke standarde ino partnera, a spremni smo da vam postavimo tehnologiju,odmah vam je otkupljeno i to po cenama koje sam vam naveo.

Naravno da se sušare mogu praviti u šupama. Vi ili očito niste iz Srbije ili se niste potrudili da obiđete srpske sušare. One su se pravile u šupama, prave se i dalje i praviće se i ubuduće. Ono što vi ne razumete je psihologija i računica srpskog seljaka, koja je nekada i u pravu. Nisam mogao da ubedim ljude da ne prave sušare sa čunkom. Investicija u zatvoreno kruženje vazduha u takvim već postojećim sušarama je nešto više od 500e. Nisu hteli ni da čuju a posle sam razumeo i zašto. Oni imaju otpadnu biomasu koju nikome ne mogu da prodaju. Ako je ne potroše, samo im smeta. Kakva je tu računica da ulože novac – nikakva. Ušteda energije, to oni doživljavaju kao nešto što im uzima novac i ostavlja smeće u dvorištu.
Veliki igrači koji imaju savremene sušare u Srbiji imaju sušare daleko većeg kapaciteta od one koju vi nudite, a pored toga imaju i hladnjače i komore za zamrzavanje. Takvim ljudima nudite svoje savremene tehnologije, ali njih na ovakvim forumima nema.
Bilo bi dobro da napravite plan i da ga stavite u komentaru kako mislite da se sušara otplati za tri godine. To je jedino moguće ako je sušara uposlena tokom cele godine. Ako nemate hladnjaču i komoru za zamrzavanje to znači da vi morate imati jedan voćnjak šljive, jedan malinjak, jedan voćnjak jabuke… Da u isto vreme živite na planini i skupljate gljive i lekovito bilje, a da pored toga imate koji hektar dubokih oranica na kojima uspeva slez i začinska paprika. Bilo bi veoma korisno da na toj planini ne pada veliki sneg, kako bi mogli preko zime da vadite slez. Ljude koji ispunjavaju ove uslove ćete veoma teško naći.
Druga mogućnost je da čovek u toku sezone kupuje sezonsku sirovinu od proizvođača. Ako je komora sušare 3 m³ u tu nabavku može da ode sopstvenim automobilom jer se kamionom ne isplati. Verujte mi da će na taj način potrošiti ogroman novac na gorivo. U toku sezone će malo šta da osuši u zapremini komore od 3m³. Ako bude kupovao sirovinu za sušenje van sezone od ljudi koji poseduju podrume i hladnjače, taj je izvršio ekonomsko samoubistvo.
Treća opcija je ona najrealnija a to je da čovek poseduje hladnjaču i otkupnu stanicu. Za te stvari je potrebno mnogo novca, takvi ljudi poseduju firme i možete da im se obratite lično, a ne putem foruma.
Uvek pozdravljam razvoj novih jeftinih tehnologija. Dobro ste rekli prototip. Ta reč sa sobom nosi mnogo informacija. Razvoj prototipa finansiraju države i veliki sistemi a ne kupci. U Srbiji takve stvari kupuju lokalne samouprave, za tobož neke zadruge sušara, a obično je reč, kao i uvek, o pranju nekog novca, ali to sa vama nema nikakve veze.
Što se tiče sušenja jabuke, moja baba je sušila jabuku na nitima u sobi. Suvu jabuku možete proizvesti u enormnim količinama ali je pitanje gde možete da je prodate u Srbiji.
Dokaz: Vi sada ne biste kucali poruke na forumu nego biste uposlili sve svoje sušare i još 300 radnika da se bave preradom i sušenjem jabuke. Da li ste svesni o kojim ciframa govorite? Pa svako ko malo razmisli zapitao bi se a zašto to vi ne radite? Bar je jabuka u Srbiji jeftina i ima je u izobilju.
Nemojte misliti da sam ja protiv vaše sušare. Tehnologija koju propagirate je sami vrh u sušenju (nisam bio lenj pa sam otišao na sajt gde nudite te sušare). Pogrešno je da namećete mišljenje da je sušenje jedino moguće u sušarama poput vaše. Amerikanci koje ste pomenuli suše šljive u sušarama koje su potpuno drugačije od vaših, zaostalije, i opet prodaju svu šljivu. Oni, a tako bi svi trebali, se vode samo profitom a ne i tehnologijom.
Pogrešno je da ljude koji prvi put dođu na forum bombardujete reklamama i da ih obeshrabrujete cenom takve sušare. Većina ljudi i nema taj novac. Želim da znaju svi oni koji žele da se počnu baviti sušenjem, da se šljiva, lekovito bilje, gljive i začinska paprika, ono što se u Srbiji može prodati, apsolutno može proizvesti u sušarama koje sami napravite. Da bi ste otvorili firmu treba da zadovoljite određena pravila. Moj savet je da bi bilo najbolje da bar polovina sirovine koju koristite bude vaš proizvod, ili bar nekog iz vašeg komšiluka, jer je transport danas skup i biće još i skuplji.

Solaris, nadam se da vas nisam uvredio, jer mi to nije namera. Ja ovo shvatam kao konstruktivnu prepirku i ne bih želeo da se pretvori u bilo šta drugo.

Молио бих ко има за продају сушене шљиве (до 40 степ. Ц) да јави на меил maricicn@open.telekom.rs.
Купио бих за кућне потребе.
Тако ми и треба кад ми прође зима, а ја не направих сушару.

Svaka vam cast „BLINKI“, lako je preporuciti a drugo nagovarati ljude da kupe nesto sto ne mogu da otplate ni za 100 god u danjasnjim uslovima.ja sam davno predlagao da se organizujemo i da zajedno izadjemo na trziste da samo udruzeni mozemo nesto uraditei ali se niko malte ne nije javio. Napravio sam mali susaru od velikog frizidera i susio jabuku cips da reko probam i prodam , ma nema sanse ne mozete prodati za mesec dana ni 1kg na pijaci (pakovanje po 50 gr) a kome nesto vise.Nas narod jede samo suve slive i nista vise ni kasjije ni kruske. I to se mora zapamtiti sve ostalo je samo masta. Da prodate nekom velikom trgovcu treba mnogo da se podmiti i ima firma a oni ce kupiti po bagatelnoj ceni.Za svoje potrebe ili za prodaju na piajcama ljudi prave od dasaka ili lima ili frizidera kao ja i sasvim zadovoljava i kvalitet i kolicinu. Planirao sam da napravim susaru od 12m3 i sve kupio i sprmio i to bi bila kondenzaciona , ali stao jer se ne ispalti dalje ulaganje cak sam i kamion bio kupio i kada sam isprobao sa malom i video da se ne moze prodati odustao od svega.
sda sam napravio veliki plastenik od 160m2 visine 4m i da krenem da se bavim povrcem i bio hranom a ostatak da susim u maloj. A ako bude potrebe i nesto se promeni mogu napraviti i veliku , ali to povlaci i veliko skladiste gotovih proizvoda , kao i hladnjacu pa je skupa previse. Na ovo vreme investicija i od 500 eu je velika o vise je samo pustta masta. Sretno svima i razmislite dobro pre bilo kakvog ulaganja da ne stojite sa robom koju nema kome da prodate.

Sveto,

Hvala na razumevanju. Srećno sa novim poslom. Ako već imate sušaru i imate nešto svoje zemlje raspitajte se o proizvodnji i sušenju belog sleza. Znam da postoje firme koje otkupljuju suvi beli slez (Bilje Borča, Institut J. Pančić,… bar su ranije otkupljivale). Lično se nisam bavio tim jer zahteva konstantu prisutnost i puno angažovanje, a ja radim pa ne mogu sve da postignem. Ako ste se već odlučili da se 100% vremena bavite svojim „biznisom“ raspitajte se o belom slezu. Pre dve godine sam stupio u kontakt sa nekim ljudima koji samo to rade. Čovek je imao oko 1ha belog sleza i sušaru. Sa tim je školovao dvoje dece. Kaže da će radije po ceo dan da ljušti beli slez nego da kao rob radi kod privatnika za manje pare. Ceo postupak prerade obavlja ručno. Čak i preko zime vadi i suši taj slez. Ne razumem se u to, ali sam stekao utisak da ima mnogo da se radi ali da se za to i zaradi.
Pozdrav.

Poštovana Marijana i Predraže 87,

nekoliko informacija koje vam mogu pomoći da se odlučite oko nabavki sušare. Lično sam zastupnik i distributer u ime firme Ntim.do.o. koja proizvodi solarne sušare i zašta je dobila sertifikat EU NOVE TEHNOLOGIJE. Prvo da pojasnim u čemu je novina.
Količina osušenog voća povrća,lekovitog i začinskog bilja je više nego dovoljna za očuvanje kvaliteta. Ukoliko dovoljno brzo ne spakujete osušenu sirovinu ona je hidroskopna i počinje iz vazduha da kuplja vlagu tako da nemate proizvod kvaliteta koji deklarišete.
Cerna solarne sušare SOLARIS 1 je 33000 eura plus PDV 20% za izvoz bez PDV -a. Kapactitet sušarw je 3m3 ili ti 600 kg sveže jabuke.
Sušara se otplaćuje za 2 godine. Kod svake banke je perod otplate 5 god. prihvatljiva varijanta za opremu.
Dokaz za isplativost:
Jabuka:
1. nabavna vena ind.jabuke 5 – 7 din mi smo kalkulisali sa 30 din za kilogram /transport uskladištenje i sl. /
2. za kilogram osušene jabuke ide 4kg sveže što je 120 din u najgoroj varijanti.
3. radnici,amortizacija,energija,porez i svi drugi zavisni troškovi firme /telefon,računovođa,putovanja,plate, porezi na plate itd. 300 din po kg.na sa 5 radnika i platom od 500 e neto počoveku, ambalaža,kutije i dr. /
4. Svi troškovi maksimalno 4.5 eurapo kilogramu.
5. cena na tržištu osušene jabuke u pakovanju od 40 gr. čipsa je 55 din. maloprodajna. Marža i porez odnose 25 din što znači čisto 30 din x 25 puta /toliko se sadrži 40 gr u 1000 gr ili kg./ je 750 din ili 7,5 eura. plus srce jabuke koje bacamo u alkohol i jabukovo sirće to je oko 0,5 eura i kora jabuke 1.kg osušeno i samleveno za suplemente u farmaciji oko 4 e. kg ukupna računica je 12.e za kg.
6. iz 600 kg sveže jabuke izađe 200 kg suvog čipsa.
Dalje računajte sami. Kod povrća je ta matematika x2 i odmah možete prodati svima onima koji prave začine, a takvih ima dosta. Sve što osušite i 10kg danas imate odmah novac.
Kako vam se sve ovo čini????
Za sve dalje informacije na mejl groslager@gmail.com

Pozdrav svima,ja sam novi clan na forumu.Moj otac prodaje susaru za susenje duvana sa cisternom za naftu,koja ima tri kanala i moze se prapraviti uz mala ulaganja za susenje voca i povrca.U odlicnom je stanju i radila je na struju u naftu,ali se moze prepraviti da radi na cvrsto gorivo.Za sve zainteresovane broj telefona je 064/9823004 Grade,susara se nalazi u okolini Nisa

Svaka čast NOCA malo ko o tome razmišlja,mnoge su se zemlje već pokajale „sem njihovih “ dobro plačenih „vođa“

P.S. NOCA- član 4.12.2012u 21;00 Na 6 strani

G-dine Noce, nebudite na kraj srca. Prvo do STO mi ćemo da popričekamo ohoho!! Rusija je posle 20 godina jedva dobila status u STO, a mi sa našom privredom ima da gulimo proju još 100 godina do STO.
Što se tiče GMO evo otvoreno pozivam sve koji proizvode GMO seme da nam ga upute na tretman i tvrdim im da ću im ga vratiti u izvornom obliku tj. bez genetskih promena. Veliki to već znaju i sada nastoje da naš preparat antitoksičninutritit koji skida sve genetske promene i vraća je na početno stanje tj.izvorni ili prirodnu genetiku semena kako ga je priroda napravila, zabrani svim silama.
Za preparat zna i naša vlada,jer je patentiran, ali po običaju uski interesi određenih slojeva ljudi to neželi da se zna. Svinjski grip,ptičiji grip i kakav još neznam daće da izmisle i naprave u laboratorijama je smejurija pred ovim preparatom, jer ga unuštava za par sekundi.
Dajte da se bavimo prizemnim stvarima. Ko neveruje u ovu moju tvrdnju neka ode na Avalu da vidi 10.000 pilića koji se gaje ispod spavaće sobe i izmet im miriše na nes kafu.
Nemačkim vojnicima je prodavano meso od životinja tretirano tj.hrana za životinje je tretirana tim preparatom i počeli su da menjaju svoju krvnu sliku gde im je hemoglobin otišao na 170 i više. Lekari znaju šta znači jak hemoglobin – znači zdravlje.
Ljudi dajte da ovim belosvetskim hoštaplerima uzmemo pare i prodamo im zdravu hranu za kojom čeznu.
U sledećem komentaru objaviću nalaze za pileće meso kao i svinjsko meso od institua na kojem ćete zapaziti da su sve analize 0.000 tj apsolutno čisto bez primesa teških metala,pesticida,herbicida i sl. Isto to se postiže i kod biljaka.Objaviću i laboratoriske analize za sušeno voće gde ćete zapaziti slične rezultate, ali ne zbog tretmana ATN – om već primenjene tehnologie sušenja koju je i EU priznala kao novu. Sajt http://www.ntim.rs vam to jasno pokazuje

Драги Г-дине Соларис, ако је Ваш препарат, тако делотворан, као што кажете, ја се бојим за безбедност свих вас. Такође бих волео да се уверим у то што пишете, јер сам заинтересован за здраву храну, прво за своју породицу, а ко зна можда и шире (а знамо да су животиње, углавном храњене концетратима, који садрже свашта).
Желим Вам срећу и мудрости да добро искористите предности које има Ваш препарат, знате и сами да противници имају, практично, неограничена средства и моћ.
Желим Вам срећу и мудрости да

Што се тиче СТО и наших дилетаната на власти, бојим се да ће бити исто као што су „стручњаци“ испреговарали укидање царина, измене закона, везане за датуме , а не за динамику приступа ЕУ.
Тако и ови могу да измене закон да одобре промет ГМО (Кодекс Алиментариус) а да и не приступимо СТО.

G-dine Noce, nebih želeo da smaram ostali auditorijum i da ovo svedem na lični „obračun“.
Ukucajte na svom kompjuteru reč Zeolit i shvatićete o čemu pričam. Naćićete tamo ime Branko St. i ponešto o preparatu ATN. Inače taj preparat se dodaje u hrfanu za životinje. Neznam gde živite, ali daću vam informaciju i sve one koje to interesuje da je otvoren restoran u Beogradu koje su hranjene i tretirane preparatom ATN. Jedan od korisnika te hrane je i njegovo visočanstvo prestolonaslednik.
Ali zarad drugih želim da se vratim sušenju voća.
Pozivam malinare da nam se pridruže i nejure uzalud cenu sa hladnjačarima i da nebacaju novac u vetar. Sušite malinu i uzmite umesto 1,2 – 1,3 eura po kilogramu 31 – 3,2 eura po kilogramu.Naplatite svoj rad, a mićemo vam pomoći da ga

Ovbde mnogi postavljaju pitanje vakum sušara ili n ekih drugih sušara.
Sve druge sušare koje koriste najčešće drvo kao energent imaju tu „manu“ da non stop morate da ubacujete svež vazduh a time oksidirate proizvod koji se suši. Vakum sušara to nečini jer radi na podpritisku ali zato troši ogromnu količinu energije koja je već sada skupa a za mesec dana će biti još barem 25% skuplja. Da li možete biti kurentni sa takvim proizvodom gde vam energija učestvuje sa 60 – 70% u ceni gotovog proizvoda.

Više puta sam pisao da je sušara SOLARIS 1 dobila sertifikat EU nove tehnologije između ostalog zato što kada krene proces sušenja neubacuje se nova količina svežeg vazduha već od postojećeg se odvaja vlaga i isti vazduh kao kod vakum sušare kruži u sušari. Novina je da sada automatski izdvaja u jedan kontejner čistu živu pijaću vodu a u drugi aromu od materijala koji se suši. Voda će biti „nafta“ 21 veka, a naša sušara je izdvaja i može se koristiti kao zdrava pijaća voda ili voda za tehničku upotrebu. Sve koje interesuje napravili smo i novi sistem prodaje pa me možete kontaktirati na mejl groslager@gmail.com

Poštovani g-dine Solaris,

Žalosno je da se o jednoj ozbiljnoj temi odnosite ovako populistički. Garantujem da nikada u životu niste videli kako radi vakuumska sušara. Potrošnja energije u vakuumskim sušarama je minimalna i u ukupnom proizvodu ne učestvuje više od 25%. Komora u kojoj se suši materijal je dobro izolovan, u komori vlada bezvazdušni prostor i nema prenošenja energije. Praktično nema gubitaka energije. Ono gde smatrate da je potrošnja energije ogromna, je rad vakuum pumpe koja troši manje od 2kw po satu rada. E sad ako uzmete da je sušenje u vakuum sušari u proseku za najmanje, trećinu vremenski kraće od sušenja u vašim sušarama i da u vašem slučaju postoji ogromna zavisnost od vremenskih prilika, nisam siguran da li bi ste smeli da uđete u bilo kakvu opkladu koja je od sušara energetski efikasnija. O kvalitetu dobijenog prozvoda ne moramo ni da razgovaramo, nadam se da ste svesni da je sušenje u vakuumu neuporediva sa onim što vi radite.
Ne želim da bilo ko pomisli da ne cenim ono što ste vi uradili, naprotiv pozdravljam i smatram da je za naše uslove to visoko tehnološki rezultat. I poštujem ga u svakom smislu. Ali imajte malo mere u svojim izjavama, od dobrog uvek postoji nešto bolje. Ja sam svestan da od sušenja u vakuumu postoji nešto još bolje. Samo je pitanje šta ko može sebi da priušti i kakve potrebe za sušenjem ima.

SUŠENJE ČIPSA OD JABUKE
(u vakuumskoj sušari)

1. Sirovina 43,7%
2. Radna snaga 40,4%
3. Struja za rad opreme 3,8%
4. Energija za zagrevanje 11,2%
5. Voda za pranje 0.9%

G-dine Concept pro. Duboko uvažavam vaše mišljenje, ali dozvolićete da ukoliko stručnjaci EU za poljoprivredu u vodećoj državi u toj oblasti, Holandiji kažu da je to nova tehnologija i da nemaju sa nečim sličnim uporediti moj komentar je izlišan. Što se tiče utroška energije, SOLARIS 1 troši za 8 sati sušenja 9kw i pri tom izdvaja aromu i vlagu što nijedna sušara koja radi na vakum nemože to učiniti.
Za proizvode iz ove sušare imam predugovor sa Nemačkom firmom najvećim uvoznikom za EU sušenog voća zagarntovan otkup u sušarama SOLARIS sami donesite zaključke.

G-dine Concept, jako lepa analiza samo nedostaje količina koju sušite i 14 % energije u odnosu na 0,7%. na 220 kg osušenog čipsa…. Vreme za koje morate izvaditi jabuku iz sušare i soakovati da se nebi izdrobila. Kod vakum sušare je to 3- 5 minuta a solaris sušari 10 minuta po završenom sušenju još 10 za pakovanje. Energija je jedan od faktora vrlo bitan ali krajnji proizvod je najbitniji!!!!!!!!!!!!!????????????

Osušite, jagodu i malinu i dajte da ih sameljemo a onda da uporedimo kvalitet i parametre. Dajte svoju adresu pa ću vam poslati uzorke,jabuke,maline,kupine,limuna,borovnice,šljive,višnje,aronije,paškanata………..

Hoćete da kažete da tih 9kw za 8 sati sušenja, sušara troši uvek i u toku noći i u toku zimskih dana kada nema puno sunčeve svetlosti. U toku kalendarske godine solarna sušara siguran sam da oko 65% svog vremena radi na potrošnji struje. Pričajmo malo o ukupnoj potrošnji energije, budimo realni. Vakuumske sušare koje su kod mene, sada u radu praktično rade bez ikakve potrošnje energije. Čitav sistem je povezan sa zagrevanjem prostora u kome se nalaze sušare, koji svakako mora da se zagreva u toku hladnih dana. Praktično sa sistemom koji sam postavio od oktobra do marta imate ili besplatno sušenje ili besplatno grejanje prostora. Pa sami izaberite šta vam se više sviđa da kažete da vam je besplatno. Skoro besplatno.

G-dine Solaris, imate proizvod vredan pažnje i poštovanja, ne sporim ja to ali vakuumsko sušenje je jedna posebna kategorija o kojoj bi se ipak trebalo govoriti sa malo više egzaktnosti.

Naravno da sam spreman da uporedimo ali zašto da ne i da napravimo saradnju. Vrlo rado ću vam i ja poslati uzorke koje imam, mlevene ili u komadima, pošaljite mi mejl na rikalonenad@yahoo.com i odgovoriću vam

Da gospodine Concept Pro, da 9 kw kada nema sunčeve energije, a kada je ima troši samo 4kw elektroenergije koje ćemo isključiti sada kada dobijemo solarne panele koji prave struju. Imaćemo akumulatore koji će akumulirati struju tako da taj energent ćemo u procesu proizvodnje zanemariti.
Kada smo već kod vakum sušara zbog relativno male količine koju sušite imate povećan rad osoblja pa tako u vašem proizvodu cena rada prema vašim podtcima učestvuje sa 40% kod nas sa 22%. Osušena količina,kolor ili boja osušenog proizvoda i sve drugo što učestvuje u toj priči je poseban dodatak. Vaša sušara ili vakum sušara radi na zadati parametar sušenja recimo 8%. Izmerite da li svaki komad koji izađe iz vaše sušare ima taj procenat vlage?? Ova sušara radi na procenat zadate vlage. Sve dok i poslednji listić jabuke nema procenat 8 % osušenosti što kontroliše kompjuter ona neprestaje da radi.
Šta još da vam dam kao prednost solaris sušare.
Inače reći ću vam i ovo vakum sušare sam imao priliku da koristim i upoznam sa vrhunskim tipovima istih prilikom sušenja drveta. Prednost vakum nad klasičnom sušarom je bilo samo vreme sušenja, ali vakum pumpa mora da radi svo vreme dabiste dobili efekat. Opasnost da sušara doživi havariju je veoma veliki i zato one nikada nisu ušle u masovnu upotrebu baš zbog svojih karakteristika. Neljutite se ali činjenice su neumoljive.
Uostalom hajde da se nađemo i damo svoje prozvode na ocenu ino partneru pa ko pobedi javno će se izvinuti onom drugom i to objaviti na ovom forumu???

G-dine Solaris, sada ste počeli da mešate babe i žabe. Sušenje drveta u vakuumu i voća ima samo jedan zajednički imenitelj „vakuum“ sve ostalo je potpuno drugačija priča. Sve što i vi i ja tvrdimo je samo na nivou tvrdnji, slažem se da sve to treba proveriti. Posebno tih 9kw na 8 sati i na koju količinu osušene robe. Nema potrebe ni za nekim posebnim takmičenjem ali sam spreman da razjasnimo ko ima mercedes a ko opel ??? :) Naravno da se šalim nema potrebe da sve ovo shvatate suviše lično

a

G-dine Concept Pro, nisam pomešao babe i žabe!!??
Naravno da imam u rukama Mercedes Zčitaj sušaru/ ili ti tehnologiju 21 veka i to će vreme pokazati

Sušili drvo ili voće u vakum sušarama pitanje je materijala,princip je isti ostalo su nijanse, hteli to da priznate ili ne.

Da se nebismo dalje nadmudrivali zadržite svoje vakum sušare i puno uspeha u poslu. Radujem se zdravoj konkurenciji.

Ima mesta za sve na tržištu, a svaka roba ima svog kupca.

Inače i da se nezvanično upoznam sa vama i sa svim forumovcima ja sam Milutin i svi koji od sada pišu na komentare šifre solaris mogu mi se obratiti na moje ime.

Srdačan pozdrav svima.

Drago mi je Milutine, ja sam Nenad. Kakvo nadmudrivanje, dajte da predjemo na konkretno, da postavimo kriterijume po čemu može da se oceni kvalitet jedne sušare pa da nekako izmerimo šta je šta. Mislim da će to biti svima na forumu intersantno. Evo ja predlažem da utvrdimo sledeće kriterijume.
1. Potrošnja energije
2. Dužina sušenja
3. Kapacitet sušare, zapremina, veličina
4. Kvalitet dobijenog proizvoda, struktura, sastav, boja, ukus, miris
5. Uticaj na životnu sredinu
6. Cena sušare
7. Cena sušenja po jedinici dobijenog proizvoda
8. Kvalitet upotrebljenih materijala prilikom izrade sušare
9. Originalnost i dodatne vrednosti
10.Primenjivost tokom kalendarske godine,

Bilo bi dobro da ovo možemo nekako da izmerimo pa da ljudima bude jasno šta je šta, ko ima mercedes a ko svemirsku tehnologiju. Ne zaboravite da je čitav svemir u vakuumu :)

Daj ljudi urazumite se . Kao deca ste . Razmenite brojeve telefona i adrese pa se svadjate i ubedjujte do mile volje.Punite nam samo inbox za dzabe.Svako misli da je u pravu i nama dosadjujete. Ni jedan nece da dobije kupca zbog svadja niti ce pokazati koliko je pametan. nastavljajuci raspravu. A ZNA SE PAMETNIJI POPUSTA
HVALA STO CE TE NAS POSTEDETI VASIR RASPRAVA

Poštovani g-dine Nenade / Concept Pro / prihvatam izazov i u jednom od sledećih sajtova imaćete sve tehniče podatke sušare SOLARIS 1.

Kvalitet proizvoda daćemo na anlizu meritornoj instituciji.

Što se tiče perioda ili ti vremena rada sušare SOLARIS je 365 dana u godini bez zavisnosti od sporednih energenata, jer podjednako koristi sve. Solarna energija je jedna od energija i može se koristiti oko 2600 sati godišnje koliki je prosek sunčanih dana u Srbiji, ali radi i na struju,gas, te druge energente.Kada koristi solarnu ili sunčevu svetlost utrošak energije je 0 za sušenje. Sa svim energentima daje iste rezultate. Da imam svemirsku tehnologiju i to ću dokazati. Kapactitet iste je 3 m3 ili ti 660 kg sveže jabuke, osušeno 220 kg čipsa + 220 lit vode za piće + aroma od jabuke oko 2 lit.
Profit 1 : 7 ili ti na 1 uložen evro 7 evra zarade čisto.

G-dine Sveto stvarno se izvinjavam, očigledno da nas je malo ponela strast. Upravu ste razmenićemo mejlove pa nastaviti diskusiju,a da li ćemo izboriti nekog kupca pa…?????
Možda neko nauči ponešto novo?! Šta mislite o tome???

Lično obećavam da neću više smarati cenjeni auditori.

G-dine Nenade molim vas da mei pošaljete vaš mejl na groslager@gmail.com imam jedan konkretan predlog i pitanje za vas.

Zašto majka sina koji je prodavac (komercijalista) ljubi u čelo?

Zato što nema obraza.

MORAO SAM REGOVTI GOSPODI SOLARISU I NENADU
ČITAJUĆI SVE OVO ŠTO STE NAPISALI U ODBRANU VAŠIH „REMEK DJELA“ MOGU SAMO DA POZDRAVIM ,MEĐUTIM IMA UVJEK ONO ALI.SOLARIS NEMOJ SAMO KAO PREDNOST SVOJE SUŠARE SPOMINJATI SUNČANU ENERGIJU JER JE TO SMAMO JEDAN OD MOGUĆIH IZVORA ENEGIJE I AMA BAŠ NIŠTA VIŠE,DODUŠE POVOLJAN.KVALITET OSUŠENOG PROIZVODA JE PRESUDAN KRITERIJ NARAVNO AKO KALKULACIJA POKAŽE POVOLJAN REZULTAT.NENADE MORAŠ DOKAZATI DA UTROŠAK ENERGIJE PO JEDINICI VREMENA I OSUŠENOJ KOLIČINI POKAZUJE DA SE U VAKUMSKIM SUŠARAMA MOŽE OSUŠITI ISTA KOLIČINA ZA MANJE VREMENNA UZ ISTU ILI MANJU KOLIČINU UTROŠENE ENERGIJE.A ISTO TAKO SOLARNA ENERGIJA SE MOŽE ISKORISTITI I U VAKUMSKIM SUŠARAMA KAO I U TIM KVAZI SOLARNIM,TO SOLARNA NIŠTA NIJE DRUGO DO IZVOR TOPLOTE ŠTO NEMOŽE ZA SUŠENJE VOĆA POSLUŽITI KAO POSEBAN ARGUMENT, DOBRO JE DA STE TO ISKOMBINOVALI GOSPODINE SOLARIS ALI NEMOJTE NAS FARBATI KAKO STE NEŠTO NOOVO IZMISLILI,DODUŠE NI ŠUŠENJE NA VAKUMU NIJE NIŠTA NOVO ALI SE RADI O SUŠENJU ISPOD 40 STEPENI ŠTO NI JEDNA DRUGA SUŠARA NEMOŽE A ZNATE ŠTA TO ZNAČI ČUVANJE SVIH VITAMINA I MINERALA APOSEBNO C VITAMIN,MEĐUTIM NENADE SVE TO SA VAKUMSKOM SUŠAROM MORA BITI KOMERCIJALNO OPRAVDANO.
100 T0NA SIROVOG VOĆA DAJE CC 20 – 30 TONA OSUŠENOG ZAVISI OD VRSTE, KAD OSTANE PO 1 EUR0 TO VAM 20-30.000 EURA.IZKALKULIŠITE OBOJICA KOLIKA SUŠARA TREBA DA BI SE TO U TOKU SEZONE 4-5 MJESECI OSUŠILO I KOJI SISTEM IMA BOLJI FINANCIJSKI EFEKAT.MOMCI SAMO PRAVIM ARGUMENTIMA I NEBOJTE SE ZA TRŽIŠTE A MISLIM DA IMA MJESTA I ZA JEDAN I ZA DRUGI SISTEM JER I USLOVI SUŠENJA SU RAZLIČITI ZA ODRAEĐENE VRTE VOĆA I POVRĆA.OVIM SAMO PKUŠAVAM USMJERITI VAŠA RZMIŠLJANJA I VAŠU RASPRAVU U PRAVOM SMIJERU

LIJEP POZDRAV INAČE MOJE IME JE ENIZ KAZIĆ

Poštovani gspodine Enize Kaziću.

Obećao sam da neću se oglašavati više ovim povodom,ali pošto ste me prozvali pošaljite svoj mejl na mejl groslager@gmail.com da vam ponudim dokaze za moje tvrdnje da nebismo druge zamarali sa ovom temom. Hvala

Poštovani Enize, ove godine na suvoj šljivi retko ko je imao zaradu i ona se kretala oko 0.1-0.2 eura (u proseku) tako da ta matematika o zaradi je u domenu fantastike.
Što se tiče Solarisa, postoje sajtovi tipa „kupujem-prodajem“ gde bi njegova aktivnost bila poželjna, ali na ovom forumu svakako nije jer je ovo stručni forum, a ne reklamni.
Imao bih i ja nešto da dodam o toj toliko hvaljenoj sušari (lično iskustvo), ali nije ni malo pohvalno, te ću stoga prećutati ovog puta i zamoliti ga da prestane sa reklamom jer to nije tema ovog foruma.

Divno g-dine Alexx da ste se oglasili. Baš bih voleo da čujem kritike na račun naše sušare. Obožavam mudrace sa naših prostora, kada nemaju argumente onda počinju da pljuju. Standardno za srpski mentalitet.
Da li ću na forum kupujem prodajem to ću sam odlučiti!!?? Da je ova sušara kojim slučajem proizvod neke Nemačke ili Holandske firme okivali biste je u zvezde. Uostalom sada sam ugovorio izvoz za Ameriku 20 ovih sušara onima koji umeju i znaju da cene kvalitet i pamet. Upravu ste netreba bacati bisere uzalud….

Što se cena tiče sa ovim kvalitetom sušenja, čast izuzetcima čudo je da ste zaradili i 0,2 centa i količinom utrošene energije. Prošlo je vreme lopatanja šljive i baci je samo na lese da se osuši na dimu. To više nije kvalitet koje svet hoće. Svet hoće robu koju koristi i u duvanskoj i u prehrambenoj industriji. Amerikanci od suve šljive prave 60 proizvoda od aromatiziranja duvana do 40 komponenti koje koristi u pekarskoj industriji. Toliko o stručnosti i poznavanju materije…………

Zarada koju sam naveo je prosek za Srbiju. Ja ni jednog trenutka nisam „pljuvao“ ni po kome.
Sušenjem i sušarama se bavim godinama, više sa naučne strane (nivo završenih škola mi to omogućuje) nego komercijalne.
Sve ovo čime reklamirate Vaš proizvod se moglo čuti na organizovanim reklamnim kampanjama po selima Srbije, pa i „matematika“ je ista kao što je ovde predstavljate (da je stvarno tako, svi bi mi zaradili ogromne pare samo na sušenom voću i povrću).
Nemojte da varate ove ljude ovde na forumu jer su to bajke o „velikoj zaradi“. Ta matematika o zaradi na čipsu jabuke (Vaš primer) je samo puka teorija na papiru i to znaju svi koji se bave sušenjem.
Nekad sam i ja radio kao komercijalista tako da razumem Vaš interes u svemu ovome, ali Vam ne valja što ste previše agresivni jer time odbijate potencijalne kupce i revoltirate ljude koji o sušenju znaju „malo“ više od Vas.
Malo ste preterali sa samoreklamiranjem pa me je to i nagnalo da Vam napišem ove redove.
p.s.Kad me već vučete za jezik. Pitajte ljude u Vašoj firmi koliko sušara vam je vraćeno kao reklamacija. Jednu od tih su bezuspešno pokušavali da puste u pogon i jedan doktor poljoprivrednih nauka (koji je jako kompetentan u vezi sušara i sušenja) kao i nekoliko inžinjera raznih struka. Na kraju je firma priznala reklamaciju i vratila 13.000 eura.
Ovim završavam polemiku sa Vama i neću dalje komentarisati vaše samoreklamiranje.

Samo da dodam.
Sušara Solaris jeste dobro zamišljena i može Vam dati dobar proizvod, ali ne i toliku zaradu koja se pominje u ovoj REKLAMI.
Reklamama se veruje, zar ne??????????

Naravno da je zarada mala, zato ovakvi forumi i treba da postoje ali ne zarad prodaje nego zarad razmene iskustava i potencijalnog udruživanja.
Druga stvar koju želim da napomenem je da je solarna energija iz fotonaponskih ćelija jedna od najskupljih. Računica je jednostavna, izračunajte koliko vremena radi taj vaš panel, koliko prosečno energije da za vreme koje radi u toku godine i onda izračunajte koliko bi koštalo da ste za to vreme trošili energiju iz konvencionalne mreže. Potom uporedite cenu panela i izračunajte nakon koliko godina će početi da vam se isplaćuje. Solarni kolektori su nešto drugo i oni su isplativi ako rade cele godine.
Treće što želim da kažem je da bi bilo dobro da se raspitate kako to amerikanci suše šljivu.

Vaše reklamiranje neće imati smisla kada svi napuste ovaj forum.
Obratio bih se članovima foruma koji su na ovom sajtu duže od mene i koji bolje poznaju pravila, da li postoji šansa da se na neki način obratimo administratoru da zaštiti ovu temu od ljudi koji neprestano pokušavaju da je ugase svojim komentarima?

BRAVO ALAXS SLAŽEM SE SA VŠIM STAVOVIMA ALI DA NEBI UVJEK OSTALO NA STAVOVIMA TREBALO BI DA VI DATE KONTRA ARGUMENTE ILI BOLJE REČENO DA IZNESETE SVOJA ISKUSTVA KAD JE U PITANJU UOPŠTE SUŠENJE VOĆA A SUŠARE SU DRUGI DIO PROBLEMA KOJI JE ISTO TOLIKO AKO NE I VIŠE VAŽAN.ALEX NAŠI KRAJEVI SRBIJA, BOSNA,HRVATSKA ITD OBILUJU VOĆEM I POVRĆEM ALI NIKAKO DA SE NAPRAVI PRODOR NA SVJETSKA TRŽIŠTA I DA SE TO TAMO KVALITETNO PRODA.SIGURNO JE JEDNO DA SVE USLOVE ZA KVALITET IMAMO ČISTA ZEMLJA ČISTA VODA ČIST ZRAK PUNO SUNCA AOPET NAS TAMO NEKI NJEMCI,HOLANĐANI IDRUGI ŠIJU.NAVDITE NEKE TABELARNE PRIKAZE ULAZNIH I ZLAZNIH CIJENA ZA DOMAĆA TRŽIŠTA I USPOREDBU SA CIJENAMA U NEKIM SVJETSKIM DESTINACIJAMA.MOŽDA PREVIŠE ZRAŽIM ALI AKO GENERALNO PROIZVODNJU U OVOMSLUČAJU SUŠENOG VOĆA NE DIGNEMO NA ŠLEPERSKE KOLIČINE NEMA OD TOG POSLA NIŠTA ,SA SEPETOM ŠLJIVA SE NEMOŽE NIŠTA NAPRAVITI.

Daj bre ljudi molim vas po drugi put da se ne prepucavate preko foruma. Ako neznate gde se radi reklama onda idite na TV i tamo platite pa pricajte i gnjavite ljude. Forum sluzi da se razmene iskustava i saveti.MORAM ZAMOLITI ADMINSTRATORA DA POJEDINE CLANOVE IZBRISE JER ZLOUPOTREBLJAVJU FORUM I GNJAVE OSTALE CLANOVE SA REKLAMOM I PAMETOVANJEM.Da su dovoljo pamtni bili bi van granice jer svi koji su pametni otisli su i prodaju pamet na zapad.
Mozete susiti sta hocete ali treba prodati i da se napravi najobicnija susara kosta mnogo i treba vreme da se otplati a neke skupe. Gde vi zivite.u Kuvajtu ili Emiratima pa se rasipamo sa 15-20000 eu kao da su dinari.Pozivao sam da se organizujemo i udruzimo niko se ne javlja a hocete da prodate kome i sta. U pravu je kazak ali to pojedinim ne vredi.
Nastoje da prevare ljude i uvale skupu tehnologiju pa posle ovi mogu da se slikaju.Isti slucaj je i sa sitaki pecurkama , sa zecevima , puzevima i svim ostalim koje se nudi i kupi jedan deo proizvoda posle se slikaj , Mi kasnimo za svetom u tehnologiji a isti tako u prevarama veci su majstori, zato razmislite dobro i prekineite sa ubedjivanjem.

G-dine Alexx, da li su bajke oko zarade na čipsu jabuke ili nisu možete pitati gospodina Đorđa iz Topole koji je svoje profesorsko mesto ostavio i u potpunosti se posvetio sušenju jabuke. Sa Slovencima je sklopio ugovor o isporuci 500000 kesica jabuke. Kako nemože to da postigne sa dve sušare koje sada ima, kupuje ih još 10.

ZA MESEC DANA JE ZARADIO GODIŠNJU PROFESORSKU PLATU!!!!!!

Da su na tržištu cene koje navodim apsolutno je tačno. Firma iz Valjeva je ove godine izvezla sama 1500 tona šljive i lepo zaradila. Uostalom to ste i na televiziji mogli da vidite.

Da bih potvrdio da ima zarade svako, ko uđe u program sa nama, sklapa i ugovor o otkupu osušene robe kojima garantujemo otkupne cene i za to dajemo bankarske garancije. Mislite li da sam toliko velikodušan da plaćam više nego što nešto vredi.

Što se tiče tih sušara koje nisu isporučene i tu ste delimično u pravu. Tačno je da je vraćen novac, ali za tri sušare i to 950.000 din. zato što je firma Galeb grup iz Šapca pokušala da ukrade patent i nije uradila sušare onako kako je data tehnička dokumentacija želeći da diskriminiše nosioca patenta. Ta stvar je završila na sudu pa kada bude okončana okačićemo na sajt presudu. Mi nemamo čega da se stidimo.Uostalom firma koja drži do sebe neće da dozvoli da se vuku repovi za njom.Vrativši novac,potvrdila je svoju korektnost i poštovanju kupaca. U ovo vreme prevarantske privrede mogli smo da prepustimo sve sudu pa da dokazujemo da li je neko u pravu ili ne???? Relecije sa našim kooperantima sami ćemo rešavati, jer to netrba nikoga da interesuje niti da trpi posledice zbog toga???

Potvrda našeg kvaliteta je priznanje od EU čiji stručnjaci su bili kod nas nedelju dana testirajući sušaru. Na kraju su odali priznanje i izdali certifikat koji možete videti na sajtu Ntima.
Proverite na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu šta će stručni ljudi i najkompetentniji u toj oblasti da vam kažu za ovu sušaru. Uostalom pozivam vas da dođete u našu firmu na Batajničkom putu 23, samo vas molim da se najavite dan ranije pa da vas uverim u naše tvrdnje, a onda ćete, budete li hteli sami na ovom forumu priznati da niste u pravu.
Najveća zarad je dragi moj gospodine na uštedi energije. Klasična sušara troši za 50 – 80% više energije u procesu sušenja da prevedem to je 50 – 80% više novca u vašem džepu.
Nas sušena šljiva košta 2,4 din po kilogramu utrošene energije, a kod klasične sušare je 7,2 din. Sami izračunajte zaradu.O kvalitetu nećemo da diskutujemo, jer mi našu šljivu uspevamo da sameljemo u brašno….

Pošto mnogi ovo doživljavaju kao atak, ali očigledno nisu pročitali knjigu „Gerila marketing“ i nisu čuli za agresivni marketing neću ih više opterećivati.Ko prepozna zna će i imaće!!!!!!!!!!!

Tipična srpska posla.Ponudi li neko nešto pametno svi su protiv. Da je Tesla ostao u Srbiji ni dinamo mašinu nebi mogao da ostvari.

Nema potrebe da tražito od Administratora da zabrani moje komentare. Sam se povlačim sa foruma, sada još sigurniji u ovo što radim.

Svima želim sa ovima iz zadnjeg vagona što koče puno uspeha!!!!!!!!!!!

Srbi moji dragi,
samo polako,bez svadje. Pustite ljude da reklamiraju svoje susare, a mi da na to davamo komentare na osnovu naseg iskustva. Na taj nacin mozemo da dodjemo do najboljeg rjesenja i tehnologije. Suprotna misljenja nekada dovedu do najboljeg a nekada do najgoreg. Nemojte da se svadjate vec hajde da sve koje smatraju da je njihova tehnologija najbolja propustimo kroz sito i reseto. Kada svi iznesemo svoje argumente, mozda i nadjemo rjesenja. Zbog toga forumi i postoje.
MIR BRACO,BOG SA VAMA.

Gdine Solaris, upozonat sam sa vasom tehnikom, i tu nema mesta za spominjanje Tesle, jer on svoje ideje nije pozajmljivao. Nista novo nije primenjeno, cak ni neka nova kominacija (na fakultetima u novom sadu i beogradu eksperimentalno se solarno zagreva vazduh, tacnije dogreva da se ne lazemo, radi susenja vec 35 godina ). Ipak mi vise smetaju marketinske lazi koje poturate uz svoju susaru, jer se i ja istim poslom bavim i ne lazem ljude, te ispadate na prvi utisak energetski efikasniji, sto je vrlo daleko od istine. da ne pricamo o kolicini raznih istrazivanja koja su predhodila prvoj ponudi sa nase strane, koji su vrlo vidljivi i opipljivi. svaka konkurencija je dobra, pa i ovakva, jer ce se ipak proizvodi pokazati u praksi, kako tehnika, tako pogotovo i tehnologija susenja. da sam neki marketing strucnjak bez morala, na ovom forumu bi objasnjavao redom ljudima sta prodajete. ruku na srce vasa susara nije ni losa, ali nisam ja tu da vam govorim sta su vam sve tehnicko-tehnoloske mane. pozdrav

Gdine Solaris, upozonat sam sa vasom tehnikom, i tu nema mesta za spominjanje Tesle, jer on svoje ideje nije pozajmljivao. Nista novo nije primenjeno, cak ni neka nova kominacija (na fakultetima u novom sadu i beogradu eksperimentalno se solarno zagreva vazduh, tacnije dogreva da se ne lazemo, radi susenja vec 35 godina ). Ipak mi vise smetaju marketinske lazi koje poturate uz svoju susaru, jer se i ja istim poslom bavim i ne lazem ljude, te ispadate na prvi utisak energetski efikasniji, sto je vrlo daleko od istine. da ne pricamo o kolicini raznih istrazivanja koja su predhodila prvoj ponudi sa nase strane, koji su vrlo vidljivi i opipljivi. svaka konkurencija je dobra, pa i ovakva, jer ce se ipak proizvodi pokazati u praksi, kako tehnika, tako pogotovo i tehnologija susenja. da sam neki marketing strucnjak bez morala, na ovom forumu bi objasnjavao redom ljudima sta prodajete. ruku na srce vasa susara nije ni losa, ali nisam ja tu da vam govorim sta su vam sve mane. pozdrav

Samo ću kratko da se uključim pošto su neki članovi to tražili. Mogu samo da pohvalim ovu diskusiju u kojoj je sadržano mnogo korisnih informacija. Diskusiju su pročitali mnogi članovi akademskih mreža širom bivše Jugoslavije. Pred kraj prošle godine Tehnologija hrane je prešla 10.000 članova. Na žalost, većina više voli samo da čita, ali ne i da se uključuje u diskusiju.
Diskusija je oštra kakva i treba da bude. Mislim da je u nekim segmentima i bila na ivici prihvatljive oštrine, ali su učesnici ipak poštovali jedni druge.
Što se tiče primjedbi koje su izneli Blinki i Sveta, mislim da nisu u pravu. Iznoseći ponude svojih sušara proizvođači svoje ideje izlažu javnoj diskusiji i svi potencijalni kupci će od ostalih članova moći da pročitaju šta su prednosti, a šta mane ponuđene sušare.
Više puta sam i sam bio u prilici da tražim ponude za neke uređaje. Na svojim sajtovima proizvođači najljepše pričaju o svojim proizvodima pa su zato i korisni ovakvi forumi da se iznesu mišljenja korisnika i stručne javnosti.

Mišljenja su različita, što je i normalno, jer ih svako kreira sa svoje tačke gledišta, tj. iz ugla gledanja na svoju korist. Nekom je korist posećenost teme a nekom unapređenje proizvodnje.
Meni ova rasprava nije donela ništa korisno, bilo je to čisto reklamiranje koje mi je u nekim trenucima izazivalo osećaj mučnine.
Iskrena mi je želja da se na ovu temu jave ljudi sa iskustvom da bi nama malim proizvođačima dali neke smernice i odvratili nas od skupih grešaka, koje se u ovoj oblasti većinom rešavaju metodom bezuspešnih pokušaja. Znanje se krije, iz meni nepoznatih razloga.
Na par postova spominju se „NEKI“ profesori na fakultetima koji se ovom temom bave na ekstremno visokom nivou. Ti „ISTI“ ljudi primaju platu na račun države (kakva je takva je, nikom ne cvetaju ruže) ne samo da bi se bavili studentima nego i da bi se bavili naučnim istraživanjima. Ovom prilikom bih zamolio sve koji prate njihov rad da nas upute gde ti ljudi objavljuju svoja istraživanja? Kojim putem se može stići do tih radova ili knjiga?
Da li postoji „IKO“ sem g. Markovića (čiju knjigu već imam), da je „IGDE“ nešto objavio?

