Dobrodošla na forum. Kao što si možda primjetila ovaj forum se ne bavi jakim alkoholnim pićima. Ali možda ti mogu biti od pomoći. Predpostavljam da ti podaci mogu da se nađu u važećem pravilniku: Pravilnik o metodama uzimanja uzoraka i vršenje hemijskih i fizičkih analiza alkoholnih pića, sl. list SFRJ 70/87

Pogeldaj i ovaj pravilnik

Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za alkoholna pića, sl. list SCG 24/04

Ove pravilnike možeš naći na Serbia Food sajtu.

Spremam ispit iz j.a.p-a i treba mi pomoc!
Gde mogu da nadjem podrumske tablice za odredjivanje koncetracije etanola u j.a.p.-u?
Unapred hvala!

Za mm:
Tablice za odredjivanje koncentracije etanola u jakim alkoholnim pićima,možete naći na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu,katedra za jaka pića.Sigurna sam da će Vam asistenti sa ove katedre i prof.Ninoslav Nikičević izaći u susret.
Pozdrav!

dobar dan nalazim se u juznom delu afrike zadnjih par godina htio bi da pocnem proizvodnju alkoholnih i bezalkoholnih pica ovde piju neki dzin u plasticnim flasama o,2 l ubiju se od ta dva dzina da 3 dana neznaju za sebe kako da napravim slicno pice ili isto sa primitivnom tehnologijom izrade i flasiranja a da zadovoljim higijenske i zdravstvene kriterijume da ih ne potrujem a da uzmem neke pare unapred hvala

Zanima me u okviru ove teme da li je neko imao problem sa povećanom koncetracijom bakra u destilatu i kako ga je rešio?Isključujem plavo bistrenje usled cijanovidonika.

Predestilišite destilat.

Zanima me da li se vrednost masene  koncentracije ,konkretno etanola,moze izraziti u zapreminske?Npr. masena koncentracija je 93,13 %,koliko je to izrazeno u zapreminskoj koncentraciji?

Nevenka,

Ako ste radili određivanje alkohola piknometrom i na osnovu dobijene gustine u tablici očitali vrednost od 93,13% (m/m), u istoj tablici je zapreminska koncentracija 95,50 %V/V (po Osbornu).

Zapreminski – volumni % etil-alkohola u bezbojnim pićima i destilatima koji nemaju ekstrakt, određuje se direktno alkoholometrom.

Biljana

U pogonu imamo ugradjene protokomere koje mere pored protoka alkohola  u kg/h i l/h,i jacinu alkohola,predpostavljam naspram gustine.Medjutim ja u laboratoriji merim koncentraciju alkoholometrom,a ono meri zapreminsku koncentraciju,ne koristim piknometar.Pa me zato interesuje da li postoji nacin da se tezinska koncentracija prevede u zapreminsku?

 

Biljana,i poslije redestilacije sadržaj bakra je veliki.Pokušala sam da snizim u materijalu za destilaciju sadržaj ukupnih kiselina CaCO3 ali sadržaj bakra nisam uspjela sniziti na željenu koncetraciju.Ja sam negdje čitala o solima fitinske kiseline koje spuštaju sadržaj bakra ali nemam s tim iskustva.

Nevenka,

Postoji način, ali je uvek potrebno znati kolika je gustina. Određivanje alkohola piknometrom zasniva se na određivanju relativne gustine destilata u odnosu na destilovanu vodu i na osnovu dobijenog rezultata u tabeli se pročita sadržaj alkohola.

Gustina je zavisna od temperature. Zapremina destilata zavisi od temperature. Određivanje sadržaja alkohola alkoholometrom zavisi od temperature i zbog toga se za određivanje prave vrednosti koriste tabele sa temperaturnim korekcijama.

Za sve proračune potrebno je imati tačne vrednosti.

 

Marija,

Do povećanog sadržaja bakra je najverovatnije došlo zbog povećane kiselosti materijala za destilaciju. Ako je bila povećana kiselost i u destilatu za redestilaciju nije moglo doći do smanjenja količine bakra.

