molim pomoć
Hitno trebam informacije o industrijskim načinima sušenja šljiva , prednosti i nedostaci pojedinih načina sušenja . ( već imam nekih saznanja o klasičnim sušarama protusmjerne, istosmjerne, komorne, tunelske, a nepoznanica su mi vakumske)

Također me zanima zašto se šljiva u klasičnom načinu prerade najprije suši na sadržaj vlage ispod 25% da bi se kasnije u fazi dorade i odkoštavanja plodovima vraćala vlaga.

Lijepi pozdrav kolegama i kolegicama iz struke!

Ova stranica je fenomenalna. Tek nedavno sam je otkrila! G. Šumiću puno hvala!

Pozdrav dalmina,

O sušarama za šljive možeš na ovoj stranici naći jedan lijep tekst http://www.poljoprivrednilist.co.yu/izdanja/br29_2.htm
Za sušenje šljiva najčešće se koriste komorne i trakaste sušare koje rade na atmosferskom pritisku. Nisam našao ništa o sušenju šljiva u vakuumskim sušarama.

Sadržaj vlage se spušta na ispod 25% da bi se obezbedila mikrobiološka stabilnost proizvoda (da bi se proizvod konzervisao), a kasnije se rehidratiše da bi se postigla odgovarajuća senzorna svojstva proizvoda, a tu su i ekonomski razlozi. Rehidratiše se na oko 31-32% vlažnosti, jer veći procenat vlage znatno smanjuje vrijeme upotrebe proizvoda.

O tehnologij sušenja šljive dosta možeš naći u sljedećoj knjizi: https://www.tehnologijahrane.com/literatura/suva-sljiva-susenje-skladistenje-prerada-i-pakovanje

Najljepša hvala na odgovorima.

Pomozite molim – kako doći do spomenute knjige

Pozdrav!

Dalmina, nemojte otvarati novu temu, već nastavite diskusiju u temi koja je započeta. Samo kliknete na „Odgovori na temu“.

Knjiga je prilično stara i ne vjerujem da se može naći u knjižarama. Ostavio sam Vam izdavača pa ih možete nazvati. Ja imam samo jedan primjerak.

Pozdrav svima – evo me opet tek toliko da vidim što je novo.

Knjigu o šljivama nisam našla a moram priznati da nisam ni bila aktivna u traženju. u svakom slučaju Hvala.

cao,
ova tema je veoma interesantna i takodje malo obradjena u literaturi.Podrazumeva se da za susenje sljiva treba susara ali sta sve u stvari cini potpunu tehnolosku liniju za susenje, pocevsi naravno od samog prijemnog dela? Sta u stvari podrazumeva etiliranje, nadam se da ne gresim o pojmu ?Unapred hvala!

u posljednje vrijeme sam intenzivnije radila na ovoj problematici:
– najmanji problem je čini se osušiti šljivu.Tehnologija sušenja je prilično napredovala pa su danas sušare automatizirane i mogu se programirati režimi za sušenje različitih kultura.
– prijem, skladištenje i priprema za sušenje su jedan zahtjevniji korak- uključujući i transport.
transport – u kakvim uvjetima(hlađeno ili ne), u kakvoj ambalaži transportirati- moja pretpostavka- plastične plitke gajbe, hlađeno – poželjno, za dulje relacije obavezno.
priprema – pranje , probiranje ( uklanjanje peteljki – ručno)i blanširanje( vodom ili parom)- može biti uključeno tretiranje otopinom natrijeve lužine sa ciljem uklanjanja voštane ovojnice ploda( kutikula)
postavljanje na površine za sušenje – ručno
I kad smo osušili – što dalje-
e sad sam u nedoumici- svi izvori – domaći i strani – ovdje spominju korak – kondicioniranje ili odležavanje – koji ima za cilj izjednačavanje vlage između unutrašnjosti i površine ploda. To se po nekima odvija na način da se osušena šljiva drži u posudama ispunjenim do 2/3 volumena( ne spominje se oblik) 3 – 10 dana.Praktično – u jednoj sušari sam vidjela kondicioniranje u rasutom sloju debljine do 50 cm na čistom i glatkom drvenom podu gdje se šljiva svaki dan lopatama protresa i prebacuje miješajući se na taj način. Tako obrađena šljiva dobiva glatku i sjajnu površinu koja izgleda kao polirana.
Da se razumijemo ovaj način možda nije loš za sušnice malih kapaciteta koje imaju na raspolaganju dovoljno prostora. Za veće kapacitete ne mogu zamisliti kondicioniranje na ovaj način.
Nakon kondicioniranja šljiva sa sadržajem vlage do 25% se može pakirati pod oznakom original ili dalje doraditi.
Dorada suhe šljive obuhvaća kalibriranje, pranje, rehidraciju do 35% vlage( pasterizaciju)te moguće oodvajanje koštice koje nije nužno .
U ovom dijelu se događaju zanimljive stvari koje igraju veliku ulogu u trajnosti proizvoda: Etiviranje – obrada plodova vodenom parom ili pasterizacija – uranjanjem plodova u vodu temp. >90 °C , tretiranje konzervansom( Kalijev sorbat)
Ono što sam vidjela na tržištu kao proizvod se pojavljuje sušena šljiva sa sadržajem vlage do 35%, sa košticom ili bez – sa rokom trajnosti 12 – 18 mjeseci( sa konzervansom)
U cijeloj priči najinteresantnije mi se čini riješiti enigmu na koji način zaštititi proizvod od djelovanja insekata i to u cijelom postupku do pakiranja( u literaturi se spominju pripravci na bazi metil bromida – čini mi se da je zabranjen u nekim zemljama – nisam sigurna)
Kad pomislim na šljive – sjetim se djetinjstva i onih malih dosadnih mušica koje su u rojevima prisutne ispod stabala u vrijeme kad plodovi dozrijevaju i sami padaju na tlo.
Eto toliko o mojim saznanjima i dilemama.
Na stranu sušenje, idemo napraviti dobar pekmez.
Pozdrav!

Dalmina hvala ti puno na odgovoru i sto si svoja iskustva prenela meni a i drugim citaocima ovog foruma. Danas su postale interesantne sve one tehnologije koje nisu toliko detaljno obradjene na fakultetu, bar na osnovnim studijama, ali je zato ovaj forum kao stvoren za to. Ako se i dalje boris sa tehnologijom susenja sljiva imas moju punu podrsku a ja cu se boriti sa tehnologijom prerade krompira u pomfrit, tako ako te to bude interesovalo tu sam da pomognem.Od sljiva moze pekmez a od krompira pire, tako da proizvodnju uvek mozes da zavrsis nekim proizvodom ( ha, ha.)
Pozdrav!

Pozdrav svima – evo me opet tek toliko da vidim što je novo.

Knjigu o šljivama nisam našla a moram priznati da nisam ni bila aktivna u traženju. u svakom slučaju Hvala.

Ne brini, ja posedujem tu knjigu i rada ću ti poslati fotokopirano „izdanje“

Alexxx, da li bih mogao nekako da dobijem i ja primerak fotokopije??? Snosio bih troskove kopiranja i slanja. Bio bih ti veoma zahvalan…

Slaviša nije problem, poslaću ti, ali knjiga trenutno nije kod mene tako da ni Dalmini još uvek nisam poslao i ovom prilikom joj se jako izvinjavam i nadam se da ću joj uskoro poslati.
Slaviša, podseti me za desetak dana valjda će mi je vratiti do tada.

Podseticu te Alexxx. Da li moze neko da mi kaze da li je ovo sto cu u nastavku da citiram sa jednog drugog foruma (nadam se da se administratori ne ljute) izvodljivo…???