Poštovani gospodine Blinki,
samo cu vam se kratko obratiti. Neformalno cu Vam odgovoriti u ime tima strucnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Kao prvo, morate znati da nigde u svetu Vi ne možete, kako to ovde ljudi misle ili pokusavaju, ući u kancelariju od nekog profesora i tražiti da Vam kaže sve što Vama treba. Znanje nije besplatno i plaća se u vidu knjiga, publikacija, ili recimo kurseva o sušenju, koju recimo upravo traje ove nedelje. Projekti koji su rađeni u vezi sušenja nisu plaćena u vidu plate , nego su rezultat dugogodišnjih projekata koji SAMO delimično plaća ministarstvo nauke. Za ostala potrebna sredstva se bori, i pored redovnih obaveza na fakultetu, traže se sponzori, donatori, participanti iz privrede. Naravno da su oni zaiteresovani za rezultate rada i nemaju nikakvog razloga da ga dele besplatno. Uostalom, šta mislite koliko ulazi cena znanja u jednu vreću semenskog kukuruza?
Preražujte malo više sajtove naučnih ustanova i bićete redovno obavešteni o publikacijama, časopisima i kursevima za sušenje voća, povrća i začinskog bilja
http://polj.uns.ac.rs/~tehnika/laboratorije.html
http://polj.uns.ac.rs/~tehnika/kursevi.html
Posštovani, pregledajte linkove pa onda cenite tudji rad i sigurno ćete shvatiti o čemu sam ovde pisao

Poštovani gospodine Stanislave,
Mislim da ste me delimično razumeli ali hvala na odgovoru, moja želja je da ova tema ide baš u ovom pravcu.
Radim u firmi sa kojom sarađuju mnogi profesori. Aktivno učestvujem u mnogim projektima i studijama. Apsolutno mi je jasno da ciljna istraživanja nisu za javnost.
Sa druge strane postoje mnogi fakulteti koji na svojim sajtovima imaju materijale opšte prirode (ne usmerene projekte) koji su dostupni svima. Recimo, za realizaciju, pregledanje i usmeravanje studenata za izradu diplomskih i master radova profesori su apsolutno plaćeni iz budžeta. Zašto ti radovi nisu javno dostupni? Ili da li postoji mogućnost da pristupim svim projektima koji su finansirani iz budžeta a tiču se ove teme?
Ako još jednom pročitate moj post videćete da nisam omalovažio ničiji rad nego sam naglasio „NEKI“ što je imalo za cilj da neko (kao što ste to Vi uradili) na ovom forumu predstavi te ljude. Da se predstavi njihov rad. Znam da naši ljudi mogu da urade mnogo, posebno kada je istraživanje u pitanju.
Jasno mi je da rad nije besplatan pa sam zato pitao gde mogu da se kupe knjige o ovoj temi i gde se objavljuju istraživanja (u kojim časopisima-konferencijama).
Kurs koji predlažete je odlična zamisao, nije baš preskup i nadam se da će se održavati periodično jer sada nisam u mogućnosti da odsustvijem sa posla. Jedan predlog labaratoriji je da bi bilo odlično kada bi vikendom održali intezivan kurs.
Drago mi je da tema dobija svoj smisao. U tu svrhu:
-da li je neko pohađao pomenuti kurs i šta nam može reći iz prve ruke (bilo bi lepo da i Vi Stanislave kažete nešto podrobnije o tome);
-da li je neko pročitao knjigu „Sušenje i skladištenje“ (Dr Ljiljana Babić, Dr Mirko Babić), koliko je u njoj obrađeno sušenje voća, gde može da se kupi ta knjiga i koliko novca je potrebno izdvojiti.

dali postoje neka naučna iskustva o sušenju voća, povrća i lekovitog bilja u vakuum sušarama koje je budućnost, a ne tradicionalno sušenje

Poštovani Blinki, probaću da Vam odgovorim što tačnije, jer iako nisam zaposlen na fakultetu intenzivno sarađujem sa profesorima Ljiljanom i Mirkom Babićem, Dr ivanom pavkovim i mr Milivojem Radojčinom. Saradnja se odnosi na to da moja firma proizvodi konvektivne i osmotske sušare, uparivače osmotskog rastvora i komore za sumporisanje, koji zajedno čine opremu za kombinovano sušenje voća, povrća lekovitog bilja i pečurki. Naravno da postoje časopisi koji obrađuju temu sušenja uopšte, pa i voća (naćićete poslednje brojeve na http://polj.uns.ac.rs/Files/PTEP%202008_3.pdf i http://polj.uns.ac.rs/Files/PTEP%202008%201_2.pdf). U ovom delu Vašeg pitanja bi bilo bolje da vas uputim da detaljno pregledate sajt, mislim da ćete naći mnoge odgovore. Kontakt telefon profesora Babića je 021 459 958, a od profesorice je 021 4853294. Njih pitajte i za pomenutu knjigu (cena joj je 1000 dinara), a i za intezivne kurseve, mada za tako nešto je potrebno da se prijavi određen broj ljudi.
Pomenuti kurs sam pohađao prošle zime i iskreno vam mogu reći da obuhvata sve o temi koja vas zanima. Uz kurs polaznici dobijaju literaturu, mada ću tek od ponedeljka moći da proverim da li se prodaje posebno. Kurseve je do sada završilo oko 40 ljudi.
Znanje koje sam stekao u teorijskom ii praktičnom delu kursa, fakultet koji sam završio i količina osušenog i prodatog voća mi daje za pravo da mnoge komentare u ovom forumu, naročito komercijalne proglasim čistim glupostima i lažima. Jedino nemam volje da toliko piskaram.
Najdobronamernije vam preporučujem da kontaktirate navedene ljude i da dogovorite neki oblik saradnje.
s poštovanjem stanislav
s poštovanjem

Poštovani učesnici ovog foruma,

Nisam učesnik ovog foruma, već druga tri, koji se bave problematikom sušenja šljiva i voća i povrća. Zbog tekstova zadnjih učesnika ovog foruma( Šutić, Blanki i precizlab) od 01.02.2013. uzeo sam slobodu da se i ja oglasim
Kada se god u Srbiji govorilo o sušenju voća i povrća, mislilo se pre svega na sušenje šljiva, jer je to bio masovan izvozni proizvod godišnjeg reda veličina od 35 miliona dolara.
U prošlom veku, do II Svetskog rata i posle rata suva šljiva je bila važan proizvod za bivšu državu.U bivšoj SFRJ pet fabrika je prerađivalo i izvozilo oko 20.000 tona suvih šljiva godišnje.
Najveći deo sušen je na seoskim gazdinstvima. Sve do 80-tih godina na „pušnicama“, a krajem prolog veka na „mini“ sušarama indirektno.
I pored velikog značaja suve šljive malo je bilo stučne i naučne literature iz ove oblasti. Godine 1933. objavljena je knjiga Dr. V. Stojkovića iz ove oblasti, pa druga istog autora o sušenju šljiva 1950. i treća V. Markovića 1984. godine Sušenje, prerada i pakovanje suvih šljiva.Za sve ostale sušene proizvode snalazio se svako kao je umeo.
To je nažalost sva stručna literatura o sušenju šljiva dostupna korisnicima. Sve ostalo je bilo skromno u stručnim časopisima i drugim publikaijama koje su bile dostupne samo stručnim licima.Industrijske sušare prekopirane iz Kalifornijr, a predviđene i za sušenje drugih vrsta voća i povrća, počele su da se proizvode polovinom prošlog veka, kada je Zakonom zabranjena uptreba postojećih „pušnica“ zbog zaostaka sastojaka dima.I sve sadašnje industrijske sušare rade na principu ovih sušara, koje se više i ne koriste u Americi.
„Mini“ sušare su bile zamena za zabrabnjene „pušnice“, a konstruisane su stihijski, bez saradnje tehnologa i ne obezbeđuju kvalitetan proizvod. I sada ih ima najviše na seoskim domaćinstvima.
Početkom ovog veka, kada je počelo oživljavanje sušenja šljiva, pojavio se veliki broj proizvođača sušara za seoska domaćinsta, tako da ih je bilo više od korisnika, a mnoge nisu ni isprobane.
Sušare za domaćinstva moraju biti funkcioanle, da obezbeduju tehnološke uslove sušenja, potreban kvalitet i da su ekonomski isplative.
Smatram da sadašnje sušare su preskupe za seosko domaćinstvo, a njihov kapacitet je mali za ozbiljno bavljenje ovim poslom.
Što se tiče sušenja lekovitog bilj, svaka mala sušara može da suši i lekovito bilje uz dodatak drugih lesa i dr.

Sve vas srdačno pozdravlja,

V. Marković

Poštovani Stanislave,
Hvala na odgovoru.

Postovani,

Nisam tehnolog, ne mogu da tvrdim da sam prosecan poznavalac voca i povrca, ali, poznajem po nesto termodinamike i fluida , automatike i metodologija merenja, upravljanja procesima ….. sticajem okolnosti bio sam angazovan nekoliko puta, sto preko firme (u cije ime pisem), sto licno od strane profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na projektima osmotske dehidracije , susenja i vakuum susenja.
Smatram da mi kao retki predstavnici domacih proizvodjaca opreme za preradu voca i povrca pomenutim tehnologijama imamo i obavezu da potencijalnim klijentima i svima zainteresovanima predstavimo neke osnove tehnologije koju nudimo.
Za pocetak nemojmo mistifikovati stvari, lako je od prostog napraviti komplikovano ….. susenje je prirodan proces koji se desava sam po sebi dok god postoje neki gradijenti, recima obicnog naroda koji nije procitao neke gomile knjiga, dok god je vlaga u plodu veca od vlage u okolini plod ce se susiti ….
Nekada se to radilo na suncu ili promaji , pa u susari koja se greje (cime god) a para ispusta u okolinu da se nebi plod ili list kuvao, pa onda u vakumu, pa osmostko susenje i na kraju liofilizacija ili sublimacija.
Smatram da su danasnji zahtevi trzista za kvalitetom gotovog proizvoda toliko porasli da ce klasicne susare u industriji hrane polako ali sigurno otici u istoriju. Ako gresim neka me neko strucniji ispravi, ali prisustvo kiseonika u procesu susenja ne moze doneti nista dobro, tako da se cela prica oko „modernog“ susenja svodi na dve grupe tehnologija
1. Osmotska dehidracija (u tecnom rastvoru koji ima visok procenat suve materije)
2. Susenje u vakumu (sa svojim ekstremom liofilizacijom koja se desava na niskim temperaturama i gde voda direktno iz cvrstog prelazi u gasovito stanje)

1. Osmotska dehidracija
Osmotsku dehidraciju sam radio i eksperimetalno i industrijski sa merenjem kojekakvih parametara procesa i smatram je za mozda i najefikasniji nacin susenja pre svega jer se voda iz ploda odstranjuje bez promene agregatnog stanja (voda iz ploda prelazi u rastvor koji ga opstrujava pogonjena razlikom osmotskih pritisaka) tako da se desava minimalno ostecenje celija i strukture osusenog ploda, problem kod ovog susenja je jako velika nestabilnost procesa, morate parametre drzati u vrlo uskim granicama ako zelite iole ponovljiv proces, drugim recima bez ozbiljne automatike nemojte ni da pocinjete ako zelite da imate efikasan proces i upravljiv kvalitet proizvoda na izlazu….
Sa druge strane, oprema za osmotsku dehidraciju u potpuno kontrolisanim uslovima nije ni malo jeftina , nas koji je proizvodimo samo elementi koje kupujemo da bi sastavili sistem za koji mozemo kupcu da garantujemo stabilnost i upravljivost procesa (kvalitetni senzori, pumpe, ventili, PLC-ovi) kostaju ~ 50 000 – 80 000 evra u zavisnosti od nivoa automatizacije i kvaliteta procesnih ventila, nemojmo se lagati Srbija ne pravi nista od navedenog iole kvalitetno, niti ce praviti u skorije vreme, sve se uvozi.
Sad dolazimo do ozbiljnog problema za finalnog korisnika…. navedena cifra se jako malo menja sa kapacitetom citavog postrojenja, prakticno zanemarljivo, senzor je isti i za kapacitet od 10 litara isparene vode na sat i za 1000 litara vode na sat sa PLC-om i kontrolnim ormarom je isto, cena ozbiljnih automatskih ventila se menja do 25 %, razlika je jedino na pumpama ali i tu ako idete na ozbiljne npr LOBE pumpe cena mnogo manje varira nego kapacitet, tako da ce te vi prakticno dobiti uredjaj za 100 kg osmotski dehidriranog voca dnevno za ~ 150 000 evra a za ~450 000 evra ce te dobiti uredjaj za 2 000 kg osmotski dehidriranog voca dnevno sto je finalnom kupcu vrlo nenormalno, 20 puta veci kapacitet za 3 puta vise para …. Razlika cene je samo u kolonama , posudama, filterima i delimicno u cenama pumpi.
U ovu cenu je uracunat i osnovni CIP system ….
Dakle , osmotska dehidracija koja je potpuno kontrolisana se NE ISPLATI za male kapacitete a mi ne bismo da prodajemo macku u dzaku nasim klijentima.
Potrosnja energije je daleko manja nego kod konvencionalnih susara jer se kao izvor energije koristi toplotna pumpa sa faktorom multiplikacije od 3,5 – 5.2 na toploj strani i oko 12 % manje na hladnoj … sto se kompezuje kroz toplotne gubitke pa se process lako dovodi u ravnotezu.
Znaci od 1 KW elektricne snage dobijete 3.5 – 5.2 KW toplotne snage (u zavisnosti od rezima) i malo manje rashladne, kojom hladite kondeztore – ne trosi se voda za hladjenje.
Drugim recima 1 KWh vam daje od 3 – 6 litara isparene vode iz ploda u zavisnosti od ploda, izolacije, rezima….
Ovim postupkom moze da se dodje do 60 % suve materije (kod potpunog kandiranja i osmotske dehidracije na povisenim temperaturama i do 70 %) ova grupa proizvoda ima vrlo jaku cenu, pod uslovom da nadjete trziste.
Moze se prodavati kao:
1. Konfitura sa istim ili smanjenim procentom suve materije i takav proizvod se koristi za prelive i nadeve zajedno sa sirupom u kome je process izvrsen (najpoznatiji primer su punjenje za pite i prelivi za sladolede u MCDonalds-u) – process se izvrsava u kolonama,
2. Kandirano voce – ako rezimima postignete infuziju secernog sirupa u plod koja moze biti u vecem ili manjem stepenu – proces se izvrsava u kolonama ili u kadama, i tu imamo dve grupe:
a. potpuno kandiranje je process kod koga ne dolazi ili dolazi vrlo malo do odstupanja velicine ploda ako poredimo sveze i kandirano voce, a voda u plodu se procesom potpuno zameni secernim sirupom i do 70 Bx i ti proizvodi imaju jako visok sadrzaj sirupa (kalo proizvoda je jako mali, moze se cak postici i maseni prinos – vise gotovog proizvoda od pocetne mase voca jer je sirup gusci od vode)
b. delimicno kandiranje je process kod koga se delimicno desava infuzija secernog sirupa u plod i ona se kontrolise rezimima u kolonama i razlikom suve materije u plodu i sirupu, kalo proizvoda ide od 35 – 50 % (ekomonski najisplativiji proizvod koji najcesce srecete u prodavnicama zdrave hrane kao susenu brusnicu ili aroniju jer vam zapravo prodaju bar 60 % secernog sirupa u ukupnoj masi proizvoda)
Kandirano i delimicno kandirano voce se nakon zavrsetka procesa u kolonama ili kadama ispira i strujom zagrejanog vazduha susi povrsinski sloj i naknadno podize suva materija u konvencionalnim ili mnogo bolje vakumskim susarama da bi proizvod postao upotrebljiv i da se ne bi plodovi lepili medjusobno
3. Osmotski dehidrirano voce, kod koga se rezimima postize minimalna infuzija secernog sirupa u plod ili je uopste nema, ovaj process je najbrzi ali je kalo izuzetno veliki, povecanjem temperature sirupa se moze doci i do suve materije ploda bliske 70 %, u normalnim uslovima (temperature sirupa do ~ 45 Stepeni celzijusa) moze se za kratko vreme doci do suve materije 60 %. Kao i kod kandiranja izlaskom proizvoda iz dehidracione kolone niste zavrsili ceo posao, opet vam treba vakuum susara a pre nje sistem za ispiranje sirupa i brzo odstranjivanje vode kojom ste sprali sirup sa povrsine ploda da se ne bi desio osmotski postupak u drugom smeru – da se voda ne bi vratila u plod i povrsina ploda izgubila cvrstinu, bilo bi jako pozeljno da se ceo navedeni postupak ispiranja i susenja desava u kontrolisanoj atmosferi ili vakumu sto je dodatna investicija…..
Na ovaj nacin se mogu susiti voce i povrce ….
Biljke ….. nemam iskustva ali mislim da ne bi imalo nekog smisla.

2. Susenje u vakuumu
Susenje u vakumu je daleko jednostavnije nego osmotska dehidracija, bar sa stanovista nas kao proizvodjaca opreme jer potrebno daleko manje merno upravljackih krugova, drugim recima mnogo manje senzora i izvrsnih elemenata u sistemu. Susenje u vakumu je srodan process konvencionalnom susenju sa tom razlikom sto se process izvrsava na nizem apsolutnom pritisku koji opet dovodi do smanjenja tacke kljucanja vode pa samim tim i do nize potrebne temperature da bi se iz proizvoda isparila voda.
Ova prednosti ima i neke mane, ako zelite da dodjete to temperature kljucanja koja je npr 40 stepeni potreban vam je apsolutni pritisak ~ 0.08 bara ili vacuum ~ -0.92 (napamet pricam izvinite ako je greska ali nije prevelika sigurno …) sto znaci da je gas u okolini ~ 12,5 puta redji … sto opet dovodi do toga da se toplota preko gasa (“recimo” vazduha ) na plod prenosi ~ 12 puta sporije za istu brzinu strujanja.
Zato se i vacuum susare dele prema prenosu toplote na plod koji se susi:
1. Prenos toplote gasom koji opstrujava plod koji u recirkulaciji prolazi kroz grejace
2. Prenos toplote kondukcijom sa grejaca na kojima leze plodovi (potrebna jako dobra priprema i skupi materijali da ne bi doslo do lepljenja ploda za grejace)
3. Prenos toplote toplotnim zracenjem sa grejaca koji se nalaze sto blize iznad ploda koji se susi
4. Prenos energije i zagrevanje ploda mikrotalasima na rotacionim lesama(slicno mikrotalasnim pecima)
5. Prenos energije i zagrevanje ploda ultrazvucnim generatorima koji su u direktnom kontaktu sa plodom
6. Prenos energije i zagrevanje ploda elektromagnetnim talasima (jos uvek u razvoju)
7. Kombinacijom gore navedenih tmetoda

Na ovaj nacin se mogu susiti voce, povrce, lekovito bilje ….

Tehnolozi ce ovde moci vise da pomognu od mene sa ocenom koja od ovih metoda ce najbolje sacuvati nutritivna i organolepticka svojstva ploda.
Sa stanovista utroska energije Mikrotalasi, ultrazvuk, elektromagnetni talasi ce biti najmanji potrosaci ali je oprema pa opet basnoslovno skupa… i potrebna je velika podrska Banki koju mi ovde imamo … i sami znate kako, tako da nam kao opcije za neku racionalnu upotrebu ostaju stavke 1,2 i 3. Da bi dobili sto veci efekat prenosa toplote, uglavnom se koristi testerasti diajgram temperature i pritiska da bi se poboljsao prenos energije na plod i da bi se menjala temperature kljucanja vode u mikroklimatskim uslovima u vakum susari.
I ovde se potrosnja znatno smanjuje upotrebom topotnih pumpi kao osnovnog izvora toplotne i rashladne nergije
U toku procesa tehnolog treba da propise sta se dodavati u vacuum susaru … ako treba ista i da li je potrebno vacuum rasterecivati inertnim gasom (npr. Azot)
Liofilizaciju je ovde i suvisno pominjati jer je njena cena preskupa i za institute po srbiji a kamoli za male potrosace, samo cu je pomenuti. Liofilizacija ili sublimacija je process kod koga se plod zaledi ali se pritisak u susari dovede ispod trojne tacke, tako da se voda direktno iz leda prevodi u gasno agregatno stanje … i u najsavrenijim proizvodnjama energetski jako zahtevan process ali je i prozvod izuzetno visoke cene …
ELEM,
Ako se hoce ozbiljno u biznis sa susenim vocem treba ispitati trziste napraviti strategiju prodaje,
Napraviti nekoliko uzoraka za potencijalne klijente (OBAVEZNO pod istim uslovima kako ce se nakanadno raditi) potpisati predugovore,
Okupiti domacinstva u conglomerate ili zadruge pa sa ozbiljnom kolicinom izaci na svetsko trziste jer bi se onda investicija podelila na 10~20 domacinstava i svi bi imali neke koristi
Naravno ovo je tesko bez drzave i ovih ministara koji nam sudbinu kroje i samo gledaju kako da se domognu fotelje i sto duze ostanu u istoj (JAKO BIH VOLEO DA ME RAZUVERE), tako da se nadam da ce neko od njih ovo procitati pa krenuti u neki ozbiljan projekat na nivou drzave, pre svega za pronalazenje trzista. Sa potpisanim predugovorima mnoge svetske banke ce vam dati povoljne kredite samo da vam posao ide preko njih …. Al mora drzava da stane iza vas NE PARTIJA
Do tada resenje su vam improvizovane vacuum susare kojime ce te rucno upravljati i koje ce biti manje vise sklepane , mada sam ovde video dosta strucnih ljudi koji vas mogu obuciti da vodite process manuelno ….

I jedna molba svima koji ovde traze sansu za novi posao Ako se sada ne ujedinite ne znam da li cete imati drugu priliku morate da gledate zajednicki interes, moramo da se drzimo zajedno jedino to je nacin da nateramo ove u foteljama da nas saslusaju i da urade nesto za stavrnu i trajnu korist svih nas
Predrag Bajovic
Rapid Solutions
office@rapidsolutions.rs
011 214 2273

Postovane firme i kolege koje smatrate da smo vam konkurencija
ili koje smatrate da se bavite slicnim poslom i problematikom kao i mi
ovo je poruka za vas…
Ne zelim da budem shvacen kao nasi politicari – Foteljasi(cast izuzecima)
koji sve grabe za sebe i SVE MENI …
Smatram i uveren sam da nas koji nesto pokusavamo da radimo korektno i odgovorno
nema dovoljno u Srbiji
i da ne teba da se ponasamo kao krokodili u maloj bari vec da treba
da saradjujemo jedni sa drugima , pozivam vas da se mi organizujemo
da se sretnemo nekoliko puta, ima posla za sve nas.
Moramo da cuvamo jedni druge, a za to treba da budemo
iskreni jedni prema drugima i da se pomazemo
znam da je to jedini nacin da i mi krenemo napred
Sagledajmo porazavajucu cinjenicu….
Jedna osrednja firma u nemackoj koja se bavi slicnim programom
kao svi mi ima godisnji obrt mnogo veci nego svi mi zajedno
i moze da da radi sa svakim od nas sta god hoce …
to vreme nije daleko, kod nas ce se svake godine
obradjivati sve vise i vise i voca i povrca i postacemo im interesantni
Drzava nas nece cuvati, moramo cuvati jedni druge, ….
inzerska komora je odavno postala samo administrativna institucija
dajte da se mi udruzimo tako cemo olaksati i nama a pre svega onima kojima treba
da ponudimo nasu opremu i usluge i koji tenutno zavise od nas…
mozda neka banka bude imala sluha da nas prati mozda neki ministar
Ako ne probamo necemo znati

Pozdrav svima
Predrag Bajovic
office@rapidsloutions.rs
011 214 22 73
10 – 18 h

ispravka poslednjeg dopisa ….

da ponudimo nasu opremu i usluge ONIMA koji tenutno NAJVISE zavise od nas…
MALIM PROIZVODJACIMA I ONIMA KOJI TO ZELE DA POSTANU
mozda neka banka bude imala sluha da nas prati mozda neki ministar
Ako ne probamo necemo znati

Pozdrav svima
Predrag Bajovic
office@rapidsloutions.rs
011 214 22 73
10 – 18 h

Poštovani gospodine Bajoviću (Rapid Solutions),

Pažljivo sam , dva tri puta, pročitao  Vaše obraćanje učesnicima foruma i nisam mogao da dokučim šta ste hteli sa dva objavljena teksat?

Prva rečenica počinje „nisam tehnolog“ ….., što ja inače jesam i bavim se sušenjem, pre svega šljiva 30 godina, a čitav tekst je najviše iz tehnologije sušenja obraen na vrlo visokom nivou, pa kao takav je nerazumljiv za buduće korisnike uređaja za sušenje.

Kapaciteti sušenja i postupaka dobijanja suvog voća iz Vašeg obraćanja su namenjeni malim proizvođačima, kojima je Vaš obrazloženje potpuno nerazumljivo( bilo bi možda bolje da je bilo iz više delova) pogotovu  kada vide cifru od 50.000 – 80.000 EUR za opremu da bi „moderno“ sušili voće i povrće, oni će se zaprepastiti i više neće čitati. Pošto vidim da se razumete u tehniku, možete izračunati koju mehanizaciju može kupiti seljak za ova sredstva, umesto da osuši količine koje ste izneli u tekstu.

Morate kod osmotskog sušenja razdvojiti šta je kandiranje i kandirano voće a šta sušenje.Fabrika za kandirano voće izgrađena je u Ljigu 80-tih godina prošlog veka i nikada nije počela sa radom. Početkom ovog veka sva oprema je otišla kao storo gvožđe, mada je sav od inox-a.

Zato sam hteo da Vam se obratim na forumu čiji je tematika sušare za voće i povrće i lekovito bilje.

Mada ste alergični na političare u Vašem tekstu iam pristupa slično političarima koje kritikujete.

S poštovanjem,

Vojislav Marković, dipl. ing tehnologije (konzervna hrana)

ispravka maila ako neko ima zelju da nas kontaktira … NE office@rapidsloutions.rs

nego office@rapidsolutions.rs

Pozdrav

zanima me dal neko zna nešto u vezi Osmotskog sušenja šljive, imam diplomski rad na tu temu, pa bi mi svaka pomoć dobro došla.

Veliko hvala

Poštovani gospodine Stanislave, vrlo nekorektno komentarišete nečije uspehe. Tekst koji ste pročitali u jednom od mojih ranijih komentara izvrćete do krajnje nekorektnih granica, a sve iz ljubomore i zavisti što je neko uspeo da napravi nešto novo što mu i svet priznaje. Moje pominjanje našeg najv ećeg inovatora Nikole Tesle je bilo u kontektstu da ni njega niko nije razumeo pa su se podsmevali njegovim idejama, jer nisu imali lične. To je između ostalog i sam jedanputa prokomentarisao „… Nesmeta meni što kradu moje patente i ideje, već što nemaju svoje…“.

Vrlo je nekorektno i to što tako samouvereno tvrdite daneko uzima tuđe ideje i plasira ih kao svoje. U pravu ste da se već 35 godina eksperimentiše sa solarnom energijom u procesima sušenja dogrevanjem vazduha i to nije ništa novo. Dok drugi eksperimentišu mi smo je primenili, i nije težište samo na solarnom panelu, to je samo alat u procesu sušenja u našoj sušari, kao i svaki drugi energent koji koristimo /struja,gas… / prema tome nije poenta u solarnoj energiji nego u tehnici tj. tehnološkom postupku sušenja. Uostalom mnogo mi je važnije šta o tome misle stručnjaci EU među kojima je većina doktora nauka, a kada oni kažu da je to nova tehnologija u sušenju voća,povrća,lekovitog bilja i zato izdaju certifikat, vaše mišljenje u poređenju sa njihovim je minorno.

Što se tiče utroška energije da li je ili nije za 50 – 80% manje od običnih sušara spremni smo vam to dokazati javnom demonstracijom, vama i bilo kome drugom. Uostalom imaćete uskoro priliku da to vidite i na TV . Tih 50 – 80% je extra zarada.

Nemojte molim  vas ni da pokušavate da nam ukazujete šta to fali našim sušarama, jer zapravo i nemate šta da zamerite, nego svojom pisanijom pokušavate upravo vi da bacate prašinu u oči. Uostalom rekoste da se bavite sušarama i sušen jem. Dajte refernce kome ste izvezli svoju sušaru u inostranstvu. Mi upravo izvozimo dve za nemačku i u sredu kada odu preko granice stavićemo na naš sajt Ntima carinsku deklaraciju i ugovor o kupovini prve dve od deset sušara SOLARIS  I, kao i ugovor i uplatu od strane firme iz Amerike tačnije iz Bostona za koju će sušara otići krajem marta meseca.

Mi ne koristimo osmotski postupak u sušenju već to radimo u naturalnom stanju. Nedodajemo šećere,alkohol,limunsku kiselinu, sumporna jedinjenja i sl. To je već za nas prevaziđen proces sušenja. Mi idemo na čisto organski proces i uspevamo u tome.

Pozivam vas i bilo koga drugog da dođe i vidi kvalitet osušenih proizvoda kao i sam proces sušenja.Spremni smo bilo gde i bilo kada na bilo kom mediju da ukrstimo koplja sa vama i bilo kojim drugim stručnjakom iz te oblasti uz dužno poštovanje njihovog znanja. obrazovanja i pristupa sa naučne strane.

G-dine Vojkane Markoviću,  dopada mi se vaše razmišljanje, ali morate imati u vidu da je vreme sušenja šljiva na drvenim lesama kroz dim i bukova drva prošlost. današnji HCCP standardi zahtevaju mnogo ozbiljniju i kvalitetniju proizvodnju. Da biste imali dobar proizvod mora se uložiti u opremu.

Naša ekonomska situacija nije nimalo zavidna, ali rešenja postoje. Država stimuliše kroz sredstva subvencije i za sušare i za hladnjače i za obradu zemlje, ali nema strategije razvoja.  Strategija razvoja mora početi od države. Kako ona ne postoji hajde da sami pokrenemo inicijativu da se ta strategija napravi. Predlažem mali korak, a to je ponovno osnivanje ZZ koje će biti nosioci posla. One će moći da pomognu poljoprivrednicima. Nabavkom mašina i opreme pod povoljnijim uslovima. Nema potrebe da za mala usitnjenae parcele svako domaćinstvo ima traktor. Dovoljno je da se dobrom organizacijom nabavi nekoliko /koliko? To će agronomi ili ljudi od struke reći koliko?/ a onda bi se napravio raspored kada u koju njivu i kod kog domaćina ide da radi. Napravila bi se strategija razvoja pojedinih oblasti i gajili bi se ujednačeno svi proizvodi koje tržište traži. Nebi imali hiperprodukciju u jednom trenutku maline ili višnje / da mi neko neuzme za zalo što pominjem ova dva proizvoda, možda i nisam u pravu / pa imamo proteste zbog cena.

Nisam siguran da sam u pravu ovo je moje neko razmišljanje. Pozivam profesore sa Poljoprivrednog fakulteta i druge ljude od struke da nam pokažu put. Pogledajte šta je dobrom organizacijom g-din Zvonko Bogdan napravio na svom imanju sa vinovom lozom. Kada imate jasnu strategiju i znate šta hoćete ima i rezultata.

?????????????????????????

Poštovani gospodine Solaris.

jako me iznenadio Vaš komentar o sušenju šljiva i nepoznavanje proizvodnje šljiva kod nas i u svetu. Još niko u svetu ne suši šljivu bilo kojim postupkom osim klasičnim. I kod nas način sušenja šljiva ispunjava sve uslove kvaliteta koji zadovoljava svetske standarde jer se skoro sva osušena šljiva izvozi. Sem seljaka, kojima su namenjene male sušare, skoro svi proizvođači suvih šljiva poseduju HACCP standarde.

Do kraja prošlog veka  u Srbiji se sušilo, prerađivalo i izvozilo oko 20.000 tona, a sada oko 3.000 t. Toliko se šljive prerađivalo u pet centara, koji sada ne postoje, a sada 3000 tona se  prerađuje u oko 20 firmi, možda i više. Izračunajte koliko treba sušara koji Vi predlažete kao moderne i koja su ulaganja za ovakvu proizvodnju.

Angažovan sam za izradu tri projekta za sušenje i preradu suvih šljiva, pa kada bi se predložile sušare takvih kapaciteta bilo bi ih na lokaciji kao košnica?

Ne želim više da polemišem, jer vidim da ste isključivi i jednostrani za oblasti koje dobro ne poznajete, a sami ste komentarisali moja izlaganja ničim pozvani niti prozvani, što čine drugi učesnici foruma na Vaša gledišta

S poštovanjem,

V. Marković

 

Zato malo komentarišem proizvodnju drugih sušenih proizvoda, jer su to male količine u odnosu i na ovaku proizvodnju šljiva.

 

Poštovani g-dine Markoviću, priznajem nisam takav ekspert kao vi. Nebih baš tako olako ocenjivao nečije znanje ili neznanje iz neke oblasti i na tom planu neću sa vama polemisati o tome.

Želim samo da ukažem na jednu drugu činjenicu koja je meni poznata i na koju sam naišao istražujući tržište. Sušenje šljie na način koji je sada prisutan je naša realnost i nije sporna da kao takva ima prođu.

Drga su pitanja koja se nameću i da li mi tu šljivu možemo sušiti na drugi način?

Da li joj možemo dati višu ekonomsku da nekažem cenovnu vrednost?

Da li možemo uključiti više ljudi u sušenje tj. ukazati im na to da imaju interes da to rade?

Imamo li dovoljno plantaža šljive za velike kapactitete?

Možemo li kroz male kapactitete, male sušare postići onih 20.000 tona?

Ponudiću neke odgovore iz mojih skromnih saznanja.

Verujem da za vas nije nepoznata činjenica da je šljiva bez koštice u suvom stanju skuplja od šljive sa košticom. Šta vi kao ekspert mislite o tome da sušimo šljivu cepanu na pola i koju bi cenu imala na tržištu? Šta mislite da sušimo šljivu za konditorsku industriju seckanu na rebarca kao luk? Šta mislite o osušenoj šljivi u mlevenom stanju, koju ona ima cenu?  G-dine Vojislave nisam isključiv nego ukazujem na neke druge mogućnosti i kakva mi iskustva imamo u sušenju šljive, a i zahtevima sa tržište odnosno od potencijalnih kupaca. Mnogi netraže nešto drugo dok im ne ponudite, jer i neznaju da postoji mogućnost za tako nešto. Kada se neko setio da napravi mleko u prahu, onda su ljudi počeli i da ga traže i troše, dok toga nije bilo kupovali su ga u izvornom tečnom stanju.

Odegovor na treće pitanje je da treba da uključimo što više ljudi u projekte sušenja šljiva i sa malim sušarama da bi dostigli onih nekadašnjih 20.000 tona. Ljudi nemaju tako velike plantaže da bi pravili velike kapactitete za sušenje, jer jednostavno nemaju dovoljno sirovine, a onda se pitamo kada će se takvo ulaganje isplatiti?? Transport do sušare sa nekih udaljenih destinacija poskupljuje gotov proizvod, a to je u ovom slučaju šljiva. Cena je vrlo bitan element u svakom proizvodu! To vam je verujem poznato? Da li je sušenje u šarži 250 kg šljive za 8 – 10h u našim sušarama  malo ili mnogo?Sami izračunajte koliko je to za 24h x 30 dana . Ukoliko dobro računam 18 tona na mesečnom nivou.Čini se da to i nije tako mali kapactitet šta vi mislite?? Druga prednost koja je na našoj strani je mobilnost naše sušare, jer je na točkovima i njena energetska efikasnost.

Cena sušenja u našim sušarama je oko 2.60 dinara po kilogramu. Vas trenutno u sušarama koje vi zagovarate sušenje košta oko 7 dinara.Razlika u ceni je ekstra profit.  Zaključak pa neka ih ima ko košnica po Srbiji. Kamo sreće da ih ima.

Da li treba uključiti što veći broj ljudi da suši ne samo šljivu već i drugo voće i povrće i tako ekonomski ojačamo i selo i širu ekonomsku zajednicu?? Mislim da ćemo se sa tim složiti.

Da li će to dovesti da poraste broj plantaža pod šljivom,jabukom,višnjom itd. da ne nabrajam?? Siguran sam da hoće, jer će ljudi videti svoj interes u tome, a nadam se da će i ministarstvo poljoprivrede prepoznati tu činjenicu pa će se i samo uključiti da stimuliše proizvodnju, jer ljudi bez svega mogu ali bez hrane nemogu!!!

Na kraju krajeva zašto i druge vrste voća nebi dobile veće prisustvo u procesu sušenja kada je i to izuzetno isplativo.

Nadam se da ovu našu polemiku nećete shvatiti kao ništa lično, već kao malu „borbu“ mišljenja i drugačijeg pristupa problemu!!!!

 

Pozivam zainteresovane da dođu  u Zemun Batajnički put 23 ukoliko žele da vide u radu solarne sušare. Demonstracija rada sušara obaviće se u nedelju počev od 10h. Potvrdite vaš dolazaka na mejl groslager@gmailcom kako bismo organizovali prihvat. Sušare koje testiramo se deo količine od 10 koje izvozimo za Nemačku.

Gospodine Solaris (odnosno gospodine Veselinoviću),

posle ovako banalnog i bezobrazno lažljivog teksta , sam odlucio da ne budem vise korektan, jer sam do sada bio.

Krenuću redom, pošto bi moglo da se desi da previše pišem, kao naprimer Vi:

1. Ni u jednom momentu nisam iyvrtao Vaš tekst,, jedino nisam iznosio pun opseg Vaših tzv. marketinških podvala. Kao na primer , da je dotični g-din Đorđe već zaradio na vašoj sušari celu godišnju platu-totalna laž, ušteda od 50-80% takođe, sušene jabuke iz vaše sušare sam lično video, te apelujem da ne podvaljujete tuđe slike, itd (nemam ni volje ni želje da dalje nabrajam).

2.Ljubomore nema na Vaš solarni sistem i to nisam ni rekao, već sam naveo da se solarna energija koristi u kaliforniji od 50-ih i u Bačkom Petrovcu od 85. godine za sušenje. Znači, ne da je niste prvi primenili, nego smo je čak i mi primenili pre Vas (na drugačiji i jeftiniji način) – proverio sam, pa da se ne nastavljamo oko ovoga. Istraživanja u svetu, a i kod nas su trenutno daleko ispred vašeg, te nemojte vređati ime slavnog naučnika.

3. O krađi Vašeg patenta, za koji niste naveli ni patentni broj, tužite onoga ko to radi, jer ja nemam veze sa tim, pa me ni ne prozivajte. Jer prozivanje je čist bezobrazluk.

4. Pitanje: navedite, molim Vas, imena poznatih stručnjaka i doktora nauka iz EU , ali Vas javno javno opominjem da dobro pazite šta ćete napisati – jer mogu doći do svakog eminintnog naučnika iz EU, i vrlo brzo ću objaviti javno šta znaju i misle o Vašem proizvodu (znate dobro ko su mi otac i majka i znate dobro da to mogu da uradim).

5. Što se tiče sertifikata, javnost treba da zna da svaka magle kod nas dolazi bas iz EU i SAD, pa isto tako treba da se zna da u EU postoji VIŠE OD 2000 agencija, koje će vam dati bilo kakav sertifikat za sume od 500 – do 50.000e. Iz tog razloga navedite čiji je sertifikat i pod kojim brijem je zavedena, pa da proverimo, jer su Vaše dosadašnje tvdnje često bile nedefinisane i zamagljene.

6. Moje mišljenje i znanje možete zvati minornim kada to, ovde ili bilo gde pokažete da je tako. Imam obrazovanje, praksu i iznad svega znanje tima sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. I pored svega , ovaj tim se bavi prenošenjem svog i znanja svetske stručne javnosti,  pri tome ne svojatajući ćak ni postupke do kojih su sami došli. Sve je tamo i sve može uvek da se vidi i da se proba voće-gde ste slabi.

7. Moram i da Vas ispravim da Vašem proizvodu ne zameram ništa dok ga detaljnije ne ispitam, naroćito neke smešne detalje koje navodite. Zameram Vama na tzv. marketingu koji će verovatno ljude dovesti u zablude i na kraju ih odvratiti od posla sušenja i plasmana sušenog voća.

8. Pošto ste spomenuli DODAVANJE ŠEĆERA pokazali ste da se ćak niste ni upoznali sa radom konkurencije (mada Vas više za to i ne smatram), ali ste pokazali i neznanje iz oblasti kojom se bavite.  Definicija: osmotski proces je prelazak materija iz mesta veće u mesto manje koncentracije kroz POLUPROPUSTLJIVU MEMBRANU. To znači da je osmotski proces vrsta sušenja i to vrlo ekonomičnog, jer voda iz voća prelazi u rastvor fruktoze ili saharoze (a ta polupropustljiva membrana je voćna ljuska). A taj rastvor se posle vraća jednim energetski i cenovno skromnim uređajem u prethodno stanje, te se ponovo koristi.

9. Takože Vas moram razočarati da se sušenjem voća iz organske proizvodnje (bez primene bilo kakvih hemijsko – bioloških tretmana) bavite kraće od nas i u neadekvatnim uslovima za eksperimente i ozbiljna istraživanja (ja sam uradio domaći o istraživanju konkurencije- to sam na fakultetu i u praksi učio). Pri tome smo primenjivali i sva poznata znanja iz sveta. To što spominjanjem sumporisanja kao predtretmana pokušavate da uplašite ljude, ja pozivam sve da pogledaju deklaracije na svom mogućem uvoznom suvom voću iz uvoza. I mi preporučujemo sumporisanje za par voćnih vrsta, i to u količinama od 1000mg/kg suvog voća, što je duplo manje od zakonskih propisa. A za naše voće postoji sertifikat o prehrambenoj ispravnosti HACCP i Instituta za kontrolu ispravnosti prehrambenih proizvoda sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, i to za voće proizvedeno u  sušarama preduzeća „Sava Kovačević“ iz Vrbasa. To čisto kažem kao poređenje sa Vašim podvalama o tehnologiji, ispravnosti proizvoda, laganju o uspesima g-dina Đorđeta, itd.

Pošto moram ostaviti nešto i za eventualni sledeći put kada budete prozivali i lagali,  za sada bih završio sa ovim neprijatnim tekstom. Upravo (14.02.2013.) je grupa od 14 ljudi završila peti kurs o sušenju voća, povrća i lekovitog bilja (održava se jednom godišnje u februaru). Nadam se da će se time doprineti znanju i svesti o uptrebnoj vrednosti sušenog voća, te će biti sve manje ljudi koji nasedaju na toliko smešne Vaše tvrdnje.

S poštovanjem, stanislav

G -dine Stanislave raspravljati sa čovekom kao što ste vi je samo gubljenje energije. Pošto sarađujete sa svetskim stručnjacima i primenjujete svetske metode u sušenju voća, vi ste genije sam za sebe kao i svaki nadobudni Srbin koji misli da je posisao svo znanje ovog sveta.

Odgovorite mi samo na jedno pitanje kome ste vi i gde prodali i jednu vašu sušaru napolju, a ja ću obajviti svoje kupoprodajne ugovora sa Nemcima i Amerikancima sa carinskim deklaracijama i fakturama. Drugo objaviću ukoliko urednici ovog časpoisa dozvole i mišljenje mog ino partnera koji decidno piše da neželi da kupi voće osmotski sušeno.

Što se tiče g-dina Đorđa da li je zaradio ili nije zaradio to je njegov problem. Gospodin je ugovorio robe za izvoz da mu sada treba 10 sušara u kojima će sušiti voće i to je upravo naručio kod nas.

Vaša priča osmotskog sušenja je priča iz prošlog veka. To što vi neznate i neumete vaš je problem. Možete vi konsultovati još sto naučnika to je vaše pravo. Nauci svaka čast i čest,ali mi smo napravili nešto novo. Da li je to vama po volji ili nije to je vaš problem. Mi vas neteramo da kupite sušaru od nas. Što se osećate ugroženim i to je vaš problem, mi se konkurencije neplašimo. Naprotiv ona je inspiracija za naše dalje napredovanje i daj bože da ih ima više.

Sada idemo u drugu fazu ugovaranja da ljudi suše robu za nas, jer smo potpisali ugovor na izvoz 500 tona osušenog voća ALI NE OSMOTSKIM POSTUPKOM i još jedanputa pozivam zainteresovane na saradnju

Kao poslednje što mogu da vam kažem patent nam je posle dve godine ispitivanja priznat i u Rusiji. Objaviću sve patentne br.pod kojima je sušara priznata.

Da li je neko nekome ukrao ili pokušao da ukrade patente to će raspraviti nadležne insticuje i sigurno to nećete biti vi. Patent i patentno pravo možete naći na sajtu Agencije za patente i na našem sajtu ko želi da vidi www. ntim.rs

Cretifikat EU niko od nas nije kupio za razliku od vas koji očigledno samo na takav način možete da dobijete neke papire ili slično.

Gldejate na B92 u emisiji Dobra zemlja našu sušaru koja je poslednja reč primene tehnike i divite se, kao i na YU TUBU, jer smo predhodnu seriju poboljšali i sada proces sušenja na zadatu vlagu SKRATILI  ZA 30% uštedeli dodatno vreme i povećali kapactitet u postojećim gabaritima.

Veoma sam iznenađen komentarima čoveka vašeg obrazovanja da se služi na takav način podvalama i omalovažavanjem tuđeg uspeha.  Solarna energija je  samo izvor  koji se koristi od kada je sveta i veka. Naši pretci su sušili na suncu voće i spremali za zimu, /pra ljudi/ su na takav način koristili solarnu energiju ili sunčevu toplotu. Turci i dan dans suše kajsiju na takav način, a to su radili i pre 5 vekova. Rasprostu na običnpm belom čaršavu isečenu kajsiju i ostave da sunčeva toplota uradi svoje. Tako sušeno voće izvoze u Ameriku i ceo svet i neprimenjuju osmotsko sušenje???!!!!

Prema tome još jedanputa podvlačim mi nismo izmislili solarno sušenje nego smo ga samo na pravilan način upotrebili i primenili na našoj sušari i razlikuj te već jednom babe od žaba nemam snage da vas više učim.

Da li vi na vašim sušarama kod osmotskog sušenja izdvajate vodu iz medijuma koji sušite i aromu??

U procesu sušenja na našim  sušarama automatski odvajamo  vodu a u drugu posudu aromu  te time dobijamo dva proizvoda odjednom. Ukoliko uzmemo u obzir i živu vodu koju dobijamo iz medijuma koji sušimo, a ta voda se može koristiti i kao voda za piće što takođe možemo dokazati, imamo 3 u 1.

Na našim sušarama nema membrana, nema dodavanja nikakvih elementa spolja već samo medijum koji se suši stavljen u sušaru iz svog prirodnog stanja predhodno pripremljen za sušenje.

Nisam tako naučno potkovan kao vi ali naše sušeno voće na analaizama dobija čiste desetke, a sertifikat ćete videti rađen u meritornoj instituciji sa pečatom i potpisom. Hteli ili ne i vićete morati da priznate da je sušenje u našim sušarama NOVA TEHNOLOGIJA.

Na karju ovo je moj poslednji komentar na vaše pisanije, jer nemam više vremena da vam objašnjavam da vi vozite fiću, a ja mercedes?! Da prevedem mi sušimo voće za 22 vek, a vi ste još u 19. Žao mi je ali tako je. Ukoliko se potrudite možda nas i sustignete.

Pravoslavac sam, a nama je dano da praštamo i ljudima koji nas nazivaju lažovima kada nemaju bolji argument. To govori o vama ne o meni,

Pozdrav Milutin,

Nije g-din Nenad. On uveliko radi na novom patentnom rešenju i nema vremena da drugima objašnjava svoje ideje i vizije.

Pozdrav za uredništvo Tehnologije i molim vas da vratite opciju da sve što se obajavi na FORUMU a prijavljeni prate automatski dobijaju na svoj mejl. Oni koji nežele takvu opciju neka obaveste na mejl uredništva da nisu zainteresovani da uredno dobijaju informacije o komentarima i idejama drugih članova.

Mislim da će se mnogi samnom složiti..

Pozdrav za uredništvo

POzdrav

Solaris dal imate neku kontakt adresu gdje bi vas mogao kontaktirati, trabala bi mi pomoc strucna u vezi Osmotskog sušenja,pa ako bi mi mogli pomoći bio bi vam jako zahvalan.

moj mail: nedim.nurikic@gmail.com

Srdačan pozdrav, Nedim

Zamolio bih gdin-a „Solarisa“ da nam kaže koje je struke, tj. koju diplomu poseduje i na kom fakultetu je stekao.

Unapred zahvalan,

Aleksandar

G-dine Alexx vrlo neukusno!!!

Imate li bolji argument?

Ovo mi liči već na političarenje. Da li naš predsednik g-din Toma Nikolić ima diplomu?? Naravno neželim da se poredim sa g-dinom predsednikom. Za njega imam najdublje uvažavanje i smatram da svoj posao odlično radi.

Nemam nikakvu diplomiu ja sam samouk. Inače 9 najuspešnijih biznismena na svetu su najbogatiji ljudi ove planete, a nemaju fakultet!!!

Prema tome da li neko ima diplomu ili nema nije verifikacija da je pametan tj. da zna to šta  radi? Pitanje je da li je neko prošao kroz fakultet ili fakultet kroz njega?

Dajte da ukrštamo argumente, a ne diplome.

Verovatno vas provocira moje mišljenje za osmotsko sušenje. Pa gospodo g-đa Babić uvaženi profesor Polj.fakulteta u NS i sama kaže u svom komentaru da osmotsko sušenje još mnogo mora de se ispituje. Stavljanjem u rastvore limunske kiseline,ili sirupa od šećera da bi se konzervirali i osušili proizvodi neznači da je najsrećnije rešenje. Kako ćete tako osušeno voće dati šećerašima??

Svet traži osušeno voće u što prirodnijim stanju. Mi radimo na tom planu. naši rezultati i voće iz naših sušara daju kvalitet koje tržište hoće.

Uostalom svaka roba ima svog kupca. Nenudim nadmudrivanje nudim saradnju. Tražim robu za izvoz, a niko da mi ponudi robu dobrog kvaliteta. Četri meseca tražim pet tona osušene borovnice za čajeve ali niko da ponudi, naravno bez tretmana šećernim sirupom!!!!???

Ima li robe za prodaju to ja tražim, netražim da proveravam tehnologiju sušenja i kako se primenjuje!! To rade tehnolozi i ljudi od zanata koji daju ideje kako to da radimo. Uvaženi profesori doktori nauka. Samo ukazujem na na naša iskustva. Pametni se uče na tuđim iskustvima, još pametniji ga primenjuju i zarađuju debele pare. To je moja diploma. Inters!!!!!!!!!!!!!!!!!

 

Neznam zašto mislite da je „vrlo neukusno“ to što sam vas pitao koje ste struke i koju diplomu posedujete. Ljudi se ne cene po diplomama, ali nauka da. Vi nama ovde držite predavanja o materiji za koju nemate ni struku ni diplomu, mada se i iskustvo puno računa. „Pametniji“ ste i od naših dokazanih stručnjaka, ovde prisutnih na forumu, npr.gdin. V.Markovića, sa napisanih nekoliko naučnih knjiga sa strukom, zanatom i iskustvom iz ove oblasti. To samo dokazuje da ste običan PRIUČENI  ŠLOSER kojinema ni gram vaspitanja. Da ga imate ne bi negirali sve što su drugi godinama radili i stvarali na ovu temu.