Aparat za destilaciju treba da bude dobro opran, da se uklone sve nataložene materije.

Višak bakra se odstranjuje kalijum-ferocijanidom, ali obavezno u saradnji sa nekom ovlašćenom laboratorijom.

Biljana hvala na informacijama.Ja nisam napomenula u startu da sam odbacila opciju kalijum-ferocijanida iz razloga što je rizično usled cijanida.Mislim da ćemo se više osvrnuti kod sledeće destilacije na temeljno čišćenje aparature,i zdravrsvenom stanju materijala za destilaciju.Hvala još jednom.

pozdrav,interesuje me koja je optimalna temperatura za rakiju. i dali sto je jaca ubiva ukus rakije unapred hvala

 

Ivane,

Ne znam da li mislite na optimalnu temperaturu rakije  za konzumiranje, ili na optimalnu temperaturu potrebnu za određene tehnološke procese u proizvodnji rakije? Pojasnite.

Ako mislite na jačinu rakije / koncentraciju etil-alkohola u rakiji, najbolji ukus ima rakija sa koncentracijom etil-alkohola od 40 – 42 % vol. Aromatične materije u rakiji su najizraženije pri toj koncentraciji. Ako je za proizvodnju rakije korišćeno voće potrebnog kvaliteta i ako su procesi fermentacije i destilacije obavljeni kvalitetno, aromatične materije su izražene i u destilatu sa koncentracijom etil-alkohola i do 80 % vol.

 

Ako je nekome potrebna stručna pomoć u proizvodnji rakije i preradi voća i povrća,javite se.

Mislim, pre svega, na one koji žele da se bave tradicionalnom proizvodnjom i preradom organski proizvedenog voća i povrća.

mislin na optimalnu temperaturu za konzumiranje

Ivane,

koleginica Biljana je dala puno lepih i pravih saveta. Sto se tice prave temperature za konzumaciju rakije ona zavisi od vrste rakije, ali sve se krecu u okviru 17-23 stepeni. Da bi se rakija doziveli u potpunosti ima tu jos „caka“. Prvo i najvaznije je da casa bude potpuno cista i suva. Vazan je takodje i izvedeni oblik case. Povrh toga je jako vazno, sto malo ko zna, da rakiju ne treba odmah piti cim se naspe u casu. Treba sacekati jedno min. 2-3 minuta. Tada onaj udarni alkohol otpari i tek tada aroma dodje do izrazaja. Kada se pije rakiju treba uzeti dovoljno u usta, ni previse ni premalo, ne treba je odmah progutati, ali ne i dugo valjati po ustima. Dobra rakije poznaje se po tome sto kada se guta ona „sklizne“ niz grlo. Ako uz to jos blago „zagreje“ stomak, onda to je to. Treba pri svemu tome posebnu paznju obratiti na aromu. Ako je ona jaka i udarna, verovatno je dodavana. Ako je plemenita, ne lako, ali jasno prepoznatljiva, onda je to prirodna iz rakije. Kod nas se veoma malo paznje obraca na ovo. Rakoja treba da je uzviseno i plemenito pice. Ona niposto ne sme da sluzi u svrhu „pijem da je zaboravim“. Kod nas puno pravi dobrih rakija. Medjutim, tehnoloske i iskustvene „cake“ odlucuju i cine razliku izmedju dobrih i onih boljih.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

@marija

Kasnim sa odgovorom jer nisam stigao da pregledam forum. Što se tiče povećanog sadržaja bakra u jakim alkoholnim pićima, rešenje je filter, koji je selektivan na jone bakra i teške metale. Primena selekcionisanih filtera omogućava jednostavno i vrlo ekonomično rešenje prilikom otklanjana teških metala iz destilata, a ne manja organoleptička svojstva rakije koja se tretira.

 

Dejan Bekrić, tehnolog; 065/8414952

 

O kakvoj vrsti filtera govorite?Na kom principu zadržava teške metale?