CITAT:

"Ovo je najjednostavnija susara koja radi.
U njoj moze da se susi lekovito bilje, voce , pecurke…
Vazno je da temperatura vazduha ne bude veca od 50°C. U poslednje vreme citam da neki preporucuju do 60°C.
Sa 50 znam da ne dolazi do " kuvanja" i da se dobije ispravan proizvod!
Gajbice sa vocem, biljem ili pecurkama se sloze kao na slici i pokriju folijom. Ono crveno na crtezu je obican kalorifer. Najcesce imaju trostepeni prekidac.
1- samo ventilator
2- ventilator + 1. stepen grejanja i taj se obicno koristi
3.- ventilator + 2. stepen grejanja.

Ko se razume u struju moze, i to preporucujem , da ugradi termostat koji se okaci na gajbice sa strane gde je kalorifer. Preko tog termostata se iskljucuje grejac u slucaju da temp poraste 50+°C a ventilator stalno radi.
Posto je susenje sezonzki posao za one koji nemaju vise vrsta voca koje stize jedno za drugim kroz celu sezonu. ovakva susara ili vise njih mogu da zavrse posao.
Ovo je idejna skica a svako moze da napravi kako mu odgovara. Npr cesto treba nasuti zemlju na donju ivicu najlona da se najlon ne bi odizao i vazduh izlazio ….i sl."

Nisam uspeo da postavim sliku , ali je mozete videyi na linku

http://img265.imageshack.us/my.php?image=susaracdrxu4.jpg

Interesuje me ako neko može da pomogne:
Kako održati šljivu posle sušenja (u hladnjači??? na koliko stepeni???…)
Koji je postupak pre iznošenja šljive u prodaju???
Kako je moguće nabaviti tu knjigu tj. fotokopiju i koliko bi to otprilike koštalo da znam okvirno i da li bi to neko mogao da mi dostavi.
Hvala u napred.

Prvo odgovor Slaviši, ovakav način sušenja je moguć u plitkim gajbicama, ali je rasipanje energije ogromno i samim tim neisplativo. To možeš koristiti za sopstvenu potrošnju tj. male količine jer najveće opterećenje na cenu nekog suvog proizvoda je upravo cena i potrošnja energije.

Gospodine Kataniću, od količine vlage u suvoj šljivi zavisi i čuvanje tog proizvoda. Šljiva se suši tako da procenat vlage bude od 18-21%, da bi se lakše čuvala jer sa ovim % vlage ne mora da se čuva u hladnjači. Pošto je tako osušena šljiva nepodobna za tržište, ona se pre pakovanja „etivira“ tj vraća joj se deo vlage potapanjem u vodu temp. oko 86*C na 5-20min (u zavisnosti od početnog % vlage), samim tim se vrši i sterilizacija. Sledeća faza je dodavanje konzervansa (kalijum-sorbat) i pakovanje.
Postoji i drugi način,a to je sušenje do, oko, 27-30% vlage, bez kasnijeg etiviranja, ali je ta šljiva podložna intenzivnom kvarenju pa se MORA čuvati u hladnjači na temp.3-7*C sa određenom vlažnošću atmosfere.

Interesuje me ako neko moze da mi da informaciju o susenju sljiva, koliko se gubi prilikom susenja, gde moze da se plasira itd. Nisam to nikada radio nego sam samo pekao rakiju, a sada bih i to probao. Unapred hvala

Izvinjavam se zbog kasnog odgovora (problemi sa ADSL provajderima i računarom).
Konkretno, gubici prilikom sušenja puno zavise od kvaliteta sirovine i od vremenskih prilika te godine, tj ako je puno kiše u šljivi je veća količina vlage (koja isparava u procesu sušenja), a ako je godina „sušna“, procenat vlage u šljivi je manji (ima više suvih materija) pa je i manje isparavanje tokom procesa sušenja.
To znači da Vam je potrebno od 3.2-4.5 kg sveže, već probrane, šljive za 1kg suve. Na sve ovo morate dodati i gubitke nastale prebiranjem (odvajanjem) oštećenih, trulih, nedovoljno zrelih plodova.
Na primer u toku prošle sezone, ( šljiva iz Rasinskog i Topličkog okruga) bilo je potrebno oko 3.6kg sirove probrane šljive za 1kg suve. Gubici nastali prebiranjem zavise od toga kakvu sirovinu uzimate od poljoprivrednika, ako oni vode računa prilikom branja Vi će te imati manji „škart“, ali to su retki slučajevi.
Iskustva, ljudi koji se godinama bave sušenjem voća, govore da MORATE širom otvoriti oči prilikom otkupa sirovine jer su „podvale ogromne. Najbolje je proveriti sirovino još na grani.

Alexx

Izgleda da sam se kasno ubacio u razgovor. Molio bih te da mi posaljesh fotokopiju knjige Vojislav Marković – Suva šljiva..

Platio bih ti koliko trazish.

Gospodin Vojislav mi se juče javio (27.08.2009). Izdao je novu knjigu. Cijena je 1000 dinara.

Poslao mi je 20 primjeraka novog izdanja knjige pod naslovom Tehnologija proizvodnje suve šljive bez koštice da ponudim članovima foruma. Svi zainteresovani me mogu pozvati na 064/169-74-26

Pozdrav svim

Ja se izvinjavam ako upadam.Vidim da se pricalo o vakumskoj susari.Da li je iko imao kontak na bilo kakav nacin sa takvom masinom i da li se nalzi u pomenutoj knjizi nesto o tome.

Medo,

pricao sam sa covekom koji je pravio vakumske susare za drva. Princip rada ja isti kao i kod vakumske susare za sljivu. Koriste se radi ustede energije i izolacionog materijala.
Pri snizenom pritisku voda ima nizu tacku kljucanja, tj. sto je pritisak nizi voda prokljuca pri nizoj temperaturi. Sto ste temperaturno blizi toj tacki kljucanja isparavanje vode je intenzivnije. Znaci, napravi se komora u koju spoljni vazduh ne moze da prodre i pritisak se snizi. Pri odredjenoj vrednosti pritiska (potpritiska) isparavanje vode iz sljive pri temperaturi od 40 stepeni je isto kao i u obicnoj susari pri temperaturi od 75 stepeni. Pri vakumskom susenju su toplotni gubici prema okolini mnogo manji a toplotna izolacija je gotovo nepotrebna. Najveci utrosak energije pri ovakvom susenju je kod pumpe koja snizava pritisak, jer kako tece proces susenja, vazduh u komori se zasicuje vodenom parom i mora da se zameni svezim, a postoji mogucnost da se pritisak snizi samo jednom pri tome da se ugradjuje kondenzator koji regulise vlaznost vazduha(kondenzator je isti onaj kao u novijim masinama za susenje vesa, obican klima uredjaj) i tada najvise energije trosi pomenuti kondenzator.
Covek od koga sam sve to saznao se zalio da je najteze napraviti to da komora dihtuje jer pri snizavanju pritiska atmosferski pritisak tezi da ulubi komoru, napinje je, tako da se pojavljuju novi prolazi za vazduh, sto u sustini znaci da konstrukcija komore mora biti veoma jaka.
Nadam se da sam vam bar malo pomogao. Ogradio bih se od toga koliko je tacno sve ovo sto sam vam napisao, jer je to sve rekla-kazala i odavno je to bilo, ali ipak mislim da sam pokupio sustinu.
Inace, ove godine(2009) sam samostalno napravio obicnu komornu susaru(kapaciteta 300kg), pa ako nekog interesuju iskustva dobijena susenjem u pomenutoj susari, neka slobodno pita.

Blinki,
vrlo me zanima komora koju si napravio. Imam kuma u Banatskom Despotovcu, pa bar jednom godisnje dolazim kod njega. Ako ti ne smeta dosao bih i kod tebe da pogledam susaru-komoru. Zahvalan unapred.
Arnando

Naravno da ne smeta. U Zrenjaninu sam preko leta i za vreme praznika, ostatak vremena sam u Beogradu. Kad budes nailazio javi se pa pogledaj sta te zanima. Nije savrsena jer sam je pravio a da pre toga nikada nisam video susaru, ali vunkcionise. Bilo bi dobro i korisno da ne pravis iste greske kao ja ako se odlucis da je konstruises.