Sem što se stidite da kažete struku i stepen obrazovanja, pretpostavljam i da Ste jako mlad čovek koji misli da zna sve, ali ne ide to tako. Vi ste samo jedan običan lajavi trgovac kao ovi iz Tv Šopova.

Žao mi je što sebe spuštam na Vaš nivo i raspravljam se sa Vama, ali ste prevršili i daru i meru. Još mi je žalije što rklamirate sušaru koja je solidno zamišljena i ima perspektivu na malim gazdinstvima, ali njen NAJGORI DEO STE VI.

Ovim završavam svaku dalju polemiku sa Vama i neću Vam replicirati, a Vi slobodno nastavite vašu prodaju i reklamiranje putem ovog foruma, samo nisam siguran da je to cilj foruna Tehnologija hrane.

G-dine Alexxx ja vašu diplomu neću tražiti niti proveravati da li je uopšte imate, jer imate rečnik najobičnijeg dunđera, što i samo po sebi govori o vašem obrazovanju.

Kada nemate argumenete da pobijete jednu inzvaredno dobro rešenu sušaru koju su priznali svetski stručn jaci, a u ostalom o tome možete konusultovati i profesore sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

O marketingu i prodaji nemogu da vam držim časove, jer nebiste shvatli ni da antipropaganda je dobra reklama. Uživajte u svom neznanju…

 

 

… i da veliki stručnjače naučite već jednom da razlikujete opremu za sušenje od proizvoda?????????????

 

Aman ljudi ….

ja već napisah ali vi to izgleda ne čitate

MALO je onih koji pokušavaju da naprave nešto upotrebljivo u Srbiji a još manje onih koji imaju praktično upotrebljivo znanje

Mislim da bi mogli da pomognete jedni drugima jer smatram da možete

Zašto na ovakav, iskreno rečeno BRUTALAN način komunicirate, ovde gde vašu prepisku čitaju uglavnom ljudi kojima su potrebni vaši saveti … a ne vaše svadje koje ih samo motivišu da informacije traže na drugom mestu ….

Pozdrav

Predrag

G-dine Predraže, potpuno ste u pravu, ali nažalosdt ovo je čisti dokaz srpskog mentaliteta. Znate onu priču o paklu gde imaju tri rupe oko dve gore vatre da ne izađu osuđenici iz nje samo oko treće nema vatre. Pitaju đavola, a zašto ovde negori vatra oko rupe pobeći će ovi što su unutra, a đavo kaže neće nebojte se unutra su Srbi kako koji pokuša de se izvuče svi drugi skoče i povuku ga za noge da ga vrate unutra. To smo nažalost mi.

Naš čovek može da napravi i perpetomobile, ali će  drugi da ga potcene i oamlovaže.Da je to došlo iz Nemačke ili Japane sto njih bi se pojavilo da hvale taj proizvod.

Pozivam ukazujem ljudima na mogućnosti na potencijale koje imamo da izvezemo na tone robe ali ne mi moramo da se glođemo između sebe i dokazujemo jedan drugom da li je zemlja okrugla.

Nepismeni Miloš Obrenović je okupljao pametne ljude sa naprednim idejama i tako nepismen imao pozitivan izvozni bilans sa Amerikom kroz suve šljive i svinje, a mi se nadmudrujemo mesto da upošljavamo sebe i druge i zarađujemo pare.

Nemac nam odaje priznanje na inovaciji za sušaru i ljudi iz EU takođe, ali naši genijalci će da nas omalovažavaju do bola. Potpisali smo ugovor za izvoz 150 tona osušenog voća, ali gde da nađem toliku količinu??

Kako??  Pokušavam da uverim ljude da treba sušiti malinu i uzeti 3 eura po kilu umesto 1,20 ili 1,30 eura i kako da steknete poverenje kod ljudi kada vas vaši ljudi potcenjuju i besmislenom tvrdnjom da će takvih sušara biti ko košnica zbog malog kapactiteta sušenja.Da je sreće da ih ima ko košnica i da imamo dovoljne količine robe da ponudimo tržištu. Da uposlimo ljude da imaju za egzistenciju…

Poštovani forumovci koji se bavite sušenjem voća izražavam spremnost da otkupim veće količine sušenog voća pre svega aronije,brusnice,borovnice,jabuke,maline,jagode,kupine.  Uslov voće koje se sušicu mora biti sušeno po isteku karance, drugi uslov da nije osmotski sušeno.

1Sušenu jabuku čips ili mlevenu plaćam 9 e/kg upakovano u vreću koja sprečava upijanje vlage /folija/.

2.Sušenu malinu mlevenu ili u bobicama 29 e/kg. pakovano kao jabuka

3. Kupina mlevena ili bobice 24 e/kg pakovanja kao jabuka

4. Aronija mlevena ili bobica 30 e/kg pakovanje kao jabuka

5. Borovnica mlevena ili bobica 30 e/kg pakovanje kao jabuka

6. Brusnica mlevena ili bobica 22 e/kg pakovanje kao jabuka

7. Višnja bobica ili mlevena 29 e/kg pakovanje kao jabuka

Molim vas da kada mi nudite navedenu robu ponude dostavite na mejl groslager@gmail.com po mogućstvu sa certifikatom o kvalitetu i ispitivanjima na teške metale,pesticide i herbicide kao i toksine Ukoliko nemate tako nešto analize ćemo u dogovoru sa ponuđačem uraditi u meritornoj laboratoriji. Ugovor bi bili podpisani na godinu dana i garantovan bi bio otkup. Garancije za otkup će se obezbediti putem banke. Plaćanje prilikom preuzimanja robe. Kontrola će biti vršena od strane meritorne institucije koju priznaje EU a to je SGS.

Pozdrav dobri ljudi.

Dobio sam da odradim seminarski na temu susare za voce, pa ako neko ima da je nesto radio na ovu temu i ako mu nije tesko molio bih ga da mi posalju na mail: prokovic_bogdan@yahoo.com

U napred zahvalan :)

Poštovani g-dine Vojkane,

 

Najpre izvinite što, zbog prezauzetosti, tek sada odgovaramo na Vas post.

Zaista, niko od nas u firmi nije tehnolog, ali smo dugo u ovom poslu I neke stvari su nam jednostavno ušle u krv. Otuda i onakav tekst, možda i previse stručan. Zbog toga ovom prilikom upućujemo poziv svima da nam se slobodno obrate, rado ćemo objasniti šta smo mislili.

Najpre da svima bude jasno: mi smo inženjerska firma, bavimo se projektovanjem i rešavanjem problema u proizvodnji. Znači, nismo proizvođači, mada i to radimo kada klijentu treba proizvod po principu ’ključ u ruke’.

Kapaciteti o kojima smo govorili se odnose na firme koje su APR-u deklarisane kao mali proizvođači, ali čiji realni kapaciteti nisu mali, čija je proizvodnja u znatnoj meri automatizovana a dobijeni proizvodi treba da budu visokog kvaliteta. I odmah da budemo jasni: kada kažemo ’visokog kvaliteta’ mislimo isključivo na mogućnost ponavljanja procesa u uskim, unapred predefinisanim granicama, kao i mogućnost memorisanja svih korekcija koji su uslovljeni promenjivim karakteristikama ulazne sirovine. Za nas je to kvalitet – proizvodni sistem koji je upravljiv i čiji se parametri kontinualno prate i memorišu.

Što se tiče samog osmotskog sušenja voća, naravno da bi cena omogućavanja proizvodnje u, nazovimo to ’kućnim uslovima’ bila dosta niža. Mi upravo u ovom trenutku u firmi intenzivno razvijamo čitavu paletu low-cost uređaja. Želja nam je da tržištu ponudimo više različitih uređaja koji će omogućavati kuvanje u vakuumu (za dobijanje ajvara, džema,…) i/ili tretman voća u kolonama i kadama (za osmotski sušeno voće, kandirano voće, konfiture,…) malih šarži gotovog proizvoda (recimo, oko 50 kg gotovog proizvoda po šarži) koji će cenom kretati od 8,000-10,000 Evra pa naviše. Sa druge strane, ti uređaji moraju imati takve karakteristike da gotovi proizvodi zadovoljavaju sve moderne standarde u prehrani, odnosno da korisnik ovih uređaja može dobiti sve neophodne sertifikate za prodaju, izvoz, itd…

Međutim, fer je reći da tu postoji i priprema sirovine (znači potrebno je odraditi neke pripremne radnje), kao i potreba da se gotov proizvod pasterizuje, pakuje bezbedno u ambalažu koja treba biti oprana, odgovarajuće zatvorena, itd… A  sve to košta.

Slučaj fabrike u Ljigu nam je poznat, kao i to šta je se dešavalo kasnije sa tom opremom. Na žalost, takve stvari se dešavaju svuda u svetu i ne bismo ulazili u to zbog čega je se sve to završilo tako tužno.

Jedino što Vas nismo razumeli je po čemu smo mi to slični političarima? Doduše, čovek sam sebe nikada realno ne sagledava, pa dozvoljavamo mogućnost i da ste u pravu.

U našoj firmi svi smo apolitični, niko nije član niti jedne partije, političke razgovore skoro nikada ne vodimo ali smatramo da političari nemaju sluha za poljoprivredu, da država ne pomaže u dovoljnoj meri proizvođače, izvoznike i sl. Pa setite se samo koliko muka izvoznike košta da dobiju subvencije za proizvode koje plasiraju na stranim tržištima ili peripetijama za dobijanje subvencionisanih kredita za proizvođače i sl. Te stvari kod nas izazivaju revolt i otuda onakav tekst.

Želimo ovom prilikom i da se osvrnemo na ostale postove koje smo u prilici da pročitamo na ovom forumu. Najpre pohvale svakome ko je do sada izneo bilo kakav komentar – doprinosite širenju znanja i omogućavate potencijalnim korisnicima da odaberu svoj put u bavljenju ovim poslom. Drugo, rasprava je uvek neophodna dok je konstruktivna i apelujemo na sve da svaka rasprava takva i bude. Treće, g-dine Solaris, sušara SOLARIS 1 je hvale vredan proizvod kao što su Vam pojedini korisnici foruma već kazali i predstavlja inovaciju i tu nema ništa sporno.

Mada nije SOLARIS 1 jedini ispravan proizvod na tržištu, svaka metoda sušenja ima svoje prednosti i mane, budimo realni barem što se toga tiče. Postoje mašine i rešenja domaće izrade koja smo videli da rade i kvalitetno i pouzdano ali nisu do detalja razradjeni i finalizovani kao Solaris 1.

Ono što bismo mi, kao inženjeri, voleli da vidimo je jedna analiza sušara gde bi svaki proizvođač izneo svoje tehničke podatke.

Toliko od nas za ovaj put.

S poštovanjem,

Predrag Bajović

Office@rapidsolutions.rs

Rapid Solutions d.o.o.

Odličan predlog  g-din Bajoviću, možete vi prvi. Stvarno je dosta da ljudi pišu o Milošu Obrenoviću, automobilima i raznim drugim metaforama.

G-dine Solaris kada već nudite otkup, zar ne bi bilo logično da svoj proizvod (sušaru) nudite tako da potencijalni kupci mogu da ga otkupe suvim voćem? Recimo model kao za šećernu repu i otkup traktora, svake godine u trajanju od sedam godina kupac ratu umesto novcem plaća tonama repe. Tako i vi možete napraviti plan (kad već ima deficita suvog voća kojeg ste gore pomenuli) recimo suvom jabukom, brašnom od suve jabuke ili šta god ste naveli, ali po gore navedenim cenama. Napravite ugovor gde će potencijalni kupac sušare pet godina za redom da vam dostavlja tonu suve jabuke. Po svemu što ste gore naveli mislim da je to fer i sa vaše ali i sa strane kupca sušare.

G-dine Bojiviću iza pseudonim SOLARIS  se „krije“ čovek po imenu Milutin. Nemam razloga de se „krijem“ nego nisam našao bolju reč.

Izuzetno mi se dopao vaš komentar i moja želja je saradnja, a ne čiji je mač duži. Naravno da postoje razni pristupi i gledanja na neki problem. To je kao u šahu! Kada stojite sa strane i kibicujete nečiju partiju vidite neki potez koji sami igrači nevide. To je moj motiv da iznesem naša saznanja,naša iskustva i da „ukrstimo“ koplja po pitanju nekih sitnih ili krupnih detalja da nešto napravimo svi zajedno. Nije li svima cilj da zarade i da bolje žive.

Neki su na forumu postavljali pitanje diploma. Ukoliko je to bitno nemam problem ni to da iznesem i dokumentujem. Studirao sam marketing napolju i menadžer sam prodaje. Način pristupa naših ljudi i pristup problemu napolju su dijametralno različiti u mnogo čemu. Pokušavam nešto od toga da prenesem i ovde.

Nije mi jasno zašto sve doživljavamo lično i imamo potrebu druge da vređamo i omalovažavamo, ali to smo mi Balkanci. Kakvi smo takvi smo naši smo.

Da se vratimo osnovnom problemu. Slažem sa da svako iznese svoja iskustva i karakteristike te tehnološkog dela svog proizvoda. Veoma bih voleo da se u naš forum uključe ljudi sa fakulteta Poljoprivrednog,Thnološkog,Mašinskog itd da svi težimo nečem veoma dobrom. Želimo pare?  Nema ih dok ne napraviš ili neuradiš nešto dobro. Pogledajmo Kineze, do juče su bili u Kulturnoj revoluciji i svi nosili istu odeću danas su svetska sila u industriji u proizvodnji i neznam čemu sve.

Na koji način su postigli? Jednostavno otvorili su se i prihvatili sve tuđe ideje tehnologiuje i sl. Prihvatili ono što je dobro i to forsirali i sada su tu gde su.

Kolega Blinki. To što sam objavio potražnju za sušenim voćem i vrlo precizno napisao šta tražim i koje cene tj koliko sam spreman da platim je ono što moj ino partner traži od mene. Znači plasman i potražnja postoji. Da li može da se zaradi mnogo više? Može!! Dajmo proizvodu neki novi viši oblik prerade i upotrebne vrednosti i zaradimo više. Poljaci Čileanci danas više i bolje od nas gaje malinu i prave nam konkurenciju koju mi nemožemo da pratimo. Pobedimo ih idejom i nečim bolji i kvalitetnijim. Sušenom malinom i tako svi zaradimo više.

Ideja da izdajemo sušare kao renta car je prisutna i kod nas, ali postoji niz poteškoća oko toga. Po zakonu to mora da ide preko lizing kuća. Drugo mi trenutno nemamo toliko sredstava da bismo bez problema mogli da kreditiramo naše kupce da bi nam otplaćivali kroz sušeno voće sušaru, tada bi nam trebalo prema vašoj ideji oko 3000.000 eura i kompletan rizik bi bio naš. Kada bi imali tolike pare onda bismo ih stavili u banku i živeli od kamate bez ikakvog rizika i angažovanja. Svako od nas mora da ponese svoj deo kolača.

Iznošenjem cena i potražnjom želeo sam da pokažem onima koji se dvoume ili žele da rade nešto da ima mogućnosti za plasman i dobru zaradu, a istovremeno i otvorim tržište, jer mi zaista potražujemo tu robu.

Uostalom ko želi i malo prati politiku koja je postala sastavni život našeg svakodnevnog života mogao je čuti, ali neznam da li su i posvetili dovoljno pažnje tome? Država od 1 aprila (nije šala) daje 25% bespovratnih sredstava za nabavku opreme za rad. Učešće lično je 5% i ostalo je kreditna linija kod banke.  Kupljena mašina je zaloga ili garant otplate kreditne linije. To znači neulazite u neki problem hipoteke ili rizika gubitka lične imovine. Smatram da je ovo dobar potez i da ga treba iskoristiti maksimalno. Pored toga preko ministarstva poljoprivrede možete ostvariti još 30% subvencije za sušaru ili hladnjaču prema tome šanse su tu samo da li smo spremni da se sagnemo i pokupimo novac???

G-dine Solaris po prvi put vi spominjete reč „RIZIK“. Drago mi je da sam to pročitao na vašem postu, ali mi nije najjasnije gde je ta reč bila ranije.

Jasno mi je da vi kao firma nemate sredstva da kreditirate kupce, to nemaju ni veći od vas. Opet jasno je da ako imate „siguran“ plasman proizvoda vi kao firma bi trebalo da podižete kredite za sredstva za ulaganje u proizvodnju (to znači da sredstva nisu problem). Kamatu banke i troškove distribucije robe koju vam dostavlja kupac uračunate u cenu sušare koju ste prodali i  tako možete da prodate na stotine vaših sušara, što vam je i cilj.

Tu mogu da se jave dva problema sa istom osnovom. Jedan je da vaša firma ne želi da snosi rizik distribucije robe (suvog voća i povrća) i da postoji strah da nećete uspeti da prodate sve što vam kupci sušara dostave. Ovaj slučaj može da se javi kada bi vaša firma eventualno obezbedila novac putem kredita na hipoteku. Drugi problem može da se javi ako vaša firma nema hipoteku koju bi založila za kredit, a ekonomski ekspert proceni da ne postoji sigurno tržište za vaš proizvod. U tom slučaju vaša firma ne bi mogla da podigne kredit.

U svakom slučaju problem je distribucija robe. Možete li mi objasniti kako je moguće da Vi ubeđujete ljude na ovom sajtu da kupe vašu sušaru i da imaju siguran plasman robe a da u isto vreme niste spremni da preuzmete rizik plasmana. Takođe, u slučaju da ste pokušali da podignete takav kredit a niste uspeli, kako to da ekonomski ekspert nije prepoznao tržište o kome vi pričate.

Između ostalog, pretpostavljam da na lageru imate bar tri-četiri sušare, tako da njih možete da pustite u prodaju na lizing.

Takođe, pohvaliste post koji poziva na tehnički opis sušara a u poslednjem „epskom“ postu, kao i ja u ovom, ni reč o tehničkim karakteristikama sušare koju nudite niste rekli.

Takođe bih vas zamolio da manje koristite metafore.

zanima me susara u vakumu za voce,lekovito i zacinsko bilje.pozeljno bi bilo da bude kombinacija solarno,gas i struja. posto tek zelim da zapocnem ovaj posao sa ortakom kapacitet bi bio oko 350 kg. zaintersovane proizvodjace zamoljavam da mi sto pre posalju ponudu na mejl nvo.gdp@gmail.com zahvaljujem. Hadzi Zoran Jovanovic

Poštovani gospodine Bajoviću (Rapid Solutions),

Smatram da mi je obaveza da Vam odmah odgovorim na direktno obraćanje, da ne bih zaboravio o čemu smo ranije polemisali.

Pošto ste inženjerska firma  i bavite se  projektovanjem, treba da znate  da i za sušenje voća treba da se isplate ulaganja u nekom razumnom roku.

Zato se i izbor tehnologije i načina sušenja za pojedine proizvode vrši tako da proizvodnja bude isplativa

Za sušenje šljiva se koriste najeftinije sušare velikog kapaciteta da bi sušenje šljiva bilo ekonomično, jer skupe sušare se ne mogu isplatiti u ovom procesu i nikada se nisu ni koristile.

Skupi uređaji za sušenje mogu se koristiti kod sušenja proizvoda gde se njihova nabavka isplati.

Trebalo bi da kao projektna organizacija koja rešava i probleme u ptroizvodnji, a želite da se bavite problematikom sušenja voća,  izvrši analizu koji način sušenja i koje sušare se mogu koristiti za razne vrste voća i povrća, a da se amortizuju kao i kod drugih zemalja, koje ne počinju kako rekoste od Miloša Obrenovića.

S poštovanjem,

V. Marković

Poštovani gospodine Bajoviću (Rapid Solutions),

Smatram da mi je obaveza da Vam odmah odgovorim na direktno obraćanje, da ne bih zaboravio o čemu smo ranije polemisali.

Pošto ste inženjerska firma  i bavite se  projektovanjem, treba da znate  da i za sušenje voća treba da se isplate ulaganja u nekom razumnom roku.

Zato se i izbor tehnologije i načina sušenja za pojedine proizvode vrši tako da proizvodnja bude isplativa

Za sušenje šljiva se koriste najeftinije sušare velikog kapaciteta da bi sušenje šljiva bilo ekonomično, jer skupe sušare se ne mogu isplatiti u ovom procesu i nikada se nisu ni koristile.

Skupi uređaji za sušenje mogu se koristiti kod sušenja proizvoda gde se njihova nabavka isplati.

Trebalo bi da kao projektna organizacija koja rešava i probleme u ptroizvodnji, a želite da se bavite problematikom sušenja voća,  izvrši analizu koji način sušenja i koje sušare se mogu koristiti za razne vrste voća i povrća, a da se amortizuju kao i kod drugih zemalja, koje ne počinju kako rekoste od Miloša Obrenovića.

S poštovanjem,

V. Marković

Poštovani g-dine Blinki kao i ostale kolege forumovci. Ostao sam vam dužan  odgovor na vaš komentar. Nisam se do sada oglasio ,jer sam imao puno obaveza. Razlog  je što mi dolaze poslovni partneri iz Nemačke da vide proizvodnju sušara i sušenoig voća te potpisivanje ugovora za izvoz svih proizvedenih količina kako sušra tako i osušenog voća i povrća. Prostora za sve koji se žele uključiti u ovaj posao ima još uvek. Uslovi su kvalitet proizvoda koji zadovoljava ino partnera. Osmotsko sušenje ISKLJUČENO.

Da se vratimo temi. Rizik . Kada sam izrekao tu reč nisam mislio na rizik posla nego na rizik našeg  mentaliteta i odnos našeg čoveka premna poslu. Sve što dobijemo besplatno necenimo. Hteli vi to ili ne moraćete se složiti da je tako.

Kada bih nekome dao sušaru da radi i da mi kroz sušeno voće plaća preuzeo bih na sebe rizik da se on ili ona prema tom poslu počne neodgovorno ponašati. Da li će nabaviti sirovinu pa može reći kada si mi dao sušaru daj  mi obrtna sredstva, jer nemam da uložim u nabavku sirovine, pa daj mi novac da nabavim ambalažu i …. tome nema kraja.Na kraju bi bilo a jel bi mogao da mi daš jedno 2000 eura a da ja ništa neradim. To je taj rizik o kome vam pričam. To je mentalitet našeg socijalističkog čoveka!! Niko mene nemoiže malo da plati koliko ja mogu malo da radim.

Moraće malo i sami da se pomuče svi oni koji žele solidnu zaradu. Dovoljno je što im nudimo sredstvo za rad i siguran otkup u periodu od minimum godinu dana.

Svako onaj koji se iole razme u poslovaje, kada mu kažete da mu dajte granciju banke naplativu po realizaciji odnosno prezentaciji dokumenata sa zadovoljstvom će prihvatiti da radi sa vama. Svuda u svetu ta praksa živi. Zašto nebi i kod nas.

Taj oblik i taj način saradnje nudimo. Uložite malo sami sebe da biste cenili i sebe i svoju zaradu. Sve što lako dobijemo neznamo da cenimo i to je naš najveći problem.

Gospodine Blinki to je taj RIZIK koji ne mi nego niko nije spreman da preuzme.????

Na kraju krajeva ako ću sve da vam dam pa onda ću sam organizovati kompletnu proizvodnju i sam uzeti svu dobit. Zašto bi je delio sa bilo kim??

G-dine Solaris,

Pa to i jeste moja najveća nedoumica, kada već imate tolike količine da plasirate, zašto sami ne sušite voće?

Što se tiče ljudi i rada, tu valjda postoje „kapitalistički“ ugovori kojima se sve može rešiti.

To što nudite otkup na godinu dana sumnjam da je dovoljno da otplati i 10% od vrednosti sušare koju nudite.

Još uvek od vas očekujemo tehničke karakteristike sušare koju prodajete, jer ste veoma malo o tome pisali.

Započeo bih jedan novi razgovor, ako postoje forumaši koji mogu i žele da napišu nešto o tome.

Interesuje me koja je procedura da neko ko ima sušaru prijavi proizvodnju i legalno posluje.

Takođe, interesuje me koje standarde bi trebalo ispuniti u tom slučaju.

Interesuje me da li je još neki materijali, sem inoxa, mogu da budu upotrebljeni unutar sušare.

Ovaj razgovor unutar ove teme bio je pokretan i ranije, ali nije potpuno razjašnjen.

Poštovani forumaši,

 
Sva vaša pisanja (prmedbe i komentari koje smo pročitali na forumu Tehnologija hrane) naveli su nas kao inženjersku kuću na razmišljanje šta je to što je neophodno nekome da započne ili unapredi već započeti sopstveni posao proizvodnje hrane.

 
Kao rezultat istraživanja i analize tržišta, nametnula se potreba malih proizvođača koji se bave proizvodnjom:

 
·         ajvara,

 
·         pinđura,

 
·         ljutenica,

 
·         džemova,

 
·         pekmeza,

 
·         marmelada,

 
·         konfitura (nadeva za pie, kolače i sl. u pekarskoj i konditorskoj industriji)

 
·         kandiranog voća,

 
·         osmotski sušenog voća,

 
·         prirodnih sokova i

 
·         drugih srodnih proizvoda,

 
proizvedenih skoro ili u potpunosti manuelno i u kućnim uslovima, za podizanjem svoje proizvodnje na viši nivo:

 
·         povećanjem proizvodnih kapaciteta,

 
·         podizanjem kvaliteta proizvoda,

 
·         smanjivanjem troškova proizvodnje,

 
·         snižavanjem finalne cene proizvoda i

 
·         ispunjavanjem standarda koji važe u prehrambenoj industriji.

 
Naše mišljenje je da na tržištu nedostaju uređaji koji bi omogućili proizvodnju malih šarži svega gore navedenog, u kućnim uslovima, a po fabričkim standardima (ideja je da se fabrički uslovi i procedure u proizvodnji primene na proizvodnju u kućnim uslovima). Zbog toga smo započeli projektovanje niza malih uređaja različite namene i različitih nivoa automatizacije.

 
Kao prvi u nizu uređaja, koji ovom prilikom i predstavljamo, je vakuum ukuvač. Za vakuum ukuvač smo se odlučili da bude prvi iz prostog razloga što smatramo da za ovim uređajem postoji najveća potreba.

 
Vakuum ukuvač je uređaj koji omogućava kuvanje proizvoda u uslovima sniženog pritiska i temperature. Najznačajnije karakteristike su da višestruko smanjuje vreme termičke obrade sirovine i da se kuvanje (intezivna dehidracija) odvija na temperaturama koje su drastično niže nego temperature obrade klasičnim putem. To proizvođaču donosi uštedu u vremenu, ali i značajno poboljšanje kvaliteta gotovog proizvoda jer nema dugotrajne termičke obrade na visokim temperaturama gde dolazi do narušavanja nutritivnih i organoleptičkih svojstava proizvoda. Da ne bi bilo zabune, treba naglasiti da se i dalje zadržava obrada na visokim temperaturama, ali samo onoliko koliko je to neophodno radi izvršavanja tehnoloških operacija (npr. blanširanja) i zadržavanja „šmeka“ proizvoda, odnosno njegovog originalnog ukusa. Ovakav način proizvodnje koriste svi veliki proizvođači, ali koristeći uređaje visoke produktivnosi i velikog kapaciteta. Mi smo odlučili da tržištu ponudimo isto to, samo manjeg kapaciteta i po prihvatljivim cenama.

 
3D model ukuvača možete preuzeti sa linka:

 
http://rapidshare.com/files/3602066489/01%20AB-000518.PDF

 
Model je u PDF formatu i za njegovo prikazivanje je potreban PDF pregledač koji omogućava 3D pregled (npr. Adobe Reader X i kasnije verzije).

 
Model

 
·         zumirate skrolom na mišu (točkić),

 
·         rotirate držeći levi klik miša i pomeranjem miša u smeru rotacije i

 
·         pomerate model pokretanjem miša levo-desno držeći istovremeno dugme CTRL na tastaturi i levi klik miša (ili oba klika miša istovremeno).

 
Slike ukuvača možete preuzeti sa linka:

 
http://rapidshare.com/files/2393571717/Pilot%20slike.rar

 
Dimenzije ukuvača možete preuzeti sa linka:

 
http://rapidshare.com/files/276840641/01%20AB-000518.JPG

 
Na modelu i slikama jasno se vide sastavni delovi ukuvača:

 
·         sud za kuvanje sa plaštom

 
o   zapremina – 60 l

 
o   zapremina ulazne mase – do 40 l

 
o   izlazna šarža ~ 20 – 40 l (u zavisnosti od proizvoda)

 
o   radni pritisak u sudu ~ -0,95 Bar relativno

 
o   temperatura kuvanja u vakuumu ~ 34°C, na pritisku -0,95 Bar

 
o   mogućnost kuvanja na temperaturama 34°C – 110°C

 
o   mešalica sa dvostruko suprotnosmernim zavojnim spiralama omogućava optimalan prenos energije sa plašta suda na proizvod, homogeno temperaturno polje unutar suda, lagano i efikasno mešanje i očuvanje ploda (nema razbijanja oblika ploda, tj. njegov izgled ostaje sačuvan)

 
Napomena: na 3D modelu možete zumirati pogled kroz vidno staklo na sudu i videti konstrukciju mešača unutar suda

 
·         kondenzator

 
o   cevni sa kondenzovanjem u unutrašnjosti cevi i opstrujavanjem rashladne tečnosti oko cevi

 
o   potrošnja rashladne tečnosti (vode) zavisi od temperature rashladne tečnosti. Potrošnje rashladne vode nema kada u sistemu postoji toplotna pumpa

 
·         punjač tegli

 
o   ručni, sa mogućnošću doziranja mase u teglu i mogućnošću integralnog pranja

 
o   po želji klijenta punjač može biti u poluautomatizovanoj ili automatizovanoj izvedbi

 
·         posuda za prikupljanje kondenzata

 
o   služi za prikupljanje kondenzovane pare i posredno merenje procenta suve materije proizvoda. Postoji mogućnost vraćanja kondezata bogatog aromatima natrag u proizvod, kao i nadgradnja sistema dodatnim ciklonskim separatoom za odvajanje aroma kao posebnog proizvoda

 
·         sistem pumpa – ejektor sa pratećim sudom za dobijanje vakuuma u ukuvaču

 
o   omogućava vakuum do -0,98 Bar relativno (0,02 Bar apsolutno)

 
o   sekundarana uloga ove pumpe i pripadajućeg suda je da se koriste za pranje i dezinfekciju svih sudova i cevovoda u sistemu – tzv. procedure CIP (Cleaning In Place)

 
·         cirkulaciona pumpa i priključci za dovod tople vode

 
o   uloga pumpe je da omogući cikulaciju energenta (tople vode) kroz plašt suda

 
o   za zagrevanje vode se može iskoristiti bilo koja vrsta kotla ili koristiti toplotna pumpa. Naša preporuka je upotreba toplotne pumpe zato što značajno snižava potrošnju električne energije (1kW električne daje približno 3.5 – 6 kW toplotne i 3 – 5.2 kW rashladne energije) i ekološki prihvatljiva (nema potrošnje rashladne vode). Cena pumpe je 4,000 -5,000 Eur, ali se ova investicija vrlo brzo isplati kroz uštede

 
·         kontrolni ormar sa PLC-om

 
o   upotreba senzorike i automatike značajno podiže vrednost investicije, ali i omogućava

 
§  visok nivo upravljivosti sistema,

 
§  ponovljivost režima obrade u usko tolerisanim granicama,

 
§  trenutno prilagođavanje rada sirovinama sa različitim ulaznim karakteristikama (korekcije receptura),

 
§  mogućnost memorisanja režima obrade i njihovu kasniju analizu u vidu grafikona, statistika i sl.

 
Naša preporuka je uvek da treba koristiti makar i najosnovniji vid automatike jer tako sistem može kontrolisati i korigovati svoj rad u vremenu, ostaju trajno zabeleženi svi zapisi koje sistem generiše, svaka šarža dobija svoju „ličnu kartu“ (izuzetno značajno za kasnije dobijanje izvoznih sertifikata, standarda i sl.)

 
·         potrošnja energije

 
o   ~ 12,5 kW u slučaju grejanja vode samo električnim grejačima

 
o   energija, pored korišćenja električne, može biti obezbeđena i upotrebom kotla (parni, gasni, na čvrsto gorivo)

 
Dakle, glavne karakteristike ukuvača su da je:

 
·         kompaktan,

 
·         energetski efikasan,

 
·         ekološki prihvatljiv,

 
·         štedi novac i vreme i

 
·         prilagođen je proizvodnji u kućnim uslovima

 
što ga čini idealnim za sve one koji žele da započnu pametno ovu vrstu sopstvenog posla. Korisnik uz ukuvač dobija i predefinisane recepture koje može prilagođavati svojim potrebama.

 
Napominjemo da smo u ovaj proizvod ugradili iskustvo stečeno konstruisanjem vakuum ukuvača ogromnog kapaciteta, koji smo razvili za potrebe jedne domaće firme, čija izrada je pod našim vođstvom rađena u inostranstvu i čija vrednost je više stotina hiljada Eura.

 
Naravno, na kraju dolazimo i do onog dela koji sve najviše interesuje – cene. U ovom trenutku procenjujemo da će se cena uređaja kretati od 6,000 Eur (za potpuno ručni sistem, bez punjača tegli, bez PLC-a i sa minimalnom senzorikom), pa do 20,000 Eur (za potpuno automatizovani sistem, sa automatskim punjačem, senzorikom više klase, predefinisanim editabilnim recepturama za sve grupe proizvoda i koji daje potpunu mogućnost upravljanja sistemom).

 
Jasno, jeftiniji sistemi su namenjeni korisnicima koji čine prvi korak u započinjanju svoje proizvodnje ili korisnicima koji svoju postojeću manuelnu proizvodnju podižu na viši nivo. Skuplji sistemi su logičan izbor korisnika čiji hovi proizvodi uvek se plasiraju na zahtevnija (inostrana) tržišta, odnosno da njihovi proizvodi budu visokokvalitetni, što može obezbediti jedino automatika. Takođe, skuplji sistemi su pogodni i za proizvođače-fabrike veikog kapaciteta koji ovakve uređaje koriste za svoje eksperimente i razvijanje novih proizvoda.

 
Uz sistem korisnik dobija i našu podršku, budući da imamo bogato iskustvo u konstruisanju ovakvih uređaja, kao i podršku prilikom kreiranja sopstvenih receptura.

 
Važno je napomenuti da je moguće prilagoditi kapacitet uređaja prema potrebi klijenta, tj. projektovati ga i izraditi tako da se izlazna šarža prilagodi realnim potrebama korisnika. Kapacitet može biti u rasponu od 20-100 kg izlazne mase proizvoda i ovo prilagođavanje utiče do 40% na cenu.

 
Prezentacija ovog uređaja planirana je odmah po njegovoj izradi (planirano u sledećih nekoliko meseci, najviše zavisi od našeg slobodnog vremena), te ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da se već sada prijave (slanjem emaila na office@rapidsolutions.rs), dođu na prezentaciju i dobiju jasnu sliku o mogućnostima ovakvog sistema.

 
Ono što nas dalje čeka je razvijanje uređaja za kandiranje voća (vakuum ukuvač može povećavati koncetraciju sirupa za osmotsku dehidraciju i u njemu je moguće dobijanje konfitura i kandiranje višnje, trešnje i drugog voća sa čvrstom opnom, ali ne i kandiranje maline, jagode i drugih rastresitih vrsta), sirupana i sistema za pripremu naliva (priprema naliva za tzv. kiseli program – turšija, kornišoni, paprika), Z – elevatora i transportnih traka (za poslednja dva već imamo urađenu dokumentaciju i možemo ih izraditi odmah), itd.

 
Za sva dodatna pitanja stojimo Vam na raspolaganju.

 
 

 
S poštovanjem,

 
Predrag Bajović

 
Rapid Solutions d.o.o.

 
office@rapidsolutions.rs

 
http://www.rapidsolutions.rs

 
 

 
 

 
 

 
 

 
 

 

Poštovani g-dine Blinki što se tiče tehničkih karakteristika sušare možete videti na našem sajtu http://www.ntim rs. kao i sva priznanja patenata kako u EU tako u Rusiji, Americi itd.

Što se isplativosti tiče reći ću vam da smo sada uradili još neka poboljšanja i povećali efikasnost za 30% tako da 700 kg jabuka osušimo za 3 – 4  sata zavisno od sorte jabuke. Za 24 sata je to idealnih 6 tura. Neki normalni tempo sa nekom pauzom je to 5  žarži ili 1100 kg.

Čips jabuke se plaća7 evra po kg. koliko je minimalna cena, a ide i do 10 eura To  daje dnevni promet od 1100 x 7= 7700 eura kada odbijete sve troškove sirovina,rad energija,ambalaža, rastur svi drugi troškovi plate radnika,zakup objekta pod predpostavkom da nemate svoj prostor svi drugi zavisni troškovi čisto vam ostaje najmanje 1,4 eura po kg puta 22 dana da radite to 24200 kg puta 1,4eura 33740 eura. Sušara košta 40000 eura sa pdveom koji se vraća.  Na ovo neću da računam koru jabuke koju takođe sušite za suplement za lekove i srce jabuke koji se vadi i od njega pravite jabukovaču ili jabukovo sirće.

Da li vam je sve ovo dovoljno kao računiva ili……….. ???????

Što se tiče sušenja voća, ponavljam vam da ćemo mi ući i u taj segment sa 100% kapactitetea već od jeseni. Za sada radimo na sušarama proizvodnji i prodaji istih. Na kraju krajeva i da se nebavimo tim poslom već samo proizvodnjom sušara bilo bi sasvim normalno. Da li se Mercedes bavi transportom, a proizvodi kamione. Tako da je vaše pitanje pomalo ironično. U trenutku kada ljudi nemaju posla nudimo nešto što ima perspektivu i može pristojno da se zardi, naravno ko hoće. Ko hoće da radi on traži načine, a ko neće on traži razloge!?

Tražite informaciju da li mora inox u proizvodnji? Vidite samo ta sitnica zahteva da okrenete 100 tel da dobijete informacije pa kada dobijete koji inox i gde da ga nađete još 100 tel to košta g-dine Blinki.Zato svakom inovatoru ili kolegi proizođaču sušara kapa dole i netreba niko da se čudi zašto su sušare za voće skupe. Možete sušiti voće i u rerni od vašeg šporeta. To vam je najjednostavnija sušara i ništa nekošta sem struje, ali to može da služi vama za kućnu upotrebu. Ko hoće da se ovim bavi mora da ima opremu. Bez alata nema zanata.

Kao poslednji informaciju na moju ponudu za otkup i sa iznetim cenama koje smo spremni da platimo s tim da roba ispunjava sve tražene uslove tj certifikovane javilo se slovom i brojem dvoje. Da li vam to nešto govor???

Primetili smo da postoji problem sa linkom kojim se preuzima slika sa dimenzijama uredjaja:

http://rapidshare.com/files/276840641/01%20AB-000518.JPG

Problem se lako resava tako sto desnim klikom misa kliknete na link i odaberete opciju „Open in new tab“ ili „Otvori vezu u novoj kartici“ (u zavisnosti od toga kako vam je podesen internet pretrazivac), a potom normalno izvrsite download.

I jos jedna, jako bitna stvar: Govorili smo ranije o nasoj zelji da pomognemo svima koji imaju probleme. Da to ne bi ostalo samo mrtvo slovo na papiru, pozivamo sve koji imaju neki problem u proizvodnji, osnivanju proizvodnje, odabiru opreme, eksploataciji, dostizanju kvaliteta, itd  da se jave na nas mail office@rapidsolutions.rs , izloze svoj problem i ostave kontakt telefon. Nakon toga mi cemo vas kontaktirati i zakazati sastanak na kojem cemo vam dati savete POTPUNO BESPLATNO, naravno ukoliko odgovore znamo. Pa cak i ako ne znamo odgovore, potrudicemo se da vas uputimo na onoga ko zna buduci da imamo citav spektar saradnika iz raznih oblasti.

Predrag Bajovic

Rapid Solutions doo

office@rapidsolutions.rs

http://www.rapidsolutions.rs

Poštovani g-dine Bajoviću, svaka čast za poslednja dva posta. Što se tiče nove linije proizvoda smatram da Ste krenuli u pravom smeru.

Poštovani g-dine Solaris, krenuću redom.

„Što se isplativosti tiče reći ću vam da smo sada uradili još neka poboljšanja i povećali efikasnost za 30%…“ – molim vas da malo realnije koristite brojeve i procente. Sasvim slučajno se bavim optimizacijom, a pogotovo optimizacijom za povećanje energetske efikasnosti. Nisu u pitanju sušare već drugi objekti, ali kada ostavrimo optimizaciju do 5% uštede energije, to je velika stvar. Za 10% pišemo stručni rad, a ako još nekim poboljšanjima povećate efikasnost za 30%, to mnogo govori o tome kako ste objekat napravili prvi put.

Što se tiče isplativosti, ja vas pitam, kome možete da prodate tonu suvih jabuka dnevno, po ceni koju pominjete? I ako već možete da plasirate tolike količine, zašto ne isporučite vašu sušaru a za uzvrat da vam neko isporuči deset tona suvih jabuka? Tako bi bili na još većem dobitku.

Što se tice mercedesa, mogu vam reći da je cena vaše sušare približna ili skuplja od nekih mercedesovih vozila. Sa druge strane, prodavac mercedesovih vozila vas neće ubeđivati koliko možete da zaradite sa njihovim vozilom, već će vam samo predstaviti tehničke karakteristike svog vozila i eventualno ga uporediti sa drugim vozilima te klase.

Što se tiče informacija koje sam tražio, dovoljno je da pročitate post ispod vašeg.  Član sam nekih drugih foruma koji se bave mojom strukom (automatika u energetici) i uvek rado delim svoja iskustva, ako mogu drugima da pomognem, čak iako su ta iskustva mukom stečena. Nezavisno od foruma korisna iskustva i informacije delim sa svima kome trebaju, jer smatram da je to način i da sam napredujem.

Lično, sušenje voća mi je hobi ili dodatni posao. Na ovom forumu sam zbog toga što želim da unapredim svoju proizvodnju jer sam već krenuo u tom smeru ( posedujem sušaru, voćnjak koji ću da proširujem…). Što se tiče rerne koju pominjete, ja u svojoj sušari sasvim normalno osušim blizu 300 kg šlijve za dvadesetak sati, a izašla me je tačno dvadesetak puta manje nego sušara koju vi nudite.

Opet da se vratim na informacije, vi definitivno ne shvatate koja je definicija foruma. FORUM je mesto gde ljudi POTPUNO BESPLATNO razmenjuju svoja iskustva, znanje i razne druge informacije.

I za poslednji deo vašeg posta, sasvim je normalno da vam se na poziv za otkup niko nije javio, jer ste ga izneli u sred zime sa dodatnim uslovima o kvalitetu. Kao i svaki sezonski posao, trebalo bi da znate da se veliki otkupi sušenog voća dogovaraju na leto.

Ne shvatite ništa lično.

Poštovani g-dine Blinki vi očigledno imate nameru da se nadmudrujete, a ja zaista nemam vremena za to. To što sam vam napisao je apsolutna istina, a poboljšanje se nalazi u patentnom delu sušare koji nismo mogli da napravimo do kraja u Srbiji pa smo proizvođača našli napolju i on je napravio po našim nacrtima taj deo koji je srce svega pa smo konačno došli do sušare koja je zamišljena. Što se tiče suve jabuke kome treba sušara neka nabavi pa neka suši ukoliko želi da otvori sebi perspektivu. Mi nismo crveni krst niti dobrovoljno društ vo da nešto delimo. Te socijalističke manire potražite na drugom mestu. Sami kažete to se sve sredi na kapitalističkom nivou a to u prevodu vulgarno znači plati pa klati.

Želim vam sreću u vašem radu i tražite nekkog drugog da se dokazujete nama nije potrebno da pišete naučne radove, Mi stvaramo realizujemo i prodajemo. Radimo sada za Ameriku 10 komada za one koji su se uverili u kvalitet naše sušare.

Da nebih ostao nedorečen,jer kao što se vidi pisao sam sinoć veoma kasno odogovor na komentar g-dina Blinkija.  Da tačno je da forum služi za razmenu informaciju i borbu mišljenja. Moj mali doprinos saznanjima koje želim da podelim sa drugima. Voće može da se suši cele godine prema tome ovo nije sezonski posao.

Prema tome svako ko želi može da suši jabuku cele godine,malinu cele godine plus na malini da dobija dodatna dva proizvoda i to matični sok i semeline koje imaju posebnu cenu,kupina,borovnica,aronija,luk,šargarepa……………………..

I na kraju a ne manje važno nema na tržištu sličan proizvod sa kojim bi mogla ova naša sušara da se uporedi.

Poštovani g-dine Solaris,

Opet ću morati da krenem redom.

Uopšte nemam nameru sa vama da se nadmudrujem. Sve komentare kojima se vi osećate prozvanim postavljam isključivo radi ljudi koji žele da krenu u posao sa sušenjem voća. Sam sam krenuo u tom smeru i vidim neku perspektivu i ne želim da je drugi izgube zbog vas. Kao prvo želim da predstavim potencijalnim početnicima u ovom poslu da vaša sušara apsolutno nije jedino i najekonomičnije rešenje za započinjanje posla. Kada ljudi vide cenu sušare koju nudite, odmah okreću glavu jer im je preskupo. Treba ljudima reći da postoje višestruko jeftinije sušare koje ispunjavaju standarde. Nekima su i one skupe ali su definitivno  jeftinije.

Druga svar koju želim da postignem je da situacija na tržištu suvog voća i povrća nije tako blistava kao što je vi predstavljate. To je potrebno naglasiti da se ljudi ne bi zaletali.

Posetio sam sajt firme za koju radite i nisam pronašao nikakva objašnjenja patenata o kojim pričate. Trebalo bi da se konsultujete sa inženjerima u vašoj firmi pa da napišete jedan post zašto je predmetna sušara revolucionarna. Ono što sam pročitao nije ništa novo: solarna energija se odavno koristi, toplotne pumpe su u sušarama odavno a mikroprocesorsko upravljanje i akvizicija se već godinama primanjuju, tako da i to nije ništa novo. Pa ja na svojoj rerni od sušare imam mikroprocesorsko upravljanje. Bilo bi dobro da već jednom predstavite ta vaša rešenja i prednosti tih patenata. Ne znam čega se plašite kad se ta rešenja zaštitili patentom.

Što se tiče socijalističkih manira pogledajte sajt http://www.kombeg.org.rs/Komora/OpstaA.aspx?veza=1991 , to firme nude kad imaju siguran plasman. Odabrao sam ovaj primer jer je cena traktora reda veličine vaše sušare (zvuči mi neverovatno ova rečenica). Slični aranžmani postoje za pšenicu i kukuruz, ali su manje vrednosti. Samo da vas podsetim, to je kapitalizam.

Što se tiče dokazivanja, apsolutno nemam nameru vama da se dokazujem.

Voće i povrće se može sušiti i van sezone, ali samo ako imate hladnjaču. Ljudi koji imaju hladnjače nisu početnici, imaju svoje firme i možete im se direktno obratiti.

Predstavite već jednom šta vas to izdvaja od drugih sušara. Imajte na umu da solarne kolektore, toplotne pumpe, mikroprocesorsko upravljanje i akviziciju ljudi koriste već godinama.

Takođe, želim da isteknem da se solarna energija predstavlja kao najjeftiniji energent. Ona to definitivno nije. Svi zaboravljaju investiciona ulaganja i nestabilnost takvog izvora.

G-dine Blinki da nebismo smarali sve koje ovo neinteresuje ili možda i interesuje /rizikovaću/ što se tržišta tiče očigledno da ste tu totalni laik. EU je svojim aktima zvanično zabranila sve veštačke arome i ako niste primetili, a verujem da jeste da se insistira na organskoj hrani. To znači da je potražnja za sušenom robom višestruko uvećana. u našem regionu samo Hrvatska uvozi sušenog voća i povrća za pola milijarde evra. Da li vam to nešto govori?? Uostalom pozovite bilo kog proizvođača začina i ponudite mu sušenu šargarepu ili prešun odmah će vam reći koliko imate i da li možete da održite kontinuitet snadbevanja???

Pa naravno da ćete od hladnjača nabaviti sirovinu. Šta treba zato što smo osmislili sušaru da napravimo i plantaže voća da bi ga sušili?

Što se tiče tih kapitalističkih sistema davanje traktora ili sličnih stavrčica sa naplatom kroz robu to može u uređenim sistemima gde vi samo donesete dokumenta i sudski izvršitelji odmah oduzmu predmet spora plus platite i ono što vas nisu zadužili. To u Srbiji nije moguće. Drugo zašto vi kada imate tako genijalne ideje nekupite deset sušara od nas pa podelite ljudima neka rade za vas po tom sistemu. Evo mi vam garantujemo da ćemo vam svakog dana otkupljivati sve što osušite u našim sušarama na dnevnom nivou i isplaćivati u kešu, uz bankarsku garanciju, neopozivu. Prenećemo uslove ugovora koje nama nameće ino partner. Nemorate 10 kupite jednu rizikujte vi.