Marija pogledajte moj profil, tamo imate moje kontakt podatke. Što se tiče filtera, on je tako dizajniran da njegovom primenu se ne menjaju hemisjka, niti organoleptička svojstva rakije. Ovim filterom sam „izlečio“ mnoge rakije, neke su čak imale i 60mg/l bakra, a nakon tretmana sadržaj bakra je spao na ispod 3mg/l.

Dejan Bekrić, tehnolog; 065/8414952

Rakija sa povecanim sadrzajem bakra poznaje se po crvenkastoj boji. Ali ovo povecano prisustvo jona bakra u rakijama ne sme da bude redovna praksa. Ako se to jednom desilo treba pronaci razloge tome i otkloniti ih tako da ubuduce nema ovoga problema. Prema tome nikakvi filtri nece biti potrebni. Redovno filtriranje rakije iz ovoga i slicnih razloga ne sme da bude propisana tehnologija. Leciti rakiju ovakvim filtriranjem je kao coveka smisljeno razboleti da bi ga kasnije lecili. Ako se to jednom desilo, kao sto pretpostavljam da je u ovom slucaju, rakiju treba dodavanjem obicne vode svesti na jacinu meke rakije (oko 25% vol) i ponovo je predestilisati. Ovoga puta destilacija treba da bude pazljivo izvedena, tj. da legano tece bez jakog i neravnomernog zagrevanja.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Dejane,ja sam prehrambeni tehnolog tako da me zaista zanima na kom principu taj filter skida bakar jer prvi put čujem za takvu vrstu filtera.I što kaže Milivoje to nikako ne može biti praksa tako da investiranje u filter tih karakteristika definitivno nije rentabilno.

Milivoje,da jednom se desilo zbog lošeg materijala.Dakle destilat nema toliku konc da je crvenkaste boje (nešto malo iznad zakonske 15mg/l).Znači,redestilacija ostaje kao jedino rešenje…

Da, Marija mislim da ce redestilacija biti dobro i potpuno resenje. Pri tome, jos jednom kazem, obratite paznju na sam tok destilacije. Ona treba da bude lagana i uvek jednakog intenziteta.

Veliki pozdrav.

Milivoje

Uvažene kolege Marija i Milivoje, detaljno sam pregledao forum od početka do poslednjeg posta i na ovu raspravu mogu da kažem sledeće:

1. Milivoje, koleginica je vec uradila redestilaciju i time nije dobila zadovoljavajuće rezultate. Svodjenem destilata i redestilacijom nećete postići nikakav rezultat, čak će se i povećati sadržaj bakra.

2. Filter „decuperizator“, koji je i te kako efikasan i rentabilan, vec je ispitan, i koriste ga destilerije sa povecanim sadržajem bakra u destilatu. Sa ovim filterom imam visegodisnje iskustvo, jer ga ja proizvodim, i mnogim destilerijama sam resio problem bakra.

3. Moze se konstatovati da je bakar, od kojeg je proizveen estilacioni aparat nezadovoljavajuci, pa shodno tome ili treba menjati aparat ili primeniti filter. Sa druge strane, govorite pausalno o njegovim tehno – ekonomskim karakteristikama, a navodite da se prvi put susrećete sa ovakvom tehnologijom.

Dejan Bekrić, tehnolog; 065/8414-952; enofilzupa@gmail.com

Dejane možda je trebalo da naglasim da u mom slučaju ne bi bio rentabilan jer taj problem sam imala usled lošem materijala,tako da je slučaj izuzetak a ne pravilo.

Osim što si naveo da ne menja organoleptiku i hemijska svojstva (osim što oduzima teške metale kako sam shvatila) nisi mi rekao na kom principu radi,tako da ne mogu ni da napravim nikakvu sliku.

Draga moja koleginice, da objasnim ovo nase dopisivanje sledećim redom:

1. Tvoj problem „izuzetak a ne pravilo“, u kom je smislu to „slučaj“? Ja ne znam na koji način vi radite: da li imate sopstvenu destileriju ili ste kupili destilat pa je on loš?