Hladnjača,

Nisam se dosad javljao u vezi knjige koje tražite, mada sam autor tih kljniga. Prva knjiga je štampana 1986. godine SUVA ŠLJIVA, sušenje, skladištenje, ptrerada i pakovanje, a ja imam još samo dve. Druga knjiga TEHNOLOGIJA sušenja šljiva i prerada i pakovanje suvih šljiva je štampana 1995. godine, a takođe imam još dva primerka. Inače dosta o ovoj problematici možete naći u novoj knjizi Tehnologija proizvodnje suvih šljiva bez koštica. Knjigu šaljem Sity expres-om a cena je 1.000 dinara

c32c1vojislave Ja sam iz Bajmoka kod Subotice i zanima me kako da dodjem do Vase knjige Tehnologija susenja sljiva i prerada i pakovanje susenih sljiva.Zanima me da li mi je mozete poslati Sity expresom?

Zorane, Predmetnu knjigu šaljem samo Syti expresom.Kada je dobijete Vi im platite 1.000 dinara. Zato me pozovite na broj 015/513-227 i poručite. Kada vam bude trebala pomoć iz oblasti suve šljive mogu Vam pomoći.

c32c1 vojislav,
poštovani učesnici forma o suvoj šljivi. I pored 3264 pregleda, do sada je bilo svega 27 poruka, što je malo za ovu problematiku. Suva šljiva je imala veliki značaj u privredi Srbije, koji je nažalost izgubila, ali ponovo oživljava ova proizvodnja, jer se šljivarsto ne smanjuje. Zato ovaj proizvod ponovo dobija značaj u voćarstvu srbije.Dosadašnji moj doprinos su tri knjige u ovoj oblasti, a zadnja TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA naišla je na jako dobar odziv. Zbog toga sada radima na novoj knjizi SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, jer je to sorta koja se sada jedino masovno suši u Srbiji. Sušiće se još dugo, jer za novu sortu treba do korišćenja oko 20 godina.Želja mi je da ovaj forum oživi, jer se na njemu mogu sučeliti mišljenja o ra6voju ove vekovne srpske proizvodnje.

želio bih da se počnem baviti sušenjem šljiva pa me zanima kakva su iskustva (pogotovo u rep.srpskoj),kolika je ekonomska isplativost ovog posla ,kolika je razlika između troškova(cijena sirove šljive,utrošak energije i ostali troškovi koji se javljaju do finalnog proizvoda) i prodajne cijene suve šljive,kakva je potražnja tržišta za suvom šljivom,da li postoje mogućnosti za izvoz?

c32c1 Vojislav
gospodine Niniću, nažalost traženu knjigu ne mogu Vam direktno poslati.
I drugi zainteresovani iz Republike Srpske kupuju preko prijatelja iz Srbije sa kojim imate redovne kontakte. vaš prijatelj se javi na moj broj 015/513 – 227 i poruči knjigu. Knjigu dostavljam SITY poštom. Kada vaš prijatelj primi knjigu, donosiocu plati 1.000,00 dinara.U knjizi će te naći dosta toga što vas interesuje, a kasnije kada pročitate mogu Vam pomoći, što činim mnogim firmamam koje se bave ovom problematikom, a sa kojima sarađujem. Inače dobro poznajem problematiku sušenja suve šljive i u BiH.

Poštovai gospodine Zorane, iz poruke vidim da želite de se bavite suvom šljivom i tražite pomoć. Problematikom suve šljive se bavim dugo i saradnik sam više firmi u Srbije kojima treba pomoć. Pružam pomoć nekim firama iz Republike Srpske, koji su do mene „stigli“ preko Tehnologije hrane.Zato bi bilo najbolje da me obavestite u kojim oblastima Vam treba pomoć? Izrada programa, Tehnološkog projekt, izgradnja pogona za sušenje i prerdu suve šljive i dr. Zato bi bilo najbolje da pročitate predmetnu knjigu, koja će Vam pomoći da upoznate ovu problematiku i definišete Vaše planove.

Pozdrav svima. Ja sam Dragan iz Nisa i pre par godina sam sa svojim bratom poceo da radim na izradi susare. Susara se sastoji od komore(hladnjaca skinuta sa kamiona) dimenzija duzina 4m, sirina 2m i visine 1,85m. Sa jedne desne strane postoji loziste i klapna koja se otvara po potrebi za ubacivanje svezeg vazduha, sa leve strane komore nalaze se turbine koje vrte vazduh iz komore prema grejnom telu ili prema spolja, klapna koja se po potrebi otvara za izbacivanje zasicenog vazduha i tunel koji se opet vraca na grejno telo. Komora je sama po sebi dobro izolovana, sam tunel je izolovan i zasticen od spoljnih uticaja. Maksimalna temperatura do koje smo isli je oko 80 stepeni, mada ako je potrebno verovatno bi moglo i vise. ideja je bila da se vazduh zagreva uz pomoc prirodnog gasa, mada se mogu koristiti i drugi energenti. Na susari su instalirana dva meraca temperature jedan za vlaznost vazduha. Sa leve(gde odlazi vazduh iz susare) i desne(gde ulazi topao vazduh) postoji po devet otvora pravino rasporedjenih tako da se vazduh pravilno rasporedjuje na svim nivoima, a postoji mogucnost da se kolicina vazduha na tim otvorima steluje.
Medjutim, posle stagnacije od godinu-dve zeleo sam da nastavim sa radom na susari. Dosao sam do koraka izrade kolica i lesa za susenje. Ideja mi je da se bavim susenjem voca i povrca, ali mi je primarni cilj sljiva i paprika, a kasnije i ostalog voca i povrca. Racunajuci na osnovu dimenzija komore dosao sam do zakljucka da bi mi za susaru bilo potrebno 12 kolica, sa po 18 lesa. Razmak izmedju lesa bi bio 6cm, a visina same lese 4cm. Grubom racunicom bi na svakim kolicima bilo oko 150kg sljive, sto bi znacilo da ukupna kolicina sveze sljive u komori bila oko 1800kg. Sad se postavlja pitanje, od kog materijala je najjeftinije i u sustini koji materijali su dozvoljeni za izradu kolica, drzaca i samih lesa? I koliko je potrebno odvojiti kolica od bocnih strana( prazan prostor za protok vazduha) i koliko je potrebno odvojiti ih od otvora iz kojih izlazi topao vazduh?

c32c1 vojislav, poštovani gosopdine Neniću. Drago mi je da ste dobili moju knjigu iz koje ste mogli videti da je proizvodnja suvih šljiva bez koštica ozbiljan posao. Vi ne možete rešiti vaše dileme prepiskom preko foruma. Zato morate definisati svoje planove, nakon čega se radi program rada koji će dati odgovorr na sva vaša pitanja. To sve ja radim ali treba da stupimo u direktan kontakt. Moj telefon je 015/513-227. S poštovanjam Vojkan

Poštovani Dragane iz Niša, drago mi je što želite da se bavite suvim šljivama i što ste mi se obratili.Nisam hteo da komentarišem Vašu sušararu, ali ću sada, da bi Vam u isto vreme odgovorio za lese. Da bi konstruisali sušaru bilo za koju namenu, a pre svega za šljivu, treba da znate i postavite potrebne tehnološke uslove za sušenje. Temperatura i vlažnost vazduha za sušenje, količina toplog vazduha i cirkulacija, a sve prema količini sirovine u sušari. Kod komornih sušara kao što će biti vaša najveći problem je obezbeđenje potrebne količine vazduha, cirkulacija i odstranjivanje vazduha zasićenog parom.
Što se tiče lesa za sušenje one se prave od inox pletiva sa otvorima od 3 – 5 mm raznih oblika. ram lese može biti od drveta (kuvana bukovina) ili lima. Znači, materijal sa kojim plodovi dolaze u obzir moraju biti od inoxa. (zakon o bezbednosti i HACCP) Ramove za lese ne bi trebalo da se farbaju jer može doći do neprijatnih mirisa prilikom sušenja. Radi zaštite mogle bi biti pocinkovane cevi ??? S poštovanjem V. Marković. (Trebali ste kupiti knjigu Tehnologija proizvodnje suvih šljiva bez koštica, gde je objašnjeno sušenje šljiva u komornim sušarama). Knjiga SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ će biti završena u leto 2011. godine pre sezone sušenja.