Po čemu je to naša sušara specifična? Specifična je po tome što smo mi napravili nešto između vakum sušare i obične sušare. Naša sušara zadržava stalno isti vazduh koji se našao tu prilikom zatvaranja iste, a neradi sistemom podpritisku Suši na niskim temperaturama sa očuvanjem svih prirodnih elmenata uključujući i boju. Odvaja automatski aromu iz vlažnog vazduha. Jabuka ne potamni nego zadržava prirodnu belu boju, a pitajte one koji suše da je najveći problem oksidacija. Naša sušara je  mobilna što znači da je napravljena da je možete postaviti na livadi i sušiti sve što želite. Možete sedeti kući ili biti na odmoru, na mobilni telefon će vam doći informacija dok ste vi recimo u Njujorku da je proces sušenja gotov.

Nemogu, a da neprimetim nešto što odavno nisam pročitao nigde da jedan ing.iznese sumnju u trajnost solarne energije. Nebude li bilo sunca neće biti ni planete, a drugo uporno pokušavam svima da objasnim da je solarna energija kao najčistija jedna od energenata koje koristi ova sušara, inaće može da koristi i drva i ugalj i naftu i gas i……

Svi posebni detalji koji vas interesuje u čemu je ona specifična i zašto je novo patentno rešenje izvolite u agenciju za patente i tamo ćete dobiti sve informacije. Posebno obratite pažnju na procesor koji vi tako nonšalantno pominjete. Kompjuter je obična gomila delova dok nedobije svoj hardver i softver, a to je naskuplje u celoj priči. Isprogramirati dovoljan br programa za svaku vrstu voća,povrća ili lekovitog bilja koje se suši je dug proces eksperimentisanja ulaganja itd. To da li je naša sušara skupa ili jeftina ostavite drugima da prosude. Uostalom u jednom komentaru na forumu postavili ste pitanje da li inox baš neophodan kod sušara. Platite pa ću da vam kažem šta mora da se ugradi koji kvalitet koja vrsta matreijala. Sto telefona smo okrenuli od Amerike prko Rusije i EU dok nismo našli proizvođača koji radi adekvatan materijal koji zadovoljava sve tražene uslove. Kilogram tog matrijala košta 19 eura a u našu sušaru ide 750 kg tog matrijala. Samo pomožite pa ćete doboiti iznos bez transporta bez savijanja itd itd.

Uostalom napravite vi bolju sušaru mi nećemo osporavati vaš rad. Naprotiv biće nam izuzetno drago da iz Srbije dolaze tako pametne ideje.

Poštovani g-dine Solaris,

Možda za tržište i jesam laik, ali ne totalni, odlično poznajem tršište koje me okružuje, da ga nazovemo neko mikro-tržište. Šta se dešava u EU na znam, ali kao laik vam mogu reći da ne može EU da insistira na organskoj hrani, čak i ne sme. EU isistira na zdravoj hrani a potrošači mogu da biraju organsku.

Kad već podrazumevate da se od hladnjača nabavlja sirovina, onda sledeći put okrenite 100 telefona, pozovite hladnjače pa u one vaše slatkorečive računice o zaradi uvrstite cene sirovina iz hladnjače i usput pitajte ih da li mogu da ostvare kontinuitet u snabdevanju.

Kao inženjer tvrdim da je solarna energija nestabilan izvor energije. Na google-u ukucajte razliku između značenja reči stabilan i trajan. Da je to jeftin izvor energije ne bi postojale fiding tarife, ali pretpostavljam da ste za to laik pa nećemo o tome.

Link u poslednjem postu govori o fabrici Sunoko, koja je u Srbiji, Novi Sad.

Genijalne ideje na ovom forumu ne iznosim ja, samo osporavam vaše predstave o plasmanu robe. Nebrojan broj puta ste vi iznali genijalne računice za otplatu i isplativost sušare. Sada kao i pre tvrdite da postoji sigurno tržište za proizvode sušene u vašoj sušari, po cenama koje ste naveli. Ako je već tako, kao i fabrika Sunoko, potpišite na desetine ugovora sa zemljoposednicima, neka oni sade šargarepu i peršun, pa neka ih preko zime suše u vašim sušarama. Da je tržište sigurno, vaša firma bi sigurno smela da preuzme rizik.

Kad pominjete tu livadu, predpostavljam da je potrebno da na toj livadi imamo i utičnicu za struju, jer sama solarna energija nije dovoljna da pokreće sušaru, to stoji u vašoj specifikaciji. A pošto je solarni kolektor u pitanju, struja vam je definitivno neophodna. Nisam sretao mnogo livada sa razvedenim instalacijama. Ako pomišljate na baterije i agregate, to su vam, verujte, najskuplji izvori energije.

Što se sušare tiče, postoje nevakuumske sušare koje vrte isti medijum, to nije novina. Te sušare poseduju toplotnu pumpu čiji isparivač služi za kondezovanje pare iz vazduha. U toj pari se nalaze i razna druga jedinjenja. Ali ovo o čemu vi tvrdite da ste napravili automatski odstranjivač arome, to je stvarno nešto novo. Pretpostavljam da i vaša sušara ima uređaj za kondenzaciju, pa me intersuje da li aromu odstranjujete pomoću nekih filtera direktno iz vazduha, ili posle obrađujete vodu? To u tehničkim specifikacijama ne stoji a vrlo je važno. U specifikacijama čak i ne piše da imate taj automatski odstranjivač arome.

Što se tiče mikroprocesora, možda ih olako pominjem jer se time bavim. Samo da ubuduće znate, mi u Srbiji kad kažemo kompijuter mislimo na hardver. Znam koliko je kompleksno pronaći program sušenja, sam sam lično pravio jedan takav. Ni to nije revolucija, ali je lepo što se neko setio da sve programe sušenja postavi na jedno mesto.

Što se tiče materijala, apsolutno znam da se inox koristi, jer ga i ja koristim, samo me interesuje da li postoji još neki, nadam se prirodni materijal, koji može da se koristi u direktnom dodiru sa voćem.

Ne bavim se prodajom sušara, ali to apsolutno ne znači da ne mogu da komentarišem vaše postove. I sam admin je naglasio da se ne može zabraniti komentarisanje ako nije nepristojno ili šta god. Nemojte me pogrešno shvatiti, ja apsolutno nemam ništa protiv vaše firme ili sušare. Naprotiv, podržavam svaku inovaciju u Srbiji i volim kad naši ljudi nešto urade. Ono što negativno komentarišem je vaše predstavljanje tržišta i sušare. Računice koje izvodite mogu da obmanu ljude, jer u Srbiji tržište nije takvo kakvim ga predstavljate. Što se tiče sušara, prosto se zapitam da li postoji neko tehničko lice iz vaše firme koje prati vaše postove. Napisali ste toliko postova u kojima reč o sušari niste rekli. Stalno izvodite neka poređenja, monologe i drugo. Iznosite komentare inovacija, patent, nova tehnologija, novo rešenje, a da pritom ni jednu tehničku osobinu ne pomenete.

Opet ništa lično.

G-dine Blinki prvo da krenemo od te famozne s o l a r n e energije.  To što se diže fama oko nje eksploatacije i  i svega drugog što to prati naći ću vam 1000 komentara koji demantuju te vaše tvrdnje. Uostalom pogledajte patent našeg čoveka iz Badnjevca koji je uspeo da napravi novi sabirač solarne energije koji sakuplja energiju 6 meseci a 6 meseci se koristi dvostruko i za dobijanje struje i za dobijanje električne energije.

Što se tiče livada pašnjaka i sl.  akumulatori sa pretvaračima nisu skupi kao izvori energije a kao ingpredpostavljam da znate da imaju paneli koji solarnu pretvaraju u električnu energiju i to lošta oko 1000 eura Tako da možemo da je postavimo na Rtanj ako želimo da sušimo lekovito bilje kao i pored reke Save,Morave ili na Terazijama i sušimo šta želimo.

Što se tiče plasmana sušenog voća na domaćem tržištu ima toliko potrošača da vi čak nemožete ni da sanjate.  Trenutno imamo kupca koji traži na mesečnom nivou po 100 kg od svih vrsta sušenog voća i to kao najmanjeg. Pomnožite sa cenama koje nudim da platim robu pa proverite da li sam u pravu. Uostalom pronađite mi čips jabuke u maloprodaji a ako ga nađete košta oko 60 din za 40 gr. U kilogram ide 25 kesica, a veleprodaje plaćaju u nabavci bez pdv 35 – 38 din što daje matematiku od 875 – 950 din.

Tehničke detalje o sušari neću da vam otkrijem Kupite patent od nas pa ćete dobiti i sve podatke..

Sunoko može da daje traktore u kontri za poljoprivredne proizvode. Znamo vrlo dobro i vi i ja ko stoji iza firme Sunoko. To je g-din Kostić. Posle koliko godina svog postojanja i kupovine šećerana za 3 eura je došao u situaciju da može tako da se ponaša na tržištu. Uostalom takvi traktori dođu na kraju balade kao telefoni za 1 dinar dvostruko skuplji u odnosu na cenu. .

Ponovo vam kažem uložite vi u našu sušaru samo jednu a ja sam spreman odmah da potpišem sa vama i ne sa vama sa bilo kim odmah obavezujući ugovor sa neopozivom bankarskom garancijom da ću otkupiti svu proizvedenu robu od vas ili bilo koga drugog po cenama koje sam izneo na forumu.

Što se tiče cena robe iz hladnjače. Kalkulaciju tu glasi ovako. Kilogram maline iz hladnjače možete sada dobiti od 2,6-3 eura za kg. znamo li da nam treba 8 kg maline za kg suve maline atematika kaže  20 ,8 – 24 eura. Drugi troškovi /transport,plate,ambalaža svi drugi zavisni troškovi su oko 2 _ 2,2 eura to je 22,2 do 26,2 eura. a plaćamo 28 – 30 eura. Zarada čista 3,8 eura za kg Iz šarže izlazi dovoljno za jendu inženjersku mesečnu platu. Prmea tome ostanite vi u vašim uverenjima  a oni koji prepoznaju imaće lepu i sigurnu zaradu Inače daću vam jedan besplatan savet. Sušite luk niko to neradi u Srbiji. Prodaje se po 4 eura kg. inače se uvozi z Indije jer ga kod nas nema dovoljno. Ukoliko uvoznici nalaze matematiku u tome  naći ćete verujem i vi  kao i drugi koje to interesuje.

Poštovani g-dine Solaris,

Bolje nemojte o solarnoj energiji. Što se tiče našeg čoveka koji je napravio sabirač sunčeve energije, on je čovek genije i upravo njega treba da pitate zašto je pravio sabirač solarne energije kad su paneli i kolektori tako jeftini? Pomoćiću vam, pa zato što nisu jeftini i ne postižu potrebne parametre, zato je čovek pravio nešto drugačije.

Što se tiče baterija, možete slobodno da se raspitate zašto su elektroautomobili toliko skupi i pored finansiranja od strane raznih država.

Kod nas se slabo konzumiraju i suve šljive a kamoli čips od jabuke.

Ako nešto već patentirate, to radite da biste zaštitili patent, nema potrebe da ga krijete. Tehničke karakteristike ne moraju da odaju patent. Kako ćete kupcu da ponudite vašu sušaru: kupite vi patent pa vidite šta nudimo. To je isto kao kad u parfimeriji prodaju parfem i kad kažu zabranjeno probavanje, čik pogodi kako miriše.

Ne želim da kupim vašu sušaru.

Što se tiče matematike, uzmimo da je plata inženjera 1000e. Ako zaradite 4e po kilogramu suve maline (a ne zaradite toliko) potrebno vam je 250 kg suve maline. To znači da ste u vašu saržu stavili 250*8=2000kg. Zar u vašu sušaru stane toliko maline???

Cene troškova koje ste naveli važe samo u slučaju da živite pored hladnjače. Maksimalna kilaža koju iz hladnjače možete da povezete jednaka je otprilike dvostrukom kapacitetu sušare, jer šta da radite sa tom smrznutom malinom dok sušite prvu turu??? Transport se ne naplaćuje po kilogramu nego po kilometru.

O sušenju luka sam i ranije govorio, samo ne znam da li je to bilo na ovom forumu. Javio se čovek, živi negde blizu Dunava, nizvodno od Beograda, koji redovno suši luk. Čak se i ponudio da ODA način sušenja, koji je specifičan i možda najzahtevniji. Po njegovim iskustvima to je izrazito zahtevan posao.

Tako da  se i pre vas to radilo u Srbiji.

 

Hajdmo Jovo nanovo. G-dine Blinki vi kao inženjer nebi trebalo da mešate babe i žabe. Mi nepravimo panele, a ovaj koji nam služi za zagrevan je vode i u procesu sušenja zadovoljava apsolutno naše potrebe. Da li su paneli skupi ili jefitini to je stavar sa kog aspekta posmatrate. Postavio sam dva solarna panela koji pretvaraju sunčevu u elktričnu energiju. Energija koju dobijam skladištim u 6 akumulatora i preko pretvarača dižem na 220 volti i zadovoljava moje potrebe za strujom u vikendici, a to je jedan frižider i to starijeg tipa,TV, sijalice kao lap topa. Prema tome meni netrebaju paneli da pravim elktranu. Sve to me koštalo 1600 eura sa montažom i otplatilo mi se za tri godine.

Pogon automobila na elektro energiju je taktiziranje od strane proizvođača kao i interesnih lobija u svetu i kao obrazovanom čoveku vam je valjda jasno zašto naftni lobi nedozvoljava da se u većem broju pojave elektroautomobili. Ko bi zarađivao na nafti ondai celoj jednoj grani industrije kome je osnovna sirovina nafta.

Moram da se vratim na našeg najvećeg inovatora Nikolu Teslu. Kada je on prvi put pokazao da je naizmenična struja daleko bolja i pouzdanija od jednosmerne, njegovi protivnici su prvo napravili električnu stolicu kako bi pokazali da ta struja nije to što on tvrdi, već neki strašni bauk koji ubija ljude. Uostalom on je patentirao i elektroautomobil a taj patent se i dalje drži iza 9 brava u tajnosti.  Potražite na sajtu firmu Tesla koja je napravila inzvaredan elektromobil, patentirala i takođe neće da objavi tehničke podatke.

Toliko o solarnoj energiji koja je budućnost hteli vi to ili ne, a nama zadovaljava naše zehteve i nemamo nameru da je razvijamo već ćemo koristi postojeća saznanja. Sušenje luka nije nikakva specijalna tajna. Cer iz Čačka je napravio sasvim dobru sušaru za tu namenu s tim da joj je jedina mana velika potrošnja energije inače koristila je drvo kao energent. Taj pored Dunava gdin možda ima svoj solarni sistem sušenja pa je specifičan po tome.

Da li se sušeno voće koristi u Srbiji i koliko možete pročtita na sajtu PK Srbije. Do pre nekog vremena izvozili smo i do 30000 tona suve šljive, a sada smo pali na 10 do 15% te količine iz niza razloga koje nebi da apsolviram. Ljudi nejedu sušenu jabuku u većoj meri, jer im niko i nenudi ali firma Šljivko koja nekoristi naše sušare ima svoju tehnologiju, prodaje oko 50 tona čips jabuke na domaćem tržištu. Pogledajte proizvode kao što je BONŽITA ILI RAZNE PROIZVODE KOJI U PREFIKSU IMAJU FRUIT. SVI KORISTE KOMADIĆE SUŠENOG VOĆA MALINE KUPINE I SL.

Daću vam još jednu besplatnu informaciju oko sušenog voća. Sušena malina i sušena malina u brašnu ide kroz sledeći tehnološki proces. Defrustacije ili odleđivanja zatim ceđenja gde se vadi matični sok i semenke, a zatim sušenje. Tako da količina koju dovozimo na sušenje nije ograničena nikakvim kapactitetima da bi svaku čas dovozili nove i nove količine. jedini ograničavajuči faktor je   kapactite mašine pa tako transport učestvuje u tome sa o,o2e po kg. Kilometraža je ovde zanemarljiva stavka. Neka je zarada / a onolika je koliko sam napred napisao/ i 1 euro dnevno imate najmanje 4 šarže što ukupno daje po šarži 150 kg ili 600 kg i neka ostaje samo jedan euro zarade nađite mi posao na kome možete za 24 sata zaraditi legalno 600 eura,  a ne onih pominjanih 3 eura. Uostalom dajte mi poštansku adresu poslaću vam na post net brašno maline da vidite miris ukus i kvalitet i da prestanete da se hvatate za bizarne sitnice kada vam ponestane argumenata. Poslaću vam i osušenu aroniju u brašnu,borovnicu,limun,pomorandžu,jabuku,šljivu,višnju čokoladiranu. Sve to poštovani kolega ide u konditorskoj i pekarskoj industriji, a sušena šljiva čak i industriji duvana za aromatiziranje. Prema tome veoma dobro smo marketinški obradili tržište i uverili se u potencijale.

Vi našu sušaru ne da nećete da kupite nego iz zavisti neželite da priznate da je neko napravi tehnološki pomak u procesu sušenja voća, pa pkušavate na svaki način da osporite njenu vrednost. Uopšte nas to ne zabrinjava. Prepoznali su Nemci njenu vrednost. Dve godine su je testirali pre nego su naručili 10 komada i sada pregovaramo za novih 50. Američka firma koja se bavi sušenim voćem među najvećim na zapadnoj obali iz Bostona je upravo naručila još 10 komada posle prve koju su uzeli na testiranje. Jedino nevalja u Srbiji. Čudo jedno koliko smo mi narod koji je zavidan na tuđe uspehe.  Moram da se vratim na one vaše traktore izvinjavam se firme Sunoko oni daju na lizing nešto što i nije njihovo i nisu ni dinara dali za to pa im je lako da nude za robu. Mi još nismo toliko finansijski jaki kao Sunoko ali to neznači da nećemo biti.

Želim drugima da ukažem na mogućnost dobre zarde u ovoj očajnoj ekonomskoj situaciji. koji žele da se malo pobrinu za sebe i svoju budućnost da zanemare ovakve desktruktivne pojedince koji traže dlaku u jajetu da bi sebe dokazali. Učinite nešto za sebe i svoju porodicu. Otvorite sebi dobar biznis dok se nisu poijavili Poljaci,Čileanci i drugi pa više nemožete da prodajete malinu po 3 evra nego ispod jednog evra. Razmislite o tome.

Da ima pameti u ovoj državi košto nema pa da neko napravi udruženje voćara,hladnjačara i sušara pokrenuli bi strašan biznis. Pokrenuli bi i poljoprivredu, jer bi se tražilo sve više voća i povrća a to bi značilo da se ugovaraju zasdi podižu nove plantaže voća povrća lekovitog bilja već prema regionima i trenu. Planiski deo jabučasto voće niži predeli jagodičasto planoski predeli lekovito i začinsko bilje. Možete li da sagledate koliki su to potencijali?????

Poštovani g-dine Solaris,

Matematika vam dobro ide što se tiče solarne energije, poprilično dobro ste pogodili cenu za snagu manju od 1 kW. Za vašu sušaru je potrebno devet puta toliko, tako piše u vašoj specifikaciji, pa računajte.

Što se tiče otplate za tri godine, računica je jasna. Pretpostavimo da je godišnji prosek 10 sunčanih sati, 1kW*10h*365*3=10950 kWh. To pomnožite sa cenom struje kod nas od 0.06e to vam je 657e. Sve i da živite u toj vikendici ne bi vam se otplatila za 10 godina, a morali bi i baterije da menjate. Za tri godine, sve i da ste u toj vikendici svaki dan, bilo bi vam mnogo jeftinije da koristite agregat.

Verujem da je solarna energija budućnost, ali trenutno je skupa energija.

Tesla nema veze sa ovom temom, a vidim da poštujete teorije zavere.

https://www.teslamotors.com/mytesla/manuals/ je sajt na kome imate sve tehničke karakteristike bitne korisniku automobila (kad već potežete tu temu). Napravite vi jedan takav manuel.

Ne bih sam počeo da sušim šljivu da mislim da ne postoji perspektiva i tržište. Samo vi o tom tržištu govorite kao „Vaše je samo da proizvedete, a ljudi stoje u redu da kupe vaš proizvod„.

Malinu ne sušim, ali što se tiče transporta sirovine za sušaru kapaciteta sličnu vašoj sušari, verujte imam mnogo više iskustva nego vi. Šta god da radite, ograničeni ste kapacitetom sušare sa gledišta transporta. Kad odledite malinu ona ne može dugo da stoji, jedino ako ne mislite da pravite rakiju ili liker. Sama rečenica koju ste napisali: „Tako da količina koju dovozimo na sušenje nije ograničena nikakvim kapactitetima da bi svaku čas dovozili nove i nove količine. jedini ograničavajuči faktor je   kapactite mašine pa..“ mi nije najjasnija, ne znam šta je kapacitet a šta kapacitet mašine, ali u svakom slučaju vas po pitanju transporta ograničava kapacitet sušare. Na ovom forumu sigurno ima ljudi iz krajeva gde se uzgaja malina, oni vam mogu reći koliko na sobnoj temperaturi malina, ili sok od maline bez dodataka, može da stoji. Pogotovo ako je ta malina prethodno odleđena.

Pretpostavljam da je dalka u jajetu kapacitet od 2000 kg.

Ne razumem zašto insistirate da mi pošaljete brašno od maline. Trebalo bi da kažete da vaša sušara može toliko dobro da suši, i da na taj način predstavljate svoj proizvod. Meni brašno od maline ne treba. Stvarno nikada nisam osporio da vaša sušara ne može toliko da isuši voće, i to je stvarno za pohvalu, ali ne treba to meni da dokazujete. Ja samo osporavam način na koji vi reklamirate i predstavljate potencijalno dobar proizvod. Kao neko ko reklamira svoju firmu, trebalo bi svaki put, dobro, bar tri puta da pročitate šta pišete, da vidite šta možete sa sigurnošću da tvrdite. Da ste napisali „Naša sušara može da isuši voće do nivoa pogodnog za mlevenje“ ja bih čak pohvalio taj post.

Vašu sušaru neću da kupim zato što mi ne treba. Za taj novac mogao bih da napravim daleko veće postrojenje, ali mi ni ono trenutno ne treba. Stvarno mi je drago ako izvozite vaš proizvod. Predpostavljam da ste kupce našli na nekim američkim i nemačkim forumima.

Sunoko nudeći tuđi proizvod, još više rizikuje. Ne mislite valjda da proizvođač traktora potpisuje ugovor sa seljacima.

Bilo bi dobro da se ugledate na druge firme koje se ovde reklamiraju. Ljudi pričaju o svom proizvodu. Drugi forumaši imaju svoje razloge zašto su na ovom sajtu i svako to gleda iz svog ugla. Insistirajući na slatkorečivim računicama, laičkom posmatranju tržišta i pretpostavkama da trgovci mole za sušeni proizvod, a da ne pričamo o kašnjenju isplata, problemima sa nabavkom sirovine, nedostatku hladnjača i svemu drugom, vi ljudima predstavljate drugačiju stvarnost i verujem da kod mnogih, kao i kod mene, koji bar nešto o tome znaju, izazivate neki čudan osećaj na dnu stomaka.

Kao što ste i ranije sami napisali, vi proizvodite sušare, nemate plantaže voća i hladnjače, tako da se onda na te sušare i fokusirajte.

 

 

 

G-dine Blinki toplo vam preporučujem da uzmete štap i krenete sa tim vašim teorijama zavere na pecanje i prestanete da brinete tuđe bdige Učinite nešto pametno za sebe.

Samo ću vam reći kupite sledeći broj časopisa Biznis ili mogu i ja da vam pošaljem da se netrošite pa ćete pročitati šta kažu ekonomsti i drugi stručni ljudi iz ive oblasti za našu sušaru. To što vi nevidite mogućnost razvoja i nečije vizije  vaš je problem.

 

Poštovani g-dine Solaris,

Ako već ne možete da podnesete da neko komentariše vaše postove, onda izbegavajte forum u širokom luku. Vi ste pomenuli teoriju zavere pomenuvši proizvođače nafte, a ne ja.

Biće mi zadovoljstvo da pročitam taj članak. Okačite ga kao link pa da i drugi mogu da pročitaju nešto o vašoj sušari. Nadam se da ćete tu predsatviti vašu sušaru, jer ste do sad to jako loše radili. Većinu vremena ste pominjali mogućnost zarade. Ako za tom sušarom postoji potražnja, definitivno bi je trebalo predstaviti kako dolikuje.

Apsolutno vidim mogućnost razvoja tršižta suvog voća, zato konstantno i posećujem ovaj forum i preduzimam određene aktivnosti. Ono što vi predstavljate podrazumeva da je tržište već tu, da čeka i moli.

SOLARIS PLUS TEHNIČKI PODACI:
– Dimenzije: 2.2m x1.4m i 2.42m visoka
– Težina: 1650 kg sa policama, 1350kg bez polica
– Police: 48 , ukupna površina 30, 5 m², težina 300kg (transportuju se posebno)
– Zapremina komore za sušenje: 2, 78 m³
– Priključni napon: 400V, 50 Hz
– Ukupna instalisana snaga: 11.5kW, 32 A
– Dnevni kapacitet robe: 400-600kg svežeg u zavisnosti od pripreme
– Opseg temperature sušenja: 35⁰C-80⁰C
– Potrošnja električne energije u radu: zagrevanje i rad samo na el. energiju 7.5-8 kWh, kombinovana potrošnja el. Energije i solarne, 5.5-6kWh, samo solarna ili druga alternativna 4,5 kWh
SOLARIS PLUS je namenjena za sušenje voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja i gljiva.

Firma NTIM tehnologije d.o.o. Beograd je osnovana 2007. godine sa ciljem da razvija nove tehnologije i dovede ih do industrijskog proizvoda.U vlasništvu i razvoju NTIM je preko 20 patenata iz raznih oblasti tehnike.

SOLARIS PLUS je sušara patentirana u Srbiji i zaštićena kao medjunarodno priznati patent zaveden pod RS 51964, WO/2009/061229, EP 2215417, US PATENT 2010223807, EA (Ruski patent) 201000762, Indija 1194/MUMNP/2010

SOLARIS PLUS je sušara koja u svom radu koristi solarnu energiju i automatizacijom procesa sušenja kombinuje je i sa električnom energijom, kao i drugim izvorima energije(potrebnim za zagrevanje vode), u zavisnosti od potreba i mogućnosti.Namenjena je sušenju voća,povrća, začinskog i lekovitog bilja,čajeva, gljiva, i tome slično.SOLARIS PLUS poseduje CE oznaku.

Solarna sušara SOLARIS PLUS je od strane holandske ekspertske kompanije „ PUM senior experts“, proglašena novom tehnologijom sušenja,a iste godine je predložena i za Global Tech award. Global tech awards je program koji je podržan od strane vodećih svetskih firmi i izmedju ostalih i od strane UN, a predlog za nominaciju je dao US Aid i PUM, takodje sušara SOLARIS PLUS je dobila godišnju nagradu PKS (Privredna komora RS) za 2011. god.

Svojom jedinstvenom konstrukcijom, ujednačenom temperaturom u svim delovima komore, kao i minimalnom oksidacijom proizvoda u toku procesa sušenja, ona omogućava dobijanje premijum kvaliteta osušenog proizvoda.

Korišćenjem najnovije inovativne tehnologije u oblasti sušenja, SOLARIS PLUS omogućava dobijanje ne samo osušenog proizvoda, već celu paletu proizvoda, jer se u procesu i postupku obrade iskorišćava cela biljna masa.
Ilustracije radi dajemo primer sušenja jabuke.

U procesu pripreme jabuke za sušenje ona se prvo opere, oljušti kora, izvadi semena loža i iseče se ili na kriške ili slajsuje za čips. Osim čipsa od jabuke ili suve kriške od jabuke može se sušiti i kora koja se nakon toga melje u prah. Po analizi Hemijskog fakulteta u Beogradu pH vrednost praha od sušene kore jabuke je 5,4 do 5,6 što je idealan prirodni dijetetski suplement. Sušenjem semene lože i kasnijim mlevenjem dobija se sirovina za dobijanje prirodnih pektina ili se od semene lože može praviti jabukovo sirće.

Sličan slučaj je i sa breskvom, kajsijom i šljivom od kojih se, osim osušenog ploda na željeni način koristi i jezgro koštice. Jezgro koštice ovih plodova se takodje suši i dobija se dijetetski proizvod koji ima široku primenu. Kod breskve i kajsije može se takodje sušiti kora kao kod jabuke.

U procesu sušenja, nakon prevodjenja isparene vode iz materije koja se suši u obliku vodene pare preko izmenjivača toplote dobija se kao nus proizvod tzv. primarna supa od koje se daljom preradom dobijaju prirodne arome i eterična ulja (ako su vezana za vodu ) i to je jedinstven proces u svetu.

Procesom prerade primarne supe, osim prirodnih aroma dobija se (oko 97%) i voda koja može imati razne primene. Količine dobijene vode na dnevnom nivou kreću se oko 300l po sušari u zavisnosti od materije koja se suši.

Ovo su samo neki primeri i prednosti sušare SOLARIS u odnosu do sada poznate metode sušenja.

Deset prednosti sušare SOLARIS1 u upoređenju sa ostalim sušarama na tržištu su:

1. Ušteda energije.SOLARIS PLUS,kombinujući sunčevu i ostale izvore alternativne energije sa električnom energijom,uštedi i do 80% energije u poredjenju sa ostalim postojećim,konvecionalnim sušarama.
2. Daje vrhunski kvalitet osušenih proizvoda, jer se suši na optimalnoj temperaturi za svaki odabran proizvod i tako proizvodi zadrže najveći deo hranljivih vrednosti, ukus, miris i osnovnu strukturu, obzirom da je oksidacija proizvoda u toku sušenja svedena na apsolutni minimum, kao i činjenica da je u celoj sušari ujednačena temperatiura sušenja.
Najbolje rezultate dobijate kod sušenja visokoprofitnih organskih i proizvoda kao što su,npr. egzotično i jagodičasto voće, pečurke, čajevi, lekovito bilje.
3. Povratak investicije (ROI) u sušaru je do24 meseci.
4. Potpuna kontrola procesa – pošto je sušara automatizovana, mogu se kontrolisati parametri sušenja,temperatura I vlaga, koji su ključni činioci za kvalitet osušenog proizvoda.Istovremeno se,unutar jedinstvenog programa, automatski prilagodjavaju parametri.Sušara omogućava i daljinsko nadziranje,kao I stalnu kontrolu procesa sušenja.
Takodje je moguce videti sve procese sušenja u poslednjih nekoliko godina (dijagram sušenja). Time je omogućen i uvid u kvalitet samog sušenja bez odlaska na mesto sušenja.
5. Fleksibilnost se ogleda u tome što se SOLARIS PLUS sušare mogu povezati u „sisteme“ u zavisnosti od trenutne potrebne količine sirovine.Sušare koje se mogu povezati u neograničeni sistem,povezuju se žično ili bežično.
6. Naša SOLARIS PLUS sušara je mobilna,prilagodljiva radu u svim uslovima,na skoro svakom terenu.Ta mobilnost omogućava korisniku da na licu mesta suši željene proizvode,čime postiže da sušeni proizvod ne gubi na svojim hranljivim svojstvima,a time dobija dvostruku korist-uštedu na troškovima transporta proizvoda do mesta sušenja,kao i visokokvalitno osušen proizvod.
Mobilnost sušare,kao i jednostavno rukovanje i pristupačnost SOLARISA, korisniku obezbedjuje i potpunu kontrolu i uvid u proces sušenja,od početka do finalizacije.
7. Održavanje je jednostavno i troškovi su minimalni. Sistem rada sušare SOLARIS1 je organizovan tako da omogućava dug i kontinuiran rad bez potrebe za čestim servisima.
U slučaju bilo kakvog kvara, isti se može otkloniti na licu mesta maksmalno za 60 minuta, što nije moguće kod bilo koje druge sušare. U toku uklanjanja većine kvarova, nije potrebno prekidati proces sušenja.Ako se kod standarnih sušara desi kvar, najčešće proces sušenja staje i sirovna koja se suši nije više upotrebljiva, pa se mora zameniti novim kad se kvar otkloni.
Naša sušara u slučaju kvara NE PREKIDA proces sušenja u toku otklanjanja.
8. Pored značajne uštede energije,SOLARIS je sušara koja ima i ekološku opravdanost u svom radnom procesu.Ona čuva životno okruženje,ne zagadjuje, niti ugrožava čovekovu okolinu jer nema nikakvog aero zagadjenja i jedini ,,otpad,, koji ispušta pri svom radu je tzv. ,,primarna supa,, čijom daljom destilacijom se mogu dobiti prirodne arome.
9. SOLARIS PLUS može, uz manje dorade, da koristi i druge obnovljive izvore energije, kao što su,npr. biomase, termalni izvori, gasna ili parna instalacija, vetrogeneratori ili već postavljeni energetski sistemi bilo koje vrste.
10. Sušara je idealna za unapređenje i pomoć manje razvijenim područjima, jer omogućava poljoprivrednim gazdinstvima dodatne izvore prihoda.

Kako možemo uporediti SOLARIS sa velikim industrijskim sušarama?

Za razliku od velikih , glomaznih, stacionarnih sušara, koje troše puno energije i vremena i za koje je potrebno izgraditi obimnu infrastrukturu,SOLARIS PLUS zahteva minimalne troškove, a nudi maksimalne rezultate. Troši i do 80% manje energije, a daje vrhunski osušeni proizvod. Nije potrebna dodatna infrastruktura kao što su objekti i dodatni izvori električne energije, već sistem sušara može biti uvezan na mestu gde se ubiraju plodovi. Servis je u uporedjenju sa velikim sistemima neuporedivo manji ,a vrlo je bitno da se tokom kvara ne prekida proces sušenja i tako ne dolazi do propadanja materijala koji je u toku kvara zatečen u samoj sušari.
Investicija u sušare koje su pokretljive, energetski štedljive i povoljne za održavanje se vrati nekoliko puta brže od investicije u klasične industrijske sušare (1:4,5).

Uštedom energije i potpunim iskorišćenjem biljnog materijala(bez ostataka) SOLARIS PLUS omogućuje proizvodjačima veću konkuretnost na tržištu i daleko veći profit u odnosu na uložena sredstva.

Energetska efikasnost

SOLARIS PLUS u svom radi koristi alternativne i obnovljive izvore energije kao što su: sunčeva, biomasa, geotermalne vode i ostale vidove obnovljive energije kao i minimalnu količinu električne energije potrebnu za pokretanje osnovnih agregata na sušari.
Fluid koji je nosilac toplotne energije u sušari je voda. Ona se kreće u zatvorenom sistemu, pa je(osim patentiranog, inovativnog rešenja ) potrebna znatno manja količina energije za njeno zagrevanje i održavanje potrebne toplote, u odnosu na sve druge poznate sisteme sušenja.

Ekologija

Pored značajne uštede energije, SOLARIS PLUSje sušara koja ima ekološku opravdanost, jer ne ispušta vodenu paru (kao nus produkt sušenja) u atmosferu. Kod klasičnih načina sušenja, vodena para sa mirisom se ispušta u atmosferu što može da utiče na životnu sredinu ( neprijatni mirisi itd.)

Mogućnost dobijanja novih proizvoda

SOLARIS PLUSsvojom jedinstvenom konstrukcijom i inovativnim rešenjima, omogućava dobijanje ne samo osušenog proizvoda, već celu paletu proizvoda, kojih do sad nije bilo na tržištu ili je njihovo dobijanje zahtevalo skupe tehnološke procese, za razliku od klasičnih načina sušenja.
– Prirodne arome
Isparljive materije kao produkt sušenja se kondenzacijom prevode u tečnost (primarna supa) u kojoj ima prirodnih aromata vezanih za vodu
Prirodni aromati se postupkom destilacije mogu izdvojitik,a ostatak vode se može koristiti za zalivanje i sl. (ovo je bitno jer se promenom klime smanjuju kišni periodu u toku vegetacije)

– Mlevena kora
U kori i pokorici nekih materijala koji se suše je najveća koncentracija hranljivih materija. Danas se kora tih materijala ljušti, odbacuje i dobija se biootpad. U sušari SOLARIS PLUSova kora se suši, melje i dobija se visokokvalitetni dijetetski suplement (sušena, mlevena kora jabuke ima pH vrednost 5,4-5,6)
Ovaj prah se može koristiti u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji itd.
– Prah od osušenih proizvoda
Svaki proizvod može da se suši do minimalne potrebne količine vlage da bi se kasnijim mlevenjem dobio prah zeljene granulacije, koji ima široku dalju primenu u raznim granama industrije

Odlično, samo to sam tražio od vas. Već imam određena pitanja, ali neka i drugi učestvuju, pa ako se niko ne javi sa zadovoljstvom ću vam za koji dan postavljati pitanja u vezi tehničkih karakteristika.

Drago mi je g-dine Blinki da sam ispunio vašu radoznalost. Napomena za one koji žele da kupe sušaru od nas uz sušaru će dobiti i našu pomoć za izradu biznis plana. Kako se dobija matični sok, kako se prprema smrznuta malina za sušenje i kako se čuva dok čeka vreme za sušenje, kako se dobija i pakuje matični sok kao i druge instrukcije za arome i eterična ulja i ne samo maline već i drugog jagodičastog voća??? O sušenju povrća neki drugi put.

Poštovani SOLARIS,

U mom zadnjem obraćanju Vama  izjavio sam  da o sušarama,sušenju i plasmanu sušenog voća i povrća neću polemisati, ali sam rešio da reagujem na Vaše zadnje obraćanje forumu.

1. Firma NTIM  je od svog postanka 2007. godine rešila sve probleme sušenja koje se obavlja u industrijskim  sušarama za sušenje voća i povrća preko jednog veka ???

2. Prema Vama, sve što je do sada rađeno i sada se radi, kod nas i u svetu je u odnosu na Vaše sušare neekonomično, nefunkscionalno i šat još već.

3. Najviše me podstaklo da komentarišem Vaš stav je konstatacija „KAKO MOŽEMO UPOREDITI SOLARNE SUŠARE SA VELIKIM INDUSTRIJSKIM SUŠARAMA?“

Jedna industrijska tunelska sušara suši 8-10 tona(šljiva) sirovina za 24 sata. Koliko treba sušara, koje predlažete, na jednom mestu da suši ovu količinu sirovine?

Zaista neću više polemisati sa Vama, jer na zadnji Vaš tekst treba napisati knjigu da bi odgovor bio adekvatan problematici koju ste obuhvatili.

Za Vaše obraćanje su bili sasvim dovoljni tehnički podaci i cena sušare, a zainteresovani će proceniti šta sa njom mogu raditi i da li im se isplati kupiti.

S poštovanjem,

V. Marković

PS. Niste odgovorili na moje zadnje obraćanje:

– kolika je potrebna proizvodnja sušenih proizvoda, odnosno koliko dana rada u godini, da bi se sušara amortizovala, o čemu stalno izbegavata da govorite pored premnogo drugih podataka.

 

Poštovani SOLARIS,

U mom zadnjem obraćanju Vama  izjavio sam  da o sušarama,sušenju i plasmanu sušenog voća i povrća neću polemisati, ali sam rešio da reagujem na Vaše zadnje obraćanje forumu.

1. Firma NTIM  je od svog postanka 2007. godine rešila sve probleme sušenja koje se obavlja u industrijskim  sušarama za sušenje voća i povrća preko jednog veka ???

2. Prema Vama, sve što je do sada rađeno i sada se radi, kod nas i u svetu je u odnosu na Vaše sušare neekonomično, nefunkscionalno i šat još već.

3. Najviše me podstaklo da komentarišem Vaš stav je konstatacija „KAKO MOŽEMO UPOREDITI SOLARNE SUŠARE SA VELIKIM INDUSTRIJSKIM SUŠARAMA?“

Jedna industrijska tunelska sušara suši 8-10 tona(šljiva) sirovina za 24 sata. Koliko treba sušara, koje predlažete, na jednom mestu da suši ovu količinu sirovine?

Zaista neću više polemisati sa Vama, jer na zadnji Vaš tekst treba napisati knjigu da bi odgovor bio adekvatan problematici koju ste obuhvatili.

Za Vaše obraćanje su bili sasvim dovoljni tehnički podaci i cena sušare, a zainteresovani će proceniti šta sa njom mogu raditi i da li im se isplati kupiti.

S poštovanjem,

V. Marković

PS. Niste odgovorili na moje zadnje obraćanje:

– kolika je potrebna proizvodnja sušenih proizvoda, odnosno koliko dana rada u godini, da bi se sušara amortizovala, o čemu stalno izbegavata da govorite pored premnogo drugih podataka.

 

G-dine Vojkane uopšte ne pretendujemo da sušimo šljvu na tkz. tradicionalni način. Mi ćemo sušiti polutke ili prepolovljene šljive. Šljive sečene na rebarca kao jedan novi proizvod za konditorsku i pekarsku industriju što netraži ogoromne količine već fine male „biserne“ količine, tako da vaš komentar samo nam potvrđuje da smo na pravom putu i da smo napravili pravi proizvod prihvatili vi to ili ne.

Drugi dokaz za to je sušena paprika koja suši  Aleva u tunelskoj sušari, i naša paprika su dva sveta. Kvalitet naše osušene paprike uz dužno poštovanje i ništa loše o kvalitetu  Alevine paprike je neuporediva po kvalitetu.

Treće i poslednje g-dine Vojkane dajte molim vas sameljite u brašno tu vašu klasično osušenu šljivu, a ja ću vam sa zadovoljstvom pokazati brašno od sušene šljive, maline, kupine, pomorandže, limuna, aronije, borovnice…

Uzalud se trudite da nam osporite i patentno rešenje i isplativost. Sve i da sušimo šljivu imamo bolju matematiku od tunelskih sušara. Ušteda na energijije  je oko 75% a finasijski to zvuči ovako. Kilogram sušenja šljive u klasičnoj sušari košta oko 7,60 din nas košta 2,53 din/kg. Samo  ušteda na energiji imamo zaradu 5,07 dinara po kilogramu, pa ko onda ima prednost i zaradu??? Neću tome da dodajem trošak  posle sušenja klasično sušenu šljivu morate da vlažite u mlakoj vodi da bi je vratili u kvalitativno stanje za  pakovanje i prodaju. Grejanje vode traži energent a to košta. Aromu koju nedobijate u klasičnoj sušari neračunam.

Kada komentarišete isplativost povraćaja uložene investicije demantujte me sa vašom kalkulacijom koliko je ulaganje u klasičnu sušaru, neupoređujući dobijeni kvalitet, potrebno vreme da se ulaganje vrati. Svaki bankar će vam reći da je dve godine ili 24 meseca idealno vreme za povraćaj uloženih sredstava a oni su presrećni kada pozamilac vrati sredstva za 5 godina.

Pored toga tu i takvu sušaru vi nemožete sutra prodati sem možda prvom komšiji, ako hoće da kupi.  Odlučite li da prestanete da se bavite tim poslom,  našu sušaru možete utovariti na kamion i oterati u Italiju ,Nemačku ili Ivanjicu pa čak i u Ameriku naravno brodom, ako nađete kupca kao automobil. Drugo rešenje za klasičnu sušaru  je  da je srušite što opet košta.

Bilo bi mi zadovoljstvo da nastavimo ovu debatu g – din Blinki je bio uporan o osporavanju /ništa lično g-dine Blinki/ pa je morao da položi oružje tako da ćete i vi morati da priznate kvalitet i invetivnost.

Poštovani g-dine Solaris,

Šta u postu „Odlično, samo to sam tražio od vas. Već imam određena pitanja, ali neka i drugi učestvuju, pa ako se niko ne javi sa zadovoljstvom ću vam za koji dan postavljati pitanja u vezi tehničkih karakteristika.“  vi smatrate kao povlačenje i polaganje oružija? Prestao sam da budem  uporan jer ste uradili ono što sam tražio od vas, tj. prestali ste da izvodite računice. Imao sam i nekih pitanja, ali kada ste se već vratili da staro da počnemo sa računicom, ili kako je vi nazivate matematika.

Tvrdite da je zarada oko 5 din/kg u odnosu na klasičnu sušaru. Iz vaše sušare može da izađe 100 kg suve šljive dnevno. To znači da u sezoni koja traje 30 dan možete da osušite 3000kg, zarada u odnosu na klasičnu sušaru 150e godišnje. Ako sušite i van sezone onda se troškovi energije povećavaju i sigurno prevazilaze 5 din/kg. Sad ako uzmete u obzir da je cena klasične sušare bar 25000e jeftinija od vaše, da bi anulirali to ulaganje potrebno vam je više od 150 godina.

Imam za vas još jedno jako ozbiljno pitanje. Na koji procenat vlažnosti vi sušite vaše šljive, tako da sa istom vlažnošću i odlažete i pakujete šljive??? Naravno sve pod pretpostavkom da ne koristite konzervans i osmotsko sušenje.

Još jedna bitna stvar,

Ja sam uporan bio i biću, kad nisam na terenu i kad imam vremena da se zavitlavam sa vama, ali nemojte da trpate g-dina Vojislava u isti koš samnom, taj čovek je uveliko sušio šljive u trenutku kada sam se ja rodio, i bar zbog toga vam nije na mestu poslednja rečenica, ne mora on vama ništa da prizna. Takođe, kao neko kome je ovo hobi pronalazio sam jako velike rupe u vašim komentarima. Ozbiljni ljudi koji se bave tim poslom, kao g-din Babić, nemaju vremena i nikakvog razloga da se sa vama hvataju u koštac, jer je nivo poznavanja te materije veoma različit. Čak i G-din koji se predstavlja kao Aleks davao je komentare po kojima se olako prepoznaje da je u ovom poslu odavno.

Zbog osoba koje sam nabrojao ovaj forum i ima svoj značaj, jer su oni ti koji dođu ponekad i ostave komentar iz koga mi ostali možemo nešto da naučimo. Najvećim delom ste vi zaslužni za to što se oni retko ili uopšte ne javljaju.

Bravo g-dine Blinki da ste najzad priznali svoje provokacije i svoju neozbiljnost.  Lično sam to odavno prepoznao ali sam zarad ljudi koji ovo prate prihvatio vašu igru i vašu matematiku osnovne ško,le. Nema ni ja više vremena da zgubidanišem po forumima vreme sa ljudima kao što ste vi. Moraćete malo da porastet da biste shvatili neke stvari. Bilo je zabavno „družiti“ se sa vama.

I da imali ste predhodni komentar neznam samo kako tako intelegentan čovek tako površno čita iznete činjenice. Ja sam pričao o razlici u ceni utrošene energije a ne gotovog proizvoda tako da vaše manipulacije činjenicama sa željom da na svaki način nas omalovažite samo je doprinelo da budemo još interesantniji na tržištu. Antireklama je najbolja reklama a osmotsko sušenje je na svu sreću istorija.

Apsolutno sam ozbiljan u svojim namerama.

Matematika je matematika, za svaki nivo obrazovanja, i ne znam zašto vam smeta kada pronađem greške u računu koji pravite.

Ne znam za vaše slobodno vreme ali na ovom sajtu, na raznim forumima, ste aktivniji od samog administratora.

Sve shvatam vrlo dobro, bar što se tiče onoga o čemu govorim. Vi reklamirate proizvod čiji kondenzacioni uređaj nazivate „automatski odstarnjivač arome“, a to znači da ili niste porasli ili neke stvari ne shvatate.

Ne omalovažavam vas nego osporavam vaše komentare.

Interesantno je da izbegavate svako pitanje koje vam postave oni koji traže dlaku u jajetu.

Evo jednog predloga za vas, pošto ste najavili odlazak, otvorite novu temu koja bi nosila naziv SOLARIS, jedna jedina i neponovljiva, pa neka svi oni koji žele da čuju nešto o tome posete tu temu. Mada je sajt praktičniji.

G-dine Blinki treba vas angažovati u političare ili još bolje politikante. Vrlo ste vešti u zameni teza, ali dobro i to je veština.

Barem pročtijate predhodni tekst koji ste napisali pre nego li nastavite sledeći. Citiram “ … samo se zavitlavam sa vama kad nisam na terenu…“  Da bi u nastavku rekli kako ste vrlo ozbiljni u svojim namerama i pisanijama. Hajde da vam verujem na reč! Veoma su mi simpatični vaši komentari.

Drugo vaša matematika iako kažete da ste ing. je ipak jako loša. Zašto? Vi pravite nekakvu računicu da mi treba da isplatim sušaru 150 godina na osnovu parametra da  prilikom sušenja voća ostvarujem  uštedu na energiji 5 din i nešto malo više. Namerno prenebregavate osušenu robu tj. šljivu pa zarad ostalih koji ovo čitaju ta matematika izgleda ovako. Sušena šljiva na tržištu ima cenu oko 1,7 – 1,9 eura sa klasičnim sušenjem tunelskim koje pominje g-din Vojkan. To znači da od te cene koja je postignuta na tržištu imam dodatnu zaradu od 5 koma nešto dinara ili ti oko 0,40 eura što je dozvolićete EXTRA PROFIT, a to se u ekonomiji tako zove.

Šljiva nije naše opredelenje za sušenje, ali kada bi bila mesečno možemo da osušimo u našoj sušari 18 tona. Na energiji imamo uštedu od 815 eura na mesečnom nivou za godinu dana to je oko 9000 eura ili ti trećina vrednosti sušare. To je prava matematika bez zarade na osušenoj šljivi g-dine Blinki pa je matematika zaista neumoljiva, a zadovoljava i onu dlaku u jajetu.

