Želio bih kupiti sve triknjige na temu sušenja od Vojislava Markovića!Gdje to mogu?

POŠTOVANI G.MARKOVIĆU ŽELIO BIH ČUTI VŠE STRUČNO MIŠLJENJE O SUŠENJU VOĆAI POVRĆA PA TAKO I ŠLJIVA U VAKUMSKIM SUŠARAMA I DA LI SU ONE MOŽDA BUDUĆNOST SUŠENJA VOĆA I POVRĆA MOŽE I NA MOJ MAIL eniz.kszić@hotmail.com

Energetski skupa priča i takav proizvod vam neće biti kurentan na tržištu. Imajte u vidu koliko će struja da poskupi pa sami zaključite da li su vakumske sušare budućnost???????????

Poštovani gospodine Dinamo,
od mojih knjiga koje ste tražili sada ima samo knjiga SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ. Ostale knjige su rasprodate Knjigu možete poručiti pozivom na telefon 015/513-227.

S poštovanjem

V. Markoviž

Poštovane kolege i učesnici foruma,

Razmišljao sam dali da se javim na forum po temi SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, jer sam autor knjige sa istim naslovom, koja je izašla iz štampe 2012. godine, pa sam odlučio da se obratim zainteresovanim za ovu temu i iznesem povod za to.
Povod za obradu ove teme je predgovor knjige čije ću neke delove citirati:
„POSLE VIŠEDECENIJSKOG „UNAPREĐENJA“ SORTIMENTA ŠLJIVA, SADA SE MOGU VIDETI REZULTATI TOGA RADA. oD SORTI ZA SUŠENJE OSTALA JE SORTA STENLEJ I NEKE DRUGE SORTE ALI U TAKO MALOM OBIMU, TAKO DA SE KAO ZASEBNA SORTA NE MOGU SUŠITI.
AKO SE UZME U OBZIR ČINJENICA, DA JE ZA SELEKCIONISANJE JEDNE SORTE POTREBNO NAJMANJE 20 GODINA, MORAMO SE OPREDELITI ZA PROIZVODNJU I SUŠENJE SORTE STENLEJ, DO SLEDEĆE NOVE SORTE NAMENJENE SUŠENJU.
SELEKCIJA ŠLJIVA SORTI ZA SUŠENJE U SVETU JE INTENZIVNA, PRE SVEGA U sad, IZ RAZLOGA ŠTO JE UKUPNA PROIZVODNJA ŠLJIVA NAMENJENA SUŠENJU KAO NAJRENTABILNIJEM NAČINU PRERADE.uOČAVAJUĆI NEDOSTATKE SORTI ZA SUŠENJE, A KOJE SU BAZIRANE NA ŠLJIVI SORTE AŽEN, PRISTUPILO SE SELEKCIJI ŠLJIVA ČIJI OSUŠENI PLODOVI IMAJU MNOGO PRIJATNIJI UKUS, OD PRESLATKOG UKUSA OVE SORTE. čAK SE RADI NA NOVIM SELEKCIJAMA ČIJI ĆE OSUŠENI PLODOVI IMATI NE SAMO PRIJATAN UKUS NEGO I AROMU DRUGIH VOĆNIH VRSTA, PRE SVEGA KAJSIJE I TREŠNJE.
mOŽDA JE SADA I PREDNOST SORTE STENLEJ, JER ONA SVEŽA, KAO I OSUŠENA IMA PRIJATNIJI SLATKO KISELI UKUS, ALI JE NEPOZNATA NA MNOGIM SVETSKIM TRŽIŠTIMA.“
Inače stenlej je sorta šljiva o kojoj ima najmanje stručne literature za sušenje i prerdu suvih plodova.
Zato sam i svoje dugodoišnje iskustvo prezentirao u knjzi i spreman sam da pomognem svim zainteresovanim za ovu oblast, jer se sve nije moglo obraditi u jednoj knjizi.
Sve vas srdačno pozdravljam

V. Marković

Postovan ucesnici foruma,sa zadovoljstvom sam procitao komentar oko susenja sljiva od velikog poznavaoca iz ove oblasto Prof. Voja Markovica. Siguran sam da ovu oblast malo ko poznaje kao G-din Markovic.
Srdacan pozdrav.

M.Tanaskovic

Postovani ,

Vi ste naveli da stenlej se samo susi.Ja nisam poznavalac sljiva ali se pitam sta je sa ostalim vstama sljiva

npr.cacanskim da li se i one suse ili one nisu za tu upotrebu ?

Pozdrav.

Poštovani gospodine Ljubija,

Postavili ste dobro pitanje, pa Vam sa zadoljstvom šaljem odgovor.

Suva šljiva je najvažniji i najrentabilniji proizvod od suvih šljiva. Zbog toga najveći proizvođači šljiva, kao što su SAD, Frnacuska, čile i dr. od ukupne proizvodnje šljiva preko 90% je namenjeno sušenju. Znači oni proizvode šljivu za sušenje.

Za proizvodnju šljiva u Srbiji nema približno tačnih podataka, ali se pretpostavlja da je do 400.000 tona. godišnje. Takva proizvodnja je bila  veća krajem prošlog veka, kada se izvozilo do 20.000 tona suve šljive, za šta se koristilo do 10% ukupne proizvodnje šljiva u Srbiji. Sada se izvozi oko 3.000 tona suve šljive, za šta se koristi ispod 5% proizvodnje. Znači mi proizvodimo šljivu za proizvodnju rakije.