Postovani Vojislave neizmerno Vam hvala na ogovoru. U medjuvremenu sam se cuo sa Alexom i videcemo se u skorije vreme da oceni i proceni da li susara ispunjava karakteristike ili ne. Ja sad nemam potpune podatke ovde kod mene, jer je to uglavnom brat konstruisao.
Sto se tice lesa i kolica potvrdili ste mi ono sto sam pretpostavljao citajuci iz literature.
Hvala vam i cucemo se ovih dana da narucim knjigu.

Pozdrav
Dragan

Pozdrav svima na forumu. Hteo bih da postavim pitanje. Da li je moguce praviti lese od plastificiranje pletene zice koju uvoze iz Madjarske. lastka na njoj je otporna na temperaturu do 250 C. U okolini Arilja postiji vise manjih susara koje imaju bas takve lese.
P.S. Potrebna mi je jedna knjiga „Tehnologija proizvodnje suvih šljiva bez koštica“
Hvala

c32c1vojislav, poštovni ducizr knjigu TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA možete poručiti na telefon 015/513-227

S poštovanjem,
autor

c32c1 vojislav, poštovani ducizr
što se tiče lesa za sušenje voća i povrća mogu se koristiti samo lese napravljene od materijala koji je dozvoljen za prehrambene proizvode. Inače znam da su se lese za sušenje povrća, koje se najviše suši u Mađarskoj, proizvodile od plastificiranih pletiva zbog mogućnost lepljenja Proverite da li je takav materijal dozvoljen? Najsigurnije su lese od inox pletiva sa otvorima 3 – 5 mm, a dozvoljene su za korišćenje. Ram može biti od drveta-kuvana bukovina ili drugog materijala.

S poštovanjem,
Vojislav

Gospodine Vojislave pre neki dan sam dobio vasu knjigu. Moram priznati da sam odusevljen da postoji literatura o suvim sljivama. Inace danima sam po internetu i na srpskom i na engleskom pokusavao nesto da nadjem. Ali sve je to sturo i nedovoljno za proizvodnju. Dakle sve su cisto informativni i reklamni tekstovi bez neke dublje problematike.
Kupivsi knjigu dobio sam dobre informacije, zapravo konkretno posedujem Mini komornu susaru Iverak. Izuzetno je dobro sto ste obradili upravo rad takve susare, jer moram vam reci da je to vecini individualnih proizvodjaca i najbolje. Zapravo i jedino mesto gde sam mogao konkretno nesto da cujem kako se upravlja susarom. Inace ona je napravljena kao sto znate vrlo jednostavno i laka je za manipulaciju. Ali njen problem su mnoge konstruktorske greske kao sto ste i sami rekli. Koje sam uspeo u hodu nekako pomocu „stapa i kanapa“ da popravim.
Ono sto mene znima kao malog proizvodjaca, konkretno ove 2011 sam osusio nekih 2t, jeste kako da sam izvrsim kalibraciju suve sljive. Problem je sto neki otkupljivaci nece ni da razgovaraju ako nije kalibrisana. I druga stvar je procenat vlaznosti proizvoda.
Dakle da li bi ste imali neki savet, konkretan, jednostavan da izvrzim ove dve radnje, pre svega kalibraciju.
Inace zeleo bih i sledecih godina da susim sljivu pa sam odlucio da u narednim godinama unapredim proizvodnju. Tj da obnovim generalno susaru, da ugradim programabilne (zelio) releje, da kupim inox lese i da dodam neke male linije za pranje i za kalibrisanje.
Jer zaista verujem da je poljoprivreda nasa velika sansa u buducim vremenima.
Svako dobro i srdacan pozdrav!
Aleksandar

Gospodine Vojislave pre neki dan sam dobio vasu knjigu. Moram priznati da sam odusevljen da postoji literatura o suvim sljivama. Inace danima sam po internetu i na srpskom i na engleskom pokusavao nesto da nadjem. Ali sve je to sturo i nedovoljno za proizvodnju. Dakle sve su cisto informativni i reklamni tekstovi bez neke dublje problematike.
Kupivsi knjigu dobio sam dobre informacije, zapravo konkretno posedujem Mini komornu susaru Iverak. Izuzetno je dobro sto ste obradili upravo rad takve susare, jer moram vam reci da je to vecini individualnih proizvodjaca i najbolje. Zapravo i jedino mesto gde sam mogao konkretno nesto da cujem kako se upravlja susarom. Inace ona je napravljena kao sto znate vrlo jednostavno i laka je za manipulaciju. Ali njen problem su mnoge konstruktorske greske kao sto ste i sami rekli. Koje sam uspeo u hodu nekako pomocu „stapa i kanapa“ da popravim.
Ono sto mene znima kao malog proizvodjaca, konkretno ove 2011 sam osusio nekih 2t, jeste kako da sam izvrsim kalibraciju suve sljive. Problem je sto neki otkupljivaci nece ni da razgovaraju ako nije kalibrisana. I druga stvar je procenat vlaznosti proizvoda.
Dakle da li bi ste imali neki savet, konkretan, jednostavan da izvrzim ove dve radnje, pre svega kalibraciju.
Inace zeleo bih i sledecih godina da susim sljivu pa sam odlucio da u narednim godinama unapredim proizvodnju. Tj da obnovim generalno susaru, da ugradim programabilne (zelio) releje, da kupim inox lese i da dodam neke male linije za pranje i za kalibrisanje.
Jer zaista verujem da je poljoprivreda nasa velika sansa u buducim vremenima.
Svako dobro i srdacan pozdrav!
Aleksandar

vojkanm,
-Ovo je sada moje novo korisničko ime, umesto ranijeg c32c1Vojislav, pa možete nastaviti sa ranijim kontaktima. Razlog mog dužeg odsustvovanja sa foruma je i bio promena korisničkog imena.
Pošto sam celu sezonu sušenja šljive bio na sušenju, uočio sam razliku ove sezone u odnosu na ranije. To je usledilo zbog dugog sušnog perioda i visokih temperatura, što je uticalo na kvalitet svežih plodova za sušenje. I pored visoke suve materije u plodovima, što ranijih godina nije bilo, sušenje nije bilo ništa kraće zbog konzistencije plodova nastalih u dugom sušnom periodu. Radio sam i na sušenju smrznute šljive, koje još traje.Želeo bih da saznam i vaša iskustva iz sušenja šljiva roda 2011. godine?

Господине Војиславе да ли је изашла из штампе ваша нова књига коју сте спремали. Требала је да буде везана за сушење Стенлеја ако ми је остало у сећању.
Срдачан поздрав!

Poštovani gospodine Dima,

Kada sam završio tekst za objavljivanje nove knjige na Tehnologiji hrane pročitao sam i vašu poruku na forumu, što me je obradovalo.
Zato Vas izveštavam sledeće, pre objavljivanja sadržaja knjige.