Što se tiče kondezatora kako ga vi nazivate za odvajanje arome u potpunoj ste zabludi i to je jedno od naših patentnih rešenja koje je takođe dobilo sertifikaciju od meritornih institucija. Kako to radi ostaće tajna. Prema tome nevidim razlog zašto želite i vi i g-din Vojkan da omalovažavate nečije genijalno rešenje u ovom trenutku? Što neznači da neko možda već sutra ne napravi nešto još bolje.

Što se tiče zapažanja g-dina Vojkana niko nekaže da industrijske sušare koje su do sada radile nisu valjane. Naprotiv, ali došlo je vreme da se ti oldtajmeri usavršavaju i pružaju nešto novo. To vam je kao i automobil dođe vreme da se promene farovi,pa disk kočnice,pa motor i eto novog modela. Stari ide u muzej.

Postavili ste pitanje amortizacije obzirom da skoro nema šta da se pokvari sem dve vodene pumpe amortizacija je zanemarljiva stavka jer inox ne rđa a on je 75% sušare. Creva su takođe od inoxa visoko kvalitetnog za prehrambenu industriju gde proizvođač daje garanciju 30 godina. Sušara može da radi bez prekida 365 dana u godini. Zavisno koji proizvod sušite ali maksimalno se za 24 meseca otplati puna njena vrednost i u naredna 24 zaradite drugu. Da li ovaj odgovor zadovoljava vašu radoznalost ili moram putem sudskog veštaka da dokazujem činjenice.

Što se tiče mog prisustva na forumu g-dine Blinki pa sami ste u jednom svom tekstu napisali da smo tu da razmenjujemo onformacije i iskustva. Ukoliko vas moji komentari zamaraju vi jednostavno dajte nalog da sve što se objavljuje u forumu ne dolazi putem vašeg mejla i eto nema mene. Možda ima više onih koje moji komentari interesuju. Nemojte vi da brinete za njihovo zdravlje. Saznaće ponešto novo. Možda se vi plašite konkurencije i da će neko otvoriti ovom narodu oči za samozapošljavanje. Maliciozan ja vaš komentar, koga nisam mislio da se dotičem, ali moram kako eto sada vam trebaju i plantaže. Mi posmatramo tržište malo šire. Da bi neko stavio nešto osušio ili ostavio u hladnjaču mora da ima sirovine, inače sve drugo nema smisla. Ukoliko ima više sušara onda treba više sirovine i to jedno bez drugog neide, a to otvara neke druge mogućnosti koje vi očigledno ili nevidite ili iz nekog razloga neželite da vidite.

Da hoće neko da krene sa proizvodnjom veće količine bundeve koju bi sušili eto osnove – sirovine za fabriku sokova ili džemova ili dečije hrane. To je g-dine Blinki razlog moje diskusije ne lične promocije već želja da ovaj naš narod ima perspektivu,da nam opstanu sela.To se na fakultetu neuči šta znači nebiti egoista i podeliti sa drugima šanse za dobar život.

Nastaviću sa vama da diskutujem kada se vratite sa terena i verovato se „uozbiljite“. Biće mi zadovoljstvo da dlaku koju tražite u jajetu pomognem vam da nađete. Kasno je već za dalje forumašenje. Idem da pišem biznis plan i projekat za ino partnera koji će uložiti 2,5 milona dolara u našu poljoprivredu.

P.S ideja sa sajtom nije loša ali imamo već jedan http://www.ntim.rs pa nam drugi netreba tamo je već pokrenuta ta tema. Verovatno ste zapazili pošto rekoste da ste ga posetili. Meni je ipak Tehnologija hrane i forum draži. Pozdrav za urednika!!!!

Poštovani g-dine Solaris,

Moja namera je da se ozbiljni ljudi vrate ovom forumu, zavitlavanje je sredstvo da to postignem. Nastaviću da budem ozbiljan u toj nameri.

Nisam računao koliko ćete ukupno da zaradite, nego sam računao opravdanost ulaganja u tako efikasnu sušaru. Zaradu koju pominjete se ostvaruje i u klasičnoj sušari. Zarađujem toliko i sam, mada je to što ste naveli više maloprodajna cena. Opet da vam pojasnim: račun se svodi na opravdanost ulaganja u tako efikasnu sušaru. Možemo i ekonomijom da se bavimo, kad želite da opravdate neko ulaganje, trebalo bi da pokažete za koliko će ulaganje u nešto skuplje, efikasnije, da vam vrati taj novac. Kako i sami rekoste, RAZLIKA u troškovima sušenja vaše sušare i neke klasične istog kapaciteta je 5 din/kg, a RAZLIKA u cenama te dve sušare je 25000e. Sad i sami možete da izračunate koliko godina treba, ili koliko tona suvih šljiva da bi ste opravdali takvo ulaganje. Stvarno ne mogu detaljnije i podrobnije da vam objasnim ovu računicu.

Što se tiče matematike, opet ćemo da se vratimo na onu matematiku iz osnovne škole. Kao što sami rekoste zarada po kilogramu suve šlive je 0.05e (to je ona razlika u ceni proizvodnje između vaše i klasične sušare). Da biste mesečno zaradili 815e potrebno vam je 16300 kg suve šljive. To znači da ste u toj vašoj sušari mesečno osušili 16300*3.4=55420 kg sveže šljive (uzeo sam odnos 3.4:1). Prostom računicom dobijamo da je kapacitet vaše sušare 1847 kg na dan. Samo da vas podsetim da je onda nasipna gustina sveže šljive taman tolika da bez unutrašnjosti popuni komoru. Opet sve i da  nekako sabijete toliko šljiva dnevno, da bi vam se vratilo ulaganje vi računate da imate šljivu cele godine. Dajte mi adresu hladnjače koja će od aprila do avgusta da vam isporučuje 55420 kg šljive mesečno. I čisto ih pitajte za cenu te šljive.

„Prirodne arome
Isparljive materije kao produkt sušenja se kondenzacijom prevode u tečnost (primarna supa) u kojoj ima prirodnih aromata vezanih za vodu
Prirodni aromati se postupkom destilacije mogu izdvojitik,a ostatak vode se može koristiti za zalivanje i sl.“ – Ovo ste sami napisali. Prvo ste naveli da posedujete AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME, a onda ste naveli da se DESTILACIJOM izdvaja aroma. To znači da vi daljom preradom primarne supe, gde je udeo vode 97% izdvajate aromu. Vi iz sušare automatski izdvajate paru sa tek 3% arome, tako da definitivno to ne možete nazvati AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME. Možda se ja varam ali na vašem sajtu nigde ne vidim uređaj za destilaciju unutar sušare. Ako ga kojim slučajem posedujete u sušari, to treba da istaknete, jer onda vaša sušara može da posluži i za pečenje rakije.

Što se tiče ostatka komentara, predstavu vi nemate šta je selo. Veći deo života sam proveo na selu i baš bih voleo da vidim tog seljaka koji će za sušaru od 3m kubna da izdvoji 40000e.

„Servis je u uporedjenju sa velikim sistemima neuporedivo manji ,a vrlo je bitno da se tokom kvara ne prekida proces sušenja i tako ne dolazi do propadanja materijala koji je u toku kvara zatečen u samoj sušari.“ – bilo bi lepo da mi objasnite kako ćete u slučaju kvara CPU-a, ili bilo kog senzora, ili motora ventilatora, ili toplotne pumpe, ili ispada bilo kog osigurača (a za taj novac bilo bi sramota da ih nemate na sušari) vi da nastavite sušenje? Ne znam da li ste znali, ali gore navedeni uređaji su podložni kvaru. Plus ako imate i frekventni regulator za broj obrtaja ventilatora (a za taj novac bilo bi sramota da ga nemate) imate itekako stvari koje mogu da se pokvare.

Još mi niste odgovorili na koji to procenat, bez konzervansa, osmotskog sušenja i recimo hladnjače, vi sušite šljivu tako da je na tom procentu i skladištite i kasnije, bez dorade, konzumno koristite?

 

 

Poštovani gospodine SOLARIS,

Tek sada vidim da nije trebalo da sa Vama polemišem, kako sam prvi put rešio, ali ljudi, greše sem VAS.

Sada imate na raspolaganju ovaj forum i pišite sami sebi.

Imao sam nameru da učesnicima ovog foruma prenesem svoje iskustvo koje traje već 40 godina iz oblasti sušenja voća i povrća. To Vi ne možete preneti zainteresovanima Vašim prilazu ovog problema.

S poštovanjem,

V. Markovič

PS.  Suva šljiva se sa ovih prostora izvozi skoro dva veka, ali do Vas nikada nije izvožena u drugom obliku? Inače sušio sam i takve oblike šljive kako ih Vi predlažete, ali nije bilo zainteresovanih. Sve je načelno, kako Vi kažete, „u drugim granama prehrambene industrije“.

Nikako da odgovorite kako da se otplati Vaša sušara u procesu proizvodnje. Koliko proizvoda treba osušiti i u kom period?

G-dine Vojkane stvarno nerazumem zašto se vi nalazite povređenim kada neko iznese neka nova saznanja i pokuša na drugi način da pristupi problemu. Očigledno vam neodgovara konkurencija.

Nemojte Vi meni poklanjati ovaj forum. Niste ga vi ni pokrenuli pa nemožete ga ni poklanjati. Ukoliko nemaqte bolje adute onda se nemojte ni javljati za diskusiju.

Način sušenja na rebarca polutke i mlevenu šljiva su samo naši eksperimenti koje su naši ino partneri sa oduševljenjem prihvatili. Nemam ništa protiv sušite vi klasično šljivu i narednih 40 godina i želim vam da se na tome obogatite, ali nemate pravo da nas saplićete i osporavate da razmišljamo drugačije. kada bi svi mislili isto ovaj svet bi tapkao u mestu.

Poštovani g-dine Solaris,

Obzirom na vašu izjavu: „Nastaviću sa vama da diskutujem kada se vratite sa terena i verovato se “uozbiljite”. Biće mi zadovoljstvo da dlaku koju tražite u jajetu pomognem vam da nađete.“,  a pošto nisam na terenu, nadam se da ćete odgovoriti na pitanja koja su vam postavljena.

G-din e Blinki g-din Nenad Veselinović vlasnik patenta poziva vas da se oglasite imenom i prezimenom i javite njemu lično kako bi vam pojasnio sve te tehničke detalje koji vas interesuju. Njegov br. telfona je 0638546212. To isto važi i za sve druge koje intersuju sitni detalji koji verovatno mnoge smaraju. Kako čuvamo osušenu šljivu, a neprimenjujemo osmotski proces tu informaciju i sve druge informacije dobićete na toj adresi.

Inače što se tiče ozbiljnosti na forumu koju vi propagirate onda ćete morati sami sa sobom da diskujete, jer prema vašoj poslednjoj pisaniji jedini ste vi ozbiljni, a mi svi drugi smo cirkuzanti. Izvinjavam se što uzimam sebi pravo da pričam u tuđe ime.

Da zaključim g-dine Blinki javite nam se ukoliko želite sve ovo da znate pa ćemo raščistiti stvari licem u lice naravno ako imate hrabrosti i takav ste neprikosnoveni stručnjak za koji se izdajete!!

Što se ekonskog dela tiče vrlo vešto manipulišete ciframa i informacijama. Biznis plan koji smo uradili za Nemce, a tiče se sušenja jabuka, jer ih je to interesovalo prošlo je u nemačkim i našim bankama  o isplativosti, brzini otplate ekonomčnosti sušare i sl.  dobili samo pohvale, jer smo morali to i praktično da dokažemo i pozitivno mišljenje tj.saglasnost za povlačenje sredstava. Prema tome ukoliko želite još nešto da znate imate br.telfona kao i naš sajt na kome je mejl adresa, tu ćete dobiti sve dalje detalje i ne samo vi nego svako koga interesuje.

Poštovani g-dine Solaris,

Da li vi to meni pretite???

Da želim da kupim vašu sušaru definitivno bih vas nazvao još odavno. Obraćam se vama, a vi ste se oglasili na forumu. Sve što imate da kažete kažite na forumu. Ako ste napravili tako neprikosnovenu sušaru, izložite činjenice.

Sami ste imali hrabrosti da se reklamirate na forumu, sad imajte hrabrosti da odgovorite na pitanja.

Ne pada mi na pamet da raspravu prebacujem na lični nivo.

Iz prethodnih postova možete da zaključite zašto sam ušao u raspravu sa vama.

Vaša izjava je:“ jer prema vašoj poslednjoj pisaniji jedini ste vi ozbiljni, a mi svi drugi smo cirkuzanti. „, a moj poslednji post je:

„Obzirom na vašu izjavu:“Nastaviću sa vama da diskutujem kada se vratite sa terena i verovato se “uozbiljite”. Biće mi zadovoljstvo da dlaku koju tražite u jajetu pomognem vam da nađete.”,  a pošto nisam na terenu, nadam se da ćete odgovoriti na pitanja koja su vam postavljena„,

tako da ko kod ume da čita i razumeva pročitano biće mu jasno ko menja teze. Što se tiče matematike, izgleda da smo vi i ja učili različite matematike, biće da je to razlog mimoilaženja proračuna.

Opet da vam ponovim, jer ponavljanje je majka znanja: Neprikosnovene i dokazane stručnjake sa ovog foruma terate upravo vi. U prethodnim postovima naveo sam ljude čije knjige sam čitao, za koje sam čuo da su stručnjaci i iz čijih komentara mogu da zaključim da znaju, a svi oni se sve manje obraćaju forumu samo zbog vas. Opet da naglasim, sušenje voća mi je dodatni posao, takoreći hobi, ali i sa takvim znanjem ja pronalazim ogromne rupe u vašem izlaganju.

Opet vas pitam na koji to čarobni postotak vi isušujete šljivu, a da naknadno ne vršite redehidrataciju pred konzum? Sve pod pretpostavkom odsustva konzervansa i osmotskog sušenja. Takođe sa pretpostavkom da potom suve šljive ne držite u hladnjači.

Drugo pitanje je bilo, kako je moguće da ne prekidate sušenje pri gore navedenim kvarovima? Opet pretpostavljam da zatvorena vrata na sušari, prilikom nekog kvara, ne smatrate nastavkom sušenja.

Po nekim vašim iskazima kapacitet sušare vam je 2000 kg maline, po drugim 1800 kg šljive, a na sajtu piše od 400-600 kg. To ste lagano zaobišli kao i čuveni AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME, tako da pretpostavljam da možemo uzeti za shodno da vaša sušara ima maksimalni kapacitet 600 kg, a da ne poseduje AUTOMATSKI ODSTRANJIVAČ AROME.

Ispravka, rehidrataciju a ne redehidrataciju.

G-dine Blinki, pa da sad se setih stare priče iz osnovne škole „Kako je Blinki video Tita“ Ma vidim ja da mi nešto poznato ovo Blinki, ali nikako da se setim. Hrabar borac to beše. Sigurno u njemu nalazite inspiraciju. Lepo,baš lepo. Veoma mi se dopada.

G-dine Blinki nepada mi napamet da vam pretim niti je to moj stil, naprotiv vrlo sam miroljubiv i nebiram takva partizanska imena za svoj pseudonim,ipak sam za neke savremenije varijante.

Da obećao sam vam da ću vam pružiti šansu da nađete tu dlaku u jajetu i dobijete odgovore na sva pitanja koja vas interesuju i održao sam ob ećanje!! Dao sam vam kontakt telefon g-dina Veselinovića vlasnika patenta koji je konstruisao,napravio i patentno zaštitio ovu sušaru uz konsultovanje  naših poznate stručnjake sa poljoprivrednih fakulteta i od svih dobio priznanje da je napravio nešto novo i dobro. Možete se i vi u to uveriti ukoliko pozovete poljoprivredni fakultet u Zemunu. Zato se dragi kolega neoglašavaju ta poznata stručna lica, jer znaju o čemu se radi pa nemaju zamerke, a ne zbog mene kako vi to hrabro tvrdite. Nemojte molim vas uobraziću se pa ću početi sam sebi da se obraćam sa vi. Ipak moja malenkost nepretenduje tako visoko. Hvala vam!!!

Da ponovim imate šansu u kontaktu sa pomenutim g-dinom da  se čujete i dobijete sve informacije koje vas interesuju!! Naravno ukoliko to želite!? Samnom više nećete imati šansu da diskutujete na ovu temu.

Za one koji čitaju ovaj forum neke bitne informacije pored onih koje su date u tehničkom opisu sušare.

Sušara košta slovom i brojem 33000 eura u dinarskoj protiv vrednosti i plaća se po srednjem kursu NBS na račun firme Ntim.d.o.o. /naravno ko želi da je kupi. PDV se plaća i on je poznatih 20% prema tome cifra sa kojom je manipulisao gore pomenuti gospodin od 40000 nije sasvim tačna ali je približna. PDV vam se vraća i to je odbitna stavka. Radi upoređenja klsaična sušara košta oko 25.000 eura i tu naravno dodajete onih 20%. Toliko o razlikama u cenama.

Što se tehničkih kapactiteta tiče prednost je na strani tunelskih sušara, jer “ ogromno“ veća količina u jednom dahu ulazi  na sušenje  i to kod proizvoda kao što je šljiva ima smisla, ali što se kvaliteta tiče isti je nuporedivo na našj strani. Sama činjenica da mi sušimo šljivu kao poslednji proizvod koji nas interesuje do niva da je meljemo ili na procenat vlage da je možemo čokoladirati. Tehnolozi znaju da je to vrlo kompleksan proizvod baš zbog procenta vlage. To isto radimo i sa višnjom. Koliko je toskup proizvod u odnosu na običnu sušenu šljivu možete videti u prodavnici. Taj parametar je već unapred  ugrađen u memoriju kompjutera koji prati rad sušare i dobija se u osnovnoj ceni.

Šljiva nam uopšte nije interesantna iz razloga što je primarni sušeni proizvod u Srbiji i tu netražimo interes. Naš interes je na sušenju aronije gde imamo 30 puta veću zaradu,borovnice takođe 30 puta veću zaradu,maline,kupine,jagode,brusnice, pomorandže,limuna itd.itd gde su zarade u odnosu na šljivu višestruko veće. Počev od jabuke gde je to oko 3 puta pa do aronije gde je 30 puta.

U jednom od predhodnih pisanja objavio sam cene koje plaćamo za pojedine vrste sušenig voća i ostajemo pri tome.

Garantujemo da se naša sušara otplati za 24 meseca. Garantujemo servis dve godine.Garantujemo da u slučaju kvara nema oštećenja proizvoda, jer su svi vitalni delovi sušare izvan prostora za sušenje. Garantujemo uštedu na energiji od 50 – 80% što vam je u odnosu na postignute cene kod klasičnih sušara osušenih proizvoda extra profit. Prepoznajete li sebe u ovom biznisu javite se imate zagarantovan otkup putem davanja n e o p o z i v e   bankarske garancije gde vi sigurno naplaćujete svoj proizvod, jer za to vam garantuje naša poslovna banka. Prednost nad klasičnom sušarom što nemorate graditi poseban objekat i kada god se odlučite da prekinete da radite ovaj biznis možete sušaru uz našu pomoć prodati nekom drugom jednostavnim utovarom u kamion i odvozom novom kupcu.

Mislite o tome. Naš proizvod su prepoznali po kvalitetu Nemci i Amerikanci. Šta mislite zašto?

I na kraju imate br.telefona vlasnika patenta g-dina Veselinovića možete ga kontaktirati svakog dana od 8 do 18 h i dobiti sve informacije,samo kažite da ste broj našli na forumu Tehnologije hrane, ili na mejl groslager@gmail.com.

Poštovani g-dine Solaris,

Zaminljiva partizanska priča ali ime Blinki kojim se ovde predstavljam potiče od drugog Blinkija. Pretpostavljam da ste počeli da koristite google kada ste se setili baš te priče.

Sva moja pitanja su u skladu sa temom foruma.

Pretpostavio sam da pod nastavkom procesa sušenja podrazumevate ne otvaranje vrata sušare.

Što se tiče otkupa, trebali bi da napišete za koje količine i koliko dugo planirate da otkupljujete navedene sirovine. Kako ste sami napisali, u vašim sušarama možete da proizvedete 24200 kg suve jabuke mesečno. Sad ako pretpostavite da vašu sušaru kupi 100 ljudi, da li ste sigurni da bi mogli u toku cele godine da otkupljujete 2420000 kg suve jabuke mesečno? Ako bi to ostvarili, pretpostavljam da bi postali najveći izvoznik suve jabuke na Balkanu.

Eto, po treći put najavljujete prekid prepiske samnom, ali poučen pređašnjom istorijom ne bih da se opraštam.

Hteo bih samo da vam čestitam, od trenutka kada ste počeli sa postavljanjem postova, pa do vaših poslednjih komentara, imate sve manje prostora gde bi tragači za dlakom u jajetu mogli da dođu do izražaja. Da ne bude da vas uvek kudim.

G-dine Blinki, pogrešno ste protumačili  moje reči. Samo sam vam rekao da nećete više imati šanse da samnom rapravljate o tehničkim podatcima sušare i za to vas uputio na g-dina Veselinovića. Što se tiče šljive na kojoj insistirate jedan od režima je sušenje na 20% vlage, a potom uparavanje dalji postupak zaštite otkrivamo onima koji kupe sušaru.

Inače mene je teško oterati. Teme o kojima ja želim da pričam i ukazujem upravo ste prepoznali i najzad došli na moj teren.Upravo to je bio moj motiv kada sam se priključio forumu. Da ukažem ljudima na neviđene mogućnosti sa sušenim voćem, jer je sada aktuelno. Ko bude prvi zaradiće pare i skinuće kajmak. Nesumnjam da ćete i tu osporavati mogućnosti, ali prihvatam bačenu rukavicu.

Bravo g-dine Blinki najzad govorite mojim jezikom. To je ono što pokušavam na ovom forumu da pokažem ljudima da ima šanse za plasman velikih količina sušenog voća. Ova količina koju vi pominjete iz 100 sušara je verujte /a znam da ćemo sad ući u novu matematiku i teoriju zavere/ mala, jer nemože da podmiri ni predgrađe Moskve ili Šangaja, a imamo upita sa obe strane za izvoz neograničenih količina sušenog voća pogotovu jabuke. Rusko tržište je rudnik zlata.

Tu se priča ne završava, setite se u objašnjavanju tehničkih podataka gde smo pomenuli da pored sušenja mesa jabuke, sušimo i koru jabuke koja se tabletira i ide za spulemente za lekove a srce jabuke za jabukovaču ili sirće jabuke,semenke za pektin.

Jao zarade jao para samo ko prepozna zaradiće.

Eto možda i vi prestanete da se amaterski bavite sušenjem voća i krenete u ozbiljan biznis.

Da, nekrijemo da želimo da budemo i lideri u izvozu sušenog voća pored toga što smo doneli na tržište novi tip sušare. Već imamo potpisane ugovore i ekskluzivu za Švajcarsko i Austrijsko tržište kao i za izvoz u Nemačku skandinavske zemlje itd. Treba nam roba, a nema je u ponudi.

Nastaviću sa forumašenjem,  na ovu temu. Temu mogućnosti zarade i mogućnostima u sferi sušenog voća. O tehničkim podatcima i kvalitetima načinima rada sušara prepuštam ljudima od struke.

G-dine Blinki vi predložiste meni da pokrenem sajt SOLARIS u vezi sušara pa da sam pričam o tome, a ja evo vama predlažem kao stručnjaku otvorite ili pokrenite temu na ovom forumu tehničke karakteristike sušara za voće i povrće. Evo šanse da se prave uporedne analize i da svi oni koji imaju sušare istaknu prednosti svojih proizvoda, a mi da im osporavamo ili ih hvalimo.

Poštovani g-dine Solaris,

:), ne mogu da odolim a da ne stavim smešak u ovu poruku.

Samo da vas podsetim „Neću tome da dodajem trošak  posle sušenja klasično sušenu šljivu morate da vlažite u mlakoj vodi da bi je vratili u kvalitativno stanje za  pakovanje i prodaju. Grejanje vode traži energent a to košta“ šta ste ranije napisali. Izgleda da vi vršite uparavanje bez dodatne energije.

Samo još jednom da vas podsetim na temu foruma susare za voce povrce  i lekovito-bilje.

Prijatan vikend.

Ha,ha prihvatam :) i uzvraćam sa:):). Upravo onako kao sam i rekao mojima u firmi. Blinki me čeka na krivini za šljivu kako je uparavamo i dodatno trošimo energiju!! Hvala vam što ste imali telepatsku vezu samnom pa sam dobio opkladu i čokoladu.

G – dine Blinki oprostite ali uvek imam „keca u rukavu“ Naša sušara ima jedan mali bojler sa strane gde iskorišćavamo višak energije tj. preko izmenjivača zagrevamo tehničku vodu za razne svrhe te tako nemamo dodatni utrošak energije. Priznaćete mislili smo na sve ili barem smo pokušali da mislimo na sve. Nismo ni mi idealni,ali trudimo se da budemo maksimalno dobri.

Hoćete li vi ili ja da pokrenem novu rubriku o sušarama i tehničkim karakteristikama sušara?? Tu će inovatori i ing.moći da ukrštaju koplja, a potencijalni potrošači da nekažem kupci dobiju kompletnu sliku o proizvodu koji se prodaje!! Tehničkim karakteristikama i utrošcima, te vrstama energenata koji troše. Za one koji nisu primetili imate u zaglavlju sličicu drveta što vam omogućava da postavljate slike. Hvala uredniku za tu mogućnost, pa iskoristimo je.

Poštovani g-dine Solaris,

Nisam znao da sam pominjan u vašoj firmi, ali mi je drago zbog toga.

Primetio sam da se savetujete sa nekim i da ne pišete sami komentare već neko vreme. Jednom, kad budem imao vremena, pronaćiću vam neke od vaših bisernih komentara pa da primetite razliku.

Nemate uvek keca u rukavu, ali ova vam nije loša, kažem ja vama sa malo prepravke, pa da i rakiju pečete. Tri u jedan.

Za nekog kome je ovo hobi, mislim da sam vam dosta nelogičnosti u izlaganju pronašao, a nadam se i time pomogao da se bar u tom oglašavanju usavršite. Valjda sam i ja zaslužio jednu čokoladu, bar za one matematičke proračune gde ste opasno grešili.

Opet, nemojte misliti da imam nešto protiv vaše sušare, samo mislim da je preskupa za taj kapacitet. Što se tiče tih patenata i inovacija koje spominjete, njih ne mogu ni da komentarišem, jer o njima niste ni govorili. Ono što mi se sviđa kod vaše sušare, što nisam video na drugim sušarama, je da imate pripremljen program sušenja za gotovo sve što se kod nas suši. Opet, ne znam da li ste uzeli u obzir da sirovina koju sušite nije uvek ista? Tj. šljiva od ove i prošle godine se mogu dosta razlikovati.

Jedna od stvari koje ne mogu da razumem je što vašu sušaru predstavljate kao čudo tehnike i najveću inovaciju u ovoj oblasti. Čitajući karakteristike sa vašeg sajta, lično, ne vidim ni jednu inovaciju. Možda i to čuvate u rukavu i ne želite da pokažete vaše patente.

Najviše mi smetaju vaši matematički proračuni o brzini isplate sušare. Siguran sam da nikada niste oskrbljivali sirovinom sušaru kapaciteta 400-600 kg, kontinualno. Što se tiče tržišta, mogao bih da poverujem u potražnju bobičastog voća, jer njega realno nema dovoljno, ali za suvu jabuku stvarno ne verujem. Baš sam gledao jednog čoveka na RTS-u kako se čudi kako to ne postoji kult suve jabuke, kao recimo kult suve šljive. Taj kult nikad neće biti isti jer zašto bi neko jeo suvu jabuku, kad za isti novac može da dobije svežu? Jedino moje objašnjenje je da živi negde gde nema prodavnica pa da pravi zalihe, ili da mu je lakše da suvu jabuku spakuje u tašnu.

Što se tiče nove teme, mislim da je nepotrebna jer se ova upravo zove susare za voce povrce  i lekovito bilje  i ne vidim o čemu bi se ovde raspravljalo nego o sušarama i njihovim karakteristikama. Možda da vi otvorite temu tržište suvog voća i otplata uloženog novca, jer se to baš ne uklapa u ovu temu.

 

G-dine Blinki, moram da vas razočaram nisam u mojoj firmi komentarisao o vama već u jednoj drugoj koja poseduje našu sušaru i uveliko sprema robu za izvoz, za našeg partnera iz Nemačke. Vrlo su im simpatični vaši proračuni u upornost da dokažete nešto što nepije vodu ali ok to su vaši stavovi i ja ih uvažavam.

Matematiku isplativosti spreman sam vam dokazati i teorijski i praktično. Jedan od primera za sušenje aronije koju sada radimo nabavljamo velike količine iz hladnjače u količinama dovoljnim za dva dana. Do sada smo osušili 7 tona a imajte i vidu da ide 7:1. Transportujemo robu u dužini tur retur oko 70 km. i košta nas  do sada transport oko 700 eura. Roba nas je koštala oko 93000 eura,sušenje pakovanje,ambalaža, rad sve ukupno 109700. Prodajemo robu po 21 eura za kilogram.  ili ti 7000 kilograma suve aronije x 21 eura kg je 147000 eura. Proverite da nisam pogrešio u množenju može biti i da jesam. Pitaćete za koje vreme 10 dana.

Što se tiče inovacije i patenta za sušaru tu vam već neću dozvoliti da tako diskutujete,jer da nije inovativna i nije u odnosu na klasične sušare za tri koplja bolja nebi dobila priznanje i odobren patent  u Americi gde je napravljena prva industrijska sušara. Da bi se dobio patent i da bi se priznala inovascija ako niste znali to novo mora da ima najmanje 30% izmena  i poboljšanja u odnosu na danas poznate proizvode. Naša ima preko 70%. Da je samo poboljšanje u uštedi energije koja ide i do 80% u odnosu na danas poznate i koje se koriste je dovoljan napredak. Energija je kod svih sušara najveća stavka. Uostalom neka se bavite i amaterski, kako kažete sušenjem voća, a iskreno neverujem vam sami znate koliki vam je izdatak za energent.

Pominjete neujednačenost kvaliteta recimo šljive. Slažem se ali zar vam nije normalno da šljivu preberete i ubacite zdrave plodove na sušenje, ali koliko sam primetio nailazio sam i na crvljve osušene šljive kod nas, a to je posledica industrijskog sušenja. U jednoj našoj fabrici vilama bacaju papriku u sušaru onako sa gomile. To se zove higijena. Teško. Napisao sam vam sve što vas interesuje oko tehničkih karakteristika sušare g-din Veselinović će vam vrlo rado objasniti. Možda nešto i naučite novo.

Što se tiče konzervacije mi tretiramo svo voće jednim novim patentno zaštićenim preparatomna bazi zeolita, a koji sam već pominjao na ovom forumu kada je bilo priče o afla toksinu u kukuruzu. Neki su mi se smejali i zlurado komentarisali kada imam taj preparat što nenapravim nešto da bi posle pola godine svi čuli za zeolit i upotrebu kod „čišćenja“ hrane od toksina. Taj isti preparat koristimo i kod voća. Nisu problem ni virusi i ni bakterije već toksini koji oni prave svojim izlučevinama.Sprečite dejstvo toksina i sprečili ste bolest tj.nepoželjne mikotoksine. Zato je kod nas sve apsolutno prirodno bez bilo kakvog konzervansa.

Čokoladu dajte adresu poslaću vam za trud upornost i duhovitost da mi dokažete nedokazivo. :):):)

Poštovani g-dine Solaris,

Ma gde god da me spominjete, meni je baš drago.

Izgleda da ste počeli da koristite digitron. Setite se samo onog proračuna kada vam je u saržu stajalo 2000 kg maline.

Dobrih pet tona sveže aronije na dan vi sušite.

Što se tiče uštede energije, stvarno ne znam sa kojom sušarom ste upoređivali vašu. Uzmite jednu sušaru sa kondenzacionim uređajem i toplotnom pumpom, sa normalnom izolacijom i  uporedite sa vašom, snimite video o tome i pustite nam link. Ako tu ostvarite uštedu od 80% onda svaka čast.

Predpostavljam da znate šta je latentna toplota i tu energiju morate da savladate, ali vi izgleda imate neki čarobni prašak kojim pospete voće a voda ispari.

Ipak tretirate voće.

 

 

Pošetovani -dine Blinki što se tiče tehničkih karakteristika tu temu možete razrađivati sa g-dinom Veselinovićem. Ima i snimke termo kamerama koje su rađene i kod nas i napolju. RZLIKE SE KREĆU OD 50 – 80%. Znači sve na tu temu sa pomenutim gospodinom.

Nesećam se , a i bacio sam pogled na moju raniju pisaniju. Nisam uspeo da pronađem da sam negde pominjao 2000 kg maline u šarži Toliki izlapetis još nisam, jer u sušaru koja prima 650 – 700 kg da tvrdim da je staje 2000 kg malo je verovatno. Molim vas nađite gde sam to napisao? Za jabuku sam pisao da dobijamo za 24 sata oko 1750 kg i sada stojim iza toga i to ne iz jedne šarže. Uvek je parametar bila jabuka u objašnjavanju i računici. Za malinu sam izvodio matematiku kolika je zarada ali nisam pominjao osušene količine u šarži. Taj podatak imate na našem sajtu ntima.rs koga interesuje.

Što se tiče tretmana voća čarobnim prahom, kako ga vi krstiste možda će taj naziv prihvatiti g-din Branko Stančević koji je patentirao ATN /antitoksičninutritit/, a u pitanju je mešavina minerala zeolita i još nkih komponenti koji sprečavaju tj.neutrališu mikotoksine.

Koga interesuje više detalja o zeolitu ukucajte na Googlu Zeolit i dobićete ove informacije.

Nisu problem bakterije ni virusi koji žive u prirodi sa nama već njihove izlučevine koji sadrže miko toksine koji ustvari izazivaju probleme. Kako mogu da vam pokažem mogućnosti sušare / mnogi su već videli na B92 kao i na YUTUBU/ tako mogu da vam dokažem i za ATN. Jedan g-din na Avali gaji svinje i piliće bukvalno ispod spavaće sobe i dnevnog boravka. Kada dođete kod njega vi pitate gde su te životinjice, a kada ih vidite ostanete bez teksta. Nema ama baš nikakvog neprijatnog mirisa. Životinje nedobijaju antibiotike niti bilo šta što nema prefiks prirodnog. Koncetrat ili stočna hrana dobija 3% smese ATN na tonu i čisti se od teških metala,salomonele itd.

E asad će biti kakave veze ima sa voćem. Pre svega neradi se konzerviranju niti bilo kakavom konzervansu, već o mineralu koji čisti 48.000 danas poznatih otrova. Potapanjem u rastvor zeolita voćka se štiti od truleži i sl Nema grama ničeg veštačkog. Izgleda šašavo ali funkcioniše.

Pošetovani  G-dine Solaris,

Jednom ste izjavili:

„Kilogram maline iz hladnjače možete sada dobiti od 2,6-3 eura za kg. znamo li da nam treba 8 kg maline za kg suve maline atematika kaže  20 ,8 – 24 eura. Drugi troškovi /transport,plate,ambalaža svi drugi zavisni troškovi su oko 2 _ 2,2 eura to je 22,2 do 26,2 eura. a plaćamo 28 – 30 eura. Zarada čista 3,8 eura za kg Iz šarže izlazi dovoljno za jendu inženjersku mesečnu platu.“

Sad ako uzmete da je kapacitet 700 kg, ne znam da li vi stvarno verujete da je inženjerska plata 250e. Uzimajući u obzir prosečnu inženjersku bruto platu, došao sam do zaključka da vaša sušara prima 2000kg maline.

Usput, čisto da vas pitam, a u vezi je sa vašim prošlim postom, po kojoj ceni nabavljate pomentu aroniju koju sušite? Ako je to aronija iz hladnjače, sada kad je april mesec?

Čarobni prah je bio moj način objašnjenja efikasnosti vaše sušare, a ne praha za konzerviranje hane. Pošto je, po fizičkim zakonima, potrebno uložiti određenu količinu energije da se voda iz voća pretvori u paru, a potom dislocira iz sušare, pretpostavio sam da vi nekim patentiranim postupkom preskačete jedan od uobičajenih koraka. U stvari, moguće je da ste vi prvi upotrebili izolaciju na sušarama (pa smatrate da se tu uštedi) ili ste patentirali neke efikasnije toplotne pumpe.

Tema ovog foruma su sušare i stvarno ne vidim o čemu bi drugom bilo reči na ovom forumu nego o sušarama. Ako želite da pričamo o smeši za piliće, možemo i o tome. Baš ću za vikend da pravim hranu za piliće, pa mi možete predložiti taj preparat i recepturu. Naravno, navedite i cenu, pošto 3% nije malo.

„Potapanjem u rastvor zeolita voćka se štiti od truleži i sl Nema grama ničeg veštačkog.“ Stvarno me interesuje šta je za vas prirodno a šta veštačko? Ne mislite valjda da je sve iz prirode, prirodno? Uzmite za primer uranijum, kako posmatrate taj element, da li je upotreba tog elementa u ishrani prirodna ili veštačka? Trebali bi da se tužimo NATO paktu što nam nisu lepili znak zelene jabuke na svaku bombu sa uranijumom, jer šta tu ima veštačkog, sve je iz prirode.

 

G-dine Blinki sve i da ste u pravu, a nemam vremena da se vraćam unazad i čitam predhodne mejlov e, a vi ste očigledno zaludni pa imate i nije neka velika greška. Zašto? Ako je iz jedne šarže zarada i 250 eura, a jeste iz dve šarže koje realno sušite, a to opet zavisi od kvalitete amaline krupnoće da li je iz hladnjače ili sveža itd itd. Daje matematiku 500 eura dnevno vama za informaciju onima koji imaju nameru da se bave sušenjem, a ne da se dopisuju staje 250 – 300 kg maline, osušene izađe od 8,5 – 9,5 kg. po ceni koju sam izneo  puta onih 28 – 30  to je 238 – 255 eura uzeo sam nepovoljniju varaijantu. Dnevno idu dve šarže i to je tih oko 500 eura za dva dana je to inženjerska plata od 1000  eura za mesec dana i šta to  bitno menja u matematici. Zaraditi za dva dana 1000 eura ili rintati ceo mesec za hiljadu i to ako mu isplate ili možda čeka još tri meseca, da bi dobio platu.

Našli ste dlaku u jajetu priznajem i prekidam ovu besmislenu diskusiju sa čovekom kome je oportunost u krvi. Vi ste nepopavljivi pesimista. Pazite možda S.Koreja baci sutra a.bombu pa preduzmite nešto unapred nemoj da čekate sudnji dan.

Mi koji imamo nameru da živimo bolje, ćemo putem koji donosi profit. Želim vam sreću u tovu pilića verovatno će vam to dopuniti ing.budžet.

Možete komentarisati ovo koliko vam volja neću na vaše komentare više davati ama baš nikakav odgovor. Sve one koje intresuje nešto neka se jave na moj mejl i dobiće sve informacije kada se predstave ko su. Anonimusima iz partizanske epohe nedajm više nikakav komentar.

Poštovani  G-dine Solaris,

Hvala Vam mnogo, samo se nadam da ćete se ovog puta pridržavati onoga što ste napisali. Poučen istorijom sumnjam u to, ali ipak se nadam da ćete održati obećanje.

Informacijai  svim zainteresovanim koji bi želeli da posluju sa nama, a nemaju dovoljno sredstava predlažem da pogledaju  Agrarne kredite ko Komercijalne banke Mislim da su veoma povoljni.

Spremni smo da vam maksimalno pomognemo u prikupljanju potrebnih papira i izradi eventualno biznis plana. Garancija za uzeta sredstva je oprema koja se kupuje. Sve informacije su vam dostupne na sajtu Komercijalne banke.

Srdačan pozdrav svim potencijalnim kupcima.

Buduci da imamo popriicno downloada, jos jednom ponavljamo post s strane 13 i jos jednom pozivamo sve kojima je potrebna pomocu u pokretanju svoje proizvodnje. Javite se – pomoci cemo u skladu sa svojim mogucnostima.

Poštovani forumaši,

Sva vaša pisanja (prmedbe i komentari koje smo pročitali na forumu Tehnologija hrane) naveli su nas kao inženjersku kuću na razmišljanje šta je to što je neophodno nekome da započne ili unapredi već započeti sopstveni posao proizvodnje hrane.

Kao rezultat istraživanja i analize tržišta, nametnula se potreba malih proizvođača koji se bave proizvodnjom:

· ajvara,

· pinđura,

· ljutenica,

· džemova,

· pekmeza,

· marmelada,

· konfitura (nadeva za pie, kolače i sl. u pekarskoj i konditorskoj industriji)

· kandiranog voća,

· osmotski sušenog voća,

· prirodnih sokova i

· drugih srodnih proizvoda,

proizvedenih skoro ili u potpunosti manuelno i u kućnim uslovima, za podizanjem svoje proizvodnje na viši nivo:

· povećanjem proizvodnih kapaciteta,

· podizanjem kvaliteta proizvoda,

· smanjivanjem troškova proizvodnje,

· snižavanjem finalne cene proizvoda i

· ispunjavanjem standarda koji važe u prehrambenoj industriji.

Naše mišljenje je da na tržištu nedostaju uređaji koji bi omogućili proizvodnju malih šarži svega gore navedenog, u kućnim uslovima, a po fabričkim standardima (ideja je da se fabrički uslovi i procedure u proizvodnji primene na proizvodnju u kućnim uslovima). Zbog toga smo započeli projektovanje niza malih uređaja različite namene i različitih nivoa automatizacije.

Kao prvi u nizu uređaja, koji ovom prilikom i predstavljamo, je vakuum ukuvač. Za vakuum ukuvač smo se odlučili da bude prvi iz prostog razloga što smatramo da za ovim uređajem postoji najveća potreba.

Vakuum ukuvač je uređaj koji omogućava kuvanje proizvoda u uslovima sniženog pritiska i temperature. Najznačajnije karakteristike su da višestruko smanjuje vreme termičke obrade sirovine i da se kuvanje (intezivna dehidracija) odvija na temperaturama koje su drastično niže nego temperature obrade klasičnim putem. To proizvođaču donosi uštedu u vremenu, ali i značajno poboljšanje kvaliteta gotovog proizvoda jer nema dugotrajne termičke obrade na visokim temperaturama gde dolazi do narušavanja nutritivnih i organoleptičkih svojstava proizvoda. Da ne bi bilo zabune, treba naglasiti da se i dalje zadržava obrada na visokim temperaturama, ali samo onoliko koliko je to neophodno radi izvršavanja tehnoloških operacija (npr. blanširanja) i zadržavanja „šmeka“ proizvoda, odnosno njegovog originalnog ukusa. Ovakav način proizvodnje koriste svi veliki proizvođači, ali koristeći uređaje visoke produktivnosi i velikog kapaciteta. Mi smo odlučili da tržištu ponudimo isto to, samo manjeg kapaciteta i po prihvatljivim cenama.

3D model ukuvača možete preuzeti sa linka:

http://rapidshare.com/files/3602066489/01%20AB-000518.PDF

Model je u PDF formatu i za njegovo prikazivanje je potreban PDF pregledač koji omogućava 3D pregled (npr. Adobe Reader X i kasnije verzije).

Model

· zumirate skrolom na mišu (točkić),

· rotirate držeći levi klik miša i pomeranjem miša u smeru rotacije i

· pomerate model pokretanjem miša levo-desno držeći istovremeno dugme CTRL na tastaturi i levi klik miša (ili oba klika miša istovremeno).

Slike ukuvača možete preuzeti sa linka:

http://rapidshare.com/files/2393571717/Pilot%20slike.rar

Dimenzije ukuvača možete preuzeti sa linka:

http://rapidshare.com/files/276840641/01%20AB-000518.JPG

Na modelu i slikama jasno se vide sastavni delovi ukuvača:

· sud za kuvanje sa plaštom

o zapremina – 60 l

o zapremina ulazne mase – do 40 l

o izlazna šarža ~ 20 – 40 l (u zavisnosti od proizvoda)

o radni pritisak u sudu ~ -0,95 Bar relativno

o temperatura kuvanja u vakuumu ~ 34°C, na pritisku -0,95 Bar

o mogućnost kuvanja na temperaturama 34°C – 110°C

o mešalica sa dvostruko suprotnosmernim zavojnim spiralama omogućava optimalan prenos energije sa plašta suda na proizvod, homogeno temperaturno polje unutar suda, lagano i efikasno mešanje i očuvanje ploda (nema razbijanja oblika ploda, tj. njegov izgled ostaje sačuvan)

Napomena: na 3D modelu možete zumirati pogled kroz vidno staklo na sudu i videti konstrukciju mešača unutar suda

· kondenzator

o cevni sa kondenzovanjem u unutrašnjosti cevi i opstrujavanjem rashladne tečnosti oko cevi

o potrošnja rashladne tečnosti (vode) zavisi od temperature rashladne tečnosti. Potrošnje rashladne vode nema kada u sistemu postoji toplotna pumpa

· punjač tegli

o ručni, sa mogućnošću doziranja mase u teglu i mogućnošću integralnog pranja

o po želji klijenta punjač može biti u poluautomatizovanoj ili automatizovanoj izvedbi

· posuda za prikupljanje kondenzata

o služi za prikupljanje kondenzovane pare i posredno merenje procenta suve materije proizvoda. Postoji mogućnost vraćanja kondezata bogatog aromatima natrag u proizvod, kao i nadgradnja sistema dodatnim ciklonskim separatoom za odvajanje aroma kao posebnog proizvoda

· sistem pumpa – ejektor sa pratećim sudom za dobijanje vakuuma u ukuvaču

o omogućava vakuum do -0,98 Bar relativno (0,02 Bar apsolutno)

o sekundarana uloga ove pumpe i pripadajućeg suda je da se koriste za pranje i dezinfekciju svih sudova i cevovoda u sistemu – tzv. procedure CIP (Cleaning In Place)

· cirkulaciona pumpa i priključci za dovod tople vode

o uloga pumpe je da omogući cikulaciju energenta (tople vode) kroz plašt suda

o za zagrevanje vode se može iskoristiti bilo koja vrsta kotla ili koristiti toplotna pumpa. Naša preporuka je upotreba toplotne pumpe zato što značajno snižava potrošnju električne energije (1kW električne daje približno 3.5 – 6 kW toplotne i 3 – 5.2 kW rashladne energije) i ekološki prihvatljiva (nema potrošnje rashladne vode). Cena pumpe je 4,000 -5,000 Eur, ali se ova investicija vrlo brzo isplati kroz uštede

· kontrolni ormar sa PLC-om

o upotreba senzorike i automatike značajno podiže vrednost investicije, ali i omogućava

§ visok nivo upravljivosti sistema,

§ ponovljivost režima obrade u usko tolerisanim granicama,

§ trenutno prilagođavanje rada sirovinama sa različitim ulaznim karakteristikama (korekcije receptura),

§ mogućnost memorisanja režima obrade i njihovu kasniju analizu u vidu grafikona, statistika i sl.

Naša preporuka je uvek da treba koristiti makar i najosnovniji vid automatike jer tako sistem može kontrolisati i korigovati svoj rad u vremenu, ostaju trajno zabeleženi svi zapisi koje sistem generiše, svaka šarža dobija svoju „ličnu kartu“ (izuzetno značajno za kasnije dobijanje izvoznih sertifikata, standarda i sl.)

· potrošnja energije

o ~ 12,5 kW u slučaju grejanja vode samo električnim grejačima

o energija, pored korišćenja električne, može biti obezbeđena i upotrebom kotla (parni, gasni, na čvrsto gorivo)

Dakle, glavne karakteristike ukuvača su da je:

· kompaktan,

· energetski efikasan,

· ekološki prihvatljiv,

· štedi novac i vreme i

· prilagođen je proizvodnji u kućnim uslovima

što ga čini idealnim za sve one koji žele da započnu pametno ovu vrstu sopstvenog posla. Korisnik uz ukuvač dobija i predefinisane recepture koje može prilagođavati svojim potrebama.

Napominjemo da smo u ovaj proizvod ugradili iskustvo stečeno konstruisanjem vakuum ukuvača ogromnog kapaciteta, koji smo razvili za potrebe jedne domaće firme, čija izrada je pod našim vođstvom rađena u inostranstvu i čija vrednost je više stotina hiljada Eura.

Naravno, na kraju dolazimo i do onog dela koji sve najviše interesuje – cene. U ovom trenutku procenjujemo da će se cena uređaja kretati od 6,000 Eur (za potpuno ručni sistem, bez punjača tegli, bez PLC-a i sa minimalnom senzorikom), pa do 20,000 Eur (za potpuno automatizovani sistem, sa automatskim punjačem, senzorikom više klase, predefinisanim editabilnim recepturama za sve grupe proizvoda i koji daje potpunu mogućnost upravljanja sistemom).

Jasno, jeftiniji sistemi su namenjeni korisnicima koji čine prvi korak u započinjanju svoje proizvodnje ili korisnicima koji svoju postojeću manuelnu proizvodnju podižu na viši nivo. Skuplji sistemi su logičan izbor korisnika čiji hovi proizvodi uvek se plasiraju na zahtevnija (inostrana) tržišta, odnosno da njihovi proizvodi budu visokokvalitetni, što može obezbediti jedino automatika. Takođe, skuplji sistemi su pogodni i za proizvođače-fabrike veikog kapaciteta koji ovakve uređaje koriste za svoje eksperimente i razvijanje novih proizvoda.