2. Gde radiš i na kojim poslovima? Mogu li dobiti opis onoga čime se baviš i na kojoj poziciji radiš?

3. Ako je ovaj problem privremen, onda to znači da vi imate dobru destileriju i  destilacioni aparat od kvalitetnog materijala. Problem bakra u destilatu je uzrokovan direktno iz sistema za destilaciju. Detaljnom analizom aparata može se tačno definisati odakle potiče taj bakar.

Ukratko, filter je poslovna tajna ali evo kratkog odogovora. Sam princip na koji vi insistirate se sastoji iz adsorpcije i hemosorpcije bakra i ostalih teških metala na specijalno ipregniranom filterskom materijalu, koji sam proizveo nakon višegodišnjeg istraživanja. Filterski materijal je tajna. Sam filter se proizvodi od kapaciteta Q=500l/sat  minimalno i neograničenog maksimuma.

Za detaljnije informacije u mom profilu imaš kontakt informacije i mislim da je bolje da na taj način kontaktiramo. Puno pozdrava

Dejan Bekrić, tehnolog; 065/8414952, enofilzupa@gmail.com

Jedno je materijal za destilaciju a drugo destilat.Zaista nemam nameru da ponavljam,a ne vidim ni svrhu.

Što se tiče mojih podataka ni u tome ne vidim poentu da ih ovde iznosim.

Kad budem bila u prilici svakako ću poslati mail da vidim o kakvom je filteru reč.Imala sam u poslednje vreme susret sa raznim filterima koji nemaju potvrdu u nauci pa sam i pitala na kom principu radi.Ne vidim lično kakva može biti tajna oko jednog filtera koji se koristi u proizvodnji ali poštujem.

Pozdrav.

 

Marija, jedini način da bakar dospe u destilat je prilikom interakcije sa destilacionim materijalom i oko toga zaista nema potrebe da dalje diskutujemo.

Tvoje lično gledište u vezi moje poslovne tajne govori mi da imaš utisak da su forumi društvene mreže na kojima se sve deli, ali industrija funkcioniše drugačije, npr. Coca-Cola, zašto oni ne dele svoj recept javno? Za praktični problem, u realnom okuženju, nauka nema odgovore na sve probleme koji se javljaju. Filter koji sam ja proizveo je posedica višegodišnjeg istraživanja i iskustva u direktnom radu sa destilatima, a rezlutat mog rada možeš vieti na mojim facebook stranicama, do kojih možeš doći u mom profilu na ovom forumu. Priznanja i nagrade koje su mi dodeljene za moj rad govore mnogo više od raznih diskusija.

Puno te pozdravljam i drago mi je što ćemo stupiti u kontakt preko mail-a

Dejan Bekrić, tehnolog; 065/8414-952; enofilzupa@gmail.com

 

 

 

Prodajem tamne staklene bočice zapremnine  10ml, 20ml, 30ml i 50ml  sa odgovarajućim čepom u  obliku kapaljke, purera ili spreja.   Čep/sprej je bele boje.   Bočice su idealne za pakovanjepropolisa, tinktura kao i drugih alkoholnih ili uljanih rastvora.   Staklo je tamne smeđe boje.   Sastavljeno od prirodnih materijala, sigurno pri upotrebi, estetski lepo, ekološki i higijenski čisto. Štiti proizvode od spoljašnjih uticaja, ne menja ukus a ni miris proizvoda. Robu šaljem na vašu adresu, plaćanje pouzećem. Bočica 10ml  –      11 din  po komaduBočica 20ml  –      12 din  po komaduBočica 30ml  –      14 din po komaduBočica 50ml  –      15 din  po komaduČep(kapaljka/pourer) – 7 din po komaduSprej-raspršivač –  24 din po komaduMoguća je kupovina odvojeno bočice ili samo čepova i sprejeva.   Za veću količinu odobravamo dodatni popust. 

Kontakt:

Drakulić ( 0628192864 )

Postovani,

Da li neko moze da mi pomogne?

U rakiji Viljamovki  razblazenoj na 45%, nakon izvesnog vremena  se pojave plave cestice  koje svaraju talog.