Završeno je štampanje knjige SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ koja je nastavak prethodne tri knjige, a korišćena su i najnovija istraživanja iz oblasti sušenja šljiva u razvijenim šljivarskim šemljama.
Knjigu možete poručiti posle prvomajskih praznika na telefon 015/513-227 i mobil 064/897-36-64.

Srdačan pozdrav.

Poštovani gospodine Dima,
bilo bi mi drago da čujem Vaš komentar na novu knjigu, ako ste je nabavili.
Ona Vam može koristiti za predstojeću sezonu sušenja šljiva sorte stenlej.
Srdačan pozdrav.

Pozdrav gospodinu Vojislavu i svima ostalima na forumu.
Generalno se bavimo zelenom energijom i klimatizacijom više od 5 godina, a od prošle godine intenzivno radimo na biznis planu koji bi opravdao investiciju u sušare.

U saradnji sa ino partnerima želja nam je da napravimo sušaru kapaciteta 500 tona suve šljive godišnje.

U domenu energetske efikasnosti, imamo utisak da bi našim znanjima najbolje rezultate dobili projektovanjem trakaste sušare. Trakastom sušarom se postižu najbolji mogući energetski rezultati jer kompletna „otpadna“ energija može da se kanališe ugradnjom velikih rekuperatora (vlažan vazduh je odličan nosilac energije i omogućava predgrevanje i pripremu spoljašnjeg svežeg vazduha).

Tu se i javlja prvi problem – deo stručnjaka to vidi kao dobro rešenje, a druga polovina kaže da je apsolutno nemoguće koristiti višenivojske trakaste sušare (zbog curenja sokova iz šljiva u procesu sušenja).

Gledajući da trakasta sušara ima veliki izbor parametara (brzina traka, vlažnost zona, temperatura zona) i da je vrlo lako prilagoditi za veliki dijapazon voća i povrća (te omogućiti najveći profit na nivou godine), pitanje sa moje strane je vrlo jednostavno:

Da li trakaste sušare mogu da se koriste za sušenje šljiva?

Ukoliko smatrate da u Vašim knjigama možemo pročitati teoriju vezanu za naš konkretan problem ja bih Vas molio da pošaljete način poručivanja.

Hvala unapred i srdačno Vas pozdravljam.

Poštovani gospodine Veljkoviću,
drago mi je da se interesujete za sušenje šljiva i drugih proizvoda, pa želim da Vam dam i neke sugestije koje su rezultat moga dugogodišnjeg sušenja šljiva, pre svega, a i drugog voća i povrća.
Krajem 18 veka u SAD je konstruisana prva trakasta sušara,ali Amerikanci, kao najveći proizvođač suvih šlčjiva u svetu, nisu nikada sušili šljivu na ovakvim sušarama.
Trakaste sušare su uređaji velikog kapaciteta i veliki potrošači energije i isplativi su ako se godišnje koriste u tri smene preko 250 dana.Zato se najviše koriste za sušenje povrća (list i koren) kojieg ima skoro preko cele godine.
U Srbiji (bivšoj Jugoslaviji) „Cer“ iz Čačka je radio na programu sušenja šljiva na trakastim sušarama, pa su instalisana dva uređaja, jedan u Valjevu i jedan u Tuzlu. Nažalost rezultai su bili poražavajući.
Sada se šljiva kod nas i u svetu suše najviše na tunelskim sušarama. Kod nas se koriste i male trakaste sušere.
Tunelske sušare tipa „Cer“ se već od sredine prošlog veka ne koriste u svetu, mada su i one uvezene iz Kalifornije.
U kaliforniji i drugim šljivarski razvijenim zemljama isključivo se koriste tunelske sušare istosmernog načina sušenja, ali sa dva reda kolica.
Najnovije sušare seu konstruisane tako da se primenjuje na istom utređaju istosmerno i protivsmerno sušenje, što bi moglo biti interesantno za sušenje šljiva kd nas.
Inače mi imamo mnogo proizvođača sušara, čak neki proizvođači nisu montirali ni jedni ili samo jednu.
To su vrlo skupi uređaji i kommplilovani za rad i rukovanje da prosto uplaše korisnika da ih kupi. Čak proizvođaću domaćih suđšara nisu ispoštovali sve tehnološke parametre koje zahteva tehnologija sušenja šljkiva.
Zato sam i napisao knjigu SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ i u njoj obradio tehnologiju sušenja voća i povrća, što može posljužiti vlasnicima postojećih sušara da ih ispravno koriste, a budućim konstruktorima da vode račina da je potrebno ispoštovati tehnološke parametre koje ova tehnologija zahteva.
Ako sam Vam pomogao biće mi mnogo drago,

S poštovanjem,
V. Marković

PS. Knjigu možete poručiti na telefon 015/513-227, a dostava je Sity poštom

ISPRAVKA: Piše da se kod nas koriste male TRKASTE sušara, a treba male komorne sušare

Gospodine Markoviću,
Pročitao sam vašu knjigu o sušenju šljiva bez koštice. Knjiga je dobra, ali bih imao za Vas par konkretnih pitanja na koje nisam našao odgovor u knjizi, onakav odgovor kakav je meni upotrebljiv.
Prvo pitanje je u vezi konzerviranja suvih šljiva za upotrebu, ili popularno „pripremljenih“ šljiva. Problematika je u tome što danas tezgaroši na pijaci kupuju isključivo pripremljenu suvu šljivu. Kada je vreme toplije, ta šljiva počinje da lisi i buđa posle nekog vremena. Tada se ti isti tezgaroši bune, da je mnogo bolja po tom pitanju odimljena šljiva. Moje pitanje je da li postoji neki jednostavan način (upotreba nekog dostupnog konzervansa) da se ta pojava spreči i da pripremljena šljiva izdrži nekih mesec dana. Zamolio bih Vas da savet bude upotrebljiv za male proizvođače, poput nekog recepta za kolače :).

Drugo pitanje se odnosi na kajsiju i njeno sušenje. Gde god da sam naišao na neku literaturu svi pominju sumporisanje kajsije. Ne usuđujem se da počnem sa tim jer ne znam kako se to izvodi. Zamolio bih Vas za savet i po tom pitanju. Takođe, ako može da bude jednostavan i upotrebljiv.

Unapred zahvalan.

Pitanja za forumaše:
-Da li je neko pokušao da suši beli slez? Ako jeste, da li je tačno da oko njega ima toliko posla da čoveku presedne dobra zarada?
-Da li je neko pored šljive sušio ljutu papriku, tj. pitanje je da li se za šljivu i papriku mogu koristiti iste lese (zbog mirisa i ukusa)?
-Da li je neko pravio lese od pruća? Gospodin Marković pomiće bukvu, ali da li je neko pravio lese od kuvane vrbe? Mreže od inoksa su poprilično skupe.

Hvala svima unapred.

Poštovani gospodine Blinki
drago mi je što ste pročitali moju knjigu, ali ne znam koju? Zadnja knjiga je SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ, a pre nje je bila TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA. Ako ste pročitali knjigu PROIZVODNJA SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA onda ste morali naći deo koji se odnosi na konzervisanje plodova suvih šljiva. Ta oblast je regulisana svetskim i našim zakonom i dozvoljeno je korišćenje konzervansa K-sorbata u količini od o,1%. Kako to rade ljudi na tezgama ja neznam, ali kako treba i kako se radi ima u mojoj knjizi.
Inače na ostala pitanja odgovor i u najkraćim crtma bio bi jako veliki i dug tekst, što se ovim putem ne može dovoljno dobro odgovoriti.
Što se tiče lesa za sušenje voća, povrća, lekovitog bilja i drugih poljoprivrednih proizvoda i to je zakon propisao. Svi prehrambeni artikli se suše na lesam koje mogu biti napravljen od dozvoljenih materijala. Sada se koriste lese sa drvenim ramovima sa pletivom od nerđajućih materijala, mada i cela lesa može biti od nerđajučćeg materijala ali je jako skupa. I drvo za ram mora biti od materijala koji je dozoljen sa atestom za korićšenje za prehrambene artikle. Pletivo za lese, ako se koriste za više proizvoda obično je sa otvorima 3 do 5 mm.Što se tiče pravljenja lesa od pruća, to su radili naši preci kada su počeli da suše šljive pre dva veka.
Sve što pitate da li se može sušti već se odavno suši i svaki proizvod ima svoj način sušenja, ali Vi pitate mnogo za jedan put.
Ako sam uspeo da Vam koliko toliko odgobvorim, biće mi drago.