Uz sistem korisnik dobija i našu podršku, budući da imamo bogato iskustvo u konstruisanju ovakvih uređaja, kao i podršku prilikom kreiranja sopstvenih receptura.

Važno je napomenuti da je moguće prilagoditi kapacitet uređaja prema potrebi klijenta, tj. projektovati ga i izraditi tako da se izlazna šarža prilagodi realnim potrebama korisnika. Kapacitet može biti u rasponu od 20-100 kg izlazne mase proizvoda i ovo prilagođavanje utiče do 40% na cenu.

Prezentacija ovog uređaja planirana je odmah po njegovoj izradi (planirano u sledećih nekoliko meseci, najviše zavisi od našeg slobodnog vremena), te ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da se već sada prijave (slanjem emaila na office@rapidsolutions.rs), dođu na prezentaciju i dobiju jasnu sliku o mogućnostima ovakvog sistema.

Ono što nas dalje čeka je razvijanje uređaja za kandiranje voća (vakuum ukuvač može povećavati koncetraciju sirupa za osmotsku dehidraciju i u njemu je moguće dobijanje konfitura i kandiranje višnje, trešnje i drugog voća sa čvrstom opnom, ali ne i kandiranje maline, jagode i drugih rastresitih vrsta), sirupana i sistema za pripremu naliva (priprema naliva za tzv. kiseli program – turšija, kornišoni, paprika), Z – elevatora i transportnih traka (za poslednja dva već imamo urađenu dokumentaciju i možemo ih izraditi odmah), itd.

Za sva dodatna pitanja stojimo Vam na raspolaganju.

S poštovanjem,

Predrag Bajović

Rapid Solutions d.o.o.

office@rapidsolutions.rs

http://www.rapidsolutions.rs

Postovani gospodine Solaris jako sam zanterosovan za vase susare,zeleo bi da pokrenem proizvodnju vecih kolicina susenog voca,svih vrsta,s’tim u vezi bio bih vam jako zahvalan ako bi ste mogli da mi ostavite kontakt mail,ili broj telefona za detaljne informacije…Unapred zahvalan

Poštovani g-dine /pod nadimkom Voćar/ zahvaljujem na Vašem interesovanju za našu sušaru. Možete me kontaktirati na mejl groslager@gmail.com
Očekujem vaš mejl slobodno pripremite pitanja sva koja vas interesuju. Biće mi zadovoljstvo da vam dam odogovre, istovremeno vas pozivam da nađete vreme i dođete do Beograda kako niste videli kako sušara funkcioniše kao i gotove proizvode.Dobro došli!

Naravno,nikakav problem,recite mi samo gde se nalazite tacno u Beogradu,hteo bi sto pre da pokrenem proizvodnju,pa su mi informacije preko potrebne..Hvala

Poštovani -dine voćar pozovite g-dina Neada Veselinovića na 0638546212 i dogovorite sa njim sastanak tj. gde će vas sačekati u Beogradu i odvesti da vidite sušaru u radu kao gotove proizvode. Lično sam van zemlje i nemogu biti vaš domaćin iako bih to veoma želeo. G-din Veselinović očekuje vaš poziv. Samo mu recite da ste preko Tehnologije hrane došli do saznanja za sušaru. Hvala. Radujem se našoj budućoj saradnji.
Srdačan pozdrav.

Poštovani g-dine pseudonima voćar, neznam da li ste stupili u kontakt sa g-dinom Veselinovićem?? Neznam vaše cenjeno ime pa nisam znao koga da najavim. Ukoliko vam je hitno za szšaru mi ćemo u četvrtak poručiti panele i drugu opremu od ino partnera, ako ste zaintersovani bilo bi dobro da se vidite ili javite Veselinoviću a meni pošaljete vaš mejl na moj mejl kako bismo lakše komunicirali. Moj mejl je groslager@gmail.com

Poštovani gospodine Blinki,

Pročitala sam sve vaše komentare. I mogu Vam reći da mi se izuzetno svidjaju, jer su realni i praktično izvodljivi.

Kao početnik u poslu volela bih da od Vas dobijem stručne tj, realne komentare i sugestije. Imam u planu da se bavim, sakupljanjem i sušenjem lekovitog bilja. To je jedan start, a kasnije voćem za koje pripremam zemljište.
Interesuje me sušara do kapaciteta 500 kg, videla sam nacrt koji ste postavili, da li i Vi sami možete napraviti sušaru. Ako ste u moućnosti ja bih stupila sa Vama u kontakt.

Poštovana April,

Mejl na koji mi se možete obratiti je b_blinki@yahoo.com
Koliko sam u mogućnosti, ja ću Vam izaći u susret.

Zanima me da li je moguće ozidani magacin oko 100 metra kvadratna osposobiti kao sušaru?Da li je isplatljivo to raditi itd….

Pozdrav svima.
Povod ovom našem javljanju je informacija koju smo dobili od jedne banke da se odobravaju subvencionisani krediti. Iznos nepovratne subvencije je do 25%, i odnosi se na kupovinu nove ili polovne opreme. Mislimo da je ovo lepa prilika za sve vas koji razmišljate o kupovini opreme, a jedina začkoljica je što će namenjena sredstva biti vrlo brzo potrošena pa vas savetujemo da požurite sa podnošenjem zahteva. Bliže informacije na linku

Pozdrav svima.
Povod ovom našem javljanju je informacija koju smo dobili od jedne banke da se odobravaju subvencionisani krediti. Iznos nepovratne subvencije je do 25%, i odnosi se na kupovinu nove ili polovne opreme. Mislimo da je ovo lepa prilika za sve vas koji razmišljate o kupovini opreme, a jedina začkoljica je što će namenjena sredstva biti vrlo brzo potrošena pa vas savetujemo da požurite sa podnošenjem zahteva. Bliže informacije na linku

http://rapidshare.com/files/3376384969/fwprogrampodrskemalimpreduzecimazanabavkuopreme2013.zip

http://rapidshare.com/files/3376384969/fwprogrampodrskemailmpreduzecimaza nabavkuopreme2013.zip – evo i linka

Pozdrav svima,nov sam na forumu,hteo bih da pravim susaru za voce kapaciteta 1000kg pa ne znam za koju susaru da se odlucim,pa sam hteo pitati za savet,ako neko moze pomoci unapred hvala
.pozdrav

Pozivam vas da posetite sajt www ntim.rs i upoznate novu tehnologiju koju je priznala i EU kao NOVU, naravno ako želite najbolji kvalitet sve drugo je pričam ti priču

Pozdrav svima
Zanima me dali ima neko da prodaje susaru od 1000 kg kapaciteta
Hvala

Postovani gd.Piljo,
Ako Vas zanimaju susare posetite nas web sajtu http://www.arthur-solar.com/RS/index.html ili nas kontaktirajte na telefon 065/98 58 215 kako bi ste dobili vise informacija. Ukoliko Vas zanima mozete doci da pogledate.
S Postovanjem
Arthur Solar d.o.o.
Subotica

postovanje svima
prvi put se javljam na forumu i imam u planu da pokrenem proizvodnju susenih sljiva . planiram ozbiljno da se bavim s time, tj pricam o kolicini oko 50t sirove. ako neko ima informaciju o cenama susara kapaciteta 2t dnevno , nova, polovna , pravljena i hladnjace kap 50t molim da me kontaktira na email zoranvucenovic@yahoo.com
primetio sam na forumu da ima zainteresovanih proizvodjaca za udruzivanje pa ovim putem i njih pozivam da se jave. hvala i pozdrav !
zoran vucenovic

pozdrav svima,

moram reci da sam nov na forumu i iz tog razloga sam procitao sve postove na istom. Nisam zavrsio fakultet i nemam nikakvog iskustva u susenju voca, ipak primoran da trazim sebi drugi posao krenuo sam da se informisem o proizvodnji hrane i dosao do toga da je mozda za mene dobar potez da se upustim u posao sa susenim vocem .Na ovom forumu sam ocekivao vise korisnih saveta i pomoci za pocetnike kao sto sam ja ali na zalost ovde sam svasta procitao ali saveta i razmene iskustva nisam pronasao. Kako onda jedan pocetnik uopste moze doci do nekih korisnih informacija. Od svega ovde sam samo pronasao jos jedan prenos skupstine Srbije i po ko zna koji put se razocarao u ovaj narod. Nigde vi necete dogurati takvim ponasanjem i shvatanjem „biznisa“ ako se to u Srtbiji moze uopste tako nazvati , zato molim one koji zele da daju korisne savete i iskreno ukazu na dobre i lose strane ovoga posla da to i napisu jer ja sad vise nisam siguran u koji tip susare da ulozim novac a da bi mi krajnji proizvod imao sve potrebne sertifikate za izvoz.
Hvala onima koji mi odgovore na to pitanje.
Molim vas da pocetnicima ne neudite mercedese avione i kamione jer mi tek treba da udjemo u taj posao pa iz tog razloga nam treba najpovoljnija oprema koja ispunjava sve uslove .Imajte na umu da smo zemlja koja je bankrotirala i da smo jako siromasni za americke standarde. Mi samo pokusavamo da ovde prehranimo nase porodice i imamo koliko toliko stabilan posao.

Poštovani Banus,

Kao prvo, primi moje iskreno izvinjenje, jer sam jedan od onih koji su od stranice napravili skupštinu, ali nadam se da bar malo možeš da razumeš zašto sam to radio. Opet, kako poštovani administrator jednom prilikom reče, da nije bilo toliko različitih stavova, ova stranica ne bi imala toliko pregleda.

Što se tiče literature za početnike, pre tri-četri godine, kada sam je sam tražio, nije je bilo. Sva domaća literatura podrazumevala je neko predznanje. O toj literaturi naćićeš mnogo na ovoj temi. Nama u Srbiji generalno nedostaje američki stil pisanja stručne literature gde se do besvesti ponavlja očigledno, jer nešto što je nama očigledno, drugima je potpuno nepoznato. Lično, tražio sam sve o sušenju šljive, a na kraju prve godine sušenja, metodom bezuspešnih pokušaja, uspeo sam da dobijem suvu šljivu koja se ne kvari. U literaturi sam pronašao informaciju koja precizira na koji procenat bi trebalo svesti vodu u šljivi, ali meni podatak od 18 ili 20% nije ništa značio, jer nisam imao predstavu kako to da izmerim ili utvrdim. Posle nekoliko propalih tura suve šljive, shvatio sam da je potreban procenat onaj da kad izvadiš suvu šljivu iz sušare, da ona uopšte nije za jelo, da ti treba nož da bi odvojio delić od koštice. Takva suva šljiva se čuva i ona se ne kvari. Kada želiš da je prodaješ onda moraš da je rehidriraš, tako stoji u literaturi. Niko se nije setio da napiše uzmi lonac, prokuvaj u njemu vodu, skini sa šporeta, sipaj u njega kilogram šećera, potopi u njega suve šljive i izvadi nakon desetak minuta. To što sam napisao sam naučio od pokojnog komšije koji je radio na pijaci i koji je tako radio. Do danas ne znam da li treba drugačije da radim.

Tako ti je sa većinom stvari. Pročitao sam standard HACCP i par puta pitao koji su to materijali koji sem inoxa mogu da se upotrebe za lese sušara, niko mi nije odgovorio. U standardu pišu uslovi ali ne i materijali. I ovom prilokom pitam stručna lica, koji materijali sem inoxa, i kako preforirani mogu da se koriste u sušarama za voće i povrće. Ali da odgovor bude inox, ta i ta plastika, Al, emajlirani lim,… lese moraju biti bez otvora, ili mogu biti rešetkaste … Ljudi se uvek izlače i kažu da to zavisi od uslova. Ali nema milion uslova u kojima radi sušara.

A što se tiče saveta za biznis, možda je najbolje da se raspitate kod velikih izvoznika i da par godina radite za njih sa manjom zaradom, dok ne uđete u posao, jer mislim da je veoma riskantno prvi put ući u neki posao i odmah pucati na izvoz. Opet, svi ovi saveti su od nekog ko se sušenjem bavi honorarno i sezonski, a proizvode prodaje na pijaci. Ako posedujete i određene obradive površine, preporučio bih vam i lekovito bilje, jer su Institut Pančić i Bilje Borča otkupljivali veće količine suvog bilja, ali moralo je da se radi više nego kod sljiva i meni se to nije svidelo, jer već imam zaposlenje. U svakom slučaju bolje je raditi nešto tako nego kod privatnika za 300e 10h dnevno.

Za Zorana bgd: Ako već tražite sušaru od 2t, a planirate 50t sirovine godišnje, definitivno vam ne treba hladnjača od 50t, racjonalnije je da napravite dobar plan.

Poštovani početnici,a i svi drugi koje ovo intresuje

svojevremeno, a to nije bilo tako davno, otprilike pre tri do četri meseca pokrenuo sam diskusiju na temu Izostanka stručne javnosti, baš iz razloga što se vode rasprave kao u skupštini nas koji ponešto znamo o sušenju i sušarama i onih drugih „amatera“ koji misle da nešto znaju,a samo prave prašinu da stvari ostanu zamagljene. Dobro je kada to ponekad priznaju!? Ima nade da će promeniti svoje mišljenje, jer su shvatili da ipak to što znaju nije dovoljno ali..

Sad malo o pravim stvarima. Zašto INOX?? U prehrambenoj industriji kao i u medicini se upotrebljava inox ili nerđajući čelik kao najpogodniji u eksplataciji. Najlakši je za održavanje. Ukoliko ga ogrebete ne dolazi do korozije. Naučno je dokazano da se na njima ne zadržavaju bakterije i virusi, te tako nepostoji opsanost od zagađenja u ovom slučaju hrane.Svi drugi materijali sem možda novog tipa keramike za prehrambenu industriju nisu pokazali zadovoljavajuća svojstva za prehrambenu industriju.

Napraviti sušaru nije nimalo lako za savremenu proizvodnju. To traži mnogo rada ispitivanja i eksperimenata da biste došli do kvaliteta koji ima prođu na tržištu i za koji možete trežiti adekvatnu cenu. Nemože to samo ja hoću da sušim voće ili povrće to mi je nekako najlakše.Radićete to ili nećete raditi.

Mnogo vrlo stručne literature ima od naših poznatih i priznatih profesora, ali sva ta literatura je vrlo stručna i pomalo za laika neprimenljiva.Moraju se imati neka predznanja da biste shvatili suštinu.

Svako ko želi ovim poslom ozbiljno da se bavi mora ponešto da nauči, ali i da shvati nema besplatnog znanja. Ovim poslom ili se bavite ili ne. Nema ja bih malo da se bavim pa ako ide radiću to ako neide neću.

Definitivno u ovom poslu ima HLEBA samo morate biti spremni da uložite dovoljno kako sebe tako i vreme i novac. Start ap za ovaj posao je 50.000 eura ako mislite da od njega živite.

Poštovani kolege,

Treba mi informacija je li ima neko od vas da se bavi proizvodnjom cajeva za prodaju u rifuzi, spremnih za pakovanje u filter vrecice (monokomponentni: menta, kamilica, … i visekomponentne mjesavine:vocne mjesavine-sumsko voce, brusnica, jagoda,….. ). Planiram zapoceti mini proizvodnju cajeva pa me zanima da li se neko time vec bavi, po kojim otupnim cijenama se moze kupiti, da mogu napraviti kalkulaciju gotovog proizvoda i provjeriti kakva je ekonomska efikasnost na toj proizvodnji. enissubasic@gmail.com

Hvala.

Poštovani kolege,

Treba mi informacija je li ima neko od vas da se bavi proizvodnjom cajeva za prodaju u rifuzi, spremnih za pakovanje u filter vrecice (monokomponentni: menta, kamilica, … i visekomponentne mjesavine:vocne mjesavine-sumsko voce, brusnica, jagoda,….. ). Planiram zapoceti mini proizvodnju cajeva pa me zanima da li se neko time vec bavi, po kojim otupnim cijenama se moze kupiti, da mogu napraviti kalkulaciju gotovog proizvoda i provjeriti kakva je ekonomska efikasnost na toj proizvodnji. enissubasic@gmail.com

Hvala.

Pozdrav svim učesnicima u temi i da se i ja priključim nekim predlogom ili bolje rečeno idejom.
Pošto se bavim rashladnom tehnikom u dodiru sam problematikom čuvanja hrane, pa i sušenjem raznoraznih poljoprivrednih proizvoda. U procesu sušenja drveta se koriste rashladni agregati u kombinaciji sa podgrevanjem vazdušnog toka. Roba se zagreva do određene temperature da bi se pospešilo isparavanje vode a nakon toga se ta isparena vlaga kondenzuje na isparivaču rashl. agregata. Mislim da bi se taj način mogao primeniti i na ovu vrstu robe.
Drugi način je kombinacija zagrevanja robe uz vakuumiranje. Voda u apsolutnom vakuumu isparava čak i ako je zaleđena, tj. prelazi direktno u parno stanje i na -11 stepeni Celsijusa. U mom okruženju postoji osoba koja tu tehniku primenjuje za ekstrakciju biljnih ulja, koja prodaje industriji alkohola. (Rakije, itd.) Međutim, tehniku krije kao zmija noge.
Napraviti hernetički zaptivenu kutiju veličine jednog kubnog metra nije nikakav problem. Zaptivanje vrata bi moglo da se izvede magnetnim frižiderskim gumama. To govorim iz iskustva jer sam pravio vakuum komoru za pakovanje smrznute ribe. Zagrejana roba na recimo 40-50 stepeni bi i pri minimalnom vakuumu od 100-150 milibara ispod atm.pritiska, sasvim sigurno dehidrirala vrlo brzo. Takav podpritisak može da izdrži i obična kutija od starog zamrzivača. Možda ideja izgleda ludo, ali ne zahteva velika ulaganja imislim da bi to moglo da funcioniše. Ima li neko takvih iskustava ili neko mišljenje o tome?
Pozdrav.

Usput, tu je i adresa gde se može nabaviti digitalni termometar/hidrometar:
T-PAM d.o.o. I.L.Ribara 57, Ruski Krstur 25233, Serbia
Telico 025 703 231 Faxico 025 704 205 Mailico malacko@ptt.rs

Poštovani Radojko,

Ideje koje ste pomenuli su već obrađene unutar teme, ako bolje pogledate naćićete i firme koje prodaju navedene vrste sušara.

Hteo sam samo da Vam skrenem pažnju da se dobro raspitate pri kupovini digitalnih merača, jer sada toga imate u izobilju, i podosta su jeftini, a neki prodavci i dalje drže jake cene. Poređenja radi, kada sam pre 4 ili 5 godina pravio sušaru, hteo sam da sa njom upravljam preko računara, da sâm pravim programe sušenja, ali je to tada bilo skupo, preko 1000e, pa sam tada kupio kopmlet merače sa regulatorom za 100e, one koji se koriste u sušarama za testo. Danas oprema za upravljanje sušarom preko računara, interneta i android telefona, ne košta više od 200e (to znam jer je upravo realizujem) tako da komplet merače sa regulatorom bi trebalo da nađete bar ispod 50e.

Srećno sa realizacijom ideje, samo imajte na umu da nije to baš tako jednostavno kao što izgleda.

Dobro je sto se interesuje sve vise ljudi za pokretanje proizvodnje pozdravljam to. Samo napred!!!

Dali neko zna cijenu tunelskih sušara od 1000 kg firme iverak Valjevo.

Postovani prvi put pisem i javljam se na ovom ili bilo kom forumu zeleo bi da malo pricamo i o samom plasmanu nasih proizvoda kakva su vasa iskustva

Koliko ja znam Iverak radi samo komorne sušare…Kada sam ja pričao sa njima (pre otprilike 6 meseci) cena sušare kapaciteta 600 kg sveže šljive bila je oko 6000 evra…doduše postojao je neki problem sa blokadom računa…

moze li nekoj da mi dati recepyura za susenje grodzde

Prodajem susaru za voce i povrce. Telefon za detaljnije informacije 064 115 0187

Pozdrav!Ja sam novi na ovom forumu, ali moram da kazem da me je tema veoma zainteresovala. Posebno mi je zanimljivo susenje u vakuum susarama. Pazljivo citajuci komentare o susenju maline zapazio sam da se podaci razlikuju. ConceptPro 18/07/2012 pise da se od 100kg sveze dobija 18kg suve (5,5 kg sveze za 1 kg suve). Ali, Solaris 02/12/2012 tvrdi da je potrebno 7-8 kg sveze za 1 kg suve. Razlika je oko 40%. Sta je od ovoga tacno? Za nekoga ko planira da pocne da se bavi susenjem ovo je veoma vazno. Molio bih one koji su se bavili susenjem maline da napisu svoja iskustva.

Sto se tice susenja maline ili bilo cega drugog bitnu ulogu ima i kvalitet sirovina za susenje, priprema… Mislim da nema puno ljudi kod nas koi se bave uspesno susenjem maline mozda je najbolje da se oko toga posavetujes sa nekim tehnologom koi zna koliko je potrebno isusiti malinu da bi mogao da je meljes za brasno

Poštovane kolege, ko želi da se bavi sušenjem maline neka mi se obrati na mejl groslager@gmail.com

Razlog je vrlo jednostavan svako želi da sazna nešto što je posebnost za njega, drugi monogo jači razlog je u tehnologiji i pristupu sušenju maline sa različitih područja, te vrste i kvaliteta maline.

Neznam da li kolega koji suši u vakum sušari tehnološki obavlja sušenje na način koji je nama poznat. u svakom slučaju želim mu sreću u radu.

Svim forumovcima srećnu, uspešnu pre svega zdravu novu 2014 god.

Da li moze negde da se nadje litartura koja opisuje tehnologiju susenja voca i povrca?

Veki

Da li moze negde da se nadje literatura koja opisuje tehnologiju susenja voca i povrca?

Veki

Postovani,
da li neko ima iskustva kakva je situaciju kada se susi sljiva zimi, koja se preuzima iz hladnjace i koja je u zamrznutom stanju?

Poštovani,
ja sušim zamrznutu šljivu, doduše u vakuum sušari, i zadovoljan sam.

Sikra, a recite mi molim Vas kolika Vam je vlaznost ploda i ako je nosite firmama koje se bave otkupom, da li Vam prave problem oko kvaliteta ili Vam smanjuju cenu?

Jel odmrzavate sljivu prvo pa je onda stavljate u lese ili je odmah redjate?

Unapred hvala na odvojenom vremenu i odgovoru!

Poštovani Članovi,

bio bih vam veoma zahvalan u koliko imate saznanja gde u Srbiji može USLUŽNO da se uradi LIOFILIZACIJA ne velike količine (4L) tekućine gustine koja se dogovori sa davaocem usluge.

s poštovanjem

Dušan Bošković

Ljuba
Prodajem 2 susare,, LA PARMEDJANO,, Italijanske na struju od po 1,8 kwh. Za 10 casova osusi
oko 100kg.Komplet je automatika posebno za nocnu struju.Jedna susara je samo 2000 EVRA
tel 0637055724

Prodajem 2 susare ,,LA PARMEDJANO,,
za susenje voca (NE SLJIVE) i lekovitog bilja.Susare su automatske
na tockicima dimenz. sir-1,40, vis-2,20 dub-0,90 sa po 30 kaseta.
Jedna susara trosi 1,8kwh i dok vi spavate nocu automatski za 10 cas
osusi do 50kg
Cena je 2000E po jedn.susari
Ljuba 0637055724       ljuba.jelenkovic@gmail.com

HITNO!!!!!

Molim za pomoc. Imam tunelsku susaru za voce, povrce i lek. bilje, dimenzije 9mX2.5mX1,8m Angazovao sam majstora da mi je montira. Plasim se da ce mi reci nerealnu cenu. MOlim ako neko orijentaciono zna koliko se placa majstoru za montiranje susare??? Koliko to zaista kosta.

 

To su dva majstora, jedan je elektricar a drugi je za susaru.Rekli su mi da montiranje traje od 4-6 dana i da cec oni zavrsiti sve. HVALA UNAPRED! Pozdrav iz Leskovca.

VK majstori su ti 50e na dan. 20e gore ili dole može da šeta cena, zavisno od specifičnosti posla. Obično je samo jedan sa tom cenom, a pomoćnicic idu sa  20-40e.  Ako je u pitanju firma onda kako se dogovorite. Navedene cene su za BG.

Ja sam novi clan prvo da vas sve pozdravim  pa da postavim pitanje .Pocinjem sa susenjem jabuka pa me interesuje dali neko zna nesto o plasmanu i dali neko zna kako se proizvodi pektin od otpadaka posle njezine obrade .Inace ja sam iz Kumanova Makedonije  .

Zdravo svima, ja sam nov na forumu. Hocu da pravim susaru za voce, povrce i lekovito bilje kapaciteta 1000 kg. Da li bi mi neko pomogo oko tipa susare, skice… Hvala unapred!!!

Skica za „Uradi sam“ sušaru

https://dl.dropboxusercontent.com/u/57491821/SKICA%20KONVENCIONALNE%20KOMORNE%20SU%C5%A0ARE.pdf

Hitno potreban,

radnik za montiranje tunelske susare za voce i povrce u Leskovcu.

Kontakt tel. 060/606-23-23 Vlada

Poštovani,

ostalo mi je oko 70kg sušene Sibirske Aronije na oko 15% vlage.  Upakovana je u natron vreće težene oko 20kg.  Ukolik je neko zainteresovan da je otkupi neka mi se javi.

Moj telefon je 063 23 90 60

pošto sam kupio polovnu sušaru za voće kapaciteta 450 kg sirove šljive,sušara je na EL: energiju sa automatikom za regulaciju,molio bih ako neko može da mi pojasni temperaturu sušenja po vremenskim intervalima kao i ispuštanje zraka i unošenje svježeg zraka ,kao i ostale pojedinosti

unaprijed hvala

Poštovani Halile,

Imate na internetu mnogo predloga za sušenje:

http://www.poljoberza.net/br29_2.aspx

http://polj.uns.ac.rs/Files/tehnologijapp/8-SusenjeVocePovrce.pdf

Temperaturu je lako podesiti na regulatoru, ali videćete da jednoznačna temperatura ne postoji nego veoma zavisi od kvaliteta i osobina šljive. Što se tiče vlažnosti, jedino imajte na umu da prvo treba da zagrejete vazduh, pa tek onda uključite regulaciju vlažnosti.

Postovani clanovi

Pravio bih mini komornu  susaru za voce zapremine oko jedan i  po metara kubnih.Opremu za

automatiku imam (Mini PLC,transmitere temperature i  vlage,ventilatore i grejace) .Ali konstrukcija

same komore je problem, kako usmeriti vazduh da cirkulise podjednako kroz komoru,gde staviti grejac,gde otvore za izmenu vazduha …itd.Da li neko ima iskustva sa kondenzacionim komorama

poto se bavim  frigotehnikom pa o njima razmisljam.

Pozdrav

 

<address> </address> 

 

Dobar dan tražim literaturu o uzgoja. Pečurke smrcak molim za pomoć

Iz svog dugogodisnjeg iskustva u radu sa susarama usudjujem se dati sledece savete. Susenje voca moze biti jako unosan posao gde se ulozena sredstva vracaju jako brzo. Ono sto je najbitnije jeste odabrati za koga susiti.  Racunati na domaceg krajnjeg potrosaca je veoma nesigurno. Nasi ljudi nemaju jos naviku da svakodnevno koriste suseno voce makar i u najmanjim kolicinama. Racunati na izvoz to je dobro, ali za to trebaju ozbiljne kolicine i precizno postovati termine isporuke. Ovome mnogi nasi postojeci a i potencijalni potrosaci nisu dorasli. Ono sto je dobro jeste stupiti u kontakt sa konditorskim firmama i vecim poslasticarama. I jednih i drugih u Srbiji ima prilican broj. Raditi za njih i biti njihov dobavljac susenog voca moze biti pravi posao.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsujltant, 062-8286083, 064-1941083

zdravo svima

prikupljam materijal za susaru za voce tj. sljive pa gledam da prodjem malo jeftinije ako je moguce…

da li mogu lese od drveta  zadovoljiti inostrane kupce i HACCP, i ako bi mogle od kog drveta bi najbolje bilo napraviti ih?

Ne treba po svaku cenu ici da se prodje jevtinije. To obicno na kraju ispadne znatno skuplje. Naravno da se netreba ni rasipati bez potrebe. Najbolje je ispostovati standarde i tehnologiju i tu cenu uzeti kao realnu.

Lese od drveta negde mogu da prodju, a negde ne. Ne uklapaju se u standarde jer upijaju vodu i tesko se peru. Takodje se i drvene palete povlace iz upotrebe. Najbolje je ici na plasticne lese koje su po standardu. One se dobavljaju iz Madjarske, a mozda ich sada ima i kod nas.

Milivoje Jovic

To si u pravu. Zato i pitam kako ne bi ulagao u nesto a da mi posle napravi problem i veci trosak.

Hvala na savetu.

Pozdrav svima, zanima me ukoliko se registruje SZTR da li onda treba prilikom sušenja u radnom odnosu imati zaposlenog tehnologa? Kako se u tom slučaju distribuira proizvod u druge prodavnice?

Postovani,

necu Vas gnjaviti ali vise o solarnim sušarama možete pogledati na sledećem sajtu http://www.arthur-solar.com  ili se informisati preko tel: 065/ 98 58 213. U ponudi imamo 4 vrste solarnih sušara različitog kapaciteta.

Arthur Solar

Napravio sam mini solarnu sušaru za voće.Koristio sam limenke piva.Veličina 145×45.Sušara je od starog hladnjaka.Postiže se maksimalno 51 stepen.Odlično suši jabuke,ljekovito bilje.Šljive nisam uspio osušiti,jer temperatura padne na 37 stepeni.Nakon 3 dana pokvarile su se.Zašto?

 

 

Gledao sam sušaru koju su napravili studenti.Koristili su limenke piva.Na samu sušaru postavili su sunčani kolektor.Zbog čega. Nedo

 

Gledao sam sušaru koju su napravili studenti.Koristili su limenke piva.Na samu sušaru postavili su sunčani kolektor.Zbog čega. Nedo

Poštovani,

Nov sam na forumu i u poslu sušenja. Interesuje me da li mi neko od iskusnijih učesnika foruma može reći kako znamo kada da prestanemo sa sušenjem tj. kada je voće ili povrće koje sušimo dovoljno osušeno i spremno za pakovanje odnosno prodaju? Da li postoji neki merni instrument koji pokazuje procenat vlažnosti proizvoda i gde bi on mogao da se nabavi? Po internetu sam često viđao da se sa sušenjem prestaje kada je voće „dovoljno osušeno“ što ukazuje na odokativnu ili iskustvenu metodu. Čini mi se da na taj način ne može da se dobije stalan i ujednačen kvalitet proizvoda. Kako se taj problem rešava?

Takođe, ako bi neko bio voljan da podeli recept za sušenje voća, povrća ili pečuraka bio bih veoma zahvalan!

Inače posedujem konvektivnu šaržnu modulnu mini sušaru na električni pogon kapaciteta 200kg.

Srdjane samo kratko da te obavestim. Znam kako je na pocetku i ja sam mnogo lutao i sva pomomoc mi je dobrodosla. Neznam da li postoji neki instrument bas za mereneje osusenosti voca  i povrca ali znam da se koristi merac za osusenost drveta, Na netu ih ima da se nadju i oko 50-70evra su cene. Inace dok uradis dve tri ture bice ti jasno sve. Recepte svi kriju i niko nece reci Isprobavaj sisteme i juri po netu ovde ilil onde po  par recenica, Nigde neces naci sta kako  i koliko se stavlja . Podaci se kredu od jednog do drugog  i atako

Nadam se da sam pomogao

sveta

@srđane, odakle ti ideja da će ti neko napisati „recept“ za sušenje? Čega; voća, povrća, lekovitog bilja, duvana ili korišćenih „obojaka“? „Progooglaj“ o temi koja te interesuje, pa na osnovu dobijenih informacija, sažmi nit i na osnovu tih saznanja pitaj.

Kad je proizvod „dovoljno“ osušen zavisi od toga šta sušiš? Uređaj koji je i hidrostat i termostat sa više sondi (sonda u prostoru, sonda u predmetu sušenja, sa više mernih tačaka)  je dostupan, ukucaj u pretraživaču traženo i lepeza je raznolika.

@svetislav hvala na informaciji. Jeste li sigurni da je merač za osušenost drveta pogodan za voće i povrće? Kontaktirao sam barem desetak prodavaca mernih instrumenata i svi tvrde da drvo ima različitu strukturu od voća i povrća.

@rade, hvala na informacijama. Planiramo da sušimo kajsiju, višnju, jabuku, paradajz, tikvice, bundeve, pečurke – šta ima u našem kraju i šta je profitabilno. Našao sam i na netu mnogo informacija, ali sam mislio da na ovakvom forumu postoje ljudi koji bi podelili takve informacije – valjda zato forum i postoji. Uostalom, kapaciteti naše sušare su relativno mali, a tržište i potencijal za ovakve proizvode je veliko, tako da ne smatram sebe nekom velikom konkurencijom…

Sušenje drveta pomoću elektrostatičkih mernih uređaja se svodi na provodnost „daske“ u koju su zakucana dva „čavla “ i na osnovu njene provodljivosti se meri njen otpor (daske), tj koliko je „suva“. Sonde se postavljaju u više nivoa i po visini i po dubini. Savremeni procesori „prikupljaju“ podatke iz više izvora  i na osnovu toga upravljaju sušenjem. Pošto je“ daska-drvo“ inertna materija, nije moguće primeniti jednak način sušenja bilo čega drugog. Stepen vlažnosti, temperatura unešene mase u sušaru, i rezultat koji je dobijen, zahtevaju „probe“. Drvo se suši više dana (nedelja) u dobro organizovanoj sušari;  sušenje jestivog bilja je mnogo kraće.

@rade, Hvala – otprilike su mi to objašnjenje dali i prodavci mernih instrumenata. Međutim, niko od njih nije znao da mi tačno kaže kako se zove aparat koji meri vlažnost osušenog voća i povrća. Na internet pretragama obično iskaču pojmovi „vlagometar“, „reflektometar“, „penetrometar“, ali to nije to… U svakoj slučaju, veliko hvala na objašnjenjima i trudu.

Srdjane, kada se meri vlaznost meri se po istom primcipu.Meri vlagu u materiji, Da li je drvo ili kajsija ili sljiva sve je isto, Samo su drugecije vrednosti. treba samo malo logike.Sav suseni materjal treba da bude isti istog kvaliteta.To je glavne poenrta.A da li ce se vrednost pokazivatai u jednoj ili drugoj skali , meni nije bitno.pozjamite od nekog ko ima uredjaj za merenje valge u drvetu pa kupite neki suseni proizvod pa proverite. mora da imate malo snalazljivosti i maste. ili kupite 5 uredjaja  za istu stvar

Pa niste od juce.

„hidrometar merac vlage i termometar“; prosto ukucajte ovu rečenicu u pretraživač i dobićete više adresa…

Pozdrav

ako nekom treba susara kapaciteta 50 kg svezeg voca potrosnja struje 800w/h  neka mi se javi na  mail gogilimi@yahoo.com ili na 064 840 5105,

Poštovani Srđane,

Postoje uređaji za merenje vlage, ali za tvoj kapacitet to i nije neophodno. Postoji par radova naših stručnjaka baš o temi električne provodljivosti osušenih proizvoda, možeš ih pronaći na netu. U principu Svetislav ima pravo, samo ako umeš dobro da izbaždariš uređaj, odnosno da ti izmerena otpornost nešto znači.

Kada kreneš, to ćeš raditi odokativno. Savet za šljivu ti je da je ne vadiš dok ne bude toliko suva da kada je zagrizeš ne poželiš da uzmeš sledeću. Da bude blago neprijatna za jelo, da se otežano skida meso sa koštice. Govorim o strukturi, ne o ukusu. Neka te ne prevare iskustva ljudi koji šljivu suše u pušnicama. Dim na određeni način konzervira šljivu i onda možeš da je ostaviš da ima veću vlagu.

Ili možeš da učiš metodom neuspelih pokušaja. Prvo sušenje ostavi šljivu da se suši 30 sati i od penaestog sata sušenja vadi po kilogram šljive, odvojeno skladišti na način kako planiraš da skladištiš. Šljiva koja nije dobro suva ubrzo će se pokvariti, a ti ćeš steći osećaj kako treba da izgleda dobro osušena šljiva, a šta je presušena šliva. Par kilovata potrošene električne energije biće ti desetostruko jeftinije nego da ti se pokvari 200kg suve šljive. Veruj mi. Nikada nemoj da sušenje meriš satima, nego izgledom samog proizvoda, jer broj sati varira od sirovine. Nekad je to i po sat vremena razlike za šljivu iz istog voćnjaka (prva tura u odnosu na drugu)

Ako baš želiš da meriš, možeš približno da se igraš na sledeći način: Uzmi neku manju lesu, pre sušenja izmeru masu šljiva na lesi, a posle sušenja opet izmeri masu tih istih šljiva. Razlika u težini je voda koja je isparila. Nađi na netu kolika je prosečna vlažnost te vrste šljive koju sušiš, za ovu godinu uzmi gornju granicu, i na osnovu masa i proporcije, imaćeš prosečan rezultat. Nije najpreciznije, ali veruj mi nije ni merač vlage oličenje preciznosti.

Opet, na kraju ćeš morati da procenjuješ odokativno, jer postoji toliko stvari koje ti mogu obezvrediti bilo koje merenje: različita krupnoća plodova, nejednako sušenje u sušari, nejednaka zrelost šljiva… Sa 200kg nećeš imati taj luksuz da klasiraš šljive i sve ostalo…

Srećno.

Poštovani Nedo,

Nadam se da sam razumeo pitanje sa prvog vašeg posta. Šljiva se pokvarila jer je niste osužili za to vreme, odnosno niste na vreme smanjili vlagu. Potrebno je da brže osušite šljivu.

Što se tiče temperature u sušari, ona je opala kada ubacite šljivu jer se šljiva suši i time oslobađa vodenu paru. Da bi nastala, vodena para iz okoline uzima toplotu i to je verujem rashladilo vašu sušaru. To se inače zove latentna toplota isparavanja, i da bi ispario 1 kilogram vode potrebno Vam je 2260kJ toplotnne energije, što bi bilo 0.63kWh. Koilčinu šljiva u sušari pomnožite sa 0.7 i dobićete koliko vode mora da ispari kod Vas prilikom sušenja. Morate biti sigurni da Vaš izvor toplote doprema toliku energiju, plus gubitke energije.

Druga stvar je da Vam je šljiva bila zelena ili je možda niste pripremili za sušenje (imate na internetu detaljno opisane postupke za kućne uslove http://uspesnazena.com/korisni-saveti-zene/kako-osusiti-sljive-u-rerni-u-tri-koraka-spremamo-suve-sljive-za-zimu/)

Pokušajte sa manjom količinom šljiva. Sa inženjerske strane preporučio bih Vam da stavite staklo na taj panel, ako ga već niste stavili. To će Vam stvoriti efekat staklene bašte i dodatno povećati učinak. Postoje i solarne tube, koje su izuzetno zanimljive za Vaš poduhvat. Možete da uradite nešto slično tako što ćete oko cevi koje formiraju limenke staviti prozirne staklene flaše, kojima je odsečeno dno i vrh. To se danas sve radi u kućnim uslovima. Ok je ta ideja sa limenkama. Slušao sam te momke koje ste pomenuli, držali su rad na ovogodišnjem savetovanju ENERGETIKA 2014.

Srećno.

Zahvaljujem Vam Aleksandre na informacijama i trudu.

Poštovani forumovci,

možda će nekome ovo izgledati kao jeres što ću napisati, ali kada malo bolje razmislite videćete da sam u pravu.

Ukoliko želite da se ozbiljno bavite sušenjem voća ozbiljno onda nabavite adekvatnu opremu. Nemože se pomoću štapa i kanapa praviti dobar proizvod.

Drugo, nemojte tražiti da vam neko otvara oči i daje tehnološke postupke za sušenje voća. Tehnološki fakultet je veoma težak i traje u idealnoj varijanti 4 god. Mislite li da će neko da troši svoje vreme da bi vama delio besplatne savete. Sigurno da neće i netreba. Morate naučiti da znanje košta i mora da se plati. Platite kolega tehnologu i dobićete sve informacije ili se nemojte baviti ovim poslom. Treće svima koji se bave ozbiljno ovim poslom kvarite tržište svojim lošim proizvodima, jer sam siguran da će vam posle prvih količina porasti apetiti da prodajete osušenu šljivu. Treba da znate da da se od suve šljive pravi 60 proizvoda za pekarsku industriju i drugo u prehrambenoj industriji pa do duvanske industrije gde ide za aromatiziranje duvana prema tome netrošite uzalud energiju i matrijal nego se lepo pripremite i bavite se time kako treba. Imaju povoljni krediti,a i subvencije od države.

Shvatite ovo kao dobronamernu primedbu a ne kritiku.

U 21 veku gde kompjuteri savršeno lako vode proces sušenja i dobija sr inzvaredan kvalitet vama se savetuje da grizete šljivu pa ako vam se dopadne dobra je ili odokativno. Izvinite ali o

Svako dobro.

Poštovani forumovci,

možda će nekome ovo izgledati kao jeres što ću napisati, ali kada malo bolje razmislite videćete da sam u pravu.

Ukoliko želite da se ozbiljno bavite sušenjem voća ozbiljno onda nabavite adekvatnu opremu. Nemože se pomoću štapa i kanapa praviti dobar proizvod.

Drugo, nemojte tražiti da vam neko otvara oči i daje tehnološke postupke za sušenje voća. Tehnološki fakultet je veoma težak i traje u idealnoj varijanti 4 god. Mislite li da će neko da troši svoje vreme da bi vama delio besplatne savete. Sigurno da neće i netreba. Morate naučiti da znanje košta i mora da se plati. Platite kolega tehnologu i dobićete sve informacije ili se nemojte baviti ovim poslom. Treće svima koji se bave ozbiljno ovim poslom kvarite tržište svojim lošim proizvodima, jer sam siguran da će vam posle prvih količina porasti apetiti da prodajete osušenu šljivu. Treba da znate da da se od suve šljive pravi 60 proizvoda za pekarsku industriju i drugo u prehrambenoj industriji pa do duvanske industrije gde ide za aromatiziranje duvana prema tome netrošite uzalud energiju i matrijal nego se lepo pripremite i bavite se time kako treba. Imaju povoljni krediti,a i subvencije od države.

Shvatite ovo kao dobronamernu primedbu a ne kritiku.

U 21 veku gde kompjuteri savršeno lako vode proces sušenja i dobija sr inzvaredan kvalitet vama se savetuje da grizete šljivu pa ako vam se dopadne dobra je ili odokativno. Izvinite ali o

Svako dobro.

Poštovani Milutine,

U potpunosti se ne slažem sa onim što ste napisali. Po vašoj logici, ovim poslom bi trebalo da se bave samo tehnolozi ili da te savete debelo plate, verovatno po mogućstvu vama. Ja sam po struci ekonomista i naravno da mi ne pada na pamet da u svojim tridesetim godinama studiram tehnologiju. Ali to takođe ne znači da bi sam sebe diskvalifikovao iz ove delatnosti. Čitaš literaturu, pretražuješ po internetu, raspituješ se kod tehnologa i kod ljudi koji imaju iskustva i postepeno stičeš potrebno znanje. Naravno, na kraju se mora sve testirati da bi se došlo do željenog proizvoda, ali da nema dobronamernih ljudi, taj proces bi trajao mnogo duže i bio bi mnogo skuplji. Zbog toga valjda i postoji ovaj forum – da bi ljudi razmenjivali iskustva, dok vi očigledno ovaj forum doživljavate kao neku gerila marketing platformu za prodaju vašeg proizvoda. Drugo, ako išta znate o marketingu, čuli ste za izraz „brend“. Drugim rečima, niko ne može svojim lošim proizvodima da pokvari vaš proizvod – sve ostalo su izgovori.

Dakle, kao učesnik foruma, vašu primedbu nisam shvatio dobronamerno, kao ni čitavo vaše učešće na forumu gde, iako ste imali izuzetno mnogo javljanja niste napisali ništa korisno već ste ga isključivo koristili za prodaju svog proizvoda, koji je možda i dobar ali je i VIŠESTRUKO skuplji od svih na tržištu. Po ceni vašeg proizvoda se možda može i zaključiti logika vašeg prethodnog javljanja – predstaviti tehnologiju sušenja kao neku maltene vanzemaljsku i nedokučivu tehnologiju, pa je sledstveno tome treba i DOBRO naplatiti.

Srećom, još uvek postoje dobronamerni ljudi sa znanjem i željom da ga, bar malo podele i ja im se ovom prilikom još jednom zahvaljujem!

Pozdrav svima!

Poštovani g-dine Srđane,

ovo je slobodna zemlja i svako ima pravo da se bavi čime got želi pod uslovom da smatra da to može i da ima koristi.

Mogao bih i ja da se bavim ekonomijom, ali neću, jer to čine neki drugi ljudi koji su mnogo stručniji od mene.

Znate svako treba da se bavi zašta je obučen i naučen. U Srbiji /molim sve koji se prepoznaju da se neuvrede/ učitelji postavčjaju keramičke pločice, mašinovođe glume mehaničare i popravljaju kola, poljoprivrednici drže pilane i kasape drveće ko čačkalice. Šta hoću da kažem kada počnu ljudi od zanata da se bave svojim poslom imaćemo g-dine Srđane BREND.  Kao ekonomista sihurno znate da se brend nestvara preko štapa i kanapa već szručnim radom i timski.

Možete itekako da pokvarite drugima posao, ali neželim da vam to objašnjavam,jer vi to neželite da prihvatite.

Što se foruma tiče da li sam imao ili nisam imao uspeha stotine mejlova koje dobijam kao upite dovoljno govore.

Da prodajem super sušaru Rols Rojs za sve druge. To su priznali i stručnjaci iz EU kao i Amerikanci koji su izmislili sušare. Kao i sve drugo u Srbiji će vam sve oprostiti sem uspeha. Na kraju nemučite se mnogo uzmite mikrotalasnu pećnicu i sušite šljivu, a kada je osušite potpite je u vodu da vrati vlagu i bude mekana i fina za jelo. Niste dužni ništa za savet. Sušenašljiva košta 1,4~1,6 eura i nije predmet našeg interesovanja. Mi sušimo malinu koja ima cenu 35 eura na tržištu pa i nemožete da nas nikako ugrozite. Da kada uspete da osušite šljivu i kvalitetom je dovedete da žožete da je sameljete u brašno objavite.

Već sam jednom napisao da neću da se javljam više na forum, jer postao je oglasna tabla za prodaju sušara sumnjivog kvaliteta,a pojedinci logične savete doživljavaju kao lični napad.

Svako dobro i samo napred glavom bez obzira.

Gospodine @Milutin-e,

Pošto ste vrlo stručni za sušenje maline, morate nam objasniti kako uspevate da dobijete „35 eura na tržištu“?  Jel’ to po kili, po gajbi, po toni ili po komadu?

Sledeće, naučite da pišete suvislo gospodine, tako da svak’ more da vas razume…

Pošto ste već’ jednom rekli da nećete da se javljate, zašto se javljate više? Arogancije je dosta, ukoliko ne želite da pomognete, vaša lupetanja nikog’ ne interesuju; sušite vašu malinu i turite je u d.pe EU.

Gospodine @Milutin-e, Pošto ste vrlo stručni za sušenje maline, morate nam objasniti kako uspevate da dobijete „35 eura na tržištu“?  Jel’ to po kili, po gajbi, po toni ili po komadu? Sledeće, naučite da pišete suvislo gospodine, tako da svak’ more da vas razume… Pošto ste već’ jednom rekli da nećete da se javljate, zašto se javljate više? Arogancije je dosta, ukoliko ne želite da pomognete, vaša lupetanja nikog’ ne interesuju; sušite vašu malinu i turite je u d.pe EU.

Pa Srđane nemam nameru da merim pamet sa primitivcem kao što si ti. Za tvoj IQ moji komentari su viša matematika.

@Srdjan<span style=“color: #444444; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif; line-height: 20px;“> </span><span class=“bbp-user-id“ style=“box-sizing: border-box; font-style: italic; font-size: 12px; color: #999999; font-family: ‘Open Sans’, sans-serif;“>Član 12.081,</span>

u potpunosti se slažem sa onim što ste Vi napisali… Da je Isaak Newton nameravao da sakrije ono što je shvatio, možda ni Tesla ne bi došao do izražaja.  Samo „sitnilež“ sakriva ono što misli da je od „epohalnog“ značaja… Sušenje maline i šljive je nauka oko koje će da se „lome koplja“…

Pozdrav „genijalcima“…

Poštovane kolege,

Molim vas da se uvažavate. Pišete o sušenju, čemu je forum i posvećen. Svako ko nastavi da vređa ostale učesnike diskusije biće isključen sa foruma. Molim vas da se suzdržite od vređanja.

Poštovani glavni uredniče,

Molim Vas da više ne menjate imena učesnika foruma. Nepotrebno se gubi energija dok prelistavam ranije stranice foruma da bih video ko je ko.
Druga stvar, izuizetno Vam loše radi upload komentara, drastično lošije nego li ranije. Probao sam sa više računara i sa svih je isti problem. Kao što vidite, mnogi forumaši dva puta postavljaju isti komentar, jer se izuizetno mnogo čeka da bi se postavio komentar i onda ljudi u nestrpljenju dva puta pritisnu pošalji, što takođe može da se spreči, ako to napomenete Vašem programeru.

