Prenosim članak objavljen u Večernjim novostima 12.08.2008.

– Kada li će doći red i na ostale aditive?

„Slatkiši kao doping“ – V. MIJATOVIĆ

„MOŽE negativno uticati na aktivnost i pažnju kod dece“. Ovakav tekst uskoro će se naći na slatkišima i osvežavajućim napicima u prodavnicama EU, a koji u svom sastavu imaju neki od aditiva za koje je utvrđeno da izazivaju hiperaktivnost. Sporni E dodaci nalaze se na pozitivnoj listi aditiva u Srbiji i prisutni su u nekim konditorskim proizvodima i napicima na našem tržištu. Kako kod nas važi pravilo da se svi evropski propisi iz ove oblasti prepisuju, očekuje se da će se slična upozorenja naći i na domaćim proizvodima.
Evropski parlament je prošlog meseca doneo odluku prema kojoj u narednih 18 meseci svi proizvođači moraju da istaknu upozorenje na proizvode koji sadrže aditive E102, E104, E110, E122, E124 i E129. Reč je o veštačkim bojama kojima se namirnice boje u crveno ili žuto.
Profesor Branka Bukvić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ističe da je još 1995. godine u Srbiji prihvaćen Evropski pravilnik o aditivima i da se sve izmene automatski prihvataju i u našoj zemlji.
– Mi pratimo situaciju u Evropi i svi novi propisi se prepisuju kod nas – objašnjava dr Bukvić. – To važi i za pravila deklarisanja, pa nema razloga da se i ove izmene ne prihvate.
U „Soko Štarku“ kažu se zalažu za poštovanje prava kupaca da budu u potpunosti informisani i da je njihova obaveza da ispune evropske standarde u deklarisanju proizvoda. Oni napominju da u njihovom asortimanu trenutno nema proizvoda koji sadrže veštačke boje.
– Propisana upozorenja naći će se i na našim proizvodima, ako u njima bude pomenutih aditiva – kažu u ovom preduzeću. -Kako se naši proizvodi pakuju u istu ambalažu bez obzira na to da li su namenjeni domaćem ili stranom tržištu, isti tekst će biti prisutan i na slatkišima koji se nude ovdašnjim kupcima. Mi se, ipak, trudimo da upotrebu bilo kakvih aditiva svedemo na minimum.
Odluka o novom načinu deklarisanja izazvala je u evropskim zemljama negodovanje kako predstavnika industrije tako i nekih potrošačkih udruženja. Zabrinuti roditelji se pitaju zašto se aditivi, ako su štetni, jednostavno ne zabrane?
– Postoje dodaci koje su štetni samo u nekim slučajevima. – kaže dr Bukvić. – Na neke aditivi reaguje samo jedna u hiljadu osoba. Oni se stoga ne mogu zabraniti već je dovoljno istaći upozorenje. Osnovno pitanje je, dakle, koliko je to opasno i za koga?
Stručnjaci, međutim, pretpostavljaju da će i isticanje upozorenja dovesti do „proterivanja“ škodljivih dodataka. Kada se na deklaracijama nađe upozorenje o štetnosti proizvođači će, smatraju upućeni, biti suočeni sa velikim gubicima. Zato će veliki broj njih u narednom periodu sporne dodatke zameniti onima koji se ne nalaze na ovoj listi.

„NESTLE“ MENJA ADITIVE
NOVE mere Evropske unije već daju rezultate. Iako je odlukom Evropskog parlamenta propisan rok od 18 meseci za isticanje upozorenja, neki veliki proizvođači već su reagovali. Među prvima je kompanija „Nestle“ koja je najavili zamenu spornih aditiva prirodnim dodacima.

STUDIJA
PAŽNJU na aditive koji izazivaju poremećaje u ponašanju skrenuli su istraživači sa Univerziteta u Sautemptonu u studiji objavljenoj u septembru prošle godine. Oni su pokazali da dodaci u slatkišima i napicima mogu imati za posledicu pad koncentracije i impulsivnost koji negativno utiču na sposobnost učenja. Najugroženija su deca uzrasta od 3 do 8 godina. Studija je naišla na veliki otpor industrije, ali i pokušaje diskreditacije koji su došli iz stručnih krugova. Najviše zamerki upućeno je na metodologiju istraživanja.

[Autor]

Članci