S poštovanjem,
V. Marković

Poštovani gospodine Markoviću,

Naravno da ste mi pomogli i veoma sam Vam zahvalan na izdvojenom vremenu i naravno na knjigama koje ste napisali.
Knjiga koju sam kupio i pročitao, je mislim, TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE SUVIH ŠLJIVA BEZ KOŠTICA. Knjigu sam kupio na tehnološkom od gospodina Šumića, otprilike, pre jedno dve godine. Selidba je učinila svoje, pa je sad nemam pri sebi, ali za vikend ću je pronaći, pa ću biti određeniji sa pitanjem. Koliko se sećam, knjiga je ljubičasto plava, ili lila, ili tako neka nijansa, mada su sve knjige koje sam pročitao o šljivama te nijanse.

Izvinjavam se zbog prevelikog broja pitanja. Većinu stvari i tehnologiju sušenja šljiva saznao sam iz literature i metodom bezuspešnih pokušaja, pa kad postoji neko koga bih mogao da pitam, uvek preteram.

Voleo bih da na ovom forumu postoje komentari ljudi koji suše šljivu, da oni više učestvuju u raspravi, jer se većina kometara svodi na interesovanja.

Svako dobro, pa se javljam čim pronadjem knjigu.

Poštovani gospodine Blinki,
svake godine sam sušio šljivu, a to je već 4o godina, sa industrijskim sušarama i sarađivao sa poljoprivrednim proizvođačima koji poseduju „mini“ sušare. A i sada angažuju me velike firme i vlasnici sušara i celu sezonu sušenja provodim kod sušara. Zato su moje knjige ne samo stručne nego su i plod dugogodišnjeg iskustva.
Zadnja knjiga, koja je sada u prodaji, SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ je najpotrebnija literatura vlasnicima sušara i ljudima koji žele da se bave sušenjem šljiva.
Knjiga se može poručiti kod mene na telefon 015/513-227, pa ako je kupite upotpunićete svoje znanje iz ove oblasi.
Stojim Vam i dalje na usluzi.

S poštovanjam,
V. Marković

Molim za pomoc :)
Potrebno mi je okvirno resenje sledeceg zadatka: dat mi je protok vazduha i masa sirovih sljiva.
Potrebno je da se odredi koliko sati treba da se suse sljive, da bi se dobio proizvod sa npr 20 % vlage.
Treba mi odgovor u sto moguce kracem vremenu!

Unapred hvala ;)

Želeo sam da se bavim sušenjem šljiva, napravio sam sušaru i tu stao. Sušara je na prodaju pa ako ima zainteresovanih 060/351-42-89

HVALA „TEHNOLOGIJI HRANE“.

Poštovana Bebo,
ovo što tražite se ne može rešti kako Vi tražite. Ne postoji formula za takva rešenja jer sušenje šljiva zavisi od mnogo faktora:način sušenja (protivstrijni ili istostrujni, uređaj na kojem će se sušti (komorne ili tundlske sušare), tehničke karakteristike uređaja, veličine i sorte plodova svežih (ne sirovih) šljiva, suve materije (zrelosti) plodova, temperatura i vlažnosti spoljašnjeg vazduha i još mnogo drugih činilaca. Zato i proizvođači sušara u tehničkim karakteristikama daju snagu ventilatora,potrebnu temperaturu vazduha za sušenje i orijentaciono vreme sušenje. Zato vreme sušenja kod komornih sušara se kreće od 24 pa i do 36 sati, a tunelskih preko 24 sata.
Potrebno je da se upoznate sa teorijom sušenja, a osnove teorije sušenja i činioci od kojih zavisi sušenje voća i povrća dati su u mojoj knjizi SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ.
To što kažete dat je „protok“ vazduha, ne zna se na šta se odnosi. Da li je to brzina i količina vazduha?
Želeo sam da Vas ukratko uputim u ovu problematiku, pa ako vam je pomoglo biće mi jako drago.
S poštovanjem,
V. Marković

Poštovani Vojkane,
pošto sam prvi put na ovom forumu, hteo bih da se konsultujem sa vama.
Planiram ove sezone da počnem sa sušenjem šljive, imam voćnjak od preko 1000 stabala (stenlej, čačanka rana, lepotica, najbolja, rodna), takođe kupio sam tunelsku sušaru, kapaciteta od oko 700 kg. Takođe sam napravio i plusnu hladnjaču od panela debljine 6 cm, i svom pratećom opremom. Želim da se bavim sušenjem voća i povrća koga je prepuna istočna Srbija iz koje sam i ja. Da li možete da mi date neke smernice vezane za sušenje? Čime se meri vlažnost ploda i gde taj aparat može da se nabavi. Pozdrav

Poštovani Amoris,
drago mi je što ste se obratili i želeo bih da vam pomognrm, ali imam nekoliko pitanja. Prema kapacitetu to bi trebalo da bude komorna sušara, a ne tunelska.Prema sortimentu koji ste nabrojali za sušenje se koriste najviše stenlej i čačanska rodna, dok su ostale tri konzumne sorte. POsedovanje hladnjače može Vam produžiti sezonu sušenja, jer se sveža šljiva može čuvati oko 3o dana. Uređaj za merenje vlage jskum za ovaj kapacitet suešnja, ali vam mogu pomoći kawko da odredite vlagu osušenih plodova, iskustveno.
Pošto prvi put sušite i dosta ste uložili u ovu proizvodnju, poterbno je da znate i proces sušnje šljiva, a koji sam obradio u zadnjoj knjizi (nalazi se na sajtu TEHNOLOGIJA HRANE, sa sadržajem) SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ.
Mnogima u Srbiji i u okolnim republikama pomažem kod sušnja šljiva (puštanje u rad, obuka i dr.) dolaskom na lokaciju, pa ako želite pomoć obratite mi se na telefon 015/513-227. Na ovaj broj možete i porućiti predmetnmu knjigu.

S poštovanjam,
V. Marković

Poštovane kolege,

uskoro nam predstoji sezona sušenja šljiva, pa želim da dam neke savete za sušenje.
Svaka godina, zbog klimatskih uslova ima svoje specifičnosti, koje se odražavaju na kvalitet plodova za sušenje.
Ovo je sušna godina i plodovi za sušenje imaju povećan pepeljak (voštanu prevlaku),koji pokriva površinu plodova i sprečava isparavanje vode.
Prisutnost povećanog pepeljka otežava i sušenje, pa ga pre sušenja treba ukloniti, da bi se skratilo sušenje.
Najbolji način uklanjanja pepeljka postiže se potapanjem plodova u vruću vodu desetak sekundi. Ovim se uklanja pepeljak, peru plodovi i uništavaju prisutni mikroorganizmi, kojima je pepeljak zaštita.
Znači da plodove pre sušenja treba praktično prati vrućom vodom.
Ovo je samo jedna od operacija u procesu sušenja, koju je potrebno obavezno primenjivati u sušnim godinama kao što je ova.
Sve vas pozdravlja i želi uspešno sušenje

V. Marković

PRVO JEDAN LIJEP PZDRAV ZA GOSPODINA MARKOVIĆA
JAVLJAM SE IZ BOSNE I NAMJERA MI JE BAVITI SE SUŠENJEM VOĆA I POVRĆA PA AKO SE POKAŽE OPRAVDANIM I OZBILJNO.U DILEMI SAM IZMEĐU VAKUM SUŠARA I OVIH OSTALIH.VAŠU KNJIGU ĆE MI NABAVITI KOLEGA I TO SAM VEĆ DOGOVORIO MOŽDA BI NAJBOLJE BILO DA UZME OBADVE.ŽELIM ČUTI VAŠE MIŠLJENJE O OVOJ DILEMI VAKUM ILI TUNELSKE, KOLIKO STE U OPŠTE STIM UPOZNATI.POĐIMO OD PRETPODSTAVKE DA SE TREBA OSUŠIT 100 TONA VOĆA I POVRĆA KROZ SEZONU KOJA DA BI SE SEZONA MOGLA PRODUŽITI MORALA BI SE IMATI HLADNJAČA ODREĐENOG KAPACITETA ZA PRIJEM VOĆA I ČUVANJE DO MOMENTA SUŠENJA .PITANJE JE UPUĆENO I OSTALMA KOJI NEŠTO VIŠE ZNAJU O PROCESU SUŠENJA U VAKUM SUŠARAMA.