@milutin, ja vama nisam odgovarao i ne znam u čemu ste našli da je moj jedini odgovor vašem „dobronamernom savetu“ bio primitivan. A ne znam ni kako ste već uspeli da mi izmerite IQ… Možda i to radi vaša sušara… :)

Poštovani Aleksandre,

Imena učesnika foruma su izmenjena jer sam u novom dizajnu ostavio da identifikacija članova bude preko rednog broja (kojeg vidite pored imena člana foruma) i imena. To je urađeno pre nekoliko meseci i više se neće menjati.

 

Oko komentara se dosta se mučimo. Stvar je u tome što bolji serveri koštaju mnogo novca, a sajt je mnogo narastao, kao i broj članova. Nadam se da ću ovo uskoro rešiti, bolje da kažem to mora biti rešeno. Javiću vam se čim rešim da proverite.

Zahvaljujem na odgovoru.

Srećno

energiju na nepotrebne stvari netreba trošiti.pošto je sezona sušenja šljive svi oni koji posjeduju znanje i iskustvo o sušenju a žele ga podijeliti sa drugima neka pišu o tome,mene interesuje kako najjednostavnije odrediti sadržaj vlažnosti u šljivi,ima li poseban instrument za mjerenje vlage u voću i kako i gdje ga nabaviti

Ima Instrument za egzaktno odredjivanje vlage u susenoj sljivi i zove se jednostavno vlagomer. Uredjaj je veoma jednostavan za rad i svaka ozbiljnija susara dobro bi bilo da ga ima. Uz pomoc tog uredjaja nikada se ne moze pogresiti. Uredjaj je analiticka vaga i susnica u jednom. Kompjuterski sam proracunava u desetom delu procenta sadrzaj vlage. Drugi nacin odredjivanja vlage jeste pomocu merenja pocetne i krajnje tezine pa onda preracunavanje. Ovaj drugi nacin nije los, ali zahteva tacnost i pedantnost u radu. Inace krajnja vlaga u osusenoj sljivi je kljucni Faktor kvaliteta sto se tice trajnosti, iz komercijalnih razloga, a i sto se tice zakonskih odredbi kod nas ili u zemlji gde se izvozi. Dobar i iskusan tehnolog ce „na osnovu pipanja“ dovoljno priblizno odrediti vlagu, ali merenje je merenje.

 

Poštovani Milivoje,

Bilo bi mi, a verovatno i mnogima na forumu, veoma značajno da nam kažete gde taj vlagomer može da se nabavi. Ja sam sigurno zvao dvadesetak prodavaca razne merne opreme u Srbiji i niko nije ni čuo da takav priručni instrument postoji. Uglavnom se prodaju priručni merači vlage za žitarice i drvo dok se za sušeno voće i povrće prodaju samo laboratorijski merači vlage čija je cena od 2.000 € pa naviše… Ja za sada ovaj problem rešavam tako što uzorke svake šarže šaljem u laboratoriju na ispitivanje, ali ovo ne može biti trajno rešenje, a nije ni jeftino.

 

Vlagomere o kojima sam pricao prodaju laboratorijske kuce, sada da ne izdvajam posebno neku. Prirucni meraci za zitarice i slicno nisu dobri za ovu namenu. Slazem se da oni koji odgovaraju nisu jevtini, ali jednom se nabavljaju kao investicija i sluze uvek.

Milivoje Jovic

tehnolog-konsultant;  062-8286083; 064-1941083

<h1>poštovana gospodo,kupio sam polovnu sušaru kapaciteta oko 450 kg sirove šljive.sušara ima ormar sa instalacijom i ugrađenim programima za sušenje.pošto ja neznam podesiti instalirane programe , molim sve one koji se razumiju u ovakve stvari i imaju iskustva da mi se jave i da mi pomognu oko toga,normalno uz adekvatnu nadoknadu</h1>
pozz Halil

Poštovani Halile,

Ukoliko možete da upload-ujete kod programa i da mi kažete čiju i koju opremu imate mogu Vam ja pomoći i bez nadoknade.

Ukoliko imate neki korisnički interfejs, trebalo bi da imate i uputstvo za njega.

U svakom slučaju javite mi se na b_blinki@yahoo.com

Pozdrav

Pozdrav svima,

Nova sam na forumu, a i u procesu susenja, trenutno cekam da mi se isporuci solarna susara kapaciteta 120 kg, u kojoj prvenstveno zelim da susim paradajz, zanima me da li neko ima iskustva u susenju paradajza i sta treba da posedujem od papira da bi svoj proizvod mogla da plasiram, za sada sam registrovana kao poljoprivredno gazdinstvo. Svaka pomoc mi je dobrodosla. Hvala

Postovana Jelena,

u procesima susenja imam dosta iskustva. Mislim da ste napravili dobro odluku sto ste izabrali solarnu susaru. Kapacitet koji ste odabrali je sasvim adekvatan. Posebno me raduje sto ste odabrali paradajz za susenje. To do sada kod nas nije mi poznato da je iko radio u komercijalnom obimu. To sto ste registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo mislim da je sasvim dovoljno sto se papira tice. Da bi svoj proizvod legalno plasirali treba Vam odgovorno lice (tehnolog) i legalizovani proizvodni prostor. Svoj proizvod nemojte usmeravati u slobodnu prodaju, vec u restorane gde je to jako trazeno. Siguran sam da cete napraviti dobar posao.

Pozdrav.

Milivoje Jovic; 064-1941083; 062-8286083

Postovana Jelena, u procesima susenja imam dosta iskustva. Mislim da ste napravili dobro odluku sto ste izabrali solarnu susaru. Kapacitet koji ste odabrali je sasvim adekvatan. Posebno me raduje sto ste odabrali paradajz za susenje. To do sada kod nas nije mi poznato da je iko radio u komercijalnom obimu. To sto ste registrovani kao poljoprivredno gazdinstvo mislim da je sasvim dovoljno sto se papira tice. Da bi svoj proizvod legalno plasirali treba Vam odgovorno lice (tehnolog) i legalizovani proizvodni prostor. Svoj proizvod nemojte usmeravati u slobodnu prodaju, vec u restorane gde je to jako trazeno. Siguran sam da cete napraviti dobar posao. Pozdrav. Milivoje Jovic; 064-1941083; 062-8286083

Hvala Vam na brzom odgovoru. Ja sam i razmisljala o restoranima i o prodavnicama zdrave hrane. Paradajz koji bi susila sama proizvodim, jer se duzi niz godina bavimo proizvodnjom povrca, zavrsila sam Poljoprivredni fakultet u NS prosle godine i sada bih na neki nacin zelela da proizvodnju stavim na neki visi nivo tako sto bih jedan deo tog paradajza susila. Gde se vadi potvrda o kvalitetu tog osusenog proizvoda, predpostavljam da postoji tako nesto? Sutra mi stigne masina, osusim paradajz i sta onda, ne verujem da samo mogu tako otici i pokucati na vrata nekog restorana ili prodavnice i reci ja dosla da vam ponudim suseni paradajz. Predpostavljam da postoji neki proces kako se to radi? Mozda nekome ovo sto pitam zvuci smesno, ali meni koja sam zaista na pocetku, pocetku svaka informacija mnogo vredi. Do sada sam jedino sveze povrce prodavala raznim prodavnicama i od kuce, ali tu nema ama bas nikakve papirologije. I ako neko ima neku literaturu da mi preporuci da procitam, bila bih Vam zahvalna.

Jelena,

nema literature ni o mnogo opstijim stvarima a pogotovu ne o susenju paradajza. Sami znate sta ste na fakulteru ucili. Ono sto Vam mogu pomoci je stvar iskustva. Meni Vase razmisljanje je sasvim zrelo i ozbiljno. Ako budemo radili zajedno uradicemo nesto sto se radi u Italiji za restorane prve klase.  Ono sto mogu da predlozim je tehnologija razradjena na malom. Prvo sto treba uraditi jesu uzorci od po 0,5 kg i ponuditi ich restoranima. Sasvim sam siguran da ce biti odusevljeni i da ce to prihvatiti. Setimo se koja je razlika izmedju pasulja sa sirovim i suvim rebarcima. Ovde je samo jos veca. Nemojte da se plasite papira. To se relativno lako resava. Bitno je da se sve radi bas onako kako treba.

Budite hrabri, odlucite se i krenite u posao.

Puno pozdrava od Milivoja

Jelena,

o sušenju paradajza ima mnogo tekstova na internetu kao i klipova na You tube-u (ukucajte sundried tomatoes). Ja sam uradio dve šarže i veoma sam zadovoljan sa rezultatima (ukus, izgled, vlažnost). Ono što je meni bio problem je adekvatno pakovanje, pa i vi o tome povedite računa. Poljoprivredna gazdinstva u principu ne bi smela da se bave sekundarnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali se to kod nas ne poštuje toliko i ne verujem da ćete imati nekih problema. Čak i da osnujete firmu, ne bi ste morali da uvodite HACCP već samo da primenjujete DPP i DHP, ali ste bez toga poprilično ograničeni sa prodajom – ozbiljni marketi i restorani obično zahtevaju ispunjenje standarda i kontinuiteta proizvodnje.

Postovane kolege,

da li je neko od vas krenuo da prvo razmislja o plasmanu a onda o proizvodnji. Prvo Plan prodaje pa na osnovu njega Plan proizvodnje. Treba pronaci proizvod koji se trazi, koji mozete proizvesti za „male“ pare i u kolicini koja se moze prodati i to po adekvatnoj (konkurentnoj) cijeni. Morate imati potrebne resurse i vjestine za takav poduhvat. Ako ih nemate ne ulazite u nove projekte ili se jednostavno udruzite (Udruzenje proizvodjaca suvog paradajza) pa zajedno kupize vecu sudaru i/ili angazujte tehnologa. Trazite od proizvodjaca susara da vas nauce osnovama susenja. Sto da ne? Cjenkajte se da vam oni dovedu tehnologa za obuku. Neka oni zaposle tehnologa i uvedu ovo kao praksu jer ce kupcu olaksati pocetak a sebi povecati prodaju susara. Ako nece, ne kupujte od njih. Ipak su pare kod vas a kupac je uvijek u pravu ;).

Nenade,

sasvim ste u pravu, ali ja postavljam jedno pitanje; ako se svi budu pridrzavali ovoga to Vi kazete ko ce krenuti u posao…  i odogovoricu NIKO. Svakako ti nije cilj nikoga od nas. Posao nije sigurnost. Mi smo odavno usli u fazu kada je najvazniji atribut svakog posla Rizik i Vera. Sasvim cu Vas podrzati u tome da nasi proizvodjaci opreme (u ovom slucaju susara) imaju svoje tehnologe i da pored susare nude tehnologiju susenja koja ce se u praksi pokazati uspesnom. Ono sto moje iskustvo kaze jeste da smo daleko od toga.

 

Postovani Milivoje,

U svakom poslu postoje Rizici koje svaki preduzetnik mora uzeti u obzir prije pokretanja novog poduhvata. Niko nece krenuti u posao ako nema Vjere u novi posao. Tu se slazem sa vama. Ali, mi zelimo da od proizvodjaca voca i povrca postanemo preradjivaca voca i povrca, da pravimo dzemove, sokove, vocno sirce, susimo voce i povrce,… Ja zelim da, svakoga koji ne razumije sta to znaci, posavjetujem da prvo odradi Biznis plan a onda predje na kupovinu susara i trazenje tehnologa. Potrebne dozvole i saglasnosti, cijena sirovine, utrosak energije, radna snaga i njihove plate, cijena transporta, skladistni prostor, kapacitet proizvodnje, kupac, otkupna cijena, amortizacija, izvozni papiri, kvalitet proizvoda, … Mnogo bi bilo lakse da nase pojedinacne napore udruzimo i napravimo ovo kao zajednicki projekat. Ja imam kupce ali nemam potreban (ustaljen) kvalitet i dovoljne kolicine susenog voca koje moram po ugovoru da isporucim. Te kolicine su navedene u ugovoru i ja moram da ih isporucim po unaprijed utvrdjenoj cijeni i moram da dam garancine koje se aktiviraju ako ne ispunim neku od ugovornih clanova. Znaci, ne radim a imam kupca :(

Nenade,

sve je to tako, ali ja sam TEZAK REALISTA. U Srbiji ima preko 5000 susara i sve su u posedu inividualnih proizvodjaca, hocu reci seljaka. Koji od njih pravi i ima biznis plan… Nemaju blage veze sa time. Oni suse sljivu zato sto ne znaju sta ce sa njom, a kada je osuse traze tek tada kupca. Dobro bi bilo kada bi bilo onako kako Vi pricate. Za vreme nekog kralja pocetkom proslog veka mi smo godisnje izvozili na zapad preko 100000 tona susene sljive i time smo pokrivali sva budzetska davanja. Sada izvozimo jedva nesto preko 5000 tona.

Evo ima dovoljno razloga da me iskljuce sa foruma.

Poštovani Nenade,

kod mene je baš obrnuta situacija:) Moj kontakt telefon je 064 115 0187. Javite mi se pa možda možemo sarađivati.

Pozdrav.

Ukoliko ima zainteresiranih za kupovinu kvalitetnih sušara za voće i povrće, bilje, itd, potpuno automatizovane, 100% nehrđajući čelik, mozete nam se javiti. Neke od naših sušara: http://www.pik.ba/artikal/12081546/automatizirana-susara-za-voce-povrce-i-bilje/ , http://www.pik.ba/artikal/12634749/susara-za-susenje-gljiva-voca-povrca/ .

U mogućnosti smo izraditi sušaru prema specifičnim zahtjevima kupca… Pored sušara proizvodimo i pogone za preradu voća i povrća,…..

potreban mi je izvođač radova za remont sušare za sušenje pečuraka.

ponude slati na kopyfood@gmail.com

 

potreban mi je izvođač radova za remont sušare za sušenje pečuraka. ponude slati na kopyfood@gmail.com

Interesuje me uslužno sušenje povrća? koji je kapacitet dnevno kao i koja je cena po toni sirovog  povrća? Prednost sušarama iz Istočne Srbije, mogu i druge ako nema bližih. Jasminka

Pozdrav svima !

Ja sam napravio manju sušaru sa solarnim kolektorom koju možete videti .

http://youtu.be/35PX-I4bhJA

Sad me interesuje sušara do 60 kg ako je moguće kombinacija  solarno i  struja za sušenje lekovitog voća i bilja .

Unapred hvala !

Drage moje kolege,

ima li neko 500 tona suve sljive 1.klase?

Ima li neko suve šljive za prodaju? Molim da mi javite na alextc@eunet.rs.

Da li neko zna da mi kaze razliku izmedju hladnjace za voce i rashladne komore posto na netu oni to smatraju istim i da li su iste neophodne pored susare za voce? Hvala

Milena,

na netu se svasta pise. Postoji razlika izmedju hladjnjace za voce i rashladne komore. Za susaru za voce treba rashladna komora koja voce samo cuva do momenta susenja.

 

 

 

Milivoje, hvala vam puno, upravo to mi je i potrebno jer je u planu postavljanje tunelske susare za voce u objektu koji treba da se za to i modifikuje i neophodan je tehnoloski projekat, a kako nisam radila to do sada neophodan mi je svaki tip  informacije pa ukoliko imate mozda nekih podataka vezanih za tehnoloski projekat bila bih vam veoma zahvalna. Ostavicu vam mail pa ukoliko imate bilo sta pomoc bi dobrodosla. Hvala unapred!     milena.jovanovic86@yahoo.com

Milena,

Imam dosta toga sto bi Vam moglo koristiti, no to se ne razmenjuje putem e-maila, vec u direknom razgovoru. Polazimo od toga da vec imate tunelsku susaru. Od kapaciteta te susare i od planiranog godisnjeg rada zavisi kolika rashladna komora mora da bude. Kada Kazem rashladna komora mislim i na onu koja podhladjuje i na onu koja smarzava. Probao sam da susim duboko smrznuto voce i odusevio sam se kako je to dobro. To znaci da susara moze da radi cele godine.

Mogu da Vam pomognem dosta Toga. Veliki pozdrav.

Mkilivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083; 064-1941083

Milivoje,

hvala vam najlepse na ovim informacijama i vremenu koje biste mi posvetili, posto za sada nemam bas najjasnije podatke jer je sve to jos uvek u procesu a bice vrlo uskoro zapoceto, cim budem saznala najosnovnije podatke, prvenstveno kapacitet susare i planirane proizvodnje kontaktiracu vas, jer jos uvek informacije dobijam na kasicici i cekam da mi daju te podatke kako bih se uputila maksimalno. Jos jednom hvala puno.

Milivoje, da li biste mi mogli poslati e-mail adresu jer sam dobila osnovne podatke i potrebna mi je pomoc oko saveta za raspored prostorija a najvise oko rashladnih komora pa kako bih mogla da vam posaljem nacrt i ukoliko imate neki savet koji bih mogla da usvojim. Pozdrav

Milena moj savet Vam je da ako počinjete sa sušarom da to bude što veći kapacitet.

 

Milena,

ja Imam sasvim drugaciji savet. Pokazalo se da male susare daju najbolje rezultate. Narocito ako se u njima susi jagodasto voce (brusnica, jagoda, malina, kupina, aronia). To voce je najtrazenije i najbolje se prodaje. Ako se radi o sljivi, mozda je Vladica u pravu. Takodje kod povrca i lekovitog bilja male komorne susare imaju prednost. Mogu o ovome daleko vise pricati. Pozdrav

@Smiljana

Poštovana Jasminka,

Ukoliko ste i dalje zainteresovani za uslužno sušenje povrća, javite mi se na mail radanovicg@gmail.com.

Pozdrav kolege,

Već duže vremena pratim ovaj forum…sada prvi put nešto i pišem.

Moje ime je Nemanja, i iz Sombora sam. Pored svog inžereskog posla u firmi, bavim se i proizvodnjom paprike, te njenom obradom (sušenjem i mlevenjem). Do sada sad sam isprobao više načina sušenja: u mrežastim džakovima sa centralnim grejanjem na struju (umesto radijatora unutrašnje jedinice od klime koje duvaju vreo vazduh), …, pa do ove godine kada sam sušio na kalorifer, u izolovanoj sušari 3mx2mx7m(ŠxVxD) u plastičnim gajbicama. Načini relativno ok, ali ipak ima više loših strana nego dobrih: ogroman račun za struju od preko 40k dinara za dva sušenja od po desetak dana, nepouzdan sistem (izbijanje faza, kvar na kontaktorima kalorifera- jer je temp oko 50 stepeni). Što se tiče gajbica, bolji je sistem nego u džakovima jer je lakše prebiranje, dobra je cirkulacija vazduha oko ploda, paprika se brže tovari u gajbice nego u mrežaste džakove…

Sledeće godine planiram da napravim veliku sušaru, od 50 kvm, gde bih takođe sušio papriku u gajbicama. Napraviću peć na sojine bale, sa rezervoarom od 2000 litara: prvo se greje voda u rezervoaru, pa preko izmenjivača ide na grejanje u sušaru da bih dobio autonomiju, tj. konstantu temperaturu, a i zbog mog posla ne mogu da ložim ceo dan. Ideja je da ložim jedanputa dnevno po par bala, napunim rezervoar i preko „miš“ ventila se polako dozira topla voda u vodene kalorifere u sušari. Papriku sušim na temperaturi do 50 stepeni.

Ideja je da velika količina paprike, oko 10t, iz prvog branja ide odmah na sušenje. Ove godine se desilo da je paprika stojala dosta dugo napolju zbog sazrevanja i kupljenja bojene materije, ali s obzirom da je bila kišna godina, jako puno paprike mi je propalo, tj. morao sam da bacim (plesnjiva, naradžasta boja pokorice..). Na ovo se i odnosi moje pitanje (prvi deo posta oko sušenja je samo da nekome možda pomognem sa informacijama): čime da zaštitim papriku posle branja, a pre sušenja, da ne dođe do kvarenja? Razmišljao sam o recimo preparatu Ekstrasol, koji navodno služi između ostalog, da se proizvodi duže čuvaju?

Da li imate vi neke predloge, kako rešiti ovaj problem? Hvala

 

Postovani clanovi proizvodjaci susenog voca, povrca i lekovitog bilja. Ja sam Pera iz Sombora, bavim se desetak godina susenjem raznih proizvoda od lekovitog bilja do susenog povrca i voca pa i susenu alevu papriku, moji brend  je  Somboska paprika ,bez peteljke, nagradjena sa zlatnom medaljom na Poljoprivrenom sajamu  u Novi Sad 2012 i 2013 godine.  Moja susara je  sa automatskim podesavanjem temperature od +5 do 100 c, se moze podesavati.  Gorionik  je na loz ulje ili dizel gorivo, a moze da se prepravi i na plin, turbinu pokrece  elektro motor od 3 kw. Susenje  se obavlja tako sto se zagreva topli vazduh i ubacuje u prostoriju sa proizvodom za susenje. Kod mene velicina susare je 7m*2,2m*2.70m. i nacin susenje je u rinfuzi,tako da nemam gajbice za paprike kao Nenad, nego posleprebiranja i pranja odma ide u susaru i kapacitet je 3 t, za sedam dana je gotovo osuseno .Prednost je sto netreba nikakva radna snaga samo kontrola svakih 3 – 6 h.dali je sve u redu. dopune rezervoara sa naftom, provetravanje je takodje automatsko ,Moguce je na prvi pogled   da je malo  skuplji nacin susenja zbog goriva ali kad uzmete u obzir troskove radne snage onda vam dodje isto. Ako je neko zainteresiran za moju susaru moze da dodje da vidi ja razmisljam da prestanem susiti ove proizvode jer sam presao na drugu proizvodnju. Nisam Vam otkrio sve tajne susenja jer moja susara je vise namenska ako ste primetili susenje jabuka i lekovitog bilja neide na isti nacin , u tome je tajna ,jer ovo je moj patent. Mozete se obratiti na tel. 063/587-203. Pozdrav.

Postovani Pero,

sve je dobro samo mi se ne svidja sto je to na naftu. Ako je susenje inirektno, onda ne spominjite loz ulje i naftu. Dakle razjasnite kako se susi vase povrce, u prvom redu paprika. Susare sa indirektim nacinom susenja su najbolje. Jos bolje; kombinujte solarni i indirektni nacin susenja.

Poštovani, planiram da se počnem baviti sušenjem voća, povrca i ljekovitog bilja. U procesu sam nabavke manje sušare. kapaciteta 100kg koja je na čvrsto gorivo. Može li neko detaljnije napisati kako ide proces sušenja npr šljive.

Mija, postovanje!

Napisati proces susenja sljive ne moze se napamet. Trebaju se dobro poznavati dve stvari; sirovina i susara. Da li hocete da susite svezu sljivu ili duboko zamrznutu. Koje je krupnoce sljiva. Koga je stepena zrelosti, Kakve je konzistencije. Posebno je vazno Koje je suve materije plod. Susara je tek posebna prica. Predpostavljam da je to komorna posto je kapaciteta 100 kg. Koje se cvrsto gorivo koristi. Pretpostavljam da je u pitanju indirektno susenje. Koliko ima lesa u prostoru i koji je razmak izmedju njih po vertikali. Koliko ventilatora ima, koga su tipa i moze li im se brzina kontinuelno podesavati. Ima jos niz vaznih pitanja na Koje bih trebao dobiti odgovor, pa da bih bar priblizno propisao tehnoloski postupak susenja. Naravno, najbolje je kada se to radi na licu mesta i stalno se prate parametri susenja, kao sto su: temperatura ulaznog vazduha, temperatura izlaznog vazduha (predpostavljam da nije u pitanju kondenzaciona susara), koja je brzina strujanja vazduha. sa koliko % vlage izlazi vazduh, koji se % vazduha vraca u ponovno susenje. Sve je ovo vazno i nema pisanja napamet.

Pozdrav svim ljubiteljima zdrave hrane, kompanija Kompak doo se duzi niz godina bavi proizvodnjom procesne opreme, najvise u sferi preheane.

http://www.kompak.rs

Na navedenoj adresi mozete pogledati asortiman proizvodnje.

Na sva vasa pitanja odgovoricemo u najkracem roku.

Veliki pozdrav

Pozdrav svim ljubiteljima zdrave hrane, kompanija Kompak doo se duzi niz godina bavi proizvodnjom procesne opreme, najvise u sferi prehrane. http://www.kompak.rs Na navedenoj adresi mozete pogledati asortiman proizvodnje. Na sva vasa pitanja odgovoricemo u najkracem roku. Veliki pozdrav

Poštovani forumaši,

 

Nudim na prodaju opremu za proizvodnju kakao,karamel i voćnih preliva. Svi koji proizvode sušeno voće mou svoj program nadograditi tj.proširiti svoj proizvodni program sa voćnim prelivima.

Prelivi se prave od jagode,maline,višnje,kupine.. 7 sirovina  tjvoće mogu biti i od svežeg voća – zamrznutog/

Uz opremu uz povoljnu cenu nudim i recepturu.

Oprema se sastoji od kuvača /dupliktor koji ima mešač i pumpu kao i dozir sud, sve je os inox-a i zadovvoljava HCCP standard/

Svi zainteresovani mogu dobiti ponudu preko mejla groslager@gmail.com

Cena povoljna

Postovani, da li mi mozete reci nakon susenja sljiva da li se ona kondicionira u rasutom stanju ili u ambalazi, od kog materijala je najbolje izraditi podove i zidove te prostorije a da budu u skladu sa HACCP-om kao i koliki je vremenski period kondicioniranja nakon cega moze da ide na doradu? procitala sam da je do 10 dana taj period  Pozdrav svima!

Milena,

naravno da se moze odgovoriti na svako od ovih pitanja. Kao prvo sljivu je najbolje kondicionirati nti u rasutom stanju niti upakovanu u ambalazu. Ona se kondicionira najbolje u drvenim box-paletama i to od inertnog drveta Koje je ostojalo. Prostorija mora biti Suva, prozracna i sa blagom prirodnom promajom. Prostorija mora biti zasticena od moguceg ulaska ptica i glodara. Narocito je opasan ulazak insekata pa oni moraju biti spreceni specijalnim lampama ili vazdusnim zavesama, a najbolje jednim i drugim. Nekada se vrsi blaga fumigacija, ali ja nisam pristalica Toga. Sto se tice uslova HACCP-a nije ih tesko ispuniti. Bitno je da je prostorija suva sa podovima i zidovima koji se lako odrzavaju cistim. Cilj kondicioniranja je da se izjednaci vlaga u samom plodu, a i sa okolinom da dodje u ravnotezno stanje. Koliko dana? Onoliko dana dok ne dodje do toga stanja. Najbolje je ako se ima vlagomer onda utvrditi to stanje. Inace u praksi to obicno iznosi 7-10 dana. Tek nakon zavrsenog kondicioniranja pristupa se daljoj preradi ili se sljiva kao takva cuva do dalje preradel

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant 062-8286083; 064-1941083

Hvala vam puno na informacijama.  Pozdrav!

Zaboravila sam da pitam samo da li imate neku informaciju o firmama koje poseduju uredjaje za zavrsno konzervisanje suvih sljiva( sprej konzervisanje)?

https://www.kupujemprodajem.com/Susara-za-voce-povrce-pecurke-12032784-oglas.htm?filter_id=

 

Kontakt:

zelmar@sbb.rs

Milivoje, da li mi jos mozete reci prostorije u kojima ce se odvijati prijem, rehidracija,  iskosticavanje i pakovanje kako trebaju biti opremljene mislim na podove i zidove a u skladu sa HACCP-om? pozdrav

Milena,

samo susenje sljive sa pripremom moze biti pod solidnom uredjenom nastresnicom.

Medjitim, tzv. etiviranje, iskosticavanje i pakovanje moraju da budu u prostorijama koje po svemu odgovaraju uredbama HACCP-a.  Dakle ove prostorije treba dobro pripremiti da su potpuno suve, glatkih podova i zidova, zaobljenih prelaza lzid-pod, bez skupljanja vlage i sa maximalnim nivoom higijene. Ovaj nivo nije tesko postignuti, a mnogo znaci, pa ga zdusno preporucujem. Sljiva koja je etivirana, pa jos i iskosticena lako moze da zapati u vazduhu prisutne spore plesni, a time je cela proizvodnja izgubljena. Tehnolog najvise o ovome mora da vodi racuna. Druga strana je dobro proracunati etiviranje, tj. koliko vode sljiva moze da primi i da ta voda bude ravnomerno rasporedjena kroz ceo plod. Oaj Problem se najoblej resava dobrim proracunima i velikim iskustvomk. Ne zaboravite da je velika razlika da li proizvod die kod nas za Bozic ili die u izvoz.

Pozdrav. Milivoje Jovic, tehnolog- konsultant

Da li je recimo moguce, da te  prostorije za doradu suve sljive – etiviranje, iskosticavanje i pakovanje, umesto betona budu opremljene plocicama na podovima i recimo u visini do 1,6m. primer,  jer ce se raditi sa vodom (osim kod iskosticavanja) a i u pitanju je manja proizvodnja a samim tim i velicina tih prostorija nece biti veca od 25m2 Ili je ipak neophodno da budu sa glatkim podovima? Pozdrav

Rekli ste da je u pitanju manja proizvodnja. Koliko mala. Sta je ciljno trziste. Od Toga zavisi isplati li se certifikovati HACCP. Mozda je dovoljno samo dokumentovati dobru proizvodjacku praksu. U nacelu podovi trebaju da su glatki radi odrzavanja higijene i je ce imati vode koja treba da se brzo i potpuno stace sa poda. Sto se tice zidova treba da su glatki do visine 1,6 m, dakle mogu i plocice, a visina iznad nije dobro da je porozna jer moze doci do nakupljanja plesni Koje se tesko odstranjuju.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Hvala vam puno na savetima Milivoje, dosta ste mi pomogli. Pozdrav.

Uspeo sam da pronadjem oblast koja me interesuje.

Pokusacu da u okviru svog  iskustva i poznavanja tahnike baratanja kompjuterom stupim u kontakt sa ljudima koji barataju materijom susenja voca

Da li neko ima informacije o uslovima susenja smrznutih visanja bez kostica u klasicnim tunelskim susarama, mislim na pocetnu i krajnju temperaturu kao i ostale bitne parametre? Pozdrav.

Imam za prodaju turbinu kapaciteta 9000 kubika/h. cena 250 eur. dobra je za sušare, ako nekog interesuje moze se javiti na kopyfood@gmail.com

pozz svima  pošto sam trenutno u izradi  jedne inovativne sušare   koja može da suši širok  spektar voća  povrća  , voleo bih neka  pojašnjenja  o sušenom krompiru  (imam iskustva sa sušenjem šljive  i crnog luka )  dale se taj osušeni krompir  koristi  za  instant  pire ,  koje su temperaturi pri sušenju  i  uopšte cela tehnologija  pripreme i sušenja  krompira

,

Nova, ne korišcena podna sušara za sušenje voca, povrća i lekovitog bilja, kapaciteta 2000kg sirove robe dnevno. Snage glavnog ventilatora 7,5 kw pri 1440 obrtaja/min. Radi na čvrsto gorivo. Površina sušenja 24m2; visina 2,6m; širina 8,5m; U garanciji proizvodjača od 3 godine. moguć prevoz i montaža. Može zamena za putnički automobil. 062 15523-49

Poštovani ,

Nov sam na forumu imam sušaru I planiram da sušim voće da li se zna kome bih mogao da plasiram proizvod na primer nekoj firmi koja otkupljuje voće …

 

Dusane,

sve se zna, samo treba naci Firmu koja otkupljuje suseno vice. Dok se to ne desi najbolje da susite manje kolicine i plasirate preko prodavnica zdrave hrane i pijaca. Time cete steci iskustvo kako se trguje.

Interesuje nas polovna trakasta sušara za sušenje korenastih i lišćarskih proizvoda, ukoliko ima neko informaciju o takvoj sušari molim da mi se javi na 063-510668

 

Pozdrav,

Posedujem kondezacionu susaru , susio sam jabuku Ajdare ali nisam zadovoljan ikrava je , lomi se ali u principu dobio sam hrskav cips . Neki savet ili predlog za vrstu jabuke?

POZZ ja sam trenutno  u završnoj fazi izrade  trakaste  sušare jedinstvene u Srbiji    kapaciteta  oko 500kg šljive  sada trenutno radim probe sa crnim lukom i dosada su rezultati fantastični   za 5 sati izadje oko 20kg suvog luka   mislim da bi  od jabuka za sušenje trebalo  birati slatke sorte   ali  verujte mi  sušena kruška je nešto fenomenalno

 

Pozdrav svima.

Molim vas za malu pomoć oko izbora ventilatora- kapacitet sušare  je oko 900-1000kg sirove šljive…komora je panelna, dimenzije 3*1,4*2,4 (približno).

Koji ventilator (centrifugalni-radijalni) je adekvatan za nesmetan rad sušare – koje bi trebale da budu njegove karakteristike?

pozdrav Ivane

brzina strujanja vazduha za sljivu treba da bude oko 3.5 metara u sekundi.

znaci 3.5x3600xpovrsina poprecnog preseka daje metara kubnih na sat tako se deklarisu ventilatori

vazi za horizontalno i vertikalno strujanje vazduha

Ivane imam turbinu kapaciteta 11000- 12000 kubika na čas što je idealno za tvoju sušaru i prodao bih je jako povoljno. ja sam odlučio da investiram u sušaru 10 t na 24 h tako da mi turbina stoji i prodao bih je . moj tel 0695551623

Postovanje!

bavim se susenjem sljive imam dve susare od 1000kg Cackove.  u planu mi je veca proticna susara  zanima me da li neko ima da proda polovne lese od industrisje susare posto mi trebaju.0603747409

Hvala

Zdravo,

zanima me ima li neko iskustvasa susenjem gljiva, prvenstveno vrganja… i da li je zainteresovan da ista podeli sa nama…?

Hvala…

Novi sam clan na ovom forumu, iako sam procitao svaki post od prvog dana ovde. Drago mi je da vidim da se toliko puno ljudi trudi da pomognu jedni drugima savetima, idejama i iskustvom.  Postojao je dug period kada je g-din Solaris pokusao da „kidnapuje“ forum za svije licne potrebe na veoma bezobrazan nacin i lepo je videti da se sve nastavilo kako treba od momenta kad se on povukao(ne potpuno) sa foruma.

Licno sam zainteresovan za vakuumsku ili solarnu susaru za voce i povrce kapaciteta 300-500kg ali posle citanja komentara gore navedenog gospodina ja NISAM zainteresovan za Solaris susare iako imam finansijskih mogucnosti, iz razloga jer ne zelim da saradjujem sa ljudima koji nemaju obzira za druge i kojima ne verujem ni malo. Doticni gospodin je sebi i firmi napravio veliku antireklamu i verovatno izgubio dosta potencijalnih kupaca u poslednje 2 godine. Molio bih proizvodjace susara u regionu da mi se jave. Hvala i zelim vam svima sve najbolje

 

 

Poštovani g-dine Predraže,

Prvo nezovem se g-din SOLARIS (to je naziv proizvoda). Moje ime je Milutin.

Vrlo sam vam zahvalan što brinete o mojoj firmi i mom biznisu. Sada mi je mnogo lakše.

Volim kada ljudi brinu o meni da  ne pogrešim. Moram da vas razočaram. Jako dobro ide moj biznis. Upravo radimo 13 sušara za izvoz vrednosti 700.000 evra, pa nemorate nadalje da se sekirate.

Znate Predraže ljudi nevole da čuju surovu istinu. Znate kako kažu svako živi svoju laž.

Dragi moji forumovci svima vam želim svako dobro. Lepo je to što se međusobno podržavate, ali vi koji počinjete biznis morate shvatiti (lično iskustvo) morate platiti nečije znanje. Sve što je džabe na kraju je najskuplje.

Niko nije gulio klupe tehnološkog fakultetea da bi vam besplatno delio pamet. Što pre to shvatite lakše i brže ćete započeti svoj posao na pravi način.

Na kraju ma šta ko dalje pisao na moj račun neću, ali zaista više neću nikada odgovoriti niti pisati bilo šta. Živeću svoju laž koja donosi profit.

 

Postovani G-dine Milutine…Citao sam nekoliko drugih foruma osim ovoga gde sam nasao vase komentare, i svuda je isto. Tim vasim komentarima ste izgubili licnost i u ocima citalaca ste postali Solaris, zato vam se mnogi obracaju na taj nacin. Ni u jednom komentaru, nista ljudsko nije dooslo od vas, sva sa svodi na omalovazavanje drugih ljudi i proizvoda, na to da „nema nista za dzabe“ itd…Niko ovde ne trazi nista dzabe, mi zelimo da komuniciramo izmedju sebe, razmenjujemo savete, iskustva, greske, sve ono sto ide us ovakav vid proizvodnje. Neki su gulili klupe teshnoliskih fakulteta, tacno je to, ali Vi niste sigurno. Vas kurs menadzmenta ste zavrsili negde vani, po nacinu obracanja meni to lici na Americki crash course, gde se skupe strvari prodaju na bezobrazan nacin, gde se drugi ljudi i proizvodi „demoniraju“, gde se istina okrece na nacin na koji idgovara samo vama i gde se ni jedna informacija ne podeli sa drugima. Ja sam ziveo i radio na 4 kontinenta poslednjih 30 godina i video sam ovakav nacin marketinga mnogo puta.

Neki dip. tehnolozi ovde rado daju male savete drugima i pomazu im ,jer svaki savet na pocetku rada je od pomoci nisu to detaljni saveti i ne odaju svoje tehnologije, to je vec druga prica i to se naravno placa.

Niko od Vas nije trazio besplatnu susaru od vas, niko ovde ne trazi besplatnu tehnologiju ni od koga. Zasto onda taj stav „da nema nista za dzabe“.. Nama su bitne te male ideje koje se ovde razmenjuju, zasto omalovazavati to?

Svaka Vama cast na porudzbinama i Euricima koje zaradjujete. To nije tema ovog foruma a Vi konstantno ponavljate kao imate porudzbinu iz Amerike, Nemacke itd…Interesuje me koliko je ljudi kupilo susaru od vas preko ovog foruma? Koliko je ljudi iz Srbije narucio Solaris susaru od 2013 kada ste Vi poceli sa komentarima umesto gospodina Nenada….Neverovatno je da vi dobijate te porudzbine iz inostranstva a nemate ni najmanji nivo potreban za komuniciranje sa inostranim partnerima. Ili mozda to radi neko drugi a ne vi. To znaci ako se te susare stvarno porucuju iz inostranstva, to je zasluga nekog drugog u firmi a ne vasa, jer vasim nacinom komuniciranja bi ste oterali svakog ozbiljnog kupca, naseg ili inostranog.

Takodje je interesantno da neko ko je toliko zauzet biznisom, putovanjima, ugovaranjem posla ima toliko slobodnog vremena u poslednje 2 godine da ga provodi  na razlicitim forumima, omalovazavajuci svacije misljenje, negirajuci druge i bez razumevanja za bilo ciji problem.

To sto kazete da necete da ponovo postavljate svoje komentare bilo bi zaista korisno za mnoge, ali vi to vec 2 godine ponavljate i ponovo uskacete u forum gde mi koji zelimo iskreno da radimo ovaj posao trazimo savete od iskusnijih proizvodjaca.

Izvinjavam se ostalim forumasima na ovom komentaru, rekao sam sto mi je na dusi, i nemam potrebu da nastavim razgovor sa g-dinom Solarisom preko ovog foruma, jer sam ovde zbog drugih razloga kao i vecina vas, i 700.000 evra koje Solaris zaradjuje nije od interesa za mene. Pozdrav svima

http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

Đorđe, član broj 22830

Pozdrav svim učesnicima u temi, pa da se i ja priključim sa nekoliko reči i nekim konkretnim podacima.

Pošto se, kao inženjer mašinstva (termotehnika), bavim rashladnom tehnikom: hladnjačama svih vrsta, bazenima ledene vode sa akumulacijom leda, komorama za zrenje trajne suvomesnate robe, itd, posao me je pre nekog vremena naveo i na kondenzacione sušare za voće/lekovito bilje. Pre nekoliko dana sam naišao na ovaj forum i poželeo da se javim, ali sam prvo isčitao sve priloge, kojih stvarno ima dosta. Video sam da stvarno postoji potreba za sušarama, čim ima toliko članova i ko zna koliko ljudi koji čitaju komentare učesnika u forumu. Mislim da mogu da doprinesem ovoj temi sušare za voće, povrće i lekovito bilje sa konkretnim podacima, do kojih sam do sada došao.

Mogao bih zainteresovanim kupcima da ponudim kondenzacione sušare na bazi toplotne pumpe, sa manjom potrošnjom energije u odnosu na klasične sušare na gas ili struju, (koje izbacuju zasićeni vlažni vazduh i umesto njega uvode svež). Verovatno većina čitalaca ovo zna, ali ipak da kažem. Ove kondenzacione sušare koriste recirkulacioni vazduh zagrejan na zadatu temperaturu, koji prolazi kroz robu koja se suši (oduzimajući vlagu od prozvoda), iz koga se onda izdvaja vlaga na isparivaču toplotne pumpe. Isti vazduh se ponovo dogreva na kondenzatoru toplotne pumpe i ponovo uvodi u sušaru.

Komora sušare se pravi od poliuretanskih sendvič panela debljine 100 mm, i to pod, zidovi i plafon, ima jednu uzdužnu pregradu po sredini, koja je tanja. U komoru se ugrađuje instalacija toplotne pumpe sa pripadajućim ventilatorima. Na komori se ugrađuju hladionička vrata, jednokrilna ili dvokrilna za veće kapacitete, za punjenje i pražnjenje komore – sušare. Kolica bi trebalo da budu od INOX-a, sa točkićima, sa lesama sa žičanim dnom, koja se mogu napraviti u mojoj ili režiji kupca. Broj kolica i njihove dimenzije i broj lesa po visini zavise od veličine sušare i vrste robe koja se suši. Cilj je da se dobije željena brzina vazduha preko robe koja se suši.

Recimo, prema veličini rashladne opreme toplotne pumpe, mogao bih da ponudim sledeće kapacitete sušara:

–          300 kg/šarži, okvirnih dimenzija 3,4×1,9×2,2 m, izvajanje vlage 12 lit/h, vreme sušenja jedne šarže do 20 sati. Grejna snaga 12 kW, potrošnja struje zajedno sa ventilatorima 5,95 kW.

–          600 kg/šarži, okvirnih dimenzija 6,2×2,8×2,2 m, izvajanje vlage 25 lit/h, vreme sušenja jedne šarže oko 19 sati. Grejna snaga 26 kW, potrošnja struje zajedno sa ventilatorima 8,45 kW.

–          1000 kg/šarži, okvirnih dimenzija 6,2×3,0x2,2 m, izvajanje vlage 40 lit/h, vreme sušenja jedne šarže do 20 sati. Grejna snaga 39 kW, potrošnja struje zajedno sa ventilatorima 14,0 kW.

I kombinovane modele sa kapacitetima:

–          800 kg/šarži, okvirnih dimenzija 7,8×2,2×2,2 m, izvajanje vlage 24 lit/h, vreme sušenja jedne šarže do 26 sati. Grejna snaga 24 kW, potrošnja struje zajedno sa ventilatorima 11,9 kW.

–          1500 kg/šarži, okvirnih dimenzija 10,2×2,8×2,2 m, izvajanje vlage 50 lit/h, vreme sušenja jedne šarže do 24 sata. Grejna snaga 52 kW, potrošnja struje zajedno sa ventilatorima 16,9 kW.

–          2500 kg/šarži, okvirnih dimenzija 10,2×3,0x2,2 m, izvajanje vlage 80 lit/h, vreme sušenja jedne šarže do 25 sati. Grejna snaga 78 kW, potrošnja struje zajedno sa ventilatorima 28,0 kW.

Sušara bi radila potpuno automatski, sa mogućnošću menjanja režima rada (od +45°C do +65°C, teoretski i do +70°C), za različite vrste robe koja se suši. Trebala bi da stoji u nadkrivenom prostoru, može i otvorenom, i može da radi pri temperaturama ambijenta od 0 do +40°C. Treba da ima dovoljno prostora sa obe strane sušare, za manipulaciju kolicima sa robom.

Kapaciteti su okvirni i zavise od vrste robe koja se suši. Ovde su dati okvirni kapaciteti na bazi 10 kg/m2 robe na jednoj lesi, koja je za veće modele sušara 1 m2 (dimenzije lesa su 0,8×1,25 m). Recimo, ova poslednja bi bila kapaciteta 1800 kg/šarži na bazi kamilice.

Moguća je takođe sušenje duvana, drveta (dasaka), testa (knedli), itd, sa odgovarajućim posebnim modelima.

Prenos toplote obavlja se direktno sa freona (kao medijuma rashladnog uređaja) na vazduh, preko orebrenih izmenjivača toplote. Nema posrednih medijuma, kao kod drugih kondenzacionih sušara, koje kao sekundarni medijum koriste vodu, tako da se ovde ne gubi na stepenu korisnosti.

Za prve kupce, bilo kog modela, odobravam rabat od 10%. Garancija 2 godine. Rok trajanja: uz pravilno korišćenje – najmanje 30 godina.

Mislim da je ovo dovoljno za prvo javljanje na forumu, možda i previše. S obzirom da je ovo forum za razmenu informacija, ovde nisam navodio cene. Zainteresovani mogu da se jave na mejl: frigoking@eunet.rs

Samo da kažem da kada se napravi odnos: cena sušare prema kapacitetu sušare, dobija se da taj odnos drastično opada sa povećanjem kapaciteta sušare, odnosno da se više isplati uložiti u veću sušaru.

Rok izrade je oko mesec dana. Rok montaže: komora 2 dana, toplotna pumpa 2 dana, probni pogon 2 dana sa opterećenjem.

Zainteresovani bi trebali da kažu šta bi sušili i u kojoj količini u šarži.

Toliko od mene za sada.

Pozdrav svima!

Đorđe

 

Pozdrav svima!

ZovemseMiodrag i već drugu godinu se bavim solarnom energijom odnosno solarnim kolektorima za toplivazduh. Kao nadogradnja na kolektor je i Solarna sušara. Osnovni model je za kapacitet od 50kgmaterijala. Sušara je čisto solarna i radi na solarnu energiju u celosti. Postoje dve opcije sa napajanjem Solarnim panelima i sa baterijskim napajanjem od 12V.

Do sada je u njima sušena kajsija, šljiva,bukovača,nana.

Interesantno je napomenuti da se solanra energija kod nas veoma malo koristi kao izvor energije a ima je osetno više nego kod razvijenijih zemalja u okruženju. Mislim da je dobro napomenuti da je raspodela sunčanih dana u letnjem i zimskom periodu u Srbiji skoro identična.

Za sad toliko,

Pozdrav Svima

http://thermoair.webs.com

Postovana gospodo,

Zamolio bih vas da mi neko objasni od kog materijala je najbolje napraviti lese za susenje sljiva ili bilo kog voca i povrca, a odnosi se na mini susaru za sopstvene potrebe (do 20 kg).  S obzirom da postoje razni stetni materijali, a vec sam susaru napravio, bojim se da bih upropastio svoje i zdravlje mojih clanova porodice.

Naime, ja sam kao telo za susaru uzeo sasiju stare ves masine, ocistio i ofarbao sa farbom za radijatore. Lese sam napravio, takodje, od nekoliko bubnjeva (mislim da su hromirani) koje sam isekao i ispravio. Konstrukciju na koju leze lese (perforirane posude) napravio sam od “L“ aluminijumskog profila za stolariju. Mini motor za strujanje vazduha od 70 W uzeo sam sa vojnog vozila (nekad je to bila terenska kujna).

Kao takva, susara ce biti postavljena na sporetu na cvrsto gorivo (Alfa), kako bih iskoristio toplotu.

Unapred hvala!

 

Ivice ne bih puno da pametujem ali ne poznajem nista od posuđa koje se koristi u ishrani da je hromirano ili niklovano. Ja u mojim sušarama koristim ili Al ekspandiranu žicu, INOX pletivo ili PE mrežu.

Ivice pozdrav,

Mogu da cestitam na snalazljivosti, ali ja bih sve uradio drugacije. Neznam koliko je boja za radijatore dobra za ovakve namene. Ne zaboravimo da su tu stalno prisutne povisene temperature. Ja se uvek zalazem da se sve odradi profesionalno. Iako je u pitanju susara od 20 kg ipak je najbolje da ramovi budu od inoxa, takodje i mreza, a stari sporet se moze iskoristiti samo za zagrevanje vode koja ce preko kalorifera davati topao vazduh. Sve ovo nebi kostalo mnogo vise ali bi daleko bolje izgledalo i bilo sigurnije.

Veliki pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog – konsultant

Postovani,

Nov sam na forumu i o susenju voca sam potpuno nov.Prosle godine sam kupio imanje od 2 ha,pa sam razmisljao i da se opustim u neki posao.Sad polako ucim o svemu,nesto informacija sam dobio ovde.Zanima me koje susare su se dobro pokazale i kako se krecu cene za neki susaru oko 600kg.Moj plan je da bi proizvodio samo organsku hranu…Planiram sada da se informisem sto vise i da u roli od godinu dana pokrenem nesto…I moje misljenje je da se treba da se ljudi udruzeni zajedno nastupiti na trzistu…Pozdrav svima

http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php ovo je sušara   jedinstvena u SRBIJI    pogledajte  na ovom linku  neke detalje  https://www.linkedin.com/pulse/zelene-ideje-pokretna-su%C5%A1ara-agro-integral-nikola-jovanovic

 

https://www.facebook.com/pages/Agro-integral/1060087954004862?fref=ts

Agro integral
Porodična

Pozdrav Antone!