U pokusaju sprecavanja ove pojave, probala sam i filtraciju kroz plocasti filter sa filter plocama odgovarajucim za alkoholna pica – da bi nakon odredjenog vremena ponovo doslo do pojave plavog taloga.

Napominjem, da se u jednim te istim kazanima destilise rakija i od drugih vrsta voca ( kajsija, jabuka, sljiva, dunja), ali kod njih ne dolazi do ove pojave!

Unapred hvala  na pomoci!

Ova pojava se ne sprecava filtracijom; filtracijom mogu da se eventualno uklone posledice ove pojave. Nije problem sto se u jedno te istom kazanu destilisu komine razlicitog voca. Problem je sto se ne vrsi detaljno pranje kazana i celog sistema za destilaciju kada se prelazi sa jedne komine na drugu. Takodje kada se vrsi II destilacija (prepicaje) mora se sve detaljno oprati pa makar se radilo o istoj vocnoj komini. Kada se vrsi svodjenje rakije recimo na 45% nikada to ne treba raditi na celoj kolicini niti odjedanput. Svodjenje se izvodi u 3 navrata. Vazno je da voda nema vise od 7 dH. Prvo se napravi uzorak i on se „maltretira“; sa 25 stepeni stavi se na 2 stepena i to se ponavlja 3 puta. Ovo ukupno treba da traje 14 dana. Ako ne dodje do bilo kakvog zamucenja ili pojave finog taloga onda se moze ici na celu kolicinu rakije. Najgore je kada se sve lose izvede pa se onda trazi savet sta da se radi. Ali, opet, evo saveta. Problematicnu rakiju treba razrediti obicnom vodom do 30% pa je predesitlisati. Destilat pustiti da odlezi 2-3 meseca pa onda izvrsiti svodjenje prema postupku koji sam opisao. Sve ostalo je nesigurno.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

Poštovani,

Prilikom pečenja rakije od dunje pojavila nam se meka rakija plavičaste boje i malo je zamućena. Ispekli smo već bili 75% rakije bez ikakvih problema, a onda narednog dana pojavila se na početku nekih 5l rakije plavičaste boje i malo zamućena. Da napomemem voće je oprano, očišćeno i samleveno isto. Zanima nas razlog nastanka ovog problema.

Unapred zahvalna na pomoći,

Ljiljana

Normalno je da do ovoga ne dodje. Normalno je da se ovo i pojavi. Sve zavisi od toga u kojoj meri su kostice ostecene pri muljanju. „Plavicasta“ meka rakija kada se prepekne u destilat jacine 65-75% izgubce se i boja i zamucenje. Treba obratiti veliku paznju kada se destilat bude svodio na konzumnu jacinu.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant

Gospodine Milivoje, mi smo imali problem kod pečenja dunje a ne kod šljive. Središnji tvrdi deo dunje odvojen je od svake dunje, a sa tim i semenke. Kakav je mogao biti problem u ovom slučaju, da meka rakija bude plavičaste boje i malo zamućena.

Pozdrav i hvala na pomoći

Ljiljana Stanković

Ljiljana, ja Vama verujem sve. Ali ne mogu da shvatim da neko dunju cisti i vadi semenu lozu kao da je za slatko. Kod dunje se za rakiju drobi i mulja ceo plod. Kada uzmemo dunju u ruku ona mirise (dunja sa ormara). To dolazi od isparljivih komponenti u prvom redu od etericnih ulja. Ona su lako isparljiva i prelaze u destilat. Od njih sa jonima Ca++ i Mg++ se dobija plavicasto zamucenje. Nijedan put mi niste rekli koje je jacine ta rakija. Predpostavljam da je meka. Kod nerazredjenog destilata toga sigurno nema. Ako destilat svodite sa obicnom vodom sigurno ce se zamutiti. Voda sme da bude sa max 7 dH. Ovakvim dopisivanajem necemo daleko stici. Potrebno je da dodjete do mene i da vam o ovome pricam 2-3 sata.

Milivoje Jovic, tehnolog-konsultant; 062-8286083, 064-1941083

[Autor]

Članci