Poštovani gospodine Kazak,

Drago mi je da će te kupiti moju knjigu, što će Vam omogućiti da se upoznate sa načinima sušenja voća i povrća. Inače vakumskim sušenjem se u mnogome očuvaju neka svojstva voća i povrća, jer se primenjuju niže temperature sušenja. Zato se ovaj način sušenja primenjuje kod onih sirovina koje će ta svojstva gubiti kog sušenja na normalnim uslovima.J Zato se izbor načina sušenja vrši kod opredeljenja koje će te voće i povrće sušiti. Mora se i to reći da je vakumsko sušenje mnogo skuplje, jer su i sami uređaji skuplji, pa za veliki broj sirovina je neisplativ. Zbog toga se naprimer kod sušenja šljiva vakumski način sušenja ne primenjuje.Da bi se isplatila vakumska sušara potrebno je da radi duži vremenski period, što se može omogućiti izgradnjom rashladnog prostora.Najbolje je uraditi predinvesticioni program koji će omogiti način izbora, kapacitet sušere i rashladnog prostora. Ovoliko za sada.

S poštovanjem
V. Marković

Poštovane kolege,

Prelistavao sam na forumu temu „suva šljiva“ i zapazi da je mnogo posetilaca, a malo poruka, kojih u zadnje vreme i nema.Ovu temu je posetilo 15.489 zainteresovanih i ako se uzme u obzir „sušenje borovnice“ od 12.414 učesnika što znači preko 17.000 učesnika
Interesanto nje da je iz Tehnologije voća i povrća bilo i najviše tema 131, sa 292.342 pregleda, ali sa svega 1.033 poruka.
Forumi koji se odnose na sušenje voća i povrća su najposećeniji:
– sušare za voće i povrće 62.166 sa 293 poruke,
– vakum sušare 5369 sa 37 poruka
– suva šljiva 15.489 sa 60 poruka,
– sušenje borovnica 12.414 sa svega 8 poruka
– forum za suvu šljivu 1834 sa 10 poruka.
Ovo govori da je zainteresovanost za sušenje voća i povrća velika i najveća u preradi voća i povrća, ali je poruka jako malo???
Ovo treba da zabrine sve iz sledećih razloga:
1. Od nekada najvećeg proizvožača šljiva i dugo godina u prošlom veku prvog ili drugog izvoznika suve šljive sada se ne nalazimo ni u svetskim podacima kao šproizvođač suve šljive.
2. Suva šljiva je u prošlom veku bila jedan od tri najvažnija proizvoda u izvozu, a sada je ima samo u statistici. Proizvodila se u pet velikih pogona u količini oko 25.000 tona.
3. Još uvek sušima oko 3-4% proizvodnje šljiva u količini od 3-4.000 tona
4. Vrednost izvoza u prošlom veku dostizala 35. milina dolara, ananajveći kupac je boop bivši SSSR (oko 90″). Prilikom poseta najvećih kupaca suve šljive iz Rusije najveći broj nije ni znao da Srbija proizvodi suvu šljivu, a bila je najveći dobavljač SSSR-a.
Suvom šljivom se niko ne bavi, jer to podaci iz Foruma pokazuju. Ima interesa, a poruka malo, jer nemo ko šta da poruči.
Sušenje i prerada suvih šljiva se najbrže može povećati, a sirovina je na raspolaganju. Nedostaje program razvoja šljivarstva i prerade šljiva u suvu šljivu kao najrentabilnijem proizvodu od šljiva?
O ovome se može puno pričati, ali i ako i ova tekst bude imao efekta biće mi jako drago.

S poštovanjem,
V. Marković

Poštovani gosp. Markoviću,

interesuje me koja u kojoj količini kalium sorbata se konzervišu suve šljive.

Hvala

Poštovani kolega Mladene,

Nisam stigao da Vam se ranije javim, jer sam već tada, kada ste mi se obratili , otišao na teren za pripremu sušenja i sušenje, a kasnije i za preradu osušene šljive.

Dozvoljena količina k-sorbata, kao konzervansa za površinsku zaštitu suvih šljiva je do 0,1% (1000 ppm). Ova granica se ne sme preći, pa se površinska zaštita plodova suvih šljiva vrši tretiranjem raznim procentima rastvora ovog konzervansa. Tretiranje  plodova se vrši na dva načina: potapanjem ili prskanjem pomoću dizni za raspršivanje (sprej postupak). Rastvor konzervansa se određuje prema uređaju koji se koristi, a kreće se od 1,5 do 3%. Zato se na početku upotrebe koristi nekoliko rastvora, raznih procenata i nakon analize u ovlašćenjim laoboratorijama određuje onaj procenat koji je približno  do 0,1% I u toku rada se vrpi još neka kontrola koja će potvrditi da li je izabran najpogodniji rastvor konzervansa. konzervans mora da pokrije celu površinu ploda.

Zato morate na početku prerade suve šljive, za Vaše uslove rada , da utvrdite koji je procenat  rastvora k-sorbata za Vaš postupak najpovoljniji i da ne prelezi dozvoljenu greanicu.

Ova tema je jako široka i ova informacija Vam samo može posluđiti da vidite da se radi o ozbiljnom poslu koji morate da ovbavite.

S poštovanje,

V. Marković

Poštovani učesnici ovog foruma,

sezona suve šljive traje od avgusta, kada se suši, pa do kraja zime sledeće godine, kada se osušena šljiva prerađuje i pakuje.

Sezona 2013./1014. bila je jako povoljna za sušenje, preradu i plasman suvih šljiva. Skoro se i ne pamti godina da je suva šljiva pre završetka sušenja bila ugovorena za mnoge zemlje Evrope i Azije, pa čak i Afrike.

Zato malo i iznenađuje da se učesnici obog foruma nisu intersovali od sredine prošle godine za problematiku suve šljive u Srbiji.

Već sada  treba razmišljati o novoj sezoni 2014./2015. jer je otvoren plasman suve šljive na mnoga tržišta i da je prošlodogišnja šljiva sva izvezena.

Pošto sam celu sezonu bio na terenu, uočio sam mnoge propuste u organizaciji otkupa i sušenja šljiva. Kapapciteti za sušenje nisu bili dobro pripremljeni i bilo je velikih propusta u radu, što je uticalo i na ekonomičnost ovog proizvoda. Velika količina šljiva je osušena na komornim sušarama poljoprivrednih proizvođaža, čije sušare takođe nisu bile pripremljene za dobar i kvalitetan rad, pa je kvalitet tako osušeih plodova bio nezadovoljavajući, mada je našao plasman u velikoj potražnji, ali se takav kvalitet više neće tolerisati.