Ne bih da hvalim svoje ali da kudim tuđe. Svaki proizvod ima svoje dobre i loše strane. Na sajtu http://thermoair.webs.com možeš naći sušare koje ja proizvodim. Prouči šta sam napisao u vezi njih i za sva pitanja sam tu da razjasnim. Dodao bih jedino da je najbitnije definissati ono što treba da se suši a onda u zavisnosti od toga se „bruse“ parametri sušare. dobra strana solarnih sušara je što skoro da ne troše nikakvu dodatnu energiju za sušenje. Loša strana je što proces sušenja traje duplo duže od konvencionalnih koje troše energente za stvaranje toplote.

Pozdrav

Miodrag

Termoair

Pozdrav svima,,

Ja sam pred kraj prosle godine nabavila susaru, manjeg kapaciteta 120 kg, ove godine sam pocela da susim paradajz, mene interesuje sta  sada kada sam ga osusila, kome da se obratim, gde da ga odnesem da bi sutra taj moj proizvod mogla da ponudim nekoj radnji,restoranu kao poljoprivredno gazdinstvo?

Pozdrav Jelena,

Kakvo je iskustvo susiti paradajz?Ja sam probao ali izgleda da nije svejedno koja sorta .Imas neku literaturu?  Moj paradajz nije bio za konzumaciju posto je bilo kao kamen a ako ga slabije susim onda ubudja .

Imam kondezacionu susaru i proizvodim jabuka cips .

Pozdrav Jugoslav Subotica

Srbocrn@yahoo.com

Ja sam osusila dve ture za sada i zadovoljna sam.. Koristim paradajz koji ima veci procenat suve materije. Odma ga pakujem u plasticne kutijice, jer vrlo brzo pocne ponovo da povlaci vlagu. Jedan deo tako, a drugi stavljam u tegle sa hladno cedjenim maslinovim uljem i zacinima. Nemam literaturu, internet i to je to, isla sam prosle godine na obuku na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu koja se tice susenja.

Pozdrav,

Ja sam juče izvadio probnu turu sušenog paradajza iz moje sušare TermoAir. Sušio se zbog kiše 3 cela dana. Vrlo sam zadovoljan onim što sam dobio. kožast je i može se seći i mleti. Isti problem i ja imam ovde u Bgd gde plasirati sušeni paradajz. U domaćoj radinosti će mi otići ova probna tura ali ako bih to radio dalje – ne znam. Inače ja sam u mogućnosti da u mojoj sušari regulišem pored temperature i protok vazduha i time sam sprečio da mi se ubuđa. Jer dva parametra u sušari direktno utiču na sušenje (bar kad pričamo o TermoAir sušarama) a to su temperatura sušenja i protok vazduha. Kod vlažnih dana kakvi su bili prethodni protokom vazduha sam uspeo da sprečim budj.

Pozdrav

iz Bgd

Zaboravio sam da dodam u vezi vrsta paradajza. Konzumne sorte koje sadrže veću količinu vodenastog dela ploda oko semenki izuzev Čeri paradajza nisu produktivne jer se velika količina mora odbaciti u pripremnom postupku za sušenje. Ja sam sušio Roma paradajz (poznatiji kod nas kao Šljivar i Volovsko srce. Sa budem iskren stavio sam i Saint Pierre i Cherry i Maraton. Na osnovu onoga sto san dobio posle sušenja za ubuduće jedino ću koristiti Roma i Volovsko srce.

I ja susim iskljucivo sljivar, i biram onaj sa sitnijim plodovima kako bi mogla da ga se;em samo na pola.

 

@jelena i @miodrag
Interesuje me do kojeg ste procenta vlažnosti sušili paradajz i koliko dugo ste ga sušili?

pozz svima  ja u svojoj sušari  sušim crni luk za  5 sati  isto i jabuku  a  šargarepu  i krompir za 4sata   probaću paradaiz pa ću vam objaviti

 

@srdjan paradajz je bio u sušari zbog vlažnog vremena proteklih dana ukupno 4 dana ali je sušenje bilo 26 sati. Pod sušenje podrazumevam period kada je uključen ventilator tj kada ima sunca. Vlagometar je pokazao 15% vlage. Paradajz smo izvadili izsušare u parirnim kesama i u njima ga ostavili dok se nje ohladio. Iz kesa smo ga pakovali u najlon kese gde je vakumiziran i tako zatvorenu i vakumiziranu kesu upakovali u plastične kutije po 250gr.

 

Pozdrav

Ja sam ga susuila tri dana, nemam vlagomer, ne znam do kog procenta je susen, znam kako treba da izgleda pa radim odokativno. Posle susenja je pakovan u plasticne posudice sa poklopcem, a odatle kasnije ide u tegle sa maslinovim uljem.

A sta dalje sa njim, e to ne znam, sta mi treba od papira da bi mogla nekom uopste i da ga ponudim? Moram imati neku etiketu na proizvodu, da li postoji mogucnost da to prodajem kao poljoprivredno gazdinstvo?

Ja koliko znam a znam baš malo. potpuno opišeš svoj postupak sušenja za paradajz kao i taj deo zalivanja u maslinovom ulju. Daš proizvodu neko ime i ko ga je napravio i daš na ispitivanje u neku laboratoriju kako bi ti ocenili proizvod da je za konzum. e a dlaje ide na tržište. E sad verovatno treba neka registracija u ministarstvu trgovine ili tome slično ali ne znam.

Pozz

@jelena pod pretpostavkom da želite da radite legalno morate da uradite sledeće:

1. podnesete zahtev za registraciju poslovnog objekta u Centralnom registru koji vodi Ministarstvo poljoprivrede

2. uskladite poslovni objekat sa standardom HACCP ili barem sa DPP – ovo nije tako komplikovano kao što se čini, HACCP i DPP uključuju većinu smernica koju bi svaka zdravorazumska osoba inače primenila u proizvodnji hrane

3. teoretski vi ne morate da uradite kako Miodrag kaže i opišete postupak proizvodnje, ali u tom slučaju morate da postignete da vaš proizvod po kvalitetu ispunjava uslove iz Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečuraka (imate ga na forumu). Kako je uslove pravilnika teško ispuniti, verovatno će vam biti lakše da uradite kako Miodrag kaže i da na etiketu stavite „Proizvedeno po proizvođačkoj specifikaciji“

4. morate da odnesete vaš proizvod u neku od ovlašćenih laboratorija (Jugoinspekt, Zavod za javno zdravlje, SP laboratorija…) pre nego što ga pustite u prodaju. Minimum potrebnih analiza su sledeće: mikrobiologija (sadržaj bakterija), biološka ispitivanja (sadržaj insekata, primesa i sl.), fizičko-hemijska ispitivanja (sadržaj pepela, SO2, etanola, suve materije, veštačkih boja, organohlornih pesticida, metala i sl.) kao i određivanje nutritivne vrednosti proizvoda (ovo MORA da stoji na etiketi).

5. uskladite vašu etiketu sa Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (imate ga na forumu)

6. po našim zakonima poljoprivredna gazdinstva ne mogu da se bave sekundarnom poljoprivrednom proizvodnjom (u šta sušenje voća i povrća definitivno spada) kao ni prometom roba i usluga. Međutim, ako prodajete proizvode na pijacama, kod lokalnih malih prodavnica i restorana kao i kod prodavnica zdrave hrane, pretpostavljam da vas inspekcije neće dirati – osim naravno ako vas neko ne prijavi.

Ima toga još puno, ali eto ovoga se setih na prvi mah.

Srećno!

 

 

Pozdrav svima

Imam susaru kapaciteta 3t sirove sljive sa kompletnom linijom. Susara je prohromska i veoma je kratko radila. Da li ima neko ozbiljan da je zainteresovan za partnerstvo ?

Ako ste ozbiljni javite se na ovaj mail  lisicamilica467@gmail.com

Pozdrav svim članovima.

Naime, izrazio sam želju da se počnem baviti sušenjem voća, povrća, bilja.Prije nekoliko dana mi je stigla i mašina (proizvod firme Processing iz Čačka). Kapacitet je 100 kg/24h (vremenom planiram i proširivati). Već bi sutra trebao da ju pustim u rad, za početak bi probao sa jabukama za svoje potrebe. Dosta sam čitao da se ona početna temperatura kreće od 45-50 stepeni, dok je krajnja 75-80. Eh sada me interesuje na koji način kontrolisati proces sušenja (sušara ima termoregulator), da li škodi otvaranje vrata i kratka kontrola zbog gubitka temperature. Da li na početku moram da dobijem tu temperaturu cca 45-50 stepeni pa da zatim ubacim lese sa pripremljenim jabukama, ili neki drugi način postoji. Malo me to zbunjuje. Imam 21 godinu, i veliku volju za bavljenje ovim poslom pa ne zamjerite što ima i „banalnih“ pitanja. Potrebna mi je samo mala konsultacija oko ovih temperaturnih oscilacija.

 

Dodatak na moj prethodni post, radi se o ovoj sušari..

Slika 1

Slika 2

Dario,

Jabuku nemaš gde da prodaš, mislim na pijace, moja preporuka ti je da se baviš šljivom i povrćem. Voleo bih da me neko demantuje u vezi jabuka.

Svaka čast Srđanu za dostavljene komentare. BIlo bi lepo da neko postavi potpun postupak dobijanje dozvole, odnosno pokretanja legalne proizvodnje, neko ko je to prošao i na kakve je sve probleme nailazio. Čitao sam na drugim temama i mislim da je neophodan i tehnolog, i to je najskuplja stavka.

Još jedna pohvala forumašima, konačno je smer foruma onakav kakav treba da bude.

Pozdrav svima i srećno!

Ne mogu nigdje da nadjem jasnu tabelu ili nesta slicno sa preporucenim temperaturama i vremenima susenja za voce i povrce. Radi se o susari termoplin svp 600 na cvrsto gorivo. Unaprijed hvala

Enes – nezavisno od vrste sušare postupak sušenja zavisi od temperature na kojoj se namirnica suši i protoka vazduha kroz sušaru. U duhu ovoga za početak Vam šaljem jednu malu tabelu koja može da pomogne!

 

Vremena sušenja

Enes – možete koristiti i ovo!

 

Vreme sušenja i prirprema

http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

 

Postovani forumasi, do sada sam se oglasavao naime prodaje susara SOLARIS. Prestao sam iz objektivnih i subjektivnih razloga sa proizvodjacem istih da saradjujem.  Nije to razlog mog povratka na forum iako sam obecao da se necu javljati. Tumacite to kako vam volja. Citam svaki komentar,jer mi stizu na mejl i uocio sam jednu cinjenicu,a siguran sam i svi vi. Sve nas muci isti problem. PLASMAN! OPREMA! TEHNOLOSKI POSTUPAK?

 Predlazem svima da osnujemo ZZ (Zemljoradnicku zadrugu) sa sedistem gde se got dogovorimo i preko nje svi se  udruzimo zaposlimo par mladih menadzera koji govore jezike i da rade na plasmanu proizvoda! Drugo da zaposliomo tehnologe koji ce davati savete,organizovati proizvodnju za clanove zadruge i daju svu drugu strucnu pomoc. Preko zadruge da nabavljamo za zadrugare opremu! Da se razumemo u startu nepretendujem ninakakvo rukovodece mesto zbog ideje. Najradje cu biti clan. Svi clanovi bi bili kontrolni organ i uz saglasnost svih bi poslovali. Mogle bi da se organizuju poslovne jedinice po regionima otvorimo pod racune pa proizvodjaci sa tehnolozima proizvodnje prave konacni proizvod. Menadzeri prodaje rade za sve, a uzgajivaci poljo proizvoda sa tehnolozima opet organizuju svoj deo. Mozda nekome ovo zvuci suludo, ali 99% nas barata internetom. Skajp video konferencije su vrlo jednostavne i svi mozemo u svakom trenutku biti da tako kazem u poslu. Za pocetak clanarina bi bila zavisno od broja zadrugara mozda 100 ili 500 ili 1000 dinara stvar dogovora. Svako bi imao podjednaka prava i obaveze i mogucnost da se prilagodi svemu i dobije pravu pomoc kako mu najbolje odgovara. Nadam se da se slazete sa predlogom!? Ukoliko neko ima i drugu ideju dajte na sto. Samo da se nenadmudrujemo. Voleo bih da ovo zazivi najkasnije do nove godine. Svima svako dobro.

 

Ni

Ja sam zainteresovan , srbocrn@yahoo.com

Imam kondezacionu susaru i za sada plasiram cips jabuku

Postovane kolege, ovo sam Vam predlagao prije vise od godinu dana. Predlozio bih Vam oblik AD, gdje svi imaju pravo upravljanja prema kolicini osnivackih akcija kroz ulozeni kapital, opremu, nepokretnosti,… Takva „zadruga“ modernijeg tipa, u odnosu na stari socijalisticki sistem, je najbolje rjesenje.

Postovane kolege,
Da li neko moze da mi pomogne oko postupka susenja grozdja sorta sultanija odnosno sultanina, imam susaru na el energiju i stane oko 300 kg svezeg voca, pa me zanima na kojoj temp se susi i koliko vremena?
Hvala

Postovani clanovi ovog foruma. Zovem se Dragan i zivim u Petrovaradinu. Nameravam da krenem sa susenjem voca i povrca, trenutno radim na opremanju objekta gde ce mi biti susara, dve prostorije jedna od 35 kvadrata a druga oko 20 kvadratnih metara. Nameravam postepeno da prosirujem proizvodnju, toliki prostor pravim jer imam u planu da jednog dana kad vidim sve prednosti i mane posla, pored napravim i neku manju hladnjacu za prijem svezeg voca, a samim tim uzmem joj neku susaru. Za pocetak bi krenuo sa kapacitetom 500kg i verovatno da ce mi energent biti el.energija + solarni paneli. Imam neke dobre kontakte na Ruskom i Svedskom trzistu gde nameravam da plasiram svoju proizvodnju, ako je neko i za to zainteresovan da napravimo neku saradnju mozete se slobodno javiti. Ovde smo, na forumu,  da pre svega da jedan drugog posavetujemo, ponudimo sta ko ima, i da svako nadje ono sto mu odgovara.  Svaki savet oko susara bi mi dobro dosao ako neko hoce da pomogne time, mozete me kontaktirati na anicicdragan4@gmail.com

Postovane kolege,

da li neko ima iskustva sa osmosko susenje voca i proizvodnji vocnih kasa u aseptickom pakovanju.

Ako nekom od kolega treba savet iz oblasti hladnjacarstva, zamrzavanje  voca  ili oko izgradnje hladnjace  ( moze i velikog kapacitet preko5 000 t ) sa inijama za doradu visnje, jagode, maline, sljive ili povrce ( paprika rezanac i kocka) ili u proizvodnji ajvara na tradicionalni nacin bez konzervansa (tzvani ,,leskovacki ajvar,,) Tu sam da pomognem, jer sam  u tehnoloskom delu  dao doprinos oko registracije geogravskog porekala  ajvara (,,leskovacki ajvar,,)  jer sam bio presednik tog udruzenja.

Gospodin Stanislav Babić je svojevremeno pisao o osmotskom sušenju, a mislim da i distribuira opremu za takvu vrstu sušenja. Pregledajte malo forum, pronaći ćete nešto o tome.

OK.

Hvala.

Poštovani,

Mnogo bi mi značilo da vi koji već imate neku sušaru i sušite voće i povrće napišete koju sušaru imate, odnosno kog proizvođača, kog kapaciteta, koji izvor energije koristi i da li ste zadovoljni ili ne sa istom.

 

Hvala

Jelena,

evo ja ću da se pridružim tvojoj inicijativi. U posao sušenja sam uša da bih proverio kako sam konstruisao svoju Solarnu sušaru i tako imao odgovore na pitanja potencijalnih kupaca. Imao sam nekoliko zahvata da ispravim rešenje i sad sam zadovoljan i brzinom i cenom sušenja kao i kvalitetom osušenih namirnica. Do sad sam sušio u toj sušari paradajz, jabuke, šljive, luk kruške i začin dodatak jelima. Vrlo sam zadovoljan i da ne bi bilo da svaki Ciga svoga konja hvali daću samo link na prezentaciju sušare. Pozdrav,

http://thermoair.webs.com

 

evo  jednog  linka  o mojoj novoj i jedinstvenoj sušari  koje je  proizvod višegodišnjeg rada sa  raznim sušarama   ova je inovativna iz više razloga  i  trenutno radi sušimo LUK i  šargarepu    sezona šljive je prošla
http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

Poštovani,

Zainteresovan sam za ob’like udruzivanja koje su predložili Milutin i Nenad , samo ostalo je na predlozima neka se javi putem foruma svako ko je zainteresovan da se povezemo i krenemo u realizaciju zamisli

s poštovanjem

Jugoslav Crnić  srbocrn@yahoo.com

Dragi ucesnici foruma, posto sam i jos uvek u izradi objekta gde ce mi biti smestena susara, posetio sam pre neki dan poljporivrednu inspekciju u Novom Sadu da bi mi dali smernice kako objekat da privedem nameni. Da bi vama malo olaksao drzite se ovih uputstava.                                        1. Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla (Sl.glasnik RS 25/96)                    2. Zakon o bezbednosti hrane (Sl.glasnik RS 41/09)                                                                                        3. Pravilnik o opstim i posebnim uslovima higijene hrane (Sl.glasnik 71/09 ili je 73/09)

Inace da bi se bavili susenjem voca morate se registrovati u APR-u u centralnom registru za proiz.hrane da bi Sanitarna, Fitosanitarna i Poljprivredna inspekcija imala uvid da radimo i da bi dosla da nas kontrolise. Takodje mi je poljporivredna insp. rekla da po sistematizaciji moramo da imamo zaposlenog TEHNOLOGA, tako da svima koji zapocinju posao kao i ja, dobro razmisle i da se raspitaju o svemu da ne bi zavrsili pre nego sto osusimo prvu turu. To su vec troskovi od oko 450-600 eura bruto, zavisno kako ko nadje tehnologa. Sad postoji varijatna da se napravi ugovor o privremeno povremenom radu ili se raspitati ko ima pekaru kako su oni resili taj problem, jer vecina njih radi porodican posao. Ako neko jos ima nesto nasta treba obratiti paznju neka napise.  I ovaj komentar nisam napisao da bi demotivisao ljude vec da jedni druge pomognemo i nadjemo resenje,i umanjimo troskove proizvodnje, a da to nije rad na crno.

molim sve koji imaju informaciju za preduzece koje proizvodi tunelske susare 10t da mi pisu

Poštovani,

da li neko od Vas ima iskustva sa proizvođačem sušara Metaloprerada doo Čačak, odnosno sa proizvođačem Momčilom Jeremić? Da li imate njegovu sušaru, da li ste zadovoljni i da li je saradnja bila korektna?

evo  jednog  linka  o mojoj novoj i jedinstvenoj sušari  koje je  proizvod višegodišnjeg rada sa  raznim sušarama   ova je inovativna iz više razloga  i  trenutno radi sušimo LUK i  šargarepu    sezona šljive je prošlahttp://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

molim da mi neko da kontakt za procesing iz Cacka , ja sam vas novi kolega iz makedoniju

Termoplin iz Mladenovca ima tunelske susare do pet tona… Kontakt 00381 063/ 322 725

Da li mogu da se iskoriste susare za susenje duvana, za susenje voca i povrca, uz postavljanje polica? Da li te dve vrste susara rade na istom principu?

Nemojte nastojati da neku vec postojecu susaru prilagodite svojim potrebama. Treba ici obrnutim redom. Prvo odrediti sta zelite susiti i kakav proizvod zelite dobiti. Onda trazite adekvatnu susaru za sebe. Danas se na trzistu susara nudi sve i svasta. Necu reci da su sve lose, ali onu najbolju nije lako pronaci. Moj predlog je sledeci: Dobar tehnolog da shvati vase potrebe. Onda on sa dobim masinskim inzenjerom (termicarom) projektuju najbolju susaru za vas. Po cemu ona mora biti najbolja? Prvo po kapacitetu, pa potom po tehnoloskim parametrima i i na kraju po energentu. Kada se sve to uradi kako treba onda se trazi izvodjac, tj. onaj ko najbolje moze napraviti. To nije tesko, jer zaista ima dobrih radionica. Mislim da je ovo ispravan put.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

Pozdrav, razmišljao sam da se počnem baviti sušenjem voća (najviše šljive) ali da kazem amatersk, mislio sam kupiti neku sušaru izmedu 100 i 200 kg sirovog voća jer nisam baš u mogućnosti kupiti veću sušaru. Zaposlen sam ali sam se skoro oženio i mlad sam pa reko da probam za početak s malim kapacitetom jer primanja u BiH su nam 0 pa eto kolko tolika zarada sa strane bi mi dobro došla. imali neka posebna šljiva za sušenje ili je dobra i ova domaća stelna ili mađarica, koliko je to isplativo, dali sušare troše puno struje… sa svime sam u dilemi jer će mi ovo, nadam se, biti prvi biznis koji želim da počnem i svaka kritika ili iskustvo ko želi da podijeli će mi dobro doći.

Unaprijed se zahvaljujem.

Pozdrav Anise

susaru koju zelite kupiti ima mnogo proizvodjaca,pa treba obratiti paznju na mehanicku konstrukciju i automatiku. Nikako ne uzimati one sa nezavisnom regulacijom temperature i vlaznosti u toku susenai bez automaske reciklaze zasicenog vazduha.Dosta njih sam video sa prostom regulacijom,zadata temperatura i vlaznost tokom celog procesa susenja ista, moze se menjati ali stalno morate biti pored regulatora.Sada je cenaPLC-a dosta pristupacna pa treba traziti susare sa njima,jer imate potpun konfort za susen proizvod,promenljivu temperaturu ,vlaznost i  brzine strujanja vazduha tokom procesa susenja.mada postoje gotovi kontroleri za ove namene cak i nasih proizvodjaca ali sa PLC-om imate vise mogucnosti za istu cenu.Normalno i mehanika je vrlo  bitna,izmena zasicenog vazduha kao i brzina strujanja vazduha , koja zavisi od proizvoda koji se susiUz pomoc prijatelja elektronicara i masinca mozete sami napraviti mini susaru za manje pare , pa ako posao podje lako je kupiti kvalitetnu susaru .susaru malog kapaciteta treba uposliti  sto duze ,susiti sezonsko voce,povrce i lekovito bilje a za sve to treba obezbediti skladiste i plasman sto je za pocetnika najveci problem

Pzdrav

Radojica je dao dosta dobar savet. Ja bih dodao dve stvari: Treba razraditi tehnologiju da se voce susi polazivsi od duboko zamrznute sirovine. Ovim se znatno produzava vreme rada susare i ona je daleko isplativija, pogotovu ako je malog kapaciteta. Razmisljajte o tzv. kombinovanom susenju koje ima niz prednosti u odnosu na opste poznato convectivno susenje. Kombinovanim susenjem se trosi znatno manje energije i randman iskoriscenja sirovine je daleko povoljniji.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Imam visak kapitala i razmisljam u sta da ulozim. Da li mislite da je pametno poceti sa susenjem voca? Gde i kako se mogu detaljno raspitati o ovoj temi?

Stevane, pametno je uloziti u susenje voca, narocito ako se odlucite za tzv. kombinovano susenje, gde su najmanji gubici i dobija se proizvod vrhunskog kvaliteta. Ono sto je narocito vazno jeste da se tim nacinom susenja moze da susi voce koje se nije moglo uspesno susiti klasicnim nacinom, kao na pr. jagoca, malina, borovnica, brusnica, dunja, kajsija, breskva i dr. Ovako osuseno voce ima veoma dobru cenu i veliku potraznju. Trazeno je narocito mnogo u poslasticarnicama, konditorskim radionicama, a i za direktnu konzumaciju. Predlazem da se negde nadjemo i mogu Vam dati iscrpne informacije o ovome. Takodje mogu voditi Vas posao, jer to inace radim zadnjih godina posto ima dosta susara sa ovakvim nacinom susenja. Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Pozz svima ja sam jedan od priozvodjača sušara    skoro sam ušao u posao  i  moja sušara je jedinstvena  u Srbiji a i u evropi koliko znam   a  i  sušim voće povrće  čak radim sušare za  sušenje  kalibriranog uglja  ,   mislim da je na manje kapacitete  sušare  neisplativo sušiti šljivu      najviše  zbog  samog vremena sušenja  jer ako je sezona šljive  2 meseca i vi sušite 100kg na dan     dobijaju se male količine proizvoda  a dosta vremena se  izgubi  ja savetujem  za sušenje CRN LUK ; JABUKU  ; KRUŠKU ; ŠARGAREPU  ;  i sl.    a pogledajte  neke pojedinosti o mojoj sušari  http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

 

Pozdrav svima!
Ja sam Nikola, pišem iz Aleksinca..
Jako puno sam istraživao oko sušenja voća ali pošto sam mlad i tek bih počeo sa svim tim, potrebna mi je pomoć kao početniku u smislu kakvu sušaru odabrati da bude tehnološki ispravna i da kvalitetno radi s’obzirom da želim da stvorim ime sa kvalitetom i uđem malo ozbiljnije u sve to..
Imam 1ha imanja na kom želim da posadim određenu sortu šljive tako da su preporuke dobrodošle.Uz sam plac imam i kuću gde bih postavio sušaru i kompletnu proizvodnju..Zvuči kao veliki zalogaj za početnika ali mora se početi negde..Takođe me interesuje cena uslužnog sušenja šljive po čistoj suvoj masi (na kraju) dok šljivik ne stasa i dok ne napravim obrtni kapital za sopstvenu proizvodnju.Svaki Vaš savet je dobrodošao!
Hvala!

pozz Nikola   evo nekih odgovora  po mom mišljenju  a  iznad tvoje objave pogledaj  moju  sušaru i način sušenja    Prvo  za sušenje bih ti preporučio  šljivu STENLEJ    jer je  visoko rodna , otporna na bolesti , vrlo kvalitetna  kao suva šljiva   , dug period branja  od kraja avgusta do  kraja septembra , ja sam sušio i mojoj sušari uslužno  po 30dinara po kilu  sirove šljive  a  i po  pola -pola  ko želi da da šljivu  i mogu ti reći bilo je dosta  zainteresovanih

Mislio sam da je jača cena uslužnog sušenja..Negde sam pročitao da je oko 80-100 dinara sobzirom na utrošenu energiju..Recimo po vašem iskustvu, koliko dnevno imate suvog sušenog proizvoda i koliko STENLEJ daje prinosa po hektaru (prosečan rod) ?
Takođe me zanima utrošak energije odnosno kilovata struje za jedno sušenje.

pa ovako  od 100kg sirove uzeti 3000din nije malo    ,možda 80-100din po kg suve šljive ,  moja sušara je menjeg ,porodičnog kapaciteta  , oko 600kg  sirove šljive na  20sati u klasičnim sušarama vreme sušenja je  oko 25-26 sati  ,od 100kg stenleja dobija se  od  28-33kg  suve šljive zavisi od kvaliteta i zrelosti  ,prosečan rod po hektaru neznam    ali retko koja šljiva može za sušenje  . (možda  LEPOTICA  ILI ČAČANSKI ŠEĆER )  rodna nikako  mlogo malo  daje  od 100kg i loš kvalitet moja sušara koristi izmenjivač toplote  to jest kotao na čvrsto gorivo   pa je potrošnja  vrlo mala  el.struje troši  oko 1.5kw na sat  i    2-3 kolica drva na dan POGLEDAJ TE MOJ LINK PA ĆE VAM BITI JASNIJE http://www.tragfondacija.org/pages/posts/svecano-predstavljanje-prototipa-inovativne-susare-za-voce-povrce-i-zacinsko-bilje-i-biznis-modela-ruralnog-razvoja-1720.php

ili na stranici AGROINTEGRAL  bečevica

 

https://www.facebook.com/Agro-integral-1060087954004862/?fref=ts

https://www.google.rs/webhp?sourceid=chrome-instant&ion=1&espv=2&ie=UTF-8#q=agro%20integral%20kni%C4%87

Nikola pogledajte i

http://thermoair.webs.com/termoair-sushara

pozdrav

Miodraze hvala puno na odgovoru, o ovome sam razmisljao ali ne znam koliko je „profitabilno“..Odnosno brzina susenja i kapacitet same susare..Kad bi se mogla izraditi ovakva susara kapaciteta 500-600kg bilo bi sjajno!

Da proračunati maksimalni kapacitet po sušari ovakvog tipa je do 1500g, Tako da Nikola Vaših 500-600 kg nije problem.

pozdrav

Miodraže nemogu da otvorim vaš link  za sušaru

 

http://frame.ceger.rs/frame?eid=78647830&q=slicni%3a78647830%20Su%C5%A1ara%20za%20hranu%20TermoAir ako je to ovakva sušara  ona može samo za svoje potrebe    inače za neku ozbiljniju proizvodnju je  smešna    luk se posle 3 dana sušenja može baciti jer će  pocrneti    ,jabuka isto  , a šljivu u ovakvoj sušari  morate sušiti 5 dana      preradjivao sam ovakvu sušaru u KELEBIJI  zato znam

 

Drago, jeste da kažu da slika govori 1000 reči ali je kod sušare njen spoljni izgled totalno ne bitan. Ono što karakteriše svaku sušaru su dve stvari konstantnost temperature koja ja potrebna za sušenje i protok vazduha kao nosača vlage koja se oduzima namirnicama. Izvinjavam se što crna drvena sušara nije lepa i upadljiva na oko ali je osušila do sad oko 300 kg jabuka bez ikakve promene boje, 50kg paradjza visokog kvaliteta, mešavine začina dodatka hrani preko 20kg, i da ne bude više da svaki ciga svoga konja hvali. Ja ne bih podcenjivao proizvod sa kojim se nisam do potpunosti upoznao. Samo bih još dodao da sam i šljivu sušio u mojoj sušari -oko 50 kg i nisam dobio šljivu koja je istog vizuelnog izgleda kao šljiva na koju smo navikli ali sam dobio suvu šljivu izuzetno jakok bukea i slasti (nije bila crna već ljubičasto plava).

Period sušenja direktno zavisi od odabira energenta sušenja -sunce ili kombinovano kao i od valžnosti vazduha koji cirkuliše kroz sušaru.

Pozdrav

Meni treba industrijska sušara koja dnevno može izbaciti bar 500kg suvog voća..Znači sušara 1500-2000kg svežeg voća..Sve ispod toga nije isplativo jer ovde imam šljivike sa kojih bih za početak otkupljivao šljivu a u jednom danu bih imao 2-3 tone sveže šljive a da bih to postigao da osušim, trebaće mi i prijemna hladnjača..Očekujem i veću količinu ali za sada ne bih mogao da finansiram toliko veliku sušaru..Sušara koja meni lično treba mora imati sve sertifikate od proizvođača da ispunjava standarde zbog samog kvaliteta završnog proizvoda i daljeg plasmana na tržište..Danas skoro svi kupci to traže jer postoji mnogo „divljih“ sušara koje su pravljene bez korišćenja određene tehnologije već samo „sklepane“ da završe posao..Razgovarao sam sa dosta ljudi vezano za sušare i samu proizvodnju tako da za ozbiljne igrače su potrebne ozbiljnije sušare.

 

Miodraže pogledajte  gore ima link sa mojom sušarom  ja sam je pravio  i zato  imam slobodu da pričam o tome jer sam upoznat  dosta

Nikola  pogledajte moju sušaru  vidite  karakteristike  mopžemo praviti i veće i manje    ove godine nemožćemo stiči da vam pravimo imamo neručenih dosta

 

Drago ne sporim niti da ste idejni tvorac a niti izvodjač u realizaciji Vaše sušare. Takođe ne sporim i da znate dosta u vezi sušenja i sušara. Jedino sporim što izvodite zaključke odokativno u vezi nečega što niste imali prilike niti da testirate odnosto da se uverite u njegovu funkcionalnost. U svakom slučaju zahtevi Nikolini za sušarom su ozbiljni i obimni ali rešivi i na Vaš i na moj način. Pitanje je jedino koliko koliko ga može u Vašem i mom slučaju koštati početna investicija i koliko ga košta postupak sušenja za njemu zadovoljavajuće vreme. O svim drugim stvarima možemo polemisati ali to nije cilj ovog foruma kao ni ove teme.

Pozdrav

ja sam se susreo sa sličnom sušarom  kao ta koju ste  reklamirali  u SUBOTICI je pravi neka firma prodaje  za 5000evra  kupila je je  jedna porodica u KELEBIJI i zato  znam o takvoj sličnoj sušari    mene su našli na  netu i  zamolili da pokušam da im rešim problem   , isto je ventilator bio od 600w  sa 2 solarna panela  od po 2kw2   izolovana sa  staklenom vunom  i sa  12  tacni od po 100cm x60cm  , imali su velikih problema  čim   zadje sunce   nema  sušenja      pa se proizvod  ponovo  navlaži od vazduha   to sam video svojim očima  zato i pišem   rešio sam problem tako  što sam u kanalu  pre  ventilatora ugradio 2x3grejača na struju  jeste im skupo  ali  im sušara radi   o tome pišem ,a  NIkola će sam odlučiti šta mu treba    ja samo kažem za ozbiljno sušenje  tokom većeg dela godine  nemože se osloniti na  panele samo   , ja šljivu sušim za  20 sati  , luk za 5  , krušku isto     žargarepu za 7 sati  a  paradaiz za 4 sata  , jeste  moj način  skuplji  to ne sporim   ali    dosta efikasniji i brži  a utrošak energije je  1,2kw struje  na sat

i    1/2 m2  drva na dan

Ja sam takođe za kombinovane energente isključivo iz razloga koje ste naveli..Čim nema sunca, nastaje problem a samim grejačima i uopšte termostatom i sitnom elektronikom regulisati tempraturu unutar sušare i paliti grejače po potrebi..Automatski naravno..Da ne moraš da visiš pored sušare non stop već da možeš da pripremaš novu turu za sušenje..Najbolja stvar po meni je Solarno+Električno sušenje..Možda grešim, ispravite me ali mislim da su to energenti koje traže novi ekološki standardi i sami standardi kvaliteta završnog proizvoda..

 

da tako je  mi  smo probali  sa  solarnim panelima  koji greju vodu  i  verujte  mi    20kw2  ti panela  na izlazu daju vodu  od  80celzijusa   a nama sad kotao na drva daje vodo oko 100celzijusa i sa njom sušimo     naša zamisao je da napravimo  akomulator te vruće vode iz panela i da  je  uz malo dogrevanja  šaljemo u izmenjivač  toplote  koji bi grejao  sušaru   onda bi se  potrošnja  energije smanjila  znatno

 

jesi pogledao NIKOLA  ove moje linkove  i video sušaru  kakav ti je utisak

 

Drago,

ispade u ova dva zadnja dana da se Vi i ja nadmećemo u dokazivanju ili koliko je ko upoznat sa tehnologijama sušenja ili u hvaljenju svojih proizvoda. Ne zelim da se nadmećem na ovaj način i tekstom dokazujem da je moj proizvod bilji od drugih. Nije ovaj forum i tema mesto za tekve stvari. Želim samo da Vam ukažem da odokativne kvalifikacije nečega sa čim se niste susreli najpre govore o onome koji te kvalifikacije i iznosi. Jedino hoću da kažem da moja sušara (Crna) sa slike kada radi na sunce troši 3W (tri vata) energije na sat. Kada je u kombinovanom režimu troši samo 500W/h el. energije. Crna sušara je sa izmenjivačem toplote u donjoj zoni (patos sušare). Ova konkretna je prvenac koji je pravljen po zahtevu klijenta da se pretežno suše lekovite trave i pečurke. Ne želim da se više ni sa kim a po najmanje sa konkurencijom ubedjujem kako bi svojom rečitošću odnosno napadima na tudje proizvode istakao svoj proizvod. Želim samo da zaključim da univerzalna sušara nije nikome rešenje jer to je kao Lekar opšte prakse u postupku obrade namirnica. Specijalizacije sušare je najbolje rešenje i ona se jednostavno i jeftino rešava. I na kraju za 5000 evra se može izraditi kombinovana sušara koja ima zapreminu oko 400kg sirovog materijala. Moja sušara je bila zapremine 100kg površine lesa 10,5m2 i protoka vazduha 750m3/h.Iskustveno zapažanje kaže da se u koliko je relativna vlažnost vazduha koji ulazi u sušaru ispod 55% u noćnom režimu rada sa prookom od 750m3/h se proces suženja nastavlja i ako je temperatura vazduha manja od 15C.

Nikola zelim Vam uspeha u poslu obrade namirnica sušenjem ali da bi ste to i ostvarili najbolji prijatelji će Vam biti Tehnolog obrade hrane i inženjer. Kada Vam oni pomognu da definišete Projektni zadatak kakve tehnološke zahteve treba da ispuni Vama optimalna sušara onda idite u kupovinu.

Pozdrav

Miodraže  ja stvarno nisam imao lošu nameru samo  iz svog  ugla  pišem šta mislim  nisam želeo vas da  uvredim i ako ste tako shvatili izvinite    a  konkurencije  u ovoj  grani  proizvodnje i  sušenja nema jer  u Srbiji treba  još  hiljade ovakvih kao vi  ,ja  i ostali koji suše  voće i povrće   ali   valjda je  ljudski    reći ono što misliš  i  tako  oni TREĆI  mogu videti  i proceniti šta je za njih bolje   a ja mislim da je UNIVERZALNOST  , POKRETLJIVOST  , UŠTEDA  ENERGIJE  ; i  VIŠE  manjih sušara  bolje nego jedna od 5tona , ja u svojoj sušari u isto vreme mogu da sušim više različitih  proizvoda   naravno sličnih  jer  bi se mirisi i arome  pomešali    pozz  i ne zamerite nisam ulazio u raspravu da  omalovažavam nečiji trud  samo iz iskustva  pišem šta mislim

 

Pozdrav svima,

Zanima me da li neko zna koja bi bila cena susare na drva kapaciteta 3,5 tone sveze sljive sa prohromskim lesama?

Ja bih najradije krenuo sa manjim susarama ali kod mene je problem sto ja ovde imam ljude od kojih moram da otkupim vece kolicine..U pitanju su 10-20-30 tona u roku od nekoliko dana i zato mi treba veca susara da to sve stignem da osusim…Razgovarao sam sa ljudima i niko me ne uzima za ozbiljno kada govorim o manjim susarama jer niko nema gde da skladisti to voce dok ja stignem da osusim to..MOGAO bih da susim ali bih morao da investiram u vecu hladnjacu sto je minimum 5000 eura preko susare..Ne znam sta da radim morao bih da poslusam savet clana i da angazujem prehrambenog inzinjera..

Nikola,

evo još jednog saveta od kako kažete Člana. Pored tehnologa Vama je potreban i ugovor sa hladnjačom u Vašem okruženju za uslužno skladištenje Vaših šljiva. I onda na osnovu kapaciteta sušare – vremena sušenja i količine koju ste otkupili imate broj dana angažovanja u postupku sušenja šljive.

pozdrav

Nije losa ideja samo ne znam koliko se to isplati?

Nikola

U vezi isplativosti ne mogu da Vam pomognem ali dok se dobro i tačno ne informišete u vezi bilo kakvog posla ne ulazite u taj posao. Moje informacije kažu da se sigurno isplati skladištiti namirnicu koju hoćete da sušite u hladnjači ili čak i da je otkupljujete od hladnjače. Postupkom zamrzavanja hrane se molekularna vlaga izvlači dobrim delom na površinu proizvoda pa se potom sušenjem brže suši.

Ali tehnolog je tu pravi čovek za komsultacije ja ću se ipak zadrzati na sušarama a ostatak posla prepuštam pametnijima, iskusnijima, obrazovanijima.

Pozdrav

http://thermoair.webs.com

 

Pre kretanja u posao preporucujem da se napravi egzaktna kalkulacija za dati proizvod. Iz nje se jasno vidi kakvi i koliki troskovi predstoje (sirovina, repromaterijal, energija, radna snaga, ambalaza), a ako se zna po kojoj je ceni moguce prodati proizvod, onda se jasno vidi kolika zarada moze da se ocekuje. Donositi uopstene zakljucke moze biti jako varljivo. Najbolje je kada se za svaki proizvod i pakovanje napravi dobar proracun. Onda nema mesta neprijatnim iznenadjenjima.

Milivoje Jovic; tehnolog-konsultant, 062-8286083, 064-1941083

Postovani, u mogunosti smo vam ponuditi nove moderne susare voca, povrca i lekovitog bilja vec po ceni od 5000 eura istovremeno smo u mogucnosti ponuditi strucnu tehnolosku pomoc za proizvodn

Da nastavim  nas tim postavlja i organizuje rad malih susara. Ukoliko ste zainteresirani saljemo vam nase kataloge i kontakte strucne podrske. Radimo vec preko 20 godina u regionu. Poslacemo vas da na licu mesta vidite rad susara koje smo mi postavili!

Da postavim i ja neko pitanje pošto sam nov na forumu a i vidim da je dosta ljudi zainteresovano za bavljenje ovakvim vidom proizvodnje. Planiram i ja da krenem pa me interesuje da li neko ima neki vid korisne  literature za sušenje voća,  povrća i lekovitog bilja kao i koji vid sušare koristiti?

Postovanje svima.

Imam predlog za pocetnike kako napraviti dobar i profitabilan proizvod. Od opreme je potrebna manja susara, seckalica, mixer i 2 plasticna suda. Cela investicija max 5.000 evra. Redosled operacija bi bio sledeci:

– osusiti voce (u obzir dolaze sve vrste voca)

– iseckati voce

– izmixirati voce sa ostalim dodacima

– formirati i oblikovati stanglice

– stanglice dosusiti u susari

– pakovati

Ovakav proizvod sam vec razvio i dobro ide na trzistu.

Pozdrav.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com, 062-8286083, 064-1941083

Poštovani  Mladene, zainteresovan sam za manje sušare, možete li mi poslati katalog na: petrovicdimitrije87@gmail.com. Pozdrav

Dragi svi,

unapred se izvinjavam ako postavljam pitanje na pogrešnom mestu.

Ja sam mali proizvođač testenine i zainteresovana sam za nabavku sušare za testenine jer se polako povećava obim posla. Internet mi ne pruža mnogo informacija o proizvođačima i/ili distributerima, pa ako imate nekoga pouzdanog da preporučite, bila bih vam zahvalna.

Pozdrav,

 

Sanja

Dimitrije možete pogledati na http://thermoair.webs.com solarne sušare TermoAir

Poštovana Sanja,

gde god dapostaviš pitanje naćiće se neko ko ima odgovor ili zna nekog ko može pomoći.

G-din Toma Cvetković iz Župe Aleksandrovačke uvozi polovnu opremu iz CH (ima sve potrebno za proizvodnju testenina) i ima profi sušare za tvoje potrebe. Sušare su raznog kapaciteta tako da sam siguran da ćeš naći to što ti treba. Cene su korektne, ali ti je moj savet da dođeš i na licu mesta izbereš šta ti se sviđa, možeš se ipogađati za cenu, ali ako si puno vešta u tome. Firma se zove „Samo Rad“, a tel. je  063/8464-755 Toma Cvetković.

Pozdrav

Aleksandar

 

Poštovani Aleksandre,

Mnogo Vam hvala na pomoći i preporuci.

Pozdrav,

Sanja

Poštovana gospodo, recite mi da li možda znate da li postoji neka firma za prodaju polovnih sušara?

DImitrije imate i jeftinih novih solarnih sušara http://thermoair.webs.com

prodajem kondezacionu susaru kapaciteta 1m3 koristena 2 godine 0641131210 Jugoslav Subotica

Sladjana

Dobar dan!

Molim Vas pomoć oko sušenja jabuke(čips),čips se suši u eko sušnici koji bude super kvalitete pakira se u vrećice namjenjene za čips ali nakon određenog vremena on u vrećicama postaje gumenast,ako neko može podjeliti iskustvo ili dati bilo koji savjet što napraviti.

Stranica moje eko sušione:         http://www.facebok.com/suhovoce

Hvala!

 

Poštovana Sladjana,

hrsakvost susenog ploda se gubi prvenstveno zbog rehidratacije , sto bi znacilo da ste ili pakovali ploda sa vazduhom koji je bio prvise vlažan, ili davam kesice propustaju vlagu (na sastavu, kroz foliju, …)

drugi razlog moze biti prevelika temperatura skladistenja odnosno temperaturne oscilacije ploda u magacinu koje prelaze 28 – 30 stepeni Celzijusa .

Pozdrav

Poštovani Predrag hvala na odgovoru….

Pozdra!

Poštovani Predrag hvala na odgovoru….

Pozdrav!

Sladjana, ono sto je rekao Predrag je na mestu, ali to ne mora da je jedini uzrok. Nisu sve sorte  jabuka pogodne za susenje u Apfelchips. Treba birati sorte sa malim sadrzajem vazduha u mezokarpu, one koje su cvrstog i zbijenog mezokarpa i one koje imaju optimalan odnos secer-kiselina. Takodje treba voditi racuna o stepenu zrelosti. Prezreli plodovi svakako nisu dobri, a niti oni nedozreli. Najbolji je stepen zrelosti 85-90%. Jako je vazno kojom dinamikom i do koje se zavrsne vlage suse plodovi. Suvise brza dinamika susenja moze da da gumast proizvod. Ako Vam je ambalaza nepropusna za vodenu paru onda treba obratiti paznju na kvalitet varova. Jako bi dobro bilo da proizvod pakujete u inertnu atmosveru, ali to je dosta skupo i opravdano je samo kada se rade velike serije.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; milivoje53@gmail.com; 062-8286083, 064-1941083

Poštovani, da li netko poznaje tehnologiju sušenja aronije u sušari (vlastito konstruiranoj) koja radi na principu izmjene zraka (20 % zraka se izmjenjuje), mjerenja vlage i temperature s ugrađenim elektrogrijačima od 7,5 kw, veličine 10 m2, cijela iz inoxa i panel ploča? Hvala.

Valentina, sušila sam aroniju i nije zahtjevna za osušit za razliku od drugog voća i povrća. Očistila sam je od peteljki poredala po policama (nisam punila police), temperatura ne smije prelazit 60 stupnjeva Celzijusa, vlagu sam podešavala ovisno od količine aronije u sušnici. Vrijeme sušenja je oko 8 sati.

Slađana,
http://www.facebook.com/suhovoce    herc.suhovoce@gmail.com

 

Susio sam aroniu na raznim susarama. Ona se susi dosta jednostavno. Medjutim, misljenja sam de je steta susiti aroniu samo konvektivnim nacinom. Najbolje je primeniti kombinovani nacin susenja. Tada se dobije vrhunski kvalitet, randman je najbolji i vreme susenja je najkrace. Samim tim se povecava capacitet susare i znatno se stedi energija. Pravilno osusena aronia mora da bude socna, aromaticna i svojstvenog ukusa. Ne sme biti tvrda, opora i specena, a najcesce sam susretao ovakve osusene plodove.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Postovani forumasi, nov sam ovde , citao sam dosta ali nikako da vidim konkretne cene za susare.

Potrebna mi je susara kapaciteta od 500 kg pa navise. Molim za neki konkretni sajt sa susarama i cenama istih , ili neki kontakt mail ili broj.

Unapred zahvalan

Vladice javite mi se na mlados2002@yahoo.com Ovo su neke od cena

najbolje ponude u regionu:

Cene komornih sušara –

Tip Površina ladica Energent Cijena, EUR

KSVP 2,5 2,5 m2 električna ener.  3.328,00

KSVP 5 5 m2 električna ener.  4.658,00

KSVP 10 10 m2 električna ener.  8.642,00

KSVP 20 20 m2 električna ener. 11.493,00

KSVP 40 40 m2 plin ili loživo ulje 20.912,00

KSVP 60 60 m2 plin ili loživo ulje 26.724,00

KSVP 80 80 m2 plin ili loživo ulje 33.695,00

KSVP 100 100 m2 plin ili loživo ulje 42.537,00

Cene Tunelskih Sušara –

Tip Površina ladica Energent Cijena, EUR

TSVP 150 150 m2 plin ili loživo ulje 71.154,00

TSVP 200 200 m2 plin ili loživo ulje 83.205,00

TSVP 250 250 m2 plin ili loživo ulje 95.659,00

TSVP 300 300 m2 plin ili loživo ulje   109.792,00

 

 

Vladice komorne sušare TermoAir u kombinovanom režimu rada Solarna energija plus el. energija za sušenje površine lesa od 11m2 1000 EUR do 100 m2 26500 eur.

http://thermoair.webs.com

Pozdrav

evo još  jedne sušare  tog kapaciteta   jeste skuplja  al je  najbolja  https://www.facebook.com/Agro-integral-1060087954004862/ pogledajte  i ovo   http://peckopivo.com/…/zelene-ideje-pokretna-susara-agro-i…/

Lijep pozdrav svima. Ukoliko vas zanimaju sušare veoma prihvatljivih cjena sve informacije možete pronaći na slijedećem link-u.

https://www.facebook.com/sajo.blogger.ba

 

i      .       )&     @.

 

Moze li mi neko molim vas objasniti kako da se odjavim sa ove teme?

[Autor]

Članci