Najveći proizvođači šljiva proizvode sljivu sorte AGEN, zbod krupnoće i velikog sadržaja voćnih šećera što je neophodno za sušenje. U Srbije se proizvodnja suve šljive bazirala na sorti požegača, sorti sitnih plodva, koja se nije izborila na svetskom tržištu suve šljive, pa je prosto „nestala“. O srtimentu za sušenje pisao sam na forumu, ali da ponovim, za sada imamo sortu stenlej za sušenje, koja je prihvaćena na tržištu.

Po pravilu se suše srednje pozne i pozne sorte, ali krupnih plodova. Čačanska rodna je trebalo da bude zamena za požegaču, jer ima nešto krupnije plodove, ali njen rod i krupnoća je iz godine u godinu varijabilan.

Stenlej se koristi u svim vidovima prerade. Izvozi se kao konzumna sorta i po potražnji je odmah iza čačanske lepotice. Tražena je i kao smrznuta u polutkama, a može se koristiti u svakoj toploj preradi voća, kao i za proizvodnju prirodne rakije.

Znači sorta stenle ima upotrebnu vrednost kao i svaka šljiva, samo se mora brati u potrebnim fazama zrenja.

Pokušao sam da Vam na što je mogući način odgovorim na Vaše pitanje.

S poštovanjem,

V. Marković

 

Poštovani gospodine Ljubija,

Postavili ste dobro pitanje, pa Vam sa zadoljstvom šaljem odgovor.

Suva šljiva je najvažniji i najrentabilniji proizvod od suvih šljiva. Zbog toga najveći proizvođači šljiva, kao što su SAD, Frnacuska, čile i dr. od ukupne proizvodnje šljiva preko 90% je namenjeno sušenju. Znači oni proizvode šljivu za sušenje.

Za proizvodnju šljiva u Srbiji nema približno tačnih podataka, ali se pretpostavlja da je do 400.000 tona. godišnje. Takva proizvodnja je bila  veća krajem prošlog veka, kada se izvozilo do 20.000 tona suve šljive, za šta se koristilo do 10% ukupne proizvodnje šljiva u Srbiji. Sada se izvozi oko 3.000 tona suve šljive, za šta se koristi ispod 5% proizvodnje. Znači mi proizvodimo šljivu za proizvodnju rakije.

Najveći proizvođači šljiva proizvode sljivu sorte AGEN, zbod krupnoće i velikog sadržaja voćnih šećera što je neophodno za sušenje. U Srbije se proizvodnja suve šljive bazirala na sorti požegača, sorti sitnih plodva, koja se nije izborila na svetskom tržištu suve šljive, pa je prosto „nestala“. O srtimentu za sušenje pisao sam na forumu, ali da ponovim, za sada imamo sortu stenlej za sušenje, koja je prihvaćena na tržištu.

Po pravilu se suše srednje pozne i pozne sorte, ali krupnih plodova. Čačanska rodna je trebalo da bude zamena za požegaču, jer ima nešto krupnije plodove, ali njen rod i krupnoća je iz godine u godinu varijabilan.

Stenlej se koristi u svim vidovima prerade. Izvozi se kao konzumna sorta i po potražnji je odmah iza čačanske lepotice. Tražena je i kao smrznuta u polutkama, a može se koristiti u svakoj toploj preradi voća, kao i za proizvodnju prirodne rakije.

Znači sorta stenle ima upotrebnu vrednost kao i svaka šljiva, samo se mora brati u potrebnim fazama zrenja.

Pokušao sam da Vam na što je mogući način odgovorim na Vaše pitanje.

S poštovanjem,

V. Marković

 

Poštovani gospodine Markoviću,

vidim da ste stručnjak u oblasti sušenja šljive pa bih Vas zamolio za savet u vezi iste.Moja porodica poseduje plantažu šljiva u okolini Šapca (oko 1000 stabala).Polovina je Stenly,ostatak su čačanske sorte: lepotica,najbolja,rodna i rana.Interesuje me koliko je ulaganje u osrednju sušaru kapaciteta 1000 kg sveže šljive dnevno, kao i ostalu prateću opremu?Da li se investicija može vratiti (po Vašem mišljenju ) za dve-tri godine?Koliki je problem prodati par tona suve šljive godišnje?

Unapred Vam hvala na odgovorima…

Poštovani Pancer,

dobro ste konstatovali da sam stručnjak u oblasti sušenja šljiva, pa Vam na ostala pitanja ne mogu konkretno odgovoriti.

Što se tiče sušara, ako ste pratili forum, bilo je više ponuđača nego korisnika. Zato su i cene raznolike i kreću se sve do 25.000 EUR i čak više, što je za domaćinsta cifra od koje se budući korisnik prestraši.

Zato se zalažem i predložio sam proizvođačima „mini“ sušara, da urade projekat izgradnje, a da najveći deo njih uradi kupac, dok oni treba da posle toga instaliraju: grejna tela, ventilator i automatiku.

Tako bi sušala bila ekonomična. Za vaše domaćinstvo bi bila sasvim dovoljna sušara od 1.000 kg. Što se tiče prodaje to ostaje na Vama, jer ste sigurno imali plan kada ste podizali bvoćnjak. Dobra Vam je kombinacija stenleja i ranih sorti, jer se stanlej, kao i rane sorte mogu prodavati u svežem stanju.

Pošto vidim da ste iz Okoline Šapca, o ovome možemo pričati u Vladimircima, gde živim.

S poštovanjem,

V. Marković

 

[Autor]

Članci