Čudi i skoro nikakav odnos javnog mnenja na prošlogodišnji rod i plasman suvih šljiva. Sada se pokazalo da se sva osušena šljiva može plasirati u izvoz, ali da se obezbedi potreban kvalitet. Pokazalo se da u Srbiji nema dovoljno kapaciteta za sušenje da prihvati rod šljiva, pa je i obim izvoza u odnosu na izvoz iz prošlog veka još uvek 5 puta manji.

Država tvrdi da nema programa u agraru za investiranje, a investiranje u kapcitete za sušenje to demantuju, jer imamo sirovinu i plasman, ali nema podizanja novih sušara.

Neka ovo bude moj skroman doprinos za razmišljanje o unapređenju ove oblasti, što je dokazala prethodna godina.

Sve vas pozdravlja,

V. Marković

HITNOO!!!!

 

Molim za pomoc. Imam tunelsku susaru 9mX2.5mX1.8m. Angazovao sam majstora da mi je montira.

Plasim se da ce mi reci nerealnu cenu. Molim ako neko orijentaciono zna koliko se placa majstoru za montiranje susare??? Koliko to zaista kosta.

To su dva majstora, jedan je elektricar, a drugi je za susaru. Rekli su mi da montiranje traje 4-6 dana i da ce oni zavrsiti sve. HVALA UNAPRED!! Pozdrav iz Leskovca

ПОМОЋ!!!

2001 године сам направио зидани објекат и у њему и према њему  традиционалну сушару за шљиву.Принцип,је класичан-традиционалан на дрва,фиооке-лесе од дрвета(24 ком ,у које укупно стаје 1200-1300 кг свеже шљиве),ложишта сам модификавао-костури -рам од перфорираног котларског лима 3 ммм,па преко њега је зидана опека.Шљива нема додира са димом.Сушење је доста физички тешко јер је потребно подизати лесе са шљивама(које су са шљивом тешке око 70 кг),а сушење доста спорије од модерних сушара.Сам процес једне „туре“-налога  је од 28-32 сата.Уз доста рада и добре организације успем у сезони да осушим око 5000 кг суве шљиве(једне године и 7000 кг).Сада полако морам да је „преправљам“ да бих могао да декларишем производ ради лакшег и бољег пласмана….

Шта је потребно по прописима и стандардима да буде од инокса?

Прочитао сам да је потребно (везано за лесе) да буду од инокса(плетиво)а да рам може и дрво…Да ли је потребно још нешто да буде од инокса?

Молим за савет и помоћ.Хвала унапред

Poštovani Vladimire,

Za određenu količinu šljiva u sušari potrebna je adekvatna količina vazduha sa određenom temperaturom i pravilna cirkulacija zagrejanog vazduha za sušenje po svim delovima sušare.

Raspored lesa treba napraviti da se sa njima lako manipuliše. Inače lese u industrujskim tunelskim sušarama imaju oko 30 kg plodova, dok na domaćim „mini“ sušaramya ova količina je skoro tri puta manje, zavisno od konstrukcije sušare.

Ako je podešena pravilna cirkulacija vazduha u komornim sušarama, onda se lese sa osušenim plodovima ne vade do kraja sušenja. Pod pravilnom cirkulacijom plodova se podrazumeva, da topao vazdu se kreće preko plodova, potrebnom brzinom, i kada se zasiti vlagom napusti sušaru. Znači cirkulacija toplod vazduha iu sušare treba da je neprekidna.

Pošto se šljiva obično suši oko 24 sata, onda nešto od ovoga nist e napravili kako treba.

Zato Vam preporučujem da kupite moju knjig SUŠENJE ŠLJIVA SORTE STENLEJ iz koje će te steži određena znanja o sušenju i posebno sušenju šljiva i sorte stenlej.Ako ste zainteresovano obratite mi se na telefon 015/513-227.

S poštovanjem,

V. Marković

Pozdrav svima. Imam pitanje postoji li neka spravica koja meri vlaznost sljive? Od prosle godine susimo sljivu i kako nemamo neko iskustvo sa tim, ne znamo kada je pravi trenutak izvuci lese iz tunela. Moze li mi neko pomoci i malo pojasniti? Hvala

Pozdrav.

Radim biznis plan vezan za ovu temu, pa da li neko ima informaciju koliko sušare kapaciteta preko 500kg u proseku mesečno potroše struje? Značilo bi mi jako kada bi mi neko odgovorio. Hvala unapred!

Moze i nista da ne potrosi, ako stedis do te mere da je ne ukljucujes….. Moras preciznije da postavis pitanje…..

Pretpostavlja se da bi sušara radila puna tri meseca, potrebno je osušiti 30tona šljiva za taj period, pa me zanima odokativna potrošnja električne struje. Nadam se da je sada preciznije. Hvala

Znaci oko 350 kg dnevno… To mozes susiti za 12 sati u susari od 6kW elektricne snage…..Racunaj da ce za to vreme ona raditi u full potrosnji oko 80% vremena…..

Bojana,

postoji takva spravica i zove se vlagomer. To je jako precizan instrument i meri vlagu na decimalu. Radi na principu IR-zraka i analiticke vage. Potpuno je automatizovan i ima memoriju za jako mnogo uzoraka. Ova spravica kosta nesto oko 300.000 din. Ako se neko bavi ozbiljno i na veliko susenjem sljive preporucio bih mu ovaj instrument. Vlaga osusene sljive moze se meriti i na daleko jednostavniji nacin. Potrebno Vam je da imate tehnicku vagu na dve decimale preciznosti i jednu malu perforiranu posudicu. Ovde se meri gubitak tezine uzorka, a zaostala vlaga se proracunava. Ovaj nacin je takodje jako pouzdan.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Da li neko ima iskustva sa cokoladiranjem suve sljive? Polako  je pocela da se pojavljuje na nasem trzistu…

Bosko,

nije pocela da se pojavljuje, vec se odavno radi cokoladirana susena sljiva u Srbiji. Prvo je, pre jos petnest godina, pocelo da se radi u Zitoradji, potom u Cacku, sada znam da ima i u Osecini i jos mozda negde. Ranije je pakovana jedna po jedna u specijalne kartonske male kutije, pa potom u specijalno uradjene drvene kutije i sve je islo za izvoz. Kod nas nije moglo ni da se vidi, a jos manje da se kupi. Odatle Vama podatak da je sada „pocelo“. Dobru cokoladiranu sljivu nije bas lako dobiti, jer pocinje se od same sljive jos na grani (sorta i krupnoca), zatim bitan je nacin susenja koji nije bas isti kao za susenu sljivu („original“). Ovo ne mora da znaci da se ne moze koristiti i konvenkcionalno susena, ali tu mora da se vrsi prebiranje, jer ne moze svaka. Centar sljive se puni orahom i jos nekim specijalnim punjenjem koje sve to veze i cini stabilnim. Potom se sljiva cokoladira i to specijalnom cikoladnom masom, koja mora da ima tvrdocu i sjaj. Na kraju se vrsi tzv. draziranje. Masa i postupak draziranja daju sljivi stabilan zeljeni oblik, cvrstocu, sjaj, moze se drzati u ruci a da se masa ne otapa odmah. Sve je to dosta slozeno, ali daleko od toga da nije izvodljivo. Ovo sve govorim kada se ima u vidu da se dobije vrhunski kvlaitet ovog proizvoda. Ako hocemo samo ono suseno, pa prelivedno bili kakvom kakao masom, to moze da uradi svako. Moje nacelo je uvek bilo „kilogrami, a ne tone“. Sta to znaci? Bolje je uraditi nekoliko kilograma proizvoda vrhunskog kvaliteta i prodati po dobroj ceni, nego tonu gde se prodaje kilogram u bescenje. Razlika je u tome sto ovo prvo moze samo uz pomoc strucnjaka, a ovo drugo moze svak.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

[Autor]